Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo raspisao je konkurs za dodelu novca za podršku mladima u ruralnim područjima u Vojvodini za 2019. godinu.
Za ovu godinu izdvojeno je 250.000.000 dinara, a maksimalan iznos bespovratnih sredstava po jednoj prijavi je 500.000. Bespovratna podrška namenjena je za investiranje u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava, podršku preradi na gazdinstvu i malim pivarama, a isplaćuje se avansno 75 odsto od ugovorene svote nakon što korisnik dostavi Porajinskom sekretarijatu potrebnu dokumentaciju. Ostatak od 25 odsto ugovorene sume isplaćuje se nakon realizacije investicije iz poslovnog plana, za šta je potrebno dostaviti dokaz Pokrajinskom sekretarijatu.

Bespovratna sredstva isplaćivaće se tokom godine u skladu s prilivom novca u budžet Vojvodine. Bliže informacije, kao i dokumentacija u elektronskoj formi, mogu se preuzeti na sajtu Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu odnosno na internet-adresi www.psp.vojvodina.gov.rs.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/naslovi/250-miliona-dinara-za-podrsku-mladima-na-selu-23-03-2019

Ono štp se u prrodi retko dešava i na čemu rade brojni stručnjaci decenijama desilo se upravo u Donjem Matejevcu pored Niša  gde je pronađena sada već  nova sorta kajsije,  koja je nastala prirodnom mutacijom na imanju u ovom mestu. To se desili na imanju Budimira Rašića, po kome ona i nosi naziv Buda. Kako je na prezentaciji u okviru Zimske škole u Poljoprivrednoj savetodavnoj i stručnoj službi u Nišu objasnila Budimirova ćerka Slavica Igić, ova kajsija je zapažena osamdesetih godina prošlog veka. Tada je njen otac primetio da se ona razlikuje od drugih sorti iz njihovog voćnjaka, ali i od drugih koje su postojale u matejevackom ataru. U konsultaciji sa prof. dr Zoranom Keserovićem sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, krenuli su u proces priznavanja sorte 2008. godine, a nova sorta kajsije je konačno priznata krajem decembra prošle godine. Radni naziv sorte bio je DM1 (Donjomatejevčanka, po mestu na kome je primećena).

Prema rečima Tanje Živković, stručne saradnice za voćarstvo i vinogradarstvo u PSSS u Nišu, nove sorte voća uglavnom se stvaraju na Institutima, a vrlo su retki slučajevi da se to desi prirodno, odnosno da ih neko uoči. Ova sorta kajsije se po određenim karakteristikama razlikuje od drugih sorti. “Ima odlican odnos šecera i kiselina, pa je dobra za konzumiranje, a i vrlo lepo izgleda, krupna je. Ima čvrstu peteljku,  tako da je vetrovi ne obaraju lako. Dobra je i za preradu, ali i za sušenje. U odnosu na druge sorte, ona ima duži period cvetanja” objasnila je Tanja Živković.

 

Inače, najveći problem kod proizvodnje kajsije je cvetanje, jer usled prolećnih mrazeva može da dode do izmrzavanja cvetova. Buda duže cveta, pa ako i bude mraza, neki cvetovi će sigurno da ostanu – objašnjavaju stručnjaci. Ova sorta se može kalemiti na više podloga, kao što su džanarika, divlja breskva ili preko posrednika, a to mogu biti Čačanska lepotica, Belošljiva ili Stenlej. Na svim ovim podlogama pokazala se kao izuzetna sorta sa svim svojim osobinama.

Prolećna i letnja rezidba su, prema savetima stručnjaka, obavezne svake godine. Kada je reč o zaštiti ove voćke, preporučuje se plavo prskanje u jesen i na proleće, zatim zaštita od monolije pred cvetanje, u cvetanju i precvetavanju, kao i prskanje insekticidima. Drvo koje je Budimir Rašić primetio pre tridesetak godina, a od kojeg ova sorta i vodi poreklo, i dalje postoji i daje obilan rod, kažu članovi njegove porodice.

Uprava za agrarna plaćanja Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede radi na ubrzanim isplatama svih subvencija i očekuje se da do kraja marta većina poljoprivrednika dobije novac na račune rekao je ministar poljoprivrede Branislav Nedimović tokom obraćanja poslanicima u Skupštni Srbije. I sezona radova u poljoprivredi se zahuktava, jagodari  imaju pune ruke posla, a i svi drugi voćari. Ratarima pored prihrane predstoji setva dok stočari mogu da rade mirno isto što i svakog dana-rad, rad i samo rad.

Mi smo se potrudili da vam u ovom izdanju donesemo zanimljive savete i obavestimo vas o najzanimljivijim događajima između dva izdanja Agrobiznis magazina koji ove godine obeležava 10 godina postojanja. Naime, pre tačno jednu deceniju započeli smo projekat našeg časopisa koji je u početku bio dostupan samo na internetu, a  samo godinu dana kasnije i u štampanom izdanju.

Ovom prilikom želim da vam ukažem na novine koje se tiču proizvodnje maline i mogućnosti da se nezavidna situacija u kojoj se proizvođači nalaze koliko toliko ublaži. Takođe, ne treba zaboraviti da nijedan problem nije nastao tek tako već da je to splet okolnosti koje se nižu. Nameće se pitanje šta smo uradili da se ne dođe do lošeg položaja?

Bili smo između ostalog i  na gazdinstvu porodice Glišić, u selu Šume, u okolini Topole gde su kompanija „Dunav osiguranje” i Udruženje novinara „Agropress“   održali  radionicu na temu osiguranja poljoprivredne proizvodnje. Akcenat je stavljen na osiguranje mlađih poljoprivrednih proizvođača i nosilaca gazdinstava.  Domaćin radionice i nosilac poljoprivrednog  gazdinstva Aleksandar Glišić je sa kompanijom “Dunav osiguranje” , na drugoj ovogodišnjoj radionici,  zaključio polisu osiguranja u vrednosti oko 300.000 dinara kojom će u narednih godinu dana biti osigurana njihova proizvodnja jabuka i šljiva na površini od 2h. Čestitamo im na hrabroj i razumnoj odluci ali i prinovi u porodici jer je stigla ćerka odnosno unuka i praunuka Kasija Glišić kojoj se najviše obradovao njen brat Strahinja.

Neka je srećna i rodna godina pred nama!

 

Podizanje kvaliteta proizvodnj, prerada domaćih proizvoda i stvaranje povoljnih uslova za život navele su žene u Dragačevu da osnuju Udruženje seoskih žena.

Sa ruzmarinom, bosiokom, ljutom paprikom ili sir bez dodataka Svetlana Davidović iz sela Kaona pravi po staroj proverenoj recepturi, za sada prodaje samo male količine ali bi od domaćeg mleka mesečno mogla da proizvede oko 200 kg sira.

Ona u izjavi za RTS kaže: “Ja želim da moj proizvod bude prepoznatljiv i da bude zdrav i kvalitetan, kao što je nekada bio dragačevski sir. Zato sam prošla  obuke za proizvodnju punomasnog sira i važno mi je da pronađem pravo tržište, odnosno prave kupce koji uspeju to da prepoznaju”.

Verica Ružić koleginica iz sela Melatovići je jedna od retkih žena koje su nosioci poljoprivrednog gazdinstva, tradicionalno kao i mnoge domaćice od voća sa svog imanja pravi slatko, džem, sokove i likere. Smatra da bi preradom voća zapravo dobila mnogo više nego da ih prodaje u svežem stanju

“Cena svog tog našeg voća, prvenstveno maline, je jako loš, i moja je zamisao da jednu količinu preradim i spakujem to sa ljubavlju u tegle, i da pokušam da nađem tržište” kaže za nacionalu tleviziju gospođa Ružić.

Vredne ruke i mnoštvo ideja ima i Slavenka koja svakodnevno kreira i proizvodi unikate ali zna se da na tržište samostalno ne može lako.

U selu živimo i skrajnuti smo od javnosti, članstv u udruženju će nam mnogo značiti za plasman robe, jednostavno ćemo da budemo vidljiviji na tržištu. selo smatra Slavenka Marinković iz sela Dljan koja je takđe članica Udruženja seoskih žena iz Dragačeva.

Reporter RTS-a Silvija Pašajlić podseća da su se ove žene udružile da postanu snažnije, pomognu razvoju sela i budu još bolje u onome što rade, a rada se žene u Dragačevskih selima ne boje.

AGROPRESS ih u tome podržava već 13 godina kroz projekat “Preduzetnice u agrobiznisu” u kojem je do sada učestvovalo više od 1500 žena. Ovaj projekat podržavaju Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i kompanija DUNAV OSIGURANJE više od 10 godina. Naredna radionica u je u Gornjem Milanovcu, a pretodno su ove godine odžane radionica u Aranđelovcu, Šapcu i Topoli. Pored ostalog redovna tema radionica jesu preduzetništvo i osiguranje u poljoprivredi.

SEOSKI TURIZAM DOBIJA PODSTICAJE

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović je tokom rasprave o amandmanima na predloge zakona o ugostiteljstvu i turizmu rekao da je prihvaćen amandman u kome stoji da se dozvoljava uvođenje nacionalnih subvencija za projekte unapređenja ruralnog turizma. Amandman je podneo šef poslaničke grupe SNS Aleksandar Martinović. Nedimović je u Skupštini Srbije rekao da pored tih nacionalnih mera, mera sedam u okviru IPARD projekta podrazumeva ruralni turizam i dodao da će ona biti akreditovana u septembru. "Tako da će pored nacionalnih sredstava i ova sredstva biti na raspolaganju", istakao je Nedimović. On je pojasnio da ta mera podrazumeva da će za projekte od 5.000 evra do 300.000 evra oni koji imaju do 30 ležajeva moći da konkurišu za izgradnju objekata, za opremanje, za infrastrukturu, za dogradnju i sve drugo što je neophodno da se u okviru ruralnog turizma jedno seosko domaćinstvo može pozicionirati na kvalitetan način. "Do pre nekoliko godina o ovom segmentu turizma nismo ni razgovarali, ali razvojem infrastrukture i finansijskih potencijala i ove stvari su došle na dnevni red", rekao je Nedimović.

 

Izvor: www.rts.rs 

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić posetio je preduzeće Mikros Union u Selevcu, koje je jedan od najvećih proizvođača jaja u zemlji. Firma Mikros Union d.o.o. Beograd je osnovana 1990. godine, a živinarstvom se bavi od 1996. godine. Kapacitet farme je blizu 200.000 koka nosilja, a godišnje proizvodu i isporuče 60 milona jaja. Firma ima 90 zaposlenih. Pored farme imaju i sektor za trgovinu žitarica. Godišnji promet firme je tri milijarde dinara, a rade za velike trgovinske lance i snabdevaju beogradske vrtiće, preduzeća i javne ustanove. Uz predsednika Srbije u Selevcu su i ministar poljoprivrede Branislav Nedimović i ministar finansija Siniša Mali.

Država će pomoći razvoj živinarske industrije u Srbiji i time će se u narednom periodu pozabaviti ministarstva za poljoprivredu i finansije, izjavio je danas predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Vučić je obraćajući se novinarima nakon posete preduzeću Mikros Union u Selevcu, jednom od najvećih proizvođača jaja u zemlji, rekao da je to lepa fabrika i da država nakon fisklane stabilizacije sada može više da pomogne takvim fabrikama.

Izvor: TANJUG

 

Svi zahtevi koje su poljoprivredni proizvođači podneli za podsticajna sredstva u 2018. godini biće isplaćeni do kraja marta, izjavio je ministar poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva Branislav Nedimović i precizirao da su u pitanju svi zahtevi koji se odnose na mehanizaciju, tov i genetiku. Ministar je danas (6. marta 2019. godine) u Skupštini Srbije, na sednici na kojoj se raspravljalo o izmenama i dopunama zakona iz oblasti poljoprivrede, naveo da će ta sredstva biti isplaćena zahvaljujući tome što sada Uprava za agrarna plaćanja ima dovoljno novca. Kada je u pitanju poljoprivredna mehanizacija, Nedimović je najavio da će od aprila poljoporivrednici moći da podnesu zahteve za refundiranje 50% sredstava koje su uložili u mehanizaciju. A kako je Tanjugu rečeno u Ministarstvu poljoprivrede, sredstva iz pretpristupnih fondova Evropske unije za ruralni razvoj (IPARD program) danas su (6. marta 2019.) legla na račun prvih devet IPARD korisnika u Srbiji. Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović najavio je početkom godine da će u 2019. biti raspisano sedam konkursa za sredstva iz IPARD programa i da će srpski poljoprivrednici prvi put dobiti evropski novac direktno u ruke. Nedimović je tada naveo da će novac biti namenjen za nabavku traktora i mehanizacije, ali i za preradjivačke i skladišne kapacitete. Takođe je rekao da srpski poljoprivrednici mogu do 2020. godine da dobiju iz pretpristupnih fondova EU za ruralni razvoj ukupno 175 mil EUR.

Šume u okolini Topole, 28.02.2019  ‒ Na gazdinstvu porodice Glišić, u selu Šume, u okolini Topole Kompanija „Dunav osiguranje” i Udruženja novinara „Agropres“ danas su održale radionicu na temu osiguranja poljoprivredne proizvodnje. Akcenat je stavljen na osiguranje mlađih poljoprivrednih proizvođača i nosilaca gazdinstava.  Domaćin radionice i nosilac poljoprivrednog  gazdinstva Glišić je sa Kompanijom “Dunav osiguranje” , na drugoj ovogodišnjoj radionici,  zaključio polisu osiguranja, u vrednosti oko 300.000 dinara, kojom će u narednih godinu dana biti osigurana njihova proizvodnja jabuka i šljiva na površini od 2h.

Direktor Glavne filijale „Dunav osiguranja“ u Kragujevcu Miloš Milosavljević je u obraćanju učesnicima radionice i brojnim novinarima rekao da je Kompanija „Dunav“ pouzdan partner nosiocima poljoprivrednih gazdinstava.

„Dunav osiguranje“ je lider na domaćem tržištu osiguranja, zauzima vodeću poziciju u svim vidovima osiguranja, pa i u osiguranju poljoprivredne proizvodnje. Osiguranje je neophodno za zaštitu od katastrofalnih posledica vremenskih nepogoda i primetno je da ga mnogi poljoprivredni proizvođači shvataju kao primarnu zaštitnu meru.  Opština Topola ima više od  3.500 registrovanih poljoprivrednih gazdinstava, što je najveći broj gazdinstava  na opštini u odnosu na broj stanovnika u zemlji, a osigurano je tek 9 do 12 odsto. Najrasprostranjenije i za razvoj ovog kraja najvažnije kulture su voće: pre svih šljive,  potom slede višnje, jabuke, kruške, breskve, trešnje, kajsije i nektarine, rekao je Milosavljević.

Još jedna od pogodnosti je i ta što poljoprivrednici ne moraju odmah da plate ceo iznos premije, pojasnio je Milosavljević, već samo pet odsto poreza na premiju, dok ostatak mogu isplatiti kada oberu i prodaju svoje proizvode.

Proizvodnja voća  sigurna samo kad je osigurana

Osiguranje ne može da spreči da se dese  vremenske nepogode, ali obezbeđuje  ekonomsku stabilnost, tj. adekvatnu naknadu štete.

Ozbiljna proizvodnja, zahteva i sigurnost i zaštitu. To su glavni razlozi zasto smo danas osigurali proizvodnju voća na otvorenom na površini od 2 ha u najvećoj osiguravajućoj Kompaniji u Srbiji, u “Dunav osiguranju”. Imamo poverenja u ovu kuću, dostupni su nam  i verujemo da će se saradnja razvijati  na obostrano zadovoljstvo. Najveći rizik za poljoprivredu su vremenske neprilike. Poljoprivredna proizvodnja na otvorenom polju zavisi od vremenskih faktora i izložena je brojnim vremenskim nepogodama i rizicima, a osiguranje je pravi način da se zaštiti i upravo je to razlog zašto smo dabnas zaključili polisu, ističe Aleksandar Glišić.

Porodica Glišić iz sela Šume kod Topole se nekoliko generacija unazad bavi voćarstvom. Ima zasade pod različitim vrstama voća na otvorenom. Oko tri hektara je pod zasadom nekiliko sorti  jabuke,šljive i ostalih vrsta voća .U svom gazdinstvu poseduju i hladnjaču za čuvanje jabuka .Takođe, napravili su i  sistem za navodnjavanje, raspolažu mehanizacijom i priključnim  mašinama kako bi održavanje zasada brže i efikasnije obavljali.

Gratis polisa „čuvar kuće“  za osiguranje imovine

 „Dunav osiguranje“ im je povodom zaključivanja polise za osiguranje primarne poljoprivredne proizvodnje  poklonilo polisu  „čuvar kuće“, koja se odnosi na osiguranje imovine, opreme i drugih vrednosti.

Najstariji član ove porodice, osamdesetrtrogodišnji Tomislav Glišić kaže da je ponosan na “punu kuću” koju ima. “Ja sam svom unuku dao imanje, video sam da je sposoban da rukuje zemljom i zato sam preveo zemlju na njega”, kaže pradeka Tomislav.  Pored potpisivanja polise sa porodicom Glišić, komšije i rodjaci ove porodice danas su prisustvovali radionici na temu osiguranja poljoprivredne proizvodnje. Akcenat radionice je stavljen na osiguranje mladjih poljoprivrednih proizvodjača i nosilaca gazdinstava.

Komšija Milovan Glišić na današnjoj radionici imao je priliku da čuje nešto više o osiguranju poljoprivrede u ‘Dunavu’ i kaže da planira uskoro da osiigura bar jedan deo zemlje koju poseduje.

“Mi gajimo jagodu na dva i po hetara zemlje, pored toga gajimo i jabuke i šljive i planiram u ovoj godini da bar deo zemljišta da osiguram”, kaže Milovan.

„Dunav“ spona sa registrovanim poljoprivrednim proizvođačima

Vlada Republike Srbije odobrava subvencionisanje osiguranja useva i plodova već duži niz godina za registrovanja poljoprivrdena gazadinstva.  Na ovom području subvencioniše se (regresira) 40% iznosa od ukupno plaćene premije osiguranja umanjene za iznos poreza.

-Ministarstvo poljoprivrede je u pogledu osiguranja i drugih mera podrške usmereno na registrovana poljoprivredna gazdinstva, koja su i korisnici usluga “Dunav osiguranja”. Mi cenimo to što je „Dunav osiguranje“ na neki način spona i veza sa osiguranicima kroz ovakav vid edukacije i direktnih susreta sa osiguranicima. Jako nam je važno da te mere budu dostupne poljoprivrednicima”, dodaje Mahmutović.

Topola klasifikovana u najviši razred opasnopsti od grada

Područje oštine Topla  spada u najviši razred opasnosti . Grad pada skoro svake godine i karakterističan je za letnje mesece; najčešće je veličine lešnika i često je praćen nevremenom, nanosi veće štete,  posebno na usevima i voću.

Prošle godine gradom je pogođeno 6.500 h pod voćem što je 85 % ukupne površine voćnjaka. Raspolažemo podatkom da je veoma mali broj zasada na ovom području osigurano. To je glavni razlog da se stalno srećemo s osiguranicima i nosiocima poljoprivrednih gazdinstava, da razgovaramo na temu osiguranja, da ih edukujemo. Ove radionice su po našem mišljenju jako važne za razmenu iskustava i prezentovanje prednosti i benefita koje osiguranje i polisa osiguranja donosi ”, istakao Miloš Milosavljević direktor GF „Dunav osiguranja“ u Kragujevcu.

 

Više od pola miliona osiguranika zaključilo polisu za životno osiguranje

Radionica u Orašcu bila je prilika i za predstavljanje usluga životnih osiguranja Kompanije „Dunav osiguranje“ .  Iz godine u godinu portfelj životnih osiguranja kontinuirano raste, i u ovom momentu Kompanija je na četvrtoj poziciji na tržištu sa visoko postavljenim prodajnim ciljevima, sa više od pola miliona osiguranika što kroz vidove ličnih individualnih i kolektivnih osiguranja.

-Vrlo čest smo spremni da svoj novac uložimo u neke druge vrednosti, ili njihovu zaštitu, a zaštita ljudskog života je neprikosnovena i treba uvek da bude na prvom mestu. Upravo osećaj odgovornosti prema sopstvenom životu i prema svojoj porodici rađa i potrebu da preduzmemo sve potrebne korake kako bi smo se zaštitili od nepredviđenih a mogućih događaja, da stvorimo lične fondove koji će omogućiti našem potomstvu da donese vrlo značajne životne odluke ili nama da stvorimo osećaj finansijske sigurnosti, istakla je u predstavljanju ove vrste osiguranja učesnicima radionice Slavica Ostojić, šef  Službe za prodaju životnih osiguranja u GFO Kragujevac.

 

Životno osiguranje može da ponudi izuzetno kvalitetne proizvoda sa ciljem da pomogne kad je najpotrebnije. U ponudi Kompanije je nekoliko usluga:  osiguranje Moj život, koje je  najčešći vid osiguranja, stipendijsko  osiguranje kojim možemo omogućiti našoj deci adekvatno školovanje, riziko osiguranje života -posebno osiguranje koje pokriva samo rizik smrti, kolektivno osiguranje penzionera gde obezbeđujemo visok nivo zaštite i finansijskog pokrića uz nisku premiju osiguranja, kolektivno osiguranje zaposlenih za slučaj smrti koje je namenjeno poslodavcima koji ozbiljno i odgovorno razmišljaju o neprijatnim posledicama koje mogu zadesiti porodicu zaposlenog u slučaju njegove smrti.

Osiguranici su često u zabludi da je za  polisa ŽO potrebno mnogo novca i ne razmišljajući o posledicama koje takvo odlaganje može da donese. U momentu kada možemo sebi da priuštimo osiguranje možda su nastupile okolnosti kada sklapanje polise ŽO više nije izvodljivo, ili barem nije više tako povoljno, a novac je sigurno potrošen na manje značajne stvari. Zato ne treba odlagati donošenje tako važne odluke jer zaključenjem ŽO dobijamo mnogo više od samog osiguranja – ulažemo u budućnos, štedimo za sebe i nama drage osobe. Svaka polisa je jedinstvena, kreirana na osnovu osiguranikovih  želja, potreba i mogućnosti. Svojim osiguranicima naši profesionalci uvek stoje na raspolaganju, u svakom momentu mogu da se obrate kompaniji „Dunav osiguranje“ u svim gradovima jer smo prisutni i zastupljeni u celoj zemlji.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Ovog vikenda u hali 2 Beogradskog sajma sve je vrvilo od pčelara. Nije ni čudo jer se 9. i 10. februara održava 11. Državni pčelarski sajam uz učešće i u organizaciji Saveza pčelarskih organizacija Srbije. Okupili su se proizvođači opreme za pčelarenje, ali i pčelari iz cele Srbije koji su došli da vide kakve novine kada je u pitanju oprema i repromaterijal, ali i da razmene zanje i iskustvo što je u ovoj oblasti izuzetno važno. Osim toga imaju prilike da učestvuju na brojnim obrazovnim i stručnim panelima i seminarima. Jer, kako reče jedan od posetilaca „pčelarenje se uči dok je pčelar živ i uvek ima šta novo da se sazna.“

,,Okupljamo se 11. put da pokažemo da je pčelarstvo najorganizovanija grana poljoprivrede. Jedina grana koja ima organizaciju na nacionalnom nivou, i koja okuplja pčelare proizvođače, imamo 230 opštinskih organizacija pčelara. Počeli smo sa gradnjom pogona, koji će biti završen za nekoliko meseci, preostaje nam da kupimo opremu, nešto već imamo, ali to nije dovoljno, moramo još da prikupimo novca. Znate kako kažu,, Ko se penje Bog mu ruku pruža“, istakao je Rodoljub Živadinović, predsednik SPOS-a, prilikom otvaranja sajma.  Tom prilikom je istakao da najvećeg falsifikatora meda  nema više u našim marketima, ostalo je da se izbaci iz malih marketa, i neka se bavi prodajom džema, ako nije sposoban da  se bavi pčelarstvom.

Sa dolaskom  Nedimovića na čelo Ministarstva poljoprivrede, saradnja se širi, uvele su se nove subvencije trenutno ih je šest,  i ne samo da suma koja se izdvaja za pčelarstvo progresivno raste, već je i ministrovo  opredeljenje,  da svi koji ispunjavaju uslove  i konkurišu, dobiju subvencije. Time je rešen veliki problem.

,,U 2018. godini u ministarstvu poljoprivrede imali smo nekoliko sastanaka gde smo odredili prioritete za 2019. godinu u oblasti pčelarstva, najveći problem su falsifikatori meda. Ministarstvo će učiniti sve da se to spreči. U narednom periodu biće predloženo da se  otvoreni nacionalna laboratorija za ispitivanje meda iz Srbije, jer srpski med ima perspektivu, istakao je Bogdan Igić, državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede.

,,  Pčelari će biti prvi pilot program, i prvi će biti uključeni u elektronsko dodeljivanje subvencija. Sve će se radi, kompjuterski, i kada svi podnesu zahteve, isplata će biti posle 20 dana, ovo je vest koju moram da prenesem od ministra Nedimovića, rekao je Živadinović.

A, ima se šta videti i naučiti. Posebnu pažnju privlači mašina za pravljenje voska koja je u potpunosti delo ruku naših majstora i srpske pameti, a proizvodi je firma „Finans“ iz Rume.

„U pitanju je mašina za proizvodnju satne osnove, njen kapacitet je od 40 do 50 kilograma na sat. Osim same mašine i montaže, mi obučavamo i čoveka koji će raditi na ovoj mašini“, kaže Đorđe Grčić iz „Finansa“.

Cena ove mašine je 26.800 evra što je, rekli bi mnogi, prilično skupo, ali ovakve mašine kupuju Udruženja pčelara a više je nego isplativa.

„Trudimo se da nam kvalitet mašina bude čak i bolji od ovakvih i sličnih mašina iz inostranstva koje koštaju i po dva do tri puta više“, dodaje Grčić. Bogato znanje koje je stekao družeći se sa pčelarima rešio je da iskoristi, pa je od prošle godine i sam postao pčelar, a trenutno ima 20 košnica.

Tokom trajanja ove manifestacije pčelari će na Sajmu u Beogradu moći da kupe sve što im je potrebno od pčelarske opreme od odela do ramova, košnica…

Inače, po prvi put na ovom Sajmu učestvuju i pčelari sa Kosova i Metohije, koji su posetiocima ponudili med jedinstvenog ukusa. Da li zbog klime, ali i biljaka koje rastu na Kosovu i Metohiji njihov med je drugačiji od onog na koji smo mi navikli. Ima jači i intenzivniji ukus koji prosto klizi niz nepce i dugo se oseća u ustima. U Udruženju pčelara „Nukleus“ iz Gračanice sreću se sa brojnim problemima, posebno nakon što su prištinske vlasti uvele takse od 100 odsto na proizvode iz Srbije. Međutim, ne žale se već ističu da sve probleme lakše rešavaju uz pomoć i podršku prijatelja i pčelara iz Srbije posebno iz Surdulice.  

Ministar bez portfelja zadužen za regionalni razvoj Milan Krkobabić najavio je u petak (1. februara 2019. godine) tokom posete Vladičinom Hanu da će uskoro biti raspisan novi konkurs za zadrugare, vredan 700 miliona dinara, ali i formiranje Nacionalnog tima za spas srpskog sela. 

U okviru Zemljoradničke zadruge "Green milk", pokrenute sredstvima Programa podrške sprovođenju mera ravnomernog regionalnog razvoja, u petak je započela probna proizvodnja u pogonu mlekare u selu Lepenica, nadomak varošice, pa su tim povodom Vladičin Han posetili Milan Krkobabić i predsednik Odbora za selo Srpske akademije nauka i umetnosti, Dragan Škorić, sa saradnicima.

Sa predesednikom opštine, Goranom Mladenovićem razgovarali su najpre o problemima poljoprivrednika u hanskoj opštini i na koji način bi država mogla da im pomogne.

- Razgovarali smo o ravnomernom regionalnom razvoju i kako da okupimo proizvođače i da ih ujedinimo i zadrugama. Pravi primer za to je udruživanje pet zadrugara u Vladičinom Hanu. Pored njih, tu je i 70 potencijalnih proizvođača u Lepenici, gde je mlekara, i okolnim selima, koji će imati gde da isporučuju mleko, što je i zamisao – da poljoprivredna gazdinstva i zadruga stignu na tržište. Udruživanje je imperativ vremena, tako funkcionišu sela u razvijenim evropskim zemljama. Želja nam je da u svakom većem mestu imamo zadrugu, onda će i mladi ljudi imati mogućnosti da ostanu da rade i žive na selu - rekao je ministar Krkobabić.

On je najavio da će uskoro biti raspisan novi konkurs za zadrugare, vredan 700 miliona dinara, ali i formiranje Nacionalnog tima za spas srpskog sela.

Akademik Dragan Škorić je istakao da projekat otvaranja zadruga daje rezultate a o tome svedoči podatak da su za dve godine otvorene 320 zadruge.

- U vašem kraju postoje odlični uslovi za razvoj stočarstva, proizvodnju nekih vrsta voća, pčelartsvo, ali i gajenje lekovitog bilja. Želja nam je da za 10 godina svako selo, ili grupa sela ima zadrugu a da onda formiramo korporacije za različite grane poljoprivrede i da, uz pomoć države, sa finanlnim proizvodima izađemo i na inostrano tržište - rekao je Škorić.

Predsednik opštine, Goran Mladenović je podsetio da je država za otvaranje zadruge u Lepenoci izdvojila 6,1 milion dinara.

- Zadrugarstvo kao model podrške našem selu , dao je rezultate u Vladičinom Hanu kroz mlekaru, koja je počela sa probnom proizvodnjom. Tamo ima četiri radnika a nama je svako radno mesto značajno - izjavio je Mladenović.

Goran Ivanov i Miroljub Đokić, ispred mlekare "Green milk" prilikom obilaska mlekare upoznali su goste sa procesom proizvodnje mleka, sireva, jogurta i kisele pavlake. Tom prilikom se čulo da je mlekara dnevno može da preradi pet tona mleka. 
 
Prema rečima Đokića, trenutno se prerađuje tek 1,5 tona sa domaćeg terena, dok ostalo dobijaju iz aleksinačkog kraja, kako bi mogli da podmire potrebe koje na mesečnom nivou iznosi 60 tona mleka. Kako bi prevazišli probleme otkupa sa nakupcima, u "Green milk" je lokalnim proizvođačima ponudili nešto veću cenu. Đokić ističe da će ona biti od 30 do 35 dinara po litru, dok je tržišna od 25 do 27 dinara.


- Ono što je novina za potrošače je da će mleko biti pakovano u staklenu ambalažu i, kao nekada – isporuka do vrata kupaca - kaže Goran Iavnov.

Pored otkupa, računaju i na sosptvene snage. Prema podacima zadrugara, od opštine su dobili finansijsku podršku od 500.000 dinara za kupovinu jaradi, tako da imaju 30 jarića i 60 koza. 
 
Uzgoj koza u hanskoj opštini je nedovoljno razvijen i ima tek nekoliko kozara. Ni govedarstvo nije na visokom nivou. Dok je nekada gotovo svako seosko domaćinstvo imalo barem po par goveda, sada u hanskoj opštini ima svega oko 1.100 krava.

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede objavilo je novi Pravilnik o uslovima i načinu ostvarivanja prava na podsticaje u stočarstvu za tov junadi, tov svinja, tov jagnjadi i tov jaradi („Službeni glasnik RS“ broj 104/2018 od 28.12.2018 godine).

Ovim pravilnikom bliže se propisuju uslovi i način ostvarivanja prava na podsticaje u stočarstvu za tov junadi, tov svinja, tov jagnjadi i tov jaradi, kao i obrasci zahteva za ostvarivanje tih podsticaja.

Pravno lice, preduzetnik i fizičko lice – nosilac komercijalnog porodičnog poljoprivrednog gazdinstva, koje ispunjava uslove propisane zakonom kojim se uređuju podsticaji u poljoprivredi i ruralnom razvoju, podsticaje u stočarstvu za tov junadi, tov svinja, tov jagnjadi i tov jaradi ostvaruje na osnovu zahteva koji podnosi Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede –Upravi za agrarna plaćanja na adresu Bulevar kralja Aleksandra 84, 11050 Beograd.

Uz zahtev za podsticaje u stočarstvu za tov junadi, tov svinja, tov jagnjadi i tov jaradi za grla predata klanici podnosi se prijemnica za otkupljena grla sa specifikacijom grla za koje se podnosi zahtev overena od strane klanice i naadležnog veterinarskog inspektora.

Lice koje podnosi zahtev ostvaruje pravo za na podsticaje u stočarstvu za tov junadi za najmanje tri grla tovne junadi po podnetom zahtevu, dok se pravo na podsticaje u stočarstvu za tov svinja ostvaruje za najviše 5.000 grla tovnih svinja po registrovanom pljoprivrednom gazdinstvu u toku jedne kalendarske godine.

Podsticaji za tov stoke mogu da se ostvare ako se podnese zahtev za ostvarivanje prava na podsticaje za tov junadi, tov svinja, tov jagnjadi i tov jaradi za svaku godinu od 1. februara do 31. jula tekuće kalendarske godine i ako su grla predata klanici ili izvezena u periodu od 1. jula prethodne kalendarske godine do 30. septembra tekuće kalendarske godine.

U 2019. godini zahtev za podsticaje podnosi se u propisanom roku ako su grla predata klanici ili izvezena u periodu od 01. oktobra 2018. godine do 30.juna 2019. godine.

Zahtev za podsticaje podnosi se posebno za svaku vrstu tovnih grla, s tim da se za istu vrstu tovnih grla podnosi najviše do tri zahteva u gorenavedenom periodu, a za isto grlo zahtev za podsticaje može da se podnese jednom za jednu kalendarsku godinu, po završetku tova.

Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestao je da važi Pravilnik o uslovima i načinu ostvarivanja prava na podsticaje u stočarstvu za tov junadi, tov svinja, tov jagnjadi i tov jaradi („Službeni glasnik RS”, br. 111/15, 9/16, 110/16 i 44/18 – dr. zakon).

Izvor: http://uap.gov.rs/

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Март 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31