Od 1. jula ove godine svi koji rade u seoskom turizmu moraće da plaćaju porez na prihod koji ostvare od pružanja ugostiteljskih usluga, saznaje "Blic biznis". Obveznici poreza na dohodak postaće svi oni koji se bave seoskim turizmom u objektima domaće radinosti, što se odnosi na salaše, etno-sela, vajate i slične turističke kapacitete.
 
Novi oblik poreskog tretmana uveden je Izmenama zakona o porezu na dohodak građana koji je nedavno usvojen. Tako će se od jula ove godine prihodima od ugostiteljskih usluga smatrati prihodi koje fizičko lice ostvari od pružanja ugostiteljskih usluga u ugostiteljkom objektu domaće radinosti i objektu seoskog turističkog domaćinstva, i to u periodu do 30 dana.
 
- Poreska prijava podnosiće se u roku od 15 dana od dana pravosnažnosti rešenja kojim se objekat domaće radinosti i seoskog turizma razvrstava u određenu kategoriju. Pri tome, oni koji pružaju navedene usluge pre početka primene ovih normi dužni su da u periodu od 1. maja do 30. juna 2019. godine podnesu poresku prijavu nadležnom poreskom organu - kaže za "Blic biznis" izvor iz Vlade Srbije.
 
Takođe, propisano je da ovaj prihod predstavlja predmet oporezivanja i godišnjim porezom na dohodak građana, a bliže uslove za oporezivanje navedenog prihoda urediće ministri nadležni za poslove finansija i turizma.
 
Kako saznaje Blic biznis, tzv. porez na prihode od seoskog turizma iznosiće 5% prosečne mesečne zarade po zaposlenom u prethodnoj godini, pomnožen brojem pojedinačnih ležajeva, odnosno kamp parcela i odgovarajućim koeficijentom prema kategoriji turističkog mesta. U planu je da se prihod oporezuje godišnje, dok će rešenje donositi poreznici, a plaćaće se kvartalno.
 
S obzirom na to da se turistička mesta svrstavaju u četiri kategorije, koeficijent za prvu iznosi jedan, za drugu 0,8, za treću kategoriju 0,7, a za četvrtu 0,5, a koeficijent za nekategorisana mesta je 0,4. Kada se sračuna, ispada da će seoska turistička domaćinstva koja se nalaze u turističkim mestima koja nisu kategorisana plaćati po jednom ležaju između 2.000 i 2.500 dinara poreza godišnje.
 
- Ovakav način oporezivanja već postoji u zemljama u okruženju i dao je odlične rezultate. Mera je stimulativna i ima za cilj suzbijanje nelegalnog rada u seoskom turizmu. Nema razloga za bojazan, u smislu da se uvode novi nameti - navodi sagovornik "Blic biznisa".
 
Inače, u Srbiji ima nešto više od 1.000 registrovanih seoskih domaćinstava koja se bave turizmom. Boravak u seoskim domaćinstvima povećava se iz godine u godinu, pa se tako u 2017. broj stranih gostiju udvostručio. Neka domaćinstva imaju i po više desetina kreveta, a kod mnogih je godišnji broj posetilaca veći od 1.500.
 
Svi koji žele da se bave seoskim turizmom moraju prvo da registruju poljoprivredno gazdinstvo, zatim da urade kategorizaciju objekta za izdavanje. Pre toga moraju da se prikupe izjave o ispunjenosti standarda, minimalnih tehničkih uslova i sanitarno-higijenskih uslova.
 
Da bi jedno domaćinstvo koje u proseku ima od osam do 12 ležajeva moglo da se bavi seoskim turizmom, procena je da je potrebno da se u startu uloži od 10.000 do 15.000 EUR kako bi se sve adaptiralo za goste. To podrazumeva izgradnju savremene kuhinje, rekonstrukciju soba i ugradnju kupatila, kao i sistema za grejanje. Investicija se isplati tek nakon treće godine, pa tako i zarada.
 
Srpski seoski turizam, osim domaćih turista koji su svakako najbrojniji, sve više privlači i turiste iz Izraela, Turske, a u poslednje vreme dolazi i veliki broj turista iz Kine.
 
Kada je mogućnost uvođenja ovog poreza najavljeno prošle jeseni, ugostiteljima se nije dopala ideja da se odreknu dela prihoda.
 
- Smatram da je to udar na domaću radinost i verujem da je trebalo prvo propisati uslove i standarde u oblasti ugostiteljstva, pa ih tek onda oporezovati - rekao je tada Jovan Beara, predsednik poslovnog udruženja Uvra.
 
Izvor: www.ekapija.com

Imajući u vidu, da je većini nas poznato da je Holandija svetska sila u proizvodnji hrane i cveća, svako od nas se barem jednom zapitao kako može da izgleda život na selu u ovoj zemlji. Zahvaljujući podršci Ministarstva za kulturu i informisanje, četiri novinara je u okviru projekta koji sprovodi Agropress, posetilo Holandiju, iz prve ruke vam prenosimo utiske.

Kao što se moglo pretpostaviti, prvo selo koje smo posetili zove se Gardenren, i u svakom smislu ovo selo ima puno pravo da da nosi ovo ime. Svaki metar kvadarni u svakom dvorištu uređen je tako kao da ovo selo uređuju najbolje pejzažne arhiktekte. Prosto ne znate gde pre da uperite pogled, ka hrizantemama čiji su cvetovi veličine rukometne lopte, prelepih boja i koje su ispunile brojne kutke ovdašnjih dvorišta, ili možda da ga zadržite kod stabala duda, čije grane formiraju najrazličitije oblike, koje vešti Holanđani dobijaju zahvaljujući specijalnim konstrukcijama za razvođenje grana. 

Opširnu reportažu iz ovog prelepog holandskog sela možete pročitati u novom broju Agrobiznis magazina

Izvor: Agrobiznis magazin

Na dobrobit životinja utiče veliki broj činilaca. Svi ovi činioci mogu se svrstati u tri grupe. U prvoj grupi su genetski činioci. U drugoj grupi su smeštajni i ambijentalni činioci. U trećoj grupi su činioci koji se odnose na odnos odgajivača, vlasnika, negovatelja, staralaca, veterinara, naučnika i svih drugih koji iskorišćavaju životinje. Ovi činioci su međusobno povezani jakim i neraskidivim vezama. Način na koji se čovek odnosi prema životinjama uglavnom je uslovljen načinom na koji o životinjama razmišljaju njihovi korisnici i odgajivači ili vlasnici. Verovatnoća da se ugrozi dobrobit životinja je veća ako se o životinji razmišlja kao o upotrebnom predmetu.

Jedan od razloga što se javnost u razvijenim zemljama zainteresovala za dobrobit životinja je i taj što se u poslednjih tridesetak, a posebno poslednjih 10 godina naglo porasla količina informacija, proisteklih iz naučno dokazanih činjenica o funkcionisanju organizma životinja, o njihovoj fiziologiji i ponašanju, uključujući i osećanja. Za ovakve naučne činjenice bili su zainteresovani mediji, koji su ih lako predstavili javnosti.

Prema navodima Brooma (2006) Evropski parlament je saopštio da je primio najviše pisama koji se odnose na dobrobit životinja nego na bilo koju drugu temu. Na pisma koja su se odnosila na dobrobit životinja političari su morali da reaguju traženjem naučnih činjenica, odnosno naučnih opravdanja, a ako su nedostajala, onda i podsticanjem istraživanja koja su se odnosila na dobrobit životinja i implementacijom naučnih saznanja i zahteva javnosti u zakonsku regulativu. Stručno usavršavanje stočara uglavnom se zasniva na prenosu informacija o brzini rasta, reproduktivnim osobinama, odnosno o karakteristikama potomstva i količini i kvalitetu proizvoda koji se dobijaju u određenoj grani stočarstva. Odnos stočara prema životinjama uglavnom zavisi od njihove rane edukacije, stručnosti, stočarske tradicije, ličnih iskustava, ubeđenja, načina razmišljanja, ali i od stručnih kvaliteta onih koji su zaduženi za njihovu edukaciju.

Odnos javnosti prema dobrobiti životinja uglavnom zavisi od priliva informacija preko svih sredstava informisanja. Prema van Puttenu, dobrobit životinja podrazumeva život u razumno prihvatljivoj harmoniji sa životnim okruženjem, fizičkoj kao i psihološkoj, što podrazumeva takav kvalitet životnog okruženja, koji odgovara adaptacionim sposobnostima životinje. Životno okruženje je kvalitetno ako omogućava životinji da zadovolji svoje prirodne potrebe.

Malo prostora se pridaje stručnim edukacijama iz oblasti dobrobiti, naročito iz oblasti kozarstva, grane stočarstva koja je u našoj državi manje rangirana sa aspekta poznavanja tehnologije uzgoja. Edukacija je u savremenom stočarstvu, naročito u farmskim uslovima držanja životinja više nego neophodna. Cilj edukacije sastojao bi se u tome da stočari prošire znanja u oblasti dobrobiti životinja, da se osposobe za detekciju kritičnih tačaka, propusta i problema sa aspekta dobrobiti u konkretnim, proizvodnim uslovima, kako bi saznanja o aspektima značaja, zaštite i obezbeđenja dobrobiti mogli primeniti u praksi ili preneti drugim odgajivačima. Odgajivači bi se kroz edukaciju upoznali sa ključnim pretpostavkama realizacije dobrobiti u praksi, uključujući prirodu ponašanja, a u cilju pravovremenog prepoznavanja promena i poremećaja u kozarstvu. Svi odgajivači bi morali biti upoznati sa svim metodama za procenu dobrobiti koza, koje su zasnovane na naučno utvrđenim kriterijumima. Praktična primena dobrobiti je značajan preduslov održivosti proizvodnje, posebno iz perspektive  kvaliteta i bezbednosti hrane.

U mnogim zemljama Evrope pa i sveta postoji ozbiljan problem sa starosnom strukturom populacije pastira, naročito u brdsko planinskim regionima. Veoma mali broj mladih pastira je na raspolaganju da zameni starije zbog naporne prirode posla. U mnogim razvijenim zemljama organizuje se obuka pastira i odgajivača. Treba imati u vidu da se naročito posle 1980odine naglo smanjuje interesovanje mladih za ovu vrstu obuke, iako se najčešće kao instruktori pojavljuju veoma iskusni farmeri, inženjeri zootehnike i veterinari. 

Vešt i iskusan čuvar stada je osoba koja se u stvari najviše brine o dobrobiti koza i stoga je jedan od najznačajnijih faktora koji utiču na dobrobit.

Zakonski propisi

Svoj prvi Zakon o dobrobiti (“Službeni glasnik RS”, br. 41/2009) Republika Srbija je usvojila 2009. godine. Ovaj zakon je još uvek na snazi. Zakonom o dobrobiti životinja su regulisana neka pitanja od značaja za zaštitu i dobrobit životinja u našoj zemlji i propisane su prekršajne sankcije u vidu novčanih kazni za one koji ne postupaju u skladu sa principima dobrobiti životinja. Zakon o dobrobiti životinja se primenjuje u odnosu na sve životinje koje mogu da osete bol, patnju, strah i stres.

Zakon o dobrobiti se naročito primenjuje na sledeće životinje:

  • životinje koje se koriste u proizvodne svrhe;
  • životinje koje se koriste u naučnoistraživačke, biomedicinske i obrazovne svrhe;
  • životinje koje se koriste za izložbe, takmičenja, priredbe i druge oblike javnog prikazivanja;
  • životinje za rad i službene životinje;
  • kućne ljubimce;
  • napuštene i izgubljene životinje;
  • divlje životinje u zatočeništvu.

Osnovna načela zaštite dobrobiti životinja jesu:

  1. Načelo univerzalnosti bola, koje podrazumeva da životinje mogu da osete bol, patnju, stres, strah i paniku, kao i obavezu čoveka da pored očuvanja vrste brine i o zaštiti života i dobrobiti svake jedinke;
  2. Načelo brige o životinjama, koje podrazumeva moralnu obavezu i dužnost čoveka da poštuje životinje i brine o životu i dobrobiti životinja čiji opstanak zavisi neposredno od njega;
  3. Načelo integralnosti, koje podrazumeva da državni organi i organi jedinica lokalne samouprave, u okviru svog delokruga, obezbeđuju integralnu zaštitu dobrobiti životinja sprovođenjem međusobno usaglašenih planova i programa; 4. Načelo posvećivanja pažnje dobrobiti životinja, koje podrazumeva da se u svim aktivnostima koje se preduzimaju u oblasti poljoprivrede, stočarstva, veterinarstva, prometa, istraživanja, kao i u drugim oblastima koje se na direktan ili indirektan način odnose na životinje mora posvetiti puna pažnja zaštiti dobrobiti životinja;
  4. Načelo prevencije i predostrožnosti, koje podrazumeva da svaka aktivnost koja je u direktnoj ili indirektnoj vezi sa životinjama mora biti planirana i sprovedena tako da predstavlja najmanji rizik po život i dobrobit životinja, ljudi i životne sredine i zasniva se na proceni uticaja različitih načina korišćenja životinja na njihov život i dobrobit, kao i na korišćenju najboljih raspoloživih tehnologija, sredstava i opreme;
  5. Načelo odgovornosti, koje podrazumeva da je vlasnik, odnosno držalac životinja odgovoran za njihov život i dobrobit i da je dužan da snosi troškove zbrinjavanja životinja čiji je vlasnik, odnosno držalac, ako više ne želi ili nije u mogućnosti da se stara o njima.

NACIONALNA referentna laboratorija za kontrolu mleka dobila je konačno, posle 15 godina, akreditaciju, čime je i zvanično osposobljena za superviziju kvaliteta osnovne namirnice na čitavoj teritoriji Srbije. Tačnije, kada se govori o kvalitetu i zdravstvenoj ispravnosti, nacionalna laboratorija imaće poslednju reč. Reporter "Novosti" imao je priliku da obiđe laboratoriju za kontrolu mleka, a kako nam je ispričao Nenad Dolovac, direktor Direkcije za nacionalne referentne laboratorije, tokom perioda akreditacije analizirano je oko 50.000 uzoraka mleka. - Svrha monitoringa bila je da zaista vidimo, kod svih proizvođača, kakva nam je sirovina i kakvo je mleko - kazao je Dolovac. - Pre svega treba reći da je mleko bezbedno, a ima određenih iskakanja po pitanju nekih drugih parametara, koji se tiču kvaliteta. Kako objašnjava Dolovac, pre dobijanja akreditacije, rađeno je uporedno ispitivanje sa referentnom laboratorijom iz EU, koja se bavi istim ispitivanjima iz oblasti hrane i mleka. Tako su laboratorije iz Hrvatske i Francuske poslale "slepe" uzorke, koje su naši stručnjaci ispitivali. Sve analize su se poklopile.

Nenad Dolovac, direktor Direkcije za nacionalne referentne laboratorije

Ovo je prva laboratorija u Srbiji koja je akreditovana po novim standardima - ispričao nam je Slavoljub Stanojević, načelnik Laboratorije za bezbednost hrane i mleka. - Na kvalitet mleka može sve da utiče. Ali, rezultati koje smo mi dobili, odgovaraju onome kakav je naš stočni fond i tehnologija držanja stoke. Ima dosta prostora da se poboljša kvalitet. U Srbiji ima sigurno 200.000 gazdinstava koja drže stoku, a Holandija, recimo, ima 11.000 takvih farmi. Kod nas ima dosta malih proizvođača i tu je teško postići standard jedne industrijske farme. Prema rečima Stanojevića, resorno ministarstvo ima ideju da sa poljoprivrednim stručnim službama, na osnovu urađenih analiza, locira farme koje imaju lošiji kvalitet mleka i da se edukativno utiče da oni to poboljšaju. Negde je loša ishrana, negde loša genetika, a možda i životinja nije u kondiciji u kakvoj bi trebalo da bude. Tu će biti, smatra on, raznih saveta, jer nadležni žele da pre početka plaćanja po osnovu kvaliteta urade dobru edukaciju. - Suština je da se podigne kvalitet i subvencije treba da služe da se uloži u tehnologiju - ističe Stanojević.

Mali proizvođači nisu naročito konkurentni, jer samo da bi nabavio aparat za hlađenje mleka mora da izdvoji 400 ili 500 evra. Onome ko ima samo dve krave, to se ne isplati. I dok većina građana smatra da će sada konačno znati kakvu hranu jede i pije, reklo bi se da stočare raduje što će moći da se utvrdi kakvog je kvaliteta mleko njihovih krava. Mnogi od njih bili su godinama u milosti velikih mlekara, koje su im plaćale mleko na osnovu kvaliteta i analiza, koje su oni radili. Tu je uvek bilo prostora za malverzacije. Sada će stvar biti malo drugačija. - Klijent može da bude svako ko od laboratorije zatraži analize - objašnjava direktor Dolovac. - Da bi se postigao pravi efekat i da analizu niko ne bi mogao da ospori, potrebno je da je stočari službeno zatraže od nadležne veterinarske inspekcije. Postupak važi i u slučaju kada stočari sumnjaju u procenu mlekara. Veterinarski inspektor dolazi i uzima, ispred vlasnika, uzorak mleka koji donosi na analizu. Takav rezultat je validan i iznad njega ne postoji druga kontrola. Evropska unija je u ovaj projekat uložila 7,8 miliona evra. Novac je izdvojen za obuku osoblja, opremanje, adaptaciju i izgradnju objekta u kompleksu Direkcije. Vrednost laboratorijske opreme, koja se sada nalazi u Direkciji i koju je donirala EU je 1,45 miliona evra. Delegacija EU, inače, krajem 2012. godine, otkazala je nabavku dela opreme u vrednosti od 1,5 miliona evra. 

KVALITET KOD sirovog mleka kontroliše se kvalitet, somatske ćelije, ukupan broj bakterija i higijena procesa proizvodnje, kao parametri kvaliteta hemijskog sastava, gde su proteini i mlečna mast. Radi se i ispitivanje na prisustvo antibiotika u mleku. Kod gotovih proizvoda, pasterizovanog mleka, ispituje se mikrobiološka ispravnost, opšti i posebni uslovi higijene hrane i hemijski parametri. Tu su još i pesticidi i teški metali u hrani.

Izvor: www.novosti.rs 

Ovo su ministri koji su od 2000. godine vodili resor poljoprivrede zaključno sa aktuelinim ministrom Branislavom Nedimovićem koji je kada je iabran prvi ministar u Srbiji posle 5. oktoba 2000. godine ima tada svega 23 godine!

 

Dragan Veselinov
Stojan Jevtić
Ivana Dulić-Marković
Goran Živkov
Danilo Golubović v.d.
Predrag Bubalo
Slobodan Milosavljević
dr Saša Dragin
Dušan Petrović
Goran Knežević
Dragan Glamočić
Snežana Bogosavljević Bošković
Branislav Nedimović (aktuelni ministar)

Poljoprivrednici koji se bave organskom biljnom proizvodnjom dobili su mogućnost besplatnog korišćenja mobilne aplikacije pod nazivom Agrolife, koja će im olakšati administrativne poslove i praćenje aktivnosti u polju. Takođe, Agrolife aplikacija doprineće modernizaciji poslovanja proizvođača.

Samo neke od prednosti korišćenja mobilne aplikacije i vođenje digitalnih zapisa su: evidentiranje svakodnevnih aktivnosti na terenu uz brzu primenu ponuđenih šifarnika, grafički prikaz plodoreda i mapa proizvodnih površina, kao i pregled realozovanih aktivnosti, upotrebljenih inputa, proizvedenih i prodatih količina proizvoda, sistem alarma koji upozoravaju na određena odstupanja u odnosu na planirane procese itd.

 

 

pregled realozovanih aktivnosti, upotrebljenih inputa, proizvedenih i prodatih količina proizvoda, sistem alarma koji upozoravaju na određena odstupanja u odnosu na planirane procese itd.

Besplatno korišćenje softvera Agrolife omogućila je Nemačka organizacija za međunarodn saradnju GIZ, a u saradnji sa Direkcijom za nacionalne referentne laboratorije Ministarstva poljoprivrede šumarstva i vodoprivrede omogućeno je da softver koriste i ovlašćene kontrolne organizacije koje obavljaju kontrolu organske proizvodnje kod proizvođača.

Aplikacija se može besplatno preuzeti sa Google Play prodavnice.

 

Izvor: http://www.dnrl.minpolj.gov.rs 

Kako je objavljeno na sajtu Direkcije za acinalne referentne laboratorije Evropsko veće je usvojilo novu Uredbu o organskoj proizvodnji i obeležavanju organskih proizvoda: Regulation (EU) 2018/848 of the European Parliament and of the Council of 30 May 2018 on organic production and labelling of organic products and repealing Council Regulation (EC) No 834/2007

Nova uredba će se primenjivati od 1. januara 2021. godine.
Šta će se promeniti novom uredbom?

Pravila o proizvodnji biće pojednostavljena i dalje usklađena putem ukidanja izuzetaka i odstupanja;
kontrolni sistem će se ojačati zahvaljujući strožim merama opreza i širim proverama na osnovu rizika duž celog lanca snabdevanja;
proizvođači u trećim zemljama moraće da se pridržavaju istih pravila kao i proizvođači u EU;
predmet nove regulative biće šira lista proizvoda (npr. so, pčelinji vosak, listovi vinove loze) kao i dodatna pravila proizvodnje (npr. za jelene, zečeve i živinu);
sertifikacija će biti lakša za male poljoprivrednike, zahvaljujući novom sistemu grupnog sertifikovanja;
kako bi se smanjio rizik od slučajne kontaminacije pesticidima koristiće se jedinstven pristup;
odstupanja za proizvodnju u gredicama u staklenicima biće ukinuta.

Koliko se proizvodi organske hrane kod nas?

Organska proizvodnja u Srbiji ima tendenciju rasta. U 2011. godini, ukupna površina pod organskom proizvodnjom bila je 6.335 ha, a u 2017. godini 13.423 ha, što je povećanje za više od dva puta. Najveće površine su u Vojvodini, a najviše se gaje žitarice i industrijsko bilje (region Vojvodine) i voćne vrste (region Šumadije i Zapadne Srbije i Južne i Istočne Srbije). Broj proizvođača je porastao sa 213 iz 2011. godine na 434 proizvođača u 2017. godini. U organsku proizvodnju je uključeno i 5719 kooperanata, odnosno malih proizvođača koji imaju zaključen ugovor o saradnji sa nekim od proizvođača i izvoznika organskih proizvoda. Izvoz organskih proizvoda u 2017. godini iznosio je 23.113.073 evra. Najviše se izvozilo u zemlje Evropske unije (najviše u Nemačku) i to smrznuto jagodasto voće, pre svega malina. Takođe, asortiman proizvoda je danas razumljivo širi, ali je i dalje najviše primarnih proizvoda, neprerađenih ili sa najmanjim stepenom prerade (npr. sušeno voće).

 http://www.dnrl.minpolj.gov.rs 

Ekonomsko osnaživnje žena na selu je važan korak ka njihovoj većoj samostalnosti i podizanju kvaliteta njihovog života, a izgradnja pametnih sela u kojima su uslovi za život slični onima koje ima grad preduslov je da  one ostanu da žive u ruralnoj sredini. Ovo je rečeno na skupu "Finansijska podrška ženama u ruralnim sredinama", koji su danas u Novom Sadu, u Privrednoj komori Vojvodine(PKV), organizovaili PKV, Sistem poljoprivrednih informacija "Info tim logistika" DOO i "Dnevnik-Poljoprivrednik" AD. Na ovom skupu, kojem je prisustvovalo više od 100 žena iz različitih udruženja širom Vojvodine, svoje mere podrške ekonomskom jačanju žena predstavili su Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, Pokrajinski seretarijat za socijalnu politiku, demografiju i ravnopravnost polova, kao i vojvođanski fondovi: Razvojni fond APV, Pokrajinski fond za razvoj poljoprivrede, Garancijski fond i Fond za pružanje pomoći izbeglim, prognanim i raseljenim licima.

Skupu se najpre obrtio predsednik  PKV-a Boško Vučurević, koji je ukazao na težak položaj seoskih žena  i potrebu da se na rešavanje ovog problema usmeri fokus svih relevantnih institucija.

Položaj žena može se unaprediti njihovim većim umrežavanjem, razmenom iskustava, međusobnim inspirisanjem na inicijative, povezivanjem s pokrajinskim institucijama, permanentnom edukacijom, rekla je danas Jelena Drobnjak, sekretar Udruženja poljoprivrede PKV-a, i napomenula da je potrebno da se izradi akcioni plan koji će predvideti korake u rešavanju ovog problema u narednih pet godina.

U ime organizatora skupa obratila se i direktorka "Devnik-Poljoprivrednika" AD dr Gordana Radović, koja je istakla da je ovo drugi tematski skup ove godine koji je "Pljoprivednik" organizovao sa PKV, a bavi se temom ekonomskog osnaživanja žena, što pokazuje koliko je ova tema važna za razvoj i opstanak sela.  

Razvoj ženskog preduzetništva u ruralnim sredinama je put za razvoj "pametnih sela", rekla je Radovićeva i napomenula da  ovaj pojam ne treba posmatrati samo sa aspekta digitalizacije, kako se često čini, već u širem kontekstu  različitih ekonomskih mogućnosti za  unapeđenje života na selu i poboljšanja životnog standarda, jer "pametno selo" znači ekonomski razvijeno selo.

Araksi Mikaelijan, direktorka Info tim logistike, navela je važnost dostupnosti informacija o svim relevantnim podacima  kao što su cene, stanje na berzama, konkursi, pravilnici za sigurnije poslovanje i postizanje većeg profita, a sve te informacije pruža sajt Info tim logistike svojim korisnicima.

O podršci Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu govorio je Marko Rovčanin, koji je istakao da su žene na selu prepoznate kao posebna kategorija koja ima povoljnije uslove na konkursima ovog sekretarijata i veći iznos bespovratnih sredstava. Tokom 2018. godine, kako je rekao,   konkursna sredstva dobile su 592 žene, a ukupna vrednost  realizacije ovih projekata bila je  više od 600.000.000 dinara.

Milka Budakov iz Pokrajinskog sekretarijata za socijalnu politiku, demografiju i ravnopravnost polova istakla je da ovaj sekretarijat preko Zavoda za ravnopravnost polova ima brojne aktivnosti kojima podržava rad ženskih udruženja i unapređuje položaj žena na selu.

Predstavnici fondova predstavili su konkursne linije namenjene ženama na selu. Zajedničko im je to da svi konkursi imaju male kamatne stope, a dug grejs-period i rokove otplate. Moguće je i da korisnice najpre konkurišu kod resornog sekretarijata za dobijanje   bespovratnih sredstava, a zatim i za dobijanje povoljnog kredita kod fonda za onaj deo novca koji su obavezne da ulože u realizaciju investicije. Budući da žene na selu često nemaju nekretninu na svom imenu, značajno je i to što mogu da pribave garancije za kredit preko Garancijskog fonda.

O položaju i potrebama žena na selu na skupu je govorila Olivera Radovanović iz Ženske ruralne mreže, koja okuplja 17 udruženja žena u ruralnim sredinama. Istakla je da je udruživanje jedan od osnovnih načina da se osnaži njihov položaj, ali im je potrebna finansijska podrška da bi udruženja funkcionisala.  Žene moraju da se posvete multifunkcionalnoj poljoprivredi, da sertifikuju svoju proizvodnju, brendiraju proizvode i marketinški se osnaže. Sve su to novi pojmovi za njih i zbog toga je neophodno da se obrazuju, a pre svega informatički opismene.

 A. Milić

www.poljoprivrednik.net

 

Proizvođači u Vojvodini imaju zadovoljavajući nivo tehnologije proizvodnja sira na gazdinstvima, ali je radi uspešnijeg plasmana ove kategorije agrarnih proizvoda, neophodno da proizvođači imaju više saznanja o tržišnim kretanjima i marketingu različitih vrsta sireva. Stručnjaci za agroekonomska istraživanja u poljoprivredu ukazuju na važnost prerade poljoprivrednih proizvoda i stvaranja proizvoda sa većom dodatom vrednosti.

Prof. dr Branislav Vlahović, poljoprivredni fakultet Novi Sad Veoma je važno da naši proizvođači se bave ovakvom jednom aktivnošću, gde su upravo radi o proizvodu sa dodatnom vrednošću, znači gde se multiplikuje vrednost osnovne sirovine. Važno je iz sledećeg razloga, zato što oni na ovaj način mogu da ostvare veći prihod pod jedan, drugo na ovaj način mogu da se zaposle još neke članove svog domaćinstva koji mogu da se angažuju ili u proizvodnji ili u distribuciji ili u prodaji i tako dalje. I važno je na taj način da povećaju svoju konkurentnost proizvodnje, kako bi imali što bolji kvalitet i kako bi mogli da adekvatno odgovore na potrebe i zahteve tržišta. Reporter Profesor Branislav Vlahović smatra da je podrška nacionalnih institucija prerađivačkom sektoru veoma važna proizvođačima.

Prof. dr Branislav Vlahović, poljoprivredni fakultet Novi Sad:  To je izuzetno bitno, jer smatram da našim proizvođačima, pre svega malim proizvođačima, potrebno je ili odnosno, potrebna je određena pomoć kako bi oni mogli da u trenutnom, u trenutnoj situaciji da se izbore na tržištu i kako bi mogli da praktično tu svoju proizvodnju oplemene i prilagode tržištu. Znači svaka sredstva i svaki konkurs koji donosi sredstva je jako bitan za proizvođače, da bi oni mogli da povećaju pre svega kvalitet mleka, jer ako je kvalitetno mleko dobiće se i kvalitetniji sir, takođe da povećaju praktično i kvalitet svojih krajnjih proizvoda koji dolaze do tržišta.

Bojka Plavšić iz Mokrina u proizvodnji sira je već dve decenije, kaže da je ta proizvodnja isplativa. Koliko je proizvodnja svira profitabilna delatnost? ”Ona je profitabilna ako onaj ko proizvodi učestvuje puno u radu, zaokruži proizvodnju odnosno ima svoju zemlju, krave, proizvod - sir i svoje tržište. Sve ostalo je jako teško danas”.

Kako navodi naša sagovornica, proizvođači sira trebalo bi da idu u zaštitu geo porekla proizvoda, jer to je šansa za bolji plasman proizvoda. Da li je budućnost u izvozu srpskih sireva sa oznakom geografskog porekla. Bojka Plavšić smatra da jeste, ali jedino ako se udruže sve mlekare zajedno.

Pokrajinski Sekretarijat za poljoprivredu finansijski podržava uvođenje EU standarda u objekte u kojima se vrši prerada mleka i za ovu godinu opredeljena su sredstva za te namene u iznosu od 15 miliona dinara. Povraćaj na investiciju dostiže i do 80 %, ako su oni koji apliciraju mlađi od 40 godina, žene nosioci registrovanog poljoprivrednog gazdinstva i poljoprivrednici koji rade u otežanim uslovima rada u poljoprivredi. U Sekretarijatu navode da je važno da proizvođači ulažu u preradne kapacitete kako bi ekonomski bolje prolazili na tržištu. Mladen Petković, pomoćnik Pokrajisnkog sekretara za poljoprivredu Izuzetno je važno da se ulože u prerađivačke kapacitete jer je to nadgradnja primarne poljoprivredne proizvodnje i daje jednu dodatnu vrednost i samim poljoprivrednim proizvodima, a naravno i dodatnu zaradu proizvođačima. Reporter Za narednu godinu po rečima Mladena Petkovića pomoćnika Pokrajinskog sekretara za poljoprivredu, proizvođači će moći da konkurišu na agrarnu meru uvođenja EU standarda u objekte u kojima se vrši prerada ne samo mleka, već i prerada mesa.

Izvor: RTV           

Intervju: Milorad Sredanović, potpredsednik Delta agrara

Kao društveno odgovorna kompanija „Delta agrar“ je nedavno pokrenuo projekat pod imenom „Naše selo“.  Odabrana su dva sela Dubočane i Mala Jasikova koja se nalaze u okolini Zaječara gde će stručnjaci iz „Delta agrara“ svoje znanje i iskustvo sticano na stručnim usavršavanjima širom sveta preneti meštanima koji žele da unaprede svoju proizvodnju.

- Mi smo kuća koja se ozbiljno bavi poljoprivredom i shvatili smo da naša poljoprivreda  ne može ići napred ako selo zaostaje. Mi u Srbiji imamo veliki problem jer nam selo stari. Nažalost, prema podacima Srpske akdemije nake i umetnosti koje je izneo profesor Škorić u Srbiji je u toku nestajanje 1.200 sela. Napuštaju ih mladi, a kada oni napuste selo onda ono ostaje bez budućnosti u svakom pogledu, a veliki prostori nam ostaju prazni. Ne može više da se radi tako što ćete 40 godina da imate jednu kravu, šest svinja, 20 kokošaka, jednu košnicu pčela i tri hektara zemlje. Ako je poljoprivreda stub na kome počiva država onda taj stub na ovaj način neće dugo izdržati – kaže za Agrobiznis magazin Milorad Sredanović, potpredsednik Delta agrara.  S obzirom na to da u ovoj kompaniji imaju stručnjake sa ogromnim znanjem u poljoprivredi rešili su da pomognu tako što će ova dva sela podići i staviti na noge kada je u pitanju poljoprivredna proizvodnja.

-  Mi u „Delti“ imamo veliki agrar, postižemo evropske rezultate u svim segmentima poljoprivredne proizvodnje kojima se bavimo od stočarstva preko voćarstva do povrtarstva i ratarstva. Sve to je moguće zahvaljujući zanju koje smo skupo platili investirajući u mlade lidere i stručnjake koje smo slali širom sveta na usvršavanja, plaćali smo i kupovali znanje. Sada želimo da to znanje prenesemo na ljude u ovim selima koji bi bili naši partneri. Naravno, radilo bi se uz naš nadzor i naše stručnjake koji bi im sve objasnili. Kada su konkretno u pitanju sela Dubočane i Mala Jasikova pažnju smo usmerili na voćarstvo po kome je ovaj kraj poznat, stočarstvo i povrtarstvo, možda u obzir dođe još i pčelarstvo.

X Kako i zašto ste odabrali baš ova dva sela?

- Kada smo odlučili da pokrenemo projekat „Naše selo“ stručnjaci iz „Delata agrara“ su prošli hiljade i hiljade kilometara i obišli mnoga sela. Prvo smo imali ideju da to budu sela u Vojvodini gde već imamo svoja imanja, ali smo shvatili da je jedan ovakav projekat neophodan na jugu ili zapadu Srbije gde je situacija u srpskim selima alarmantna. Zaječar nismo odabrali slučajno, jer u ovoj opštini već imamo veliki voćnjak od 150 hektara pod jabukama i trešnjama, a u planu je da zasad proširimo za još 150 hektara. Završavamo i sa izgradnom velike farme svinja u mestu Halovo sa 30.000 tovljenika i farmom od 2.000 ovaca. Pošto je opština Zaječar na čelu sa gradonačelnikom Boškom Ničićem  prepoznala ogroman značaj našeg projekta izašli su nam u susret i makismalno nam pomogli da naša ideja zaživi. Sada smo u prvoj fazi kada stičemo poverenje poljoprivrednika, krećemo sa obukama i predavanjima. Naravno, već smo organizovali i posete, pa je pedesetak seljaka iz Dubočane i Male Jasikove obišlo naš voćnjak u Čelarevu  gde pod voćem imamo 500 hektara, a vodili smo ih i do Stare Pazove gde je naša farma svinja i krava. Želja nam je da se na licu mesta uvere u razlike savremenog i tradicionalnog bavljenja poljoprivredom i u kakvoj su zabludi živeli – ističe Milorad Sredanović, potpredsednik Delta agrara.

X Koliko će projekat „Naše selo“ da traje?

- Mi smo prvo planirali da traje tri godine, ali odziv seljaka je fantastičan, pa je naš predsednik odlučio da ovaj projekat ne bude vremenski ograničen. Poljoprivreda je fluidna stvar, ona se stalno kreće i menja, pa moramo i mi. To bi trebao da bude „pelcer“ koji ćemo kasnije preneti na druga sela. I ako ovaj projekat pokaže dobre rezultate, a ja verujem da će tako biti, naša želja je da se taj recept proširi širom Srbije – kaže Sredanović i dodaje da su važnost projekta „Naše selo“ prepoznali  i drugi, pa su se uključili.

-  Pridružila nam se Erste banka koja želi da ovaj projekat kreditira, ali pod sasvim drugačijim kreditnim uslovima nego što su to klasični krediti. I oni su, kao društveno odgovorna banka, ponudili svoje fondove za podsticaje. U projekat se uključila i Privredna komora Srbije i to na njihovu molbu, što smo mi oberučke prihvatili. PKS ima lanac od 70 komora, a ogranak u Zaječaru već je dobio svoje zadatke kako da nam pomogne. Nama treba tumačenje propisa, brendiranje, mnoge stvari gde Privredna komora Srbije može da bude od velike koristi. Sa svima su dogovorena pravila  jer mora da se zna „ko kosi, a ko vodu nosi“, tako da rezultati ne mogu da izostanu.

X A, šta treba da bude rezultat?

- Rezultat mora da bude vidljiv. Evo, recimo, onaj ko se bavi uzgojem voća on mora da ima po hektaru veće prinose nego što je ranije imao, da ima veći profit a time i veći standard. Onaj ko je imao deset – dvanaest litara mleka po kravi sada mora da ima 20 litara mleka. Mi ćemo sve vidove poljoprivredne proizvodnje tehnološki unaprediti  što će doneti veće prinose i prihode.

X Kako ćete to konkretno da radite?

- Radićemo bukvalno kroz sve vidove ulaganja, posebno kada je plasman robe u pitanju, jer je to najslabija tačka. Kad poljoprivrednici imaju dobru cenu i tržište gde će tu robu da plasiraju  niko im ne treba. Mi smo tu da priskočimo u pomoć kad ne ide, da im pomognemo ne samo da lakše plasiraju svoje proizvode, već i da ih naučimo kako to da rade. Što se toga tiče imamo dosta znanja i iskustva  jer smo pioniri u toj oblasti  pa je time za nas ovaj projekat još izazovniji i interesantniji.

 

Nastavak intervju pročitajte u narednom izdanju Agrobiznis magazina

Pretplata: 0692211049

Među brojnim izlagačima bilo je dosta mladih proizvođača što daje nadu da će srpska sela ponovo oživeti jer je sve više onih koji se po završetku studija vraćaju u selo kako bi se bavili poljoprivrednom proizvodnjom.  Jedan od njih je i Darko Branković iz sela Busur

- Voćnjak smo zasadili pre otprilike pet godina, a ideju sam dobio jednog jutra dok sam sedeo na terasi, pio kafu i razmišljao šta bi smo mogli da posadimo na praznoj parceli nadomak kuće. Pogled mi je pao na dve aronije u našem vrtu i odluka je pala. Sada imamo 712 sadnica na pola hektara, ali imamo nameru da proširimo voćnjak – priča Darko. Svoje znanje stečeno na studijama elektrotehnike primenio je i u agrobiznisu.

- Imamo automatizovano merenje vlažnosti zemljišta koje mogu da proveravam putem kompjutera čak iz Graca.  Aronija je vrlo rezistentna biljka što se tiče bolesti i jedino je važno da ima dovoljno vode posebno leti u vreme suše. Od dobijene organske aronije pravimo sok, liker i džem sa šećerom i stevijom za dijabetičare.  Maksimalno se trudim da sve što može bude ručno od branja, pranja aronije do flaširanja, etiketiranja... Mašinu koristimo jedino kod presovanja aronije, tako da svaki proizvod prođe bar četiri – pet puta kroz moje ruke, pa mogu da garantujem kvalitet naših proizvoda – ističe Darko, koji je imao prilike da poseti i voćnjake aronije u Štajerskoj i razmeni iskustva sa autrijskim voćarima.

 

Video prilog: https://www.youtube.com/watch?v=a8W82ruJxpU 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јануар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30 31