Semberski poljoprivrednici poručili su da nemaju veće primedbe na nacrt Pravilnika o raspodeli podsticaja za razvoj poljoprivrede i sela za 2018. godinu.

Oni poručuju da su zadovoljni što je budžet sa 60 povećan na 71 miliona KM, ali smatraju da je trebalo izdvojiti više novca za ratarstvo. Kažu da traže i donošenje pravilnika o tehnološkim, odnosno otkupnim standardima pšenice.

Nadležnima institucijama zameraju što nisu bili pozvani na sastanak na kojem se raspravljalo o načinima raspodele novca agraru. Tako su ostali bez prilike da ukažu na svoje sugestije, koje bi poboljšale položaj poljoprivrednika.


Predsednik Udruženja poljoprivrednih proizvođača sela Semberije Boško Radić kaže da je svaki vid podrške agrarnom sektoru dobro došao. Kaže da iako su poljoprivrednici zadovoljni načinom raspodele planiranog novca određene stavke mogle su biti uvećane.

– Podsticaj do 200 KM po hektaru pšenice mogao bi biti uvećan na 250 KM. Sa druge strane, zadovoljni smo uvedenim podsticajem za proizvodnu soje, jer ćemo tako rešiti problem plodoreda i izbeći opasnost od pojave crvenila kukuruza - naglašava Radić.

Predsednik Skupštine udruženja poljoprivrednih proizvođača sela Semberije Branimir Andrić kaže da od resornog ministrastva semberski poljoprivrednici očekuju i donošenje pravilnika o tehnološkim, odnosno otkupnim standardima pšenice.

- Na osnovu sadržaja proteina i glutena određeno je pet tehnoloških grupa pšenice. Treća klasa je pšenica standardnog kvaliteta, druga klasa je pet odsto, a prva 10 odsto skuplja. Ipak, treba imati u vidu da se cene formiraju na osnovu tržišta. Ono što ratari traže je da se u pravilniku definišu otkupni standardi, odnosno vlaga, hektolitar i nečistoća. Mora se ustanoviti i ko će vršiti decidan nadzor otkupa i kvaliteta pšenice kako bi se izbegle bilo kakve malverzacije - naglasio je Andrić.

Udruženju poljoprivrednih proizvođača sela Semberije pridružila su se još dva udruženja poljoprivrednika. Zajedno će zastupati interese poljoprivrednika i nastojati da svojim aktivnostima poboljšaju položaj proizvođača u agrarnom sektoru.

Predsednik Udruženja poljoprivrednika RS - Bijeljina Ljubo Maletić deli nezadovoljstvo ostalih predstavnika poljoprivrednih udruženja iz Semberije, koji nisu konsultovani prilikom izrade nacrta pravilnika o podsticajima.

- Dobili smo obrazloženje da su na sastanke pozivana samo udruženja od republičkog značaja, ali ne i regionalna poput našeg. Trebalo je saslušati i naše zahteve i sugestije, s obzirom da je semberska regija izrazito poljoprivredni kraj - kaže Maletić.

Poljoprivrednici su istakli i da je sudski spor sa bivšim predsednikom Udruženja poljoprivrednih proizvođača sela Semberije Savom Bakajlićem dobio epilog. Okružni sud u Bijeljini odbio je njegove žalbe kao neosnovane i tako dao legitimitet sadašnjem rukovodstvu ovog udruženja. Podsećamo, Bakajlić se žalio jer je tvrdio da je aktuelno rukovodstvo udruženja na nelegalan način postavljeno na čelo udruženja.


Poljoprivrednici su izrazili i zabrinutost za sudbinu bijeljinske šećerane.

- Vreme je da se zna da li će i kako ovaj gigant početi sa radom kako bi poljoprivrednici mogli da poseju šećernu repu. Stiče se utisak da nikome nije u interesu da ova fabrika počne sa radom. Ne smemo uništavati poljoprivredne potencijale pogotovo one koji su od strateškog značaja ne samo za regiju nego i celu RS - kaže Maletić.

 

izvoz : https://www.blic.rs 

Ove jeseni semberski ratari planiraju da zaseju 17.000 hektara, najviše pšenicom. Optimalni rok za setvu je počeo, međutim, na mnogim imanjima još nije završena berba kukuruza. Ratari se nadaju da će ih vreme poslužiti kako bi setvu završili na vreme. Dok je na Poljoprivrednom dobru „Semberija” već zasejano 450 hektara ječma i uljane repice, a počeli su i setvu pšenice, seoska imanja tek pripremaju oranice za setvu. Slobodan Petrić iz Magnojevića zasejao je pšenicom 2,5 od sedam planiranih hektara. - Vreme nam ne ide na ruku. Zemlja je mnogo vlažna, a sunčanih dana je malo, ali se nadamo se da ćemo setvu ipak završiti u predviđenom roku - kaže Petrić.Na poljima PD Semberija počela je setva pšenice, a planiraju da zaseju 1.300 hektara ozimim usevima. - Ove godine setva će biti jeftinija od prethodne. Cena semenske pšenice je od 80 do 110 maraka, u zavisnosti od proizvođača, a i đubrivo je jeftinije nego prošle godine. Planiramo da 700 hektara zasejemo merkantilnom pšenicom, 200 hektara ječmom i oko 250 hektara uljanom repicom. Na oko 100 hektara planiramo semensku proizvodnju – kaže direktor ovog dobra Stevan Trivković. Samo primenom svih agrotehničkih mera, ratari mogu očekivati dobar prinos i kvalitetan rod. Treba dobro pripremiti oranice, seme zasejati na dubinu od četiri do šest centimetara i obaviti adekvatno đubrenje. Preporučuje se manji procenat azota, da se u oranice unesu i mikrobiološka đubriva koja pomažu da se bolje razgrade žetveni ostaci u oranicama, da fosfor i kalijum budu pristupačniji biljkama - savetuju agronomi. I ove godine resorno ministarstvo će pomoći ratarima proizvodnju pšenice podsticajnim merama od 200 maraka po hektaru zasejane površine, regresiranim gorivom od 100 litara po hektaru i premijom od pet pfeninga po kilogramu predatog roda.

Izvor: Blic

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30