Plastenici, kao simbol povrtarstva na jugu Srbije, pored većih ulaganja na početku, koja itekako postaju opravdana kada se u toku jedne sezone
gaji od 2 do 3 kulture, imaju još mnogo drugih pozitivnih stvari u odnosu na proizvodnju na otvorenom polju. Na samom početku treba istaći da je temperaturni režim u plasteniku, pod direktnim uticajem spoljne sredine, pa je samim tim podložniji promenama. Zemljište pod plastičnom folijom ima za 20 C višu temperaturu na dubini od 10 cm, odnosno za 7 C na dubini od 20 cm, što posebno može biti značajno ako se radi o proizvodnji povrća u uslovima direktne setve.
Da je mnogo isplatljivije gajiti povrće u zaštićenom prostoru u odnosu na proizvodnju na otvorenom polju, posvedočio je mladi poljoprivrednik Aleksandar
Zdravković, iz sela Izvor u okolini Žitorađe. Čime se bavi, kakva su njegova iskustva i koje kulture gaji u toku godine pročitaćete u tekstu koji sledi. Zbog čega mislite da su proizvođači koji se bave plasteničkom proizvodnjom u prednosti od ostalih?
„Prateći situaciju i kolebanje cena na tržištu ove godine, mada je to bila praksa i mnogo godina unazad, nije bilo teško uočiti da je povrće, konkretno paradajz
ima dobru cenu, jer stiže ranije na tržište, a ni kvalitet ne zaostaje. Početna investicija je veća, to je tačno, ali se ubrzo i više zaradi, u odnosu na uloženo, pogotovo što je u toku godine izvodljivo gajiti i do tri kulture.“ – rekao je Aleksandar Zdravković, mladi poljoprivrednik iz okoline Žitorađe.
Koje kulture gajite u plastenicima?
„Prvo krećemo sa zelenom salatom, koja baš rano stiže na tržište, i uspe da nađe svoje mesto na trpezi kupaca. Jedan deo plasiramo na domaće tržište, a određene količine se izvoze. Moram da napomenem da smo kvalitetom itekako zadovoljni, a što se cene tiče, uvek postoji prostora da bude veća.“
„Nakon toga, ide paradajz. Ranijih godina smo proizvodili jedan deo na otvorenom polju, dok nije bilo uslova da sve površine pokrijemo pod plastenicima, i mogu da kažem da je bilo izuzetno teže, naročito što se tiče kvaliteta plodova, prisustva bolesti i štetočina, što je rezultiralo većem broju hemijskih tretmana, a to se direktno odražava na profitabilnost i ekonomsku opravdanost proizvodnje.“
„Svedoci smo da su ove godine proizvođači koji su svoju robu plasirali iz plastenika, uhvatili jedan deo izuzetno visokih cena i rešili pitanje isplativosti za ovu
sezonu, tako je u većini slučajeva. Dok proizvođači koji imaju proizvodnju na otvorenom polju, nisu osetili ni blagi povetarac od oluje vrtoglavih cena koje su nas zadesile.”

Da li konstantno gajite iste kulture ?
„Svima je opšte poznato da se nakon dugog vremenskog perioda gajenja povrća na jednom te istom mestu, dolazi do ispiranja zemljišta i hranljivih materija, a rezultat toga je da može doći do poremećaja pH vrednosti, pojave bolesti i štetočina u znatno većoj meri, ali i rapidnog smanjenja prinosa. U tom procesu je jako bitan plodored, o kome izuzetno vodimo računa, tako da nakon paradajza gajimo kornišone, tikvice i spanać. Nikad u istom plasteniku ne bude isti raspored gajenih kultura, več se uvek trudimo i ulažemo napore da napravimo adekvatan plan rada i pravilan raspored.“
„Osim toga što vodimo računa o plodoredu, gajeći različite kulture, takođe svoju proizvodnju usmeravamo prema potrebama tržišta, za svaku sezonu posebno. “
Gde nalazite tržište za svoje proizvode?
„Uglavnom se radi o ugovorenoj proizvodnji, tačnije saradnji sa zadrugama. To nije proizvodnja po ugovoru, ali je veoma važno da postoje dobri međuljudski
odnosi između kupaca i proizvođača,takođe uvek imamo korektan odnos što se tiče dostavljanja robe i plaćanja. Moje mišljenje je da jedan mladi poljoprivrednik ne može planirati ozbiljnu proizvodnju bez pouzdanog otkupljivača. “
Kakvi su vam planovi za budućnost?
„Imam ozbiljne planove za budućnost, posle završetka studija planiram da upišem master studije, da nastavim da učim i da se ozbiljnije posvetim povrtarskoj
proizvodnji. Uložiću određena sredstva za gajenje, i da u nekoj bližoj budućnosti konkurišem za podsticaje koje Ministarstvo poljoprivrede daje mladim poljoprivrednicima.

Izvor: Agrobiznis magazin

Zadružni savez Srbije na čelu sa predsednikom Nikolom Mihailovićem važan pokretač preporoda srpskog sela. Program „500 zadruga 500 sela“ premašio
očekivanja – protekle tri godine formirano 566 poljoprivrednih zadruga. Prioritet promocija zadrugarstva i razvoj ruralnih područja, ali i jačanje saradnje sa
zadružnim savezima u regionu. Zadružni savez Srbije učestvuje u brojnim humanitarnim akcijama usmerenim na pomoć ljudima u ruralnim sredinama.
Zadružni savez Srbije sprovodi niz aktivnosti na promovisanju zadrugarstva kroz učešće države u ekonomsko finansijskim podsticajima za poljoprivredne zadruge na celokupnoj teritoriji Republike Srbije.
Predsednik Zadružnog saveza Srbije Nikola Mihailović sa saradnicima prisutan je na terenu i u neposrednom kontaktu sa poljoprivrednim proizvođačima, pružajući im sve neophodne informacije i saznanja o značaju i prednostima udruživanja u zemljoradničke zadruge, o mogućnostima prerade i plasmana proizvoda, kako na našem tako i na inostranom tržištu. Cilj je da poljoprivredni proizvođači svesni prednosti udruživanja, formiraju zadruge
koje će pokrenuti razvoj ruralnih područja u cilju obnove srpskog sela, kome preti nestajanje.
Imajući u vidu da je reč o važnom nacionalnom i bezbednosnom pitanju, Programom podrške sprovođenju mera ravnomernog regionalnog razvoja, podsetimo predviđena su značajna sredstva, tako da je maksimalni iznos bespovratnih sredstava predviđen za novoformirane zadruge 7.500.000 dinara, za stare zadruge
15.000.000 i složene zadruge 60.000.000 dinara. Zadružni savez Srbije je važna karika u realizaciji ovog programa i podrška zadrugarima, pružajući im svu neophodnu pomoć, od potrebnih informacija, preko stručnih saveta do popunjavanja konkursne dokumentacije.
Izuzetna saradnja Zadružnog saveza Srbije na čelu sa predsednikom Nikolom Mihailovićem, Mininistarstva bez portfelja, na čelu sa ministrom Milanom Krkobabićem zaduženim za regionalni razvoj i koordinaciju rada javnih preduzeća i Srpske akademije nauka i umetnostina realizaciji projekta „500 zadruga 500 sela“ rezultirala je formiranjem 566 zadruga u protekle tri godine. Projekat je premašio očekivanja i dokazao da je preporod srpskog sela prioritetno pitanje kako za državu, tako i za vredne zadrugare i zadružne saveze koji ih povezuju.
U sklopu aktivnosti na promovisanju zadrugarstva, predsednik Zadružnog saveza Srbije Nikola Mihailović sa saradnicima, prisustvovao je brojnim manifestacijama, a neke od njih su „Dani azanjske pogače“ u Azanji, Četvrta smotra šljivovih rakija „Gračačka kapljica 2019“ u selu Gračac
u opštini Vrnjačka Banja, a van granica Srbije posetio je 46. Međunarodni sajam poljoprivrede i prehrambene industrije – Sajamšljive u Gradačcu u BiH.
U Azanji nedaleko od Smederevske Palanke početkom avgusta obeležen je značajan jubilej 125 godina postojanja zadruge „Azanja“, a pored izložbe pogača
i domaće radinosti i kulturno umetničkog programa, u prisustvu zadrugara i brojnih gostiju, promovisan je projekat „500 zadruga 500 sela“. Ovom događaju
prisustvovao je državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede Darko Božić, koji je pozdravljajući prisutne ukazao na značajnu ulogu srpskog sela u razvoju države i izrazio očekivanja da će aktivnosti na preporodu srpskog sela tokom 2019. i 2020. godine rezultirati uspehom. On je istakao značajnu ulogu Nacionalnog tima za obnovu sela i ministra Milana Krkobabića, na rešavanju ovog po svemu prioritetnog nacionalnog pitanja od značaja za bezbednost države Srbije, napominjući da je od velikog značaja dobra saradnja sa zadružnim savezima i zadrugama. Božić je zaključio da je cilj da se subvencijama,
podsticajima iz domaćih i inostranih fondova ojača egzistencija srpskog seljaka u ruralnim sredinama, da ljudi ostanu na svojim vekovnim ognjištima, da se izgrade mini pogoni za preradu poljoprivrednih proizvoda, a kvalitetni finalni proizvodi pronađu put do evropskog tržišta. Potrebna je saradnja sa lokalnim samoupravama, da bi se izgradila infrastruktura u ruralnim područjima, što je uslov za razvoj srpskog sela i stvaranje povoljnog privrednog ambijenta, čulo se ovom prilikom.
Obraćajući se prisutnima, predsednik Zadružnog saveza Srbije Nikola Mihailović, naglasio je značaj formiranja zadruga za svako selo u Srbiji i kao pozitivan primer istakao zadrugu u Azanji, koja je uprkos svim problemima tokom svog dugogodišnjeg postojanja, opstala 125 godina. On je informisao prisutne o broju novoosnovanih zadruga u Srbiji u okviru projekta„500 zadruga 500 sela“, napominjući da je država prepoznala značaj zadrugarstva, a ministar Milan Krkobabić sa svojim timom, Srpskom akademijom nauka i Zadružnim savezom Srbije, pokrenuo srpsko selo kome zbog negativnog nataliteta i migracija stanovništva preti nestajanje.
U selu Gračac nadomak Vrnjačke Banje na Veliku Gospojinu, državna komisija za ocenu kvaliteta rakije vršila je degustaciju i bodovanje takmičarskih rakija, a održan je i okrugli sto o inicijativi za uspostavljanje organizovane proizvodnje i prodaje rakije šljivovice bazirane na autohtonim sortama Zapadne Srbije. Pobednicima Smotre šljivovih rakija „Gračačka kapljica 2019“ priznanja i nagrade uručio je Nikola Mihailović, koji je i ovom prilikom upoznao prisutne sa zajedničkim aktivnostima države i zadružnih saveza na obnovi zadrugarstva, koje u Srbiji ima dugu tradiciju. On je uputio poziv poljoprivrednim proizvođačima sa ovog područja da formiraju zadruge, imajući u vidu prednosti udruživanja i raspoložive prirodne potencijale za razvoj poljoprivredne proizvodnje.
Međunarodni poljoprivredni sajam u Gradačcu u BiH, krajem prošlog meseca, bio je prilika za susrete i razmenu iskustava sa kolegama iz zadružnih saveza Republike Srpske i BiH i upoznavanje sa tradicionalnim proizvodima sa ovog područja, od kojih je kao i prethodnih godina dominirala šljiva. Državni sekretar u
Ministarstvu poljoprivrede Darko Božić i predsednik Zadružnog saveza Srbije Nikola Mihailović sa saradnicima, posle obilaska sajamske manifestacije razgovarali su sa predsednicima zadružnih saveza Republike Srpske Rajkom Kulagom i BiH Slavkom Dobrilovićem. Na sastanku je bilo reči o mogućnostima unapređenja zadrugarstva i međusobnog povezivanja u cilju uspostavljanja i jačanja saradnje na prevazilaženju problema koji su prisutni u
ruralnim područjima. Imajući u vidu da je projekat „500 zadruga 500 sela“ dao više nego očekivane rezultate, zadružni savezi RS i BiH pripremili su Strategiju razvoja zadrugarstva, koja bi trebalo da pokrene formiranje i oživljavanje poljoprivrednih zadruga, a samim tim i razvoj ruralnih sredina. Ovom prilikom dogovorene su aktivnosti na jačanju regionalne saradnje, pre svega zajednički projekti koji će doprineti promovisanju zadrugarstva i stvaranju povoljnog ambijenta za razvoj poljoprivrede, prevashodno stočarstva u brdsko planinskim područjima.
Ovom prilikom državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede Darko Božić naglasio je značaj promovisanja proizvoda sa zaštićenim geografskim poreklom i
da je selo moguće sačuvati jačanjem malih proizvođača u ruralnim sredinama. Zaključak je da nema jakog sela bez jake zadruge, a predsednik Zadružnog saveza Srbije Nikola Mihailović posebno je ukazao na značaj formiranja složenih zadruga, kako bi proizvođači sa svojim brendiranim proizvodima postali interesantni po kvalitetu i količini regionalnom i evropskom tržištu.
Zadružni savez Srbije, učestvuje u mnogim humanitarnim akcijama, koje su prevashodno usmerene na pomoć ljudima koji žive u ruralnim područjima i
kojima je poljoprivreda jedini izvor prihoda. Nedavno je Zadružni savez Srbije pritekao u pomoć Vukici Milosavljević iz sela Kašalj na planini Rogozna kod Novog Pazara, koja je posle udara groma izgubila sve što je imala, a od čega je mogla da živi - dve krave i bika. U dogovoru I saradnji sa ministrom Krkobabićem, zaduženim za regionalni razvoj, prikupljena su sredstva i ova vredna i hrabra žena dobiće kravu i tele.
U saradnji sa opštinom Kosjerić i ZZ Brajkovići, Zadružni savez Srbije je učestvovao u kupovini traktora za Đorđa Savića najmlađeg člana ove zadruge, koji
je tek napunio 18 godina. Za razliku od svojih vršnjaka, Đorđe već obrađuje par hektara zemlje na primitivan način i uz mnogo fizičkog rada, kako bi obezbedio egzistenciju svojoj porodici, koja se našla u teškoj situaciji. Imajući u vidu da je poljoprivreda jedini izvor prihoda za ovo domaćinstvo, za Đorđa, njegovog gluvonemog oca, dva mlađa brata i baku, traktor je poklon od neprocenjive vrednosti, kako bi obezbedili sredstava za egzistenciju i
dalje školovanje.
Cilj je da se život u srpskim selima ne ugasi, a stanovnicima udaljenih i opustelih sela, pokaže da nisu sami i da mogu u svakom trenutku da se oslone na Zadružni savez Srbije i zadrugare, koji su važan pokretač preporoda srpskog sela, ističe predsednik Zadružnog saveza Srbije Nikola Mihailović.

Izvor: Agrobiznis magazin

Poljoprivrednom proizvodnjom u individualnim domaćinstvima u opštini Vladičin Han bavi se najčešće starija populacija. Ekonomska kriza i velika stopa nezaposlenosti nisu uticali na to da se mladi vrati na selo. Naprotiv, sve je više onih koji napuštaju selo u potrazi za poslom, otkriva nam u razgovoru Branislav Tošić, pomoćnik predsednika opštine zadužen za poljoprivredu.

Ono što je indsustrijalizacija načela šezdesetih godina, postepeno, čini se, dovršila je tranzicija. Uništila i radnika i seljaka. Mlađi u potrazi za poslom već godinama unazad napuštaju hansku opštinu, a stari više nisu u stanju da rade. Do pre dvadesetak godina nije bilo domaćinstva u brdskim selima bez para krava u njima. Mehanizacija je bila retka pa se sa njima uglavnom oralo a zatim sejalo i sadilo od svega pomalo, za sopstvene potrebe i nešto za pijacu. Od toga su dopunjavala kućni budžet i deca po gradovima. U ravničarskim selima je sve bilo savremenije, uz mehanizaciju, češće se radilo tržišno, kooperiralo sa „Delišesom“, najviše na proizvodnji voća i povrća. Kada je došla demokratija a fabrike zakatančene, država je, čini se, nekadašnju radničku klasu pokušala da vrati njenim korenima. Međutim, mnogi nisu imali kud nazad i pored sve češćeg zagovaranja oživljavanja poljoprivrede, niti čime da rade, pa su posao bili prinuđeni da potraže pod nekim „drugim nebom“ a zavičaj ostao pust.Oni koji su se vratili na selo, na prstima se mogu nabrojati a među njima su najčešće penzioneri. U takvoj situaciji pokušaji lokalne samouprave poslednjih godina, da kroz podsticaje u poljoprivredi mlade vrate na selo, idu prilično teško.

„Broj stanovnika se smanjuje i pored, rekao bih, sveg truda opštine, pre svega kroz subvencionisanje poljoprivrede i izgradnju puteva. I ove godine smo izdvojili šest miliona dinara za razvoj stočarstva koje je u najvećoj krizi, gde subvencionišemo nabavku priplodnih krava i podizanje novih zasada voća. Ove godine kroz isti program, opredelejna su sredstva i za nabavku protivgradnih raketa, kao i za posete sajmova, različite edukacije. Lokalna samouprava je poslednjih godina dosta uložila i u putnu infrastrukturu, sve u cilju razvoja poljoprivrede“ kaže Branislav Tošić, pomoćnik predsednika oštine Vladiči Han zadužen za poljoprivredu, po profesiji veterinar i dobro upućen u stanje na terenu.

Najviše ih je sa jednim do dva hektara zemljišta a svega par sa preko 20. Na celom području je tek 800 grla goveda, od toga oko 600 krava. Ako je verovati podacima iz Strategije razvoja opštine Vladičin Han, broj goveda pre 15 godina bio je skoro osam puta veći, ali jeista cifra i u onoj od četiri godine kasnije. Ima još i 350 ovaca, 400 koza i do 2.200 svinja. Sa voćarstvom je nešto bolja situacija, ako se izuzme da su mnogi malinjaci, ali i zasadi kupine, lane uništeni jer otkupna cena nije bila dovoljna da pokrije troškove proizvodnje. I Sam Tošić potvrđuje da se to desilo zbog neadekvatne otkupne cene, pre svega, a zatim i zbog toga „ što je veliki broj ljudi krenuo u taj posao ne znajući da zahteva mnogo rada i ulaganja, a prihodi nisu baš toliki“.,Višnja je zasađena na 250 hektara, pod malinom je oko 100 hektara, šljivom 40, 20 je hektara jabuke a 80 ostalo voće.„Za subvencije se uglavnom javljaju ljudi srednjeg doba i malo stariji, jer mladih ljudi na selu, takoreći, nemamo, ako izuzmemo pojedince koji su ostali tu, ali koji takođe imaju namere da se odsele.To je tako već više godina. U jednom periodu smo pokušali da taj trend zaustavimo malo većim ulaganjem i bilo je nekog poboljšanja. Međutim, zadnjih par godina, kako su granice „otvorene“ i kako su mladi krenuli da nalaze posao „na stranu“, to se drastično smanjilo,“ kaže Tošić.Od 50 sela u hanskoj opštini tek devet ih je ravničarskih. U njima još uvek opstaje poljoprivreda, najčešće voćarstvo i povrtarstvo. Poslednjih godina, kao što rekosmo, najviše se sadila malina. Voćari u hanskoj opštini danas se ne mogu požaliti na nedostatk otkupljivača. Najveći je „Nektar“. Međutim, on proletos nije uzimao malinu, koje najviše i ima na tom području. Zato su manji hladnjačari iskoristili priliku i „crveno zlato“ tada otkupili u proseku za po 75 dinara.U preostalo 41 brdsko-planinsko selo ostalo je po desetak stanovnika – starijih. Retko gde ta cifra prelazi 50 meštana. Retki su i njihovi naslednici koji pokušavaju da obnove neki vid proizvodnje. Gledano iz te perspektive, ono što je država propuštala nekoliko decenija unazad, sada je teško ispraviti. Dopušteno je da ljudi žive bez puteva, tamo gde ih je bilo ukidane su autobuske linije, a onda su se ljudi pakovali, pa su se škole, gde ih je bilo, zatvarale. Prodavnice takođe jer, za koga bi radile? Ambulante su bile sporadične pojave, uglavnom za izbore a nema više ni mesnih kancelarija. Matičari u preseljenim seoskim knjigama u Hanu posla imaju samo kada je u pitanju ona o umrlima.Inače, ove godine opština Vladičin Han je izdvojila četiri miliona dinara za za nabavku kvalitetnih priplodnih grla mlečnih rasa goveda i upola manje za kupovinu sadnog materijala voća, za koje poljoprivredna gazdinstva mogu da konkurišu. Maksimalni iznos povraćaja sredstava za goveda iznosi 100.000 dinara po grlu a gazdinstvo ima pravo na jedno. Za voćare je ta cifra nešto manja i iznosi 70.000 dinara po gazdinstvu, ali ne više od 20 dinara po sadnici jagode, 40 maline i kupine i 120 za drvenaste vrste voća. Obaveza vlasnika gazdinstava je da goveda ili zasade voća ne otuđe narednih pet godina.

“U proteklih četiri do pet godina u selima je uloženo oko 60 miliona dinara samo iz programa sa Ministarstvom poljoprivrede za revitalizaciju atarskih putev, u dužini od oko 100 km. Dodatno je i opština iz svog budžeta izdvajala za putnu mrežu makadamskog tipa. Samo je jedan deo asfaltiran, dok su drugi popravljeni ili posipani”, rekao nam je Časlav Mladenović, bivši direktor nekadšnje Direkcije za puteve u Vladičinom Hanu.

Jedan od puteva koji je asfaltiran je i onaj od Jagnjila do Solačke Sene u dužini od 3,3 km. Jagnjilo je po zadnjem popisu imalo 73 stanovnika.Svetlu takčku u malinarstvu predstavlja Manjak, brdsko-planinsko selo podno Vlasine, čiji su stanovnici pioniri u tom poslu u hanskoj opštini I najvveći proizvođačitog voća u Pčinjskom okrugu. To je i jedno od najudaljenijih brdskih sela, gde migracije skoro da nema. Po poslednjem popisu imalo je 375 žitelja. Njima je, radi lakšeg transporta maline, pre oko pet godina asfaltiran put od oko 5 kilometara.

Izvor:https://jugmedia.rs/mladi-ne-zele-ni-da-vide-motiku-ili-kako-smo-unistili-selo/

Stručnjaci Ruske akademije za nacionalnu ekonomiju objavili su u izveštaju da 58% poslova u poljoprivredi i šumarstvu već sada mogu da zamene roboti.

Kako prenose ruski mediji, stručnjaci procenjuju da je moguće automatizovati 73% svega što radnici u hotelijerstvu sada rade, 60% u proizvodnji, 53% u maloprodaji. Procenjuju da će za desetak godina veštine oko 45% zaposlenih postati zastarele i nepotrebne poslodavcima.

Prognoziraju da doba digitalizacije uskoro dolazi, ali da radnici još imaju vremena da se prekvalifikuju. Ipak, u izveštaju se navodi da zbog digitalizacije i automatizacije za oko 20 miliona ljudi postoji rizik da izgube posao. To se ne odnosi samo na seosku radnu snagu, za koju se tradicionalno misli da obavlja najteže poslove i koju je teško zameniti robotima.

U slučaju Rusije procenjuje se da bi prelazak poljoprivrednih preduzeća na poslovne modele zasnovane na savremenim tehnologijama imao značajan ekonomski efekat. U nekom periodu mogao bi da dovede do rasta BDP-a od 5,6%.

Očekuje se da će u ovom sektoru doći do rasta potrošnje informacionih tehnologija oko 20%. Prema procenama, poljoprivredna preduzeća bi u narednih nekoliko godina mogla da postanu jedni od glavnih potrošača ove tehnologije, jer se od njih neprestano zahteva povećanje produktivnosti.

Robotizacija srpske poljoprivrede takođe je potrebna, ali trenutno nije na zavidnom nivou.

- I kod nas će sve te tehnologije brzo doći. Na selu je sve manje ljudi, a agrar je jedna od strateških grana gde se isplati ulagati u vrhunske tehnologije – kaže dr Aleksandar Rodić, naučni savetnik i rukovodilac Centra za robotiku Instituta Mihajlo Pupin.

Centar je poslednjih nekoliko godina realizovao i komercijalizovao više uređaja za agrarni sektor, poput onog robotizovanog koji služi za navodnjavanje, odnosno za optimalno korišćenje agrarnih resursa. Neki projekti su i u toku.

- Razvijamo robota koji bi služio za mehaničko odstranjivanje korova. Razradili smo još neke koncepte, namenjene voćarstvu, povrtarstvu, koji bi mogli relativno brzo da se realizuju. Ali rezultat se očekuje kada imate investitora koji bi omogućio da se ti projekti završe - kaže Rodić.

Kod nas su najveću primenu našli sistemi za mužu krava i za navodnjavanje, dok se automatizovani kombajni mogu videti samo u nekim najvećim agrarnim kompanijama.

– Već i u Srbiji postoje subvencije za nabavku vrhunske opreme, ali zbog neinformisanosti i neobrazovanosti tog dela stanovništva to nažalost nije dovoljno zaživelo – kaže Rodić i dodaje da bi digitalizacija bila spas za poljoprivredu, jer mladi ljudi sa sela neće da se bave tradicionalnom poljoprivredom.

Dodao je da očekuje da će cene savremenih tehnologija padati u narednim godinama i da će uređaji, koji su trenutno relativno skupi, postajati sve pristupačniji poljoprivrednicima.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2638487/strucnjaci-smatraju-da-bi-robotizacija-poljoprivrede-zadrzala-mlade-na-selu

Systiva – inovacija naučnika iz BASF-a, zaštitiće domaće useve u narednoj poljoprivrednoj sezoni Prvi put u istoriji zaštite bilja, naučnici nemačkog BASF-a razvili su fungicid kojim se tretira seme, a štiti list Na ovaj način, rana prolećna zaštita bilja će mnogo manje zavisiti od vremenskih uslova, čime se u značajnoj meri smanjuje rizik i obezbeđuje sigurnija zaštita pšenice i ječma Pojačana otpornost biljke značajna je za države koje svoju privredu, dobrim delom, baziraju na poljoprivrednoj proizvodnji, kao što je Srbija Novi Sad, 10. septembar 2019. godine - Stručnjaci najveće nemačke hemijske kompanije BASF predstavili su, u Novom Sadu, pred više od 200 domaćih poljoprivrednika najsavremeniju tehnologiju zaštite strnih žita - Systiva fungicid. Iz BASF-a kažu da je ovaj način zaštite pšenice i ječma, kao pionir u svojoj kategoriji, inovacija koja predstavlja pravi progres u nauci. „U pitanju je inovativno rešenje koje tretira seme, a štiti list, što će zaštitu strnih žita učiniti jednostavnijom i sigurnijom za poljoprivredne proizvođače. Systiva se iz semena kreće u nadzemne delove biljke i obezbeđuje višemesečnu zaštitu pšenice i ječma. Na taj način, usev je zaštićen od samog početka i od pojedinih bolesti koje se prenose semenom i zemljištem. Jedna od glavnih prednosti ove tehnologije je što, u optimalnim godinama, sa uobičajenim pritiskom bolesti, može zameniti prve prolećne tretmane, a ne treba zaboraviti ni činjenicu da, vrlo često, u rano proleće, vremenski uslovi ne dozvoljavaju blagovremeni ulazak u njivu, što u značajnoj meri otežava zaštituˮ, objašnjava Andrija Lilić iz BASF-a. Systiva je značajna i zato što štiti useve od različitih bolesti koje su do sad napadale useve u Srbiji, a kao što su rđa, siva i smeđa pegavost pšenice, kao i mrežasta i sočivasta pegavost kod ječma. Lilić ističe da su mnogobrojni ogledi pokazali da je seme tretirano sa Systiva inovacijom zdravije, i da osim zaštite, Systiva podstiče biljku da razvije zdrav i snažan korenov sistem, što samim tim dovodi do boljeg usvajanja vode i hranljivih materija iz zemljišta: „Pokazalo se da gajena biljka lakše i sigurnije prezimljava, intenzivnije bokori i da je, samim tim, otpornija na nepovoljne uslove kao što su visoke ili niske temperature, duži sušni period i drugi stresni faktori.” Todor Evtimov iz BASF-a Bugarska je predstavio rezultate višegodisnjih istraživanja na području našeg regiona, a Andrija Lilić je zaključio da poboljšana otpornost biljke utiče na povećanje broja poniklih biljaka u uslovima hladnog vremena što je posebno značajno za države koje privredu, dobrim delom, zasnivanju na poljoprivrednoj proizvodnji kao što je Srbija. Nemački BASF je istakao i značaj partnerskih odnosa sa semenskim kucama koje su, takođe, učestvovale na ovom skupu. Ova vrsta partnerstva podrazumeva zajedničke aktivnosti na postizanju maksimalnog kvaliteta dorade i tretiranja semena. Predstavnici semenskih kompanija su poljoprivrednicima predstavili svoje planove i asortiman koji će biti zaštićen fungicidom Systiva, dok su poljoprivredni stručnjaci iz inostranstva podelili svoja iskustva u primeni ovog fungicida.

BEZ obnove sela, Srbija nema budućnost - neprekidno ponavljaju nadležni u državi, ali i stručnjaci, a jedan od načina da se ožive neka, gotovo nestala mesta, jeste kroz zadruge.Akcija države za povratak zadrugarstva do sada je dala solidne rezultate jer je oformljeno 560 zadruga, a bespovratnim sredstvima države pomognute su 94 zadruge, i to u ukupnom iznosu od blizu milijardu dinara. Ove godine je u budžetu, za iste namene, odvojeno 667 miliona dinara, koji će po konkursu koji se upravo završava, dobiti još najmanje 40 zadruga.

Situacija, međutim, nije ista u celoj Srbiji, pa tako u Jadru i Podrinju nije formirana nijedna zemljoradnička zadruga. U Malom Zvorniku, kako kaže predsednik opštine Zoran Jevtić, bilo je reči da se oživi stara zadruga, međutim, sve je na tome i ostalo.

- Osnovana je jedna zadruga u Azbukovici i to za gajenje ovaca rase romanovski - kazao je Miroslav Nenadović, načelnik Opštinske uprave u Ljuboviji. - Oni koji su dobili novac za te namene, zatražili su aneks ugovora, kako bi dobili još vremena i posao priveli kraju. Dobavljači ovaca nisu do sada uspeli da im isporuče ono što je traženo.Na Pešteru još nema zemljoradničkih zadruga koje bi, u saradnji sa državom, pospešile razvoj stočarstva u ovom kraju. Ima interesovanja, naročito mladih ljudi.

- Nedavno smo sa najboljim stočarima iz Đerekara, Tutina i okolnih sela osnovali zadrugu "Peštersko stado" - kaže Fehim Kurtović, predsednik zadruge. - Cilj nam je da se ukrupnimo i bolje povežemo.

U pirotskom kraju do sada su osnovane dve zadruge uz pomoć Vlade Srbije. Reč je o zadrugama "Stara pojata" iz dimitrovgradskog sela Željuša, koja je dobila oko 5,7 miliona dinara, i "Darovi Lučnice" iz sela Gorčince. Bave se proizvodnjom organske hrane i preradom povrća, paprike za ajvar.

Jedina stočarska zadruga u Pomoravskom okrugu, "Ovčari 035", dobila je preko projekta države 7,4 miliona dinara, za nabavku 250 ovaca rase virtemberg. Predviđeno je da svaki osnivač godišnje zadruzi vraća po sedam grla. Potpisan je i ugovor o poslovnom sporazumu sa izvoznikom i dobavljačem jagnjadi za Libiju, koji godišnje izveze 24.000 jagnjadi.U kraljevačkom kraju, s druge strane, vlada nešto manje interesovanje za ovaj način udruživanja, nego što je to slučaj sa drugim regionima. Ovde sada ima samo 18 registrovanih zadruga.

Na jugu zemlje, dve zadruge su dobile podsticajna sredstva, ali problema još uvek ima. Prema rečima Ljiljane Trajković iz zadruge "Poljanica trend", među proizvođačima još vlada nepoverenje u ovakav vid udruživanja. Tu je i čekanje na šalterima, ali i nepostojanje infrastrukture i sadržaja koji bi povezali mlade u ruralnim područjima. Zadruga "Grin milk" kod Vladičinog Hana, dobijena sredstva iskoristila je za opremu, ali i dalje ima problem sa otkupom mleka.U ARILjU je 2018. godine osnovana prva složena voćarska zadruga "Agrar eko-voće", uz podršku Ministarstva, vrednu 12,5 miliona dinara. Novac je utrošen na sadnice malina i poljoprivrednu mehanizaciju. Ova zadruga okuplja više od 150 proizvođača, a tu su i poljoprivrednici iz Vranjske Banje, Petrovca na Mlavi, Kragujevca i Velike Plane.

Izvor:http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/ekonomija/aktuelno.239.html:815664-Zadruge-bi-mogle-da-sacuvaju-selo

Inženjer mašinstva Marko Ilić (35), napustio je Niš i trajno se preselio u rodno selo svog oca, Tamnjanicu kraj Bele Palanke.Odlučio je da tamo u porodičnoj kući proizvodi džemove.

Ilić je rekao da je ta odluka začudila mnoge njegove prijatelje i poznanike, ali da je on čvrsto rešen da se tim poslom bavi i ubuduće jer veruje da može da donese dobru zaradu.

"Prošle godine sam krenuo da proizvodim zimnicu i to na nagovor tetke Ljiljane Petrović koja je u Tamnjanici počela da uzgaja lavandu i smilje, ali i borovnice i ruže. Počeo sam da prerađujem pre svega borovnice i ruže, a onda i divlje jagode. Prošle godine su to bile skromne količine, a ove godine sam uvećao proizvodnju. Od početka godine proizveo sam 12.000 tegli džema", izjavio je Ilić.

On je kazao da prodaja domaće zimnice iz Tamnjanice ide dobro, tako da planira otvori i svoje prodavnice, pre svega u Nišu i Beogradu.

"Radim na tome da od proizvoda sa etiketom 'Tamnjanica eko plantaže' napravim brend. Planiram da osim slatke, proizvodim i slanu zimnicu. Prerađivaću papriku i praviti ajvar", istakao je Ilić.

Prema njegovim rečima, trenutno mu je najveći problem pronalaženje radnika za proizvodnju.

"U Tamnjanici nema mladih ljudi, ostala su samo staračka domaćinstva. Radnike uglavnom pronalazim u Beloj Palanci i okolnim mestima", izjavio je Ilić.

Selo Tamnjanica sa osamdesetak kuća na obroncima Suve planine oživelo je poslednjih nekoliko godina zahvaljujući plantaži lavande i smilja koja je u ataru tog sela "narasla" na preko 200 hektara.

U Tamnjanicu se poslednjih par godina osim Marka doselilo još desetak ljudi što je za meštane pravo čudo jer su u proteklih pola veka otuda svi samo odlazili.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2019&mm=08&dd=19&nav_id=1579659

Pirot, 11. jul 2019. – U novembru ove godine premijerno će biti prikazan video o poljoprivrednim i prehrambenim proizvodima i tradicionalnim rukotvorinama iz Srbije sa geografskom oznakom koji imaju poseban značaj za prepoznatljivost jedne zemlje i njenih gradova i regiona jer jačaju imidž teritorije i lokalni identitet stanovništva i izvor su ekonomske snage sredina u kojima nastaju.

Video snimaju NALED i Etno mreža uz podršku švajcarske razvojne saradnje, a pored 57 proizvoda zaštićenih u Srbiji geografskog oznakom kao što su leskovački ajvar, futoški kupus, ariljska malina, sjenički sir, pirotski ćilim, bezdanski damast, u filmu će se naći i autentične rukotvorine poput staparskog ćilima, knjaževačkih dvopređnih čarapa, tekeriškog peškira, banatske šare i dr.

Prvi kadrovi snimljeni su na danas završenoj IV međunarodnoj tkačkoj koloniji koju je u Dojkincima organizovala Etno mreža, u partnerstvu sa Pirotom i Somborom, NALED-om i lokalnom zanatskom zadrugom "Damsko srce" i uz podršku ambasada Kanade i SAD. Kolonija je jedinstven format za očuvanje i promociju ćilimarstva i tehnike tkanja kao jednog od istaknutih tradicionalnih zanata, a istovremeno i magnet za strance i turiste da dođu na Staru planinu po autentične proizvode poput ćilima, kačkavalja i peglane kobasice, koji u Beogradu nemaju svoje prodajno mesto.

- Rukotvorine čine sastavni deo kulturne i turističke ponude, donose prihod ženama u unutrašnjosti i pomažu njihovoj društveno-ekonomskoj afirmaciji. Kao pokrovitelj ovogodišnje kolonije u Dojkincima animirala sam kolege diplomate da podržimo delovanje Etno mreže kroz učešće u koloniji i kupovinu ćilima i rukotvorina žena na selu – izjavila je ambasadorka Kanade Kati Čaba.

Ona je posetila koloniju s kolegama iz ambasada SAD, Australije, Indije, Belgije, Brazila, Švajcarske, Švedske, Bugarske, Norveške i EU i zajedno su dodelili priznanja deci iz pirotskog kraja za najbolje likovne radove s motivima sa ćilima i upoznali znamenitosti i lepote Stare planine.

- Kolumbijska kafa, šampanjac, feta sir, leskovački ajvar i pirotski ćilim su proizvodi koji nose geografsku oznaku kao potvrdu kvaliteta i autentičnosti. Rad na uvođenju i doslednoj primeni GI oznaka za tradicionalne i autohtone proizvode u Srbiji odvija se uz podršku Švajcarske i naša iskustva su takva da su proizvodi sa GI oznakom pečat švajcarske gastronomije i ozbiljan izvor prihoda u turizmu – istakao je ambasador Švajcarske Filip Ge.

Predsednica Etno mreže i izvršna direktorka NALED-a Violeta Jovanović dodala je da rukotvorine, zanatski proizvodi i hrana sa geografskim poreklom mogu da budu generator lokalnog razvoja ako se zanatlijama i proizvođačima ponude podsticaji za dizajn, pakovanje i plasman proizvoda.

- Osmišljen program subvencija za samozapošljavanje generiše porodične manufakture i održava radna mesta zasnovana na generacijama prenošenim znanjima i veštinama ljudi u izradi proizvoda autentičnih za podneblje sa kojeg potiču – naglasila je Jovanović.

Za dodatne informacije možete da nas pozovete na 062 175 8246 (Iva Radić, menadžer Etno mreže) ili pišete na Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.">Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.                                  

Ministar zadužen za regionalni razvoj Milan Krkobabić razgovarao je danas sa predstavnicima Razvojne agencije Srbije i 16 regionalnih razvojnih agencija iz cele zemlje, koje, kako je rekao, budući da su na terenu i poznaju specifičnosti na lokalu, mogu da pomognu u preporodu srpskog sela.

Krkobabić je istakao da je projekat preporoda sela od nacionalnog, ekonomskog i bezbednosnog značaja za zemlju.

"Od vas, iz regionalnih razvojnih agencija, pre svega, očekujemo analizu stanja u vašem regionu, a zatim sažet predlog mera šta nam je zajednički činiti da usporimo pražnjenje sela u Srbiji", rekao je Krkobabić, a navodi se u saopštenju iz njegovog kabineta.

On je naveo i da je od velikog značaja podrška predsednika Srbije Aleksandra Vučića i patrijarha Irineja tom nacionalnom projektu.

Potpredsednik Odbora za selo SANU Milovan Mitrović je ukazao da se ne mogu zaustaviti globalizacijski procesi, ali se mogu usmeravati uz podršku i inicijativu ljudi koji poseduju znanje, umeće i moć da realizuju projekte.I politički analitičar Vladimir Goati je podržao saradnju regionalnih razvojnih agencija, uvažavajući njihovu različitu vlasničku strukturu, i u prvi plan stavio njihovu spremnost da pomognu preporod sela Srbije.

On se takođe založio za promenu zakonske regulative, koja će, kako je rekao, sprečiti dalje usitnjavanje ionako malog poseda u Srbiji.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/krkobabic-o-selu-u-borbu-za-preporod-sela-sa-razvojnim-agencijama/wgvdlsk

Mere Državnu zemlju dobiće svi oni koji žele da se bave savremenom poljoprivrednom proizvodnjom, a radimo i na merama poput ukidanja PDV, poreza i doprinosa za proizvođače u ruralnim područjima, kao i na osnivanju garantnog fonda iz koga će se proizvođačima isplaćivati razlika između tržišne i garantovane otkupne cene proizvoda. Tim profesionalaca radi na pripremi mera za oživljavanje srpskog sela i očekujemo da će već početkom sledeće godine biti raspisan javni poziv za besplatno ustupanje državnog zemljišta na korišćenje ljudima mlađim od 40 godina koji žele da se bave poljoprivredom, kaže u intervjuu za Kurir Milan Krkobabić, ministar zadužen za regionalni razvoj u Vladi Srbije.

Da li je tačno da će država poklanjati do 50 hektara državnog zemljišta mladima koji žele da se vrate na selo?

- Ne radi se o poklanjanju zemljišta nego o ustupanju na korišćenje. Mi zemlju ne poklanjamo i protivimo se prodaji državnog zemljišta, ali zato možemo da ga ustupimo mladim poljoprivrednicima i drugim mladim ljudima u Srbiji koji žele da se bave ratarstvom, povrtlarstvom, stočarstvom i uopšte poljoprivredom.

Na koliko godina bi onda država ustupala to zemljište mladim ljudima?

- Ustupamo im ga trajno, a to trajno znači dok god ga privode kulturi i nameni, i to na način kako to budu propisale stručne poljoprivredne službe, instituti, akademijski Odbor za selo, da ga obrađuju na najsavremeniji način. Dok god to žele, ono im stoji na raspolaganju, pa čak i da njihovi naslednici nastave to da rade. Ali nikako ne stiču pravo vlasništva.

Hoće li ti ljudi imati garanciju da im to zemljište u koje ulože mnogo novca jednog dana neće biti oduzeto?

- Biće doneta odluka da im se zemljište ustupa pod određenim opštepoznatim uslovima. Ovde nije bitno ko je na vlasti, ovo bi trebalo da bude opštedruštveni konsenzus da je državno zemljište neprikosnoven resurs države Srbije i da mladi ljudi imaju pravo da ga koriste ako žele da ga upotrebljavaju na najbolji način.

Ko će sve moći da dobije besplatno zemljište, o kakvom zemljištu se radi i koliko će moći da ga dobiju?

- Radi se o preko 200.000 hektara različitog državnog zemljišta koje nije pod zakupom, koje će biti popisano, razvrstano prema kategoriji zemljišta i rejonima. Zavisno od raspoloživog zemljišta i od interesovanja tih ljudi, vršićemo podelu, negde će to biti tri hektara, negde pet, negde 10 hektara. U zavisnosti od rejona gde se zemljište nalazi, od opštine do opštine, videćemo interesovanje mladih poljoprivrednika ili mladih ljudi koji žive u gradu ali žele da se bave poljoprivredom. Hajde da se ugledamo na slovenački model, koji stimuliše mlade iz gradova da odu na selo i da se bave poljoprivredom i kojima daju po 46.000 evra. Mi hoćemo da mladi ljudi koji već rade sa dedovima i očevima imaju motiv da tu i ostanu tako što će i sami dobiti zemlju da obrađuju.

Da li će država onima koji dođu iz grada i počnu od nule finansijski pomoći da kupe mehanizaciju i privedu zemljište nameni?

- Dobiće bazično zemljište, koje ga neće koštati ništa, imaće obavezu da zemlju obrađuje na pravi način, dobiće sve podsticaje koje daje Ministarstvo poljoprivrede, kao i da se udruže u zadruge koje stimulišemo na poseban način. Davaćemo podsticajne namenske kredite za kupovinu opreme, višegodišnjih zasada, osnovnog stada sa izuzetno povoljnim kamatama, ali i rokovima koji su prilagodljivi sezonskom tipu proizvodnje. Ne možete tražiti od nekoga da počne da plaća nešto za voćnjak koji tek treće godine počne da rađa, i o tome ćemo voditi računa.

Kada se može očekivati da počne podela tog zemljišta mladim ljudima?

- Početkom iduće godine. Krećemo u intenzivne pripreme u skladu sa stavom koji je definisao predsednik Republike Aleksandar Vučić, a to je zaustavljanje daljeg propadanja sela Srbije. Sredstava će biti, ali posao oko svega toga moramo valjano da uradimo.

Osim podele zemljišta, koje će još mere biti preduzete za oživljavanje srpskog sela?

- Tim razmišlja o smanjenju ili potpunom ukidanju PDV za one koji se bave poljoprivredom u rubnim i brdskoplaninskim područjima i svih ostalih taksi i nameta. Ići ćemo i s predlogom da se formira garantni fond iz kog će poljoprivrednicima biti nadoknađivana razlika između trenutne tržišne cene i one koja će im biti garantovana kako bi im račun bio čist, a oni bili zainteresovani da i dalje rade.Koliko zadruge doprinose razvoju sela?

- Pre dve i po godine bilo je 1.100 aktivnih zadruga, od kojih se godišnje gasilo oko 100, ali su srpski domaćini poverovali u ovu ideju i formirano je neverovatnih 446 novih zadruga, od toga smo finansijski pomogli svega 92. Novoformirane zadruge dobijaju do 7,5 miliona dinara, a postojeće do 15 miliona dinara. Za nepunih mesec dana očekujemo novi konkurs za zadruge, na kome će širom Srbije oko 60 zadruga dobiti sredstva. Mali posed zahteva udruživanje. Kad se udruži pet ili više domaćina, imaju šansu da budu robni proizvođači, da smanje troškove proizvodnje i da taj proizvod usmere na pijacu.Stočari se ovih dana žale da je potpuno stao otkup junadi, jagnjadi i prasića i da ne znaju šta s njima da rade.

Ako je to tako, kakvu motivaciju mogu da imaju mladi ljudi da se vrate na selo?

- Uskoro ćemo pozvati sve ljude iz NVO sektora koji se bave razvojem sela, a i naše najveće kompanije u prerađivačkoj sferi, trgovinske lance i izoznivke, pa ćemo dobiti prave partnere jakih domaćih, dobro pozicioniranih kompanija na jednoj strani i zadruga koje ujedinjuje proizvođače na drugoj strani. To je simbioza koja može da da rezultate. Imamo proizvođače i kompanije koje mogu to da proizvedu. Hoćemo kompanije koje se bave preradom mesa i trgovinske lance i kompanije koje to mogu da izvezu.

I sada imamo sve te kompanije, pa stalno imamo probleme sa otkupom.

- To nam je izazov i hoćemo da uspostavimo red između primarne proizvodnje organizovane kroz zadruge i kompanija koje se bave otkupom. Iz neuređenog stanja hoćemo da uđemo u stanje partnerstva. Naravno, i te kompanije ćemo dovesti u poziciju da imaju ekonomski interes da se bave time. Kompanija ne može da otkupi 20 ili 50 litara mleka negde u brdu, ali ako njih 10 imaju organizovanu proizvodnju, onda će oni doći da to otkupe.

Izvor:https://www.kurir.rs/vesti/drustvo/3269789/milan-krkobabic-ministar-zaduzen-za-regionalni-razvoj-ustupicemo-zemlju-mladima-da-ostanu-na-selu

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Октобар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30 31