Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović formirao je radnu grupu koja će kroz komasaciju zasnovanu na digitalizaciji, kao jednoj od najvažnijih mera ruralnog razvoja, poboljšati uslove života i rada na selu i tako sprečavati odlazak stanovništva iz ruralnih područja, saopštilo je danas ministarstvo.
Radnu grupu sačinjavaju predstavnici Uprave za poljprivredno zemljšte i Republičkog geodetskog zavoda, a ima zadatak da izradi novi zakon o komasaciji, koji će omogućiti efikasnije korišćenje poljoprivrednog zemljišta, poveća obim poljoprivrednog zemljišta za proizvodnju hrane, unapredi upravljanje poljoprivrednim i šumskim zemljištem kao ograničenim dobrima od opšteg interesa.Novi zakon će implementacijom digitalnih radnih procesa, novih IT rešenja, procedura koje se oslanjaju na najnoviju tehnologiju i principe efikasnosti i transparentnosti potpuno napustiti tradicionalne koncepte i omogućiti značajno ubrzanje postupka u vremenske okvire kakvi se moraju očekivati od najboljih administracija 21. veka.

Takođe, novi zakon treba da uredi imovinsko-pravne odnose, unapredi zaštitu prirode i životne sredine, kao i da omogući uređenje građevinskog područja u ruralnim oblastima.

Komasacija na način kako ministarstvo vidi da treba da bude uređena, omogućava bržu i jeftiniju izgradnju nedostajuće infrastrukture u ruralnim područjima, od izgradnje sistema za navodnjavanje i odvodnjavanje, mreže atarskih i lokalnih puteva, uređenje vodotokova i drugo, pa sve do rešavanja problema i potreba konkretnih seoskih zajednica kao što su podizanje poljo-zaštitinih pojaseva, proširenje groblja, elektrifikacije polja, vodosnabdevanja...

Zakonom će tradicionalni koncept komasacije, koji je u skladu sa vremenom kada je nastao pre nekoliko decenija dizajniran tako da odgovara analognom načinu rada i metodama koje koriste tehnologiju iz sredine 20. veka, zameniti novim pristupom koji koristi najnovije tehnologije i implementira principe digitalizacije, efikasnosti, transparentnosti i kontinuiranog praćenja i izveštavanja.

Novi koncept će se oslanjati na razvoj digitalizacije u državnoj upravi i koristiti sve moguće resurse za digitalnu razmenu podataka iz svih raspoloživih izvora i između svih institucija koje učestvuju u procesu komasacije kako bi se cela procedura učinila bržom i efikasnijom.

Najveći izazovi sa kojima se susreće sprovođenje komasacije u sada važećem zakonodavnom okviru su svakako nedostatak stručnog kadra koji sprovodi sam postupak komasacije, što sa sobom povlači dugotrajne i pravno manjkave postupke i nemogućnost efikasnog planiranja finansiranja komasacija i utroška sredstava na državnom nivou.

Iz tog razloga, novi koncept podrazumeva centralizaciju sprovođenja postupaka komasacije kroz Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, ali na takav način da to ne umanjuje ni ulogu ni značaj lokalne samouprave u procesu.

Već na način kojim se pruža podrška lokalnoj samoupravi od kojih mnoge imaju zavidne prirodne resurse, ali zbog različitih okolnosti, imaju manjak finansijskih sredstava stručnog kadra za sprovođenje komasacije koja po svojoj prirodi predstavlja jedan od najsloženijih pravnih, geodetsko-tehničkih i administrativnih postupaka koje jedna zemlja sprovodi.

Na ovaj način će se, kroz centralno telo koje ima glavni zadatak da sprovodi i finansira procese komasacije na teritoriji Srbije, omogućiti da lokalne samouprave za procese komasacije dobiju stručne kadrove koji imaju iskustvo u sprovođenju procedura komasacije.

Tako će se značajno poboljšati efikasnost tih procedura i, što je možda i najvažnije, omogućiti transfer znanja sprovođenja komasacije, što prema sadašnjem zakonu nije slučaj.

Centralizacija sprovođenja procedura, uz korišćenje modernih geografsko-informacionih sistema, će omogući i znatno lakše praćenje sprovođenja procedura komasacije i na lokalnom i na državnom nivou, što će doprineti boljem planiranju finansiranja i efikasnijem korišćenju resursa odvojenih za potrebe sprovođenja procesa komasacije.

Korišćenjem novih tehnologija, informacionih sistema i geoprostornih portala (poput portala Geosrbija.rs) omogućiće se brz i transparentan pristup podacima u postupku komasacije svim učesnicima u postupku.

Uz pomoć ovih tehnologija planirano je i uvođenje elektronskog izlaganja na javni uvid i to na način koji će omogućiti svim vlasnicima zemljišta na teritoriji na kojoj se sprovodi komasacija da učestvuju u javnom uvidu i da izlože svoje komentare i primedbe bez potrebe da se fizički pojavljuju i bez obzira na to gde se nalazili, što će, umnogome, doprineti efikasnosti i brzini sprovođenja komasacije uz povećanje transparentnosti celog procesa.

Kroz uvođenje elektronskog poslovanja i digitalizaciju postupaka korišćenjem novih IT rešenja omogućiće se efikasno praćenje i nadzor svih koraka i postupaka svih komasacija na teritorijiSrbije u realnom vremenu i generisanje izveštaja za sve nivoe lokalne i državne uprave što će poboljšati efikasnost upravljanja procesima i planiranja korišćenja raspoloživih resursa na optimalan način.

Efikasan nadzor nad procesom komasacije će dosta smanjiti vreme trajanja samog procesa komasacije kroz otkrivanje i otklanjanje nedostataka u proceduri u hodu i kroz podizanje kvaliteta izlaznog proizvoda za javni uvid, što će dovesti do smanjenog broja primedbi vlasnika zeml?išta, a i sam proces će učniti jeftinijim.

RGZ, kao jedna od vodećih institucija u digitalizaciji poslovnih procesa u Srbiji, pružiće punu podršku implementaciji ovog zakona kroz profesionalnu i IKT podršku Ministarstvu poljoprivrede.

Korišćenjem platformi poput geoportala Geosrbija.rs i elektronskog šaltera RGZ će omogućiti znatno efikasniju komunikaciju među telima zaduženim za sprovođenje i nadzor procesa komasacije, kao i omogućavanje dostupnosti svih informacija od javnog značaja svim vlasnicima zemljišta i drugim učesnicima u postupku komasacije.

Izvor:http://www.rtv.rs/sr_lat/drustvo/digitalnom-komasacijom-do-boljih-uslova-zivota-na-selu_1075082.html

Pojedina seoska domaćinstva u Srbiji godišnje ostvare i do 1.500 noćenja. Na sajtu selo.rs oko 700 domaćinstava zainteresovano je za prijem domaćih i stranih gostiju. Kako posle najnovijih zakonskih promena u turizmu, koje su stupile na snagu 1. jula, privući još veći broj gostiju, bila je tema njihovih razgovora u Ljigu.U Srbiji je 700 domaćinstava koja se bave turizmom. Mogu da prime na prenoćište do 30 turista, organizovane grupe na ručak do 50 gostiju i da imaju 20 kamp parcela. O ovim i drugim najnovijim propisima u turizmu razgovaraju na svojim skupovima."Organizovali smo nekoliko ovakvih skupova kako bi se oni pre svega između sebe upoznali, razmenili iskustva i naravno dobili najnovije informacvije o poslovanju u seoskom turizmu, kako bi unapredili svoje poslovanje", navodi Vladimir Ivanović, predsednik Udruženja Seoski turizam Srbije.

Novi zakon o turizmu olakšao je rad seoskim domaćinstvima a gostima omogućio jednostavnije usluge.

"Možemo direktno da naplatimo uslugu gostima, ne moramo da radimo preko posrednika, ne moramo da idemo 30-40 kilometara do Knjaževca, Pirota, da plaćamo boravišne takse", navodi Slaviša Ćirić, Babin zub Stara planina.

Slavica Damnjanović iz Glušca kod Bogatića navodi da zakon služi unapređenju posla.

Posebno važnom, ocenjena je izmena koja se odnosi na smeštaj stranaca. Oni će samo biti upisani u knjigu gostiju.

"Osnovna primedba gostiju, ne na nas kao domaćina, je ta što smo morali da ih vodimo u MUP ili da tamo odnesemo njihov pasoš. To je već neprijatno. Slovenci kažu da to nigde u Evropi nisu naišli na takav slučaj, i dobro je da je sada to ispravljeno", navodi Predrag Petrović iz Paštrića kod Mionice.

Domaćinstva su organizovana u Udruženju Seoski turizam Srbije. Preko svog sajta selo.rs imaju prezentaciju. Gosti iz zemlje i sveta ih lako pronalaze u srpskim selima.

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/3766845/srpska-sela-sve-interesantnija-domacim-i-stranim-turistima.html

Poljoprivrednici iz Valjeva i Vranja na studijskom putu kroz EU

Poljoprivrednici iz Valjeva i Vranja, njih 65, bili su u poseti Mađarskoj i Poljskoj kako bi se upoznali sa iskustvima tamošnjih proizvođača. Oni su put ove dve evropske zemlje otputovali o trošku grada, a među destinacijama bio je Muzej poljoprivrede u Budimpešti gde je postavka agrarne istorije, bili su i u nekadašnjem rudniku soli Wieliczka kod Krakowa, danas Muzeju koji poseti 1.700.000 turista! Svakako posebno interesantna je bila sagovornica – vlasnica imanja u Poljskoj Stefanija Stanišeska iz sela Radlovice nedaleko od Wroclawa koja je nasledila imanje od svoje majke. Suprug i ona obrađuju 275 hektara od čega je pod jagodama  20 hektra, a 28 hektara su šljive  dok su na ostataku imanja žitarice, ribizle i ogrozd.

Jagoda - Sorta Kleri se nalazi na 20 hektara 

Jagoda je kod Stefanije toliko tražena da se formiraju redovi kupaca na imanju kako noću tako i danju.  “U pitanju je sorta Kleri, gajimo je na tradicionalan način na zemljištu bez folije, a između redova stavljamo slamu. U našim uslovima berba je sredinom maja ili kasnije. Retke su godine kada krenemo da beremo ranije.  Cena za kilogram jagode je oko 1,5 evra  za kilogram kako kada. Kod nas se prodaju korpe od 2 kg i cena je oko 3 evra.”

Navodnjavanje jagoda je iz cisterne, nema sistema kap po kap već se voda dovozi cisternama iz bazena koji se nalazi blizu kuće i magacina. Šišanje jagode i međuredna obrada su mehanizovani tako da je smanjena i potreba za radnom snagom. Ovde radnici dolaze iz Ukrajine a ima i domaćih ali su oni u manjem broju. Stefanija nam se pohvalila da je čitav razred njenog sina bio ove godine da pomgne u berbi i da su radi da dođu i naredne godine. Zahvaljujući propisima i međudržavnim sporazumima Ukrajinci mogu doći da rade na sezonskim poslovima do tri meseca.

Kada je u pitanju sadni materijal radi se o uvoznom materijalu iz Nemačke, frigo živićima čija cena varira ali prosečno je 15-22 centa. Naša domaćica nam kaže da nije računala nikada koliko ima prinosa po hektaru ili biljci već to radi njen suprug i to na celoj površini od 20 hektara ali da bi mogla da kaže da ima prinos 500 grama kvalitetne jagode po živiću. Na naše pitanje zašto se formiraju redovi kupaca kod nje ona objašnjava da ima kvalitetnu jagodu koja se prska onoliko koliko je to nužno i da se berba radi u ranim jutarnjim i kasnim večernjim satima. Većina kupaca je iz okoline Wroclava i Olave – gradova koji su u njenoj blizini. Berače plaća po kilogramu ubranih jagoda tako da ozbiljan berač koji hoće da radii  zaradi dnevno oko 50 evra u proseku. To znači da jedan radnik treba da nabere preko 120 kilograma jagoda. Svaki radnik je uredno prijavljen i redovno joj dolazi kontrola iz inspekcije tako da sa time nema šale kaže ova vredna Poljakinja. Kada je u pitanju rad tokom godine kao što je plevljenje i zastiranje slamom plaća se oko 3 evra po satu. Jedan zasad bude u eksploataciji tri do četri godine.

“Kod nas se prodaju korpe sa dva kilograma plodova, red se formira obično oko 23 časa uveče. Naš najveći problem su jagode lošeg kvaliteta koje doteraju na pijacu u Wroclawu, ali ja svoju cenu ne spuštam jer znam da svaki kupac između te jagode i moje bira moju – ako ne danas doći će sutra da kupi”. Kako nam je sagovornica objasnila ovde su i  navike potrošača takve da se preko dana kupuje oko 100 do 200 korpi po 2 kilograma, a noću po 500 i više.

Kada je u pitanju sortiment odlučila se za Kleri jer je to tražena sorta pogodna za gajenje, dok je na primer Honny sorta loša jer pati  od truleži. Takođe, Kleri se bere svaki drugi dan i lakše je organizovati berbu u odnosu na Honny sortu.

Vozni park porodice Stanišeska je poprilično veliki, imaju modrenu mehanizaciju

Na 28 hektara gaji šljive među kojima ima dva hektara džanarike. Sve sa tih površina izveze u Nemačku po ceni od 45 cenit dok za džanariku dobija 1,2 evra! Dok smo bili na njenom imanju već je počela rezidba šljive, dnevnica za rezače je 59 evra. “Rezidbu smo počeli prošle nedelje, nemamo vremena da sve završimo u zimu tako da smo već počeli sa tim poslom. Ove godine prinos sa svih 28 hektara je bio skoro 500 tona šljiva i sve smo ih izvezli u Nemačku” zadovoljno konstatuje Stefanija i dodaje: “Ako ne zaradimo na jagodi, zaradićemo na šljivi, ako voće izda imamo ratarske kulture. Čuvamo žito u silosima dok ne bude bolja cena, ako je dobra prodam odmah”. Uprkos ovoj činjenici Stefanija vaspitava svoju decu tako da ne požele da žive na selu jer smatra da je to težak posao i da mogu bolje da žive od drugih poslova. Međutim, njena ćerka i ako mala već sada kaže da će ona biti ta koja će naslediti svoju majku kao što je ona nasledila njenu majku odnosno baku!

Sve ovo pomno su slušali poljoprivrednici iz Valjeva i Vranja koiji su bili na studijskom putovanju u Poljskoj i Mađarskoj u organizaciji Agropresa i Agrobiznis magazina. Troškove putovanja iz gradskih budžeta platile su ove dve lokalne samouprave. Utisci poljoprivrednika kojih je bilo više od 60 su podeljeni ali je opšti zaključak da mi možemo da se takmičimo sa  kolegama iz Poljske i da Stefanija predstavlja pravi primer da ne mora sve da bude u najmodernijoj tehnologiji jer ona postiže odliče rezultate u proizvodnji jagoda bez folije i bez sistema za navodnjavanje. Dakle treba se dobro zamisliti i sračunati šta se gubi a šta dobija određenim sistemom gajenja.

 

UTISCI UČESNIKA

U sam posed je dosta uloženo novca što se kroz plasman proizvoda sigurno isplati - preneo nam je svoje utiske Aleksandar Vuković, koji je prvi put išao na ovakvo jedno putovanje.

Na put su pošli i Nebojiša Stamenković ispred Grada Vranja i Bojan Bošković ispred Grada Valjeva odnosno JP Agrorazvoj. Obojica su se složili u izjavi za naš časopis da ovakve “radionice” doprinose prišrenju znanja proizvođača ali i kreiranju novih ideja kako bi mogil da unapredimo naše uslove rada. Poljska je dobar primer jer su to naši  konkurenti na tržištu voća kaže Stamenković koji je inače inženjer poljoprivrede i Gradski većnik zadužen za poslove poljoprivrede u Vranju. Bojan Bošković iz JP Agrorazvoj kaže da je ovo treći put da Grad finansira učešće pšoljoprivrednika na studijskim putovanjima: “Pokazalo se da ovaki projekti imaju smisla i da treba videti kako to drugi rade, a ujedno stičemo nove, kontakte poslovne prilike i osluškujemo tržište”.

 

SUBVENICJE U POLJSKOJ

Po hektaru u Poljskoj svaki poljoprivrednik dobija oko 120 evra za površine po ratarskim usevima dok za jagodu dobijaju 250 evra.

 

JABUČNJAK JE POSEČEN

“Kada sam videla da iz godine u godinu samo radim da bih platila radnike i eventualno pokrila troškove zaštite shvatila sam da tu nema više računa da se radi. Prošle godine nisam dobijala ni desetinu zlota za kilogram jabuka i rešila sam da uklonim zasad,. Tako da danas imam samo nekoliko stabala jabuka za moje potrebe” pomalo srećna zaključuje Stefanija jer je prekinula da pravi gubitke i kaže nam da kada bude starija više neće raditi u voću već će sve površine koristiti za ratarstvo.

 

RUDNIK – Muzej

Wieliczka nekada čuveni rudnik iz koga su izvađene nilione tona soli danas privlači milione turista. Ulaznica u ovaj nesvakidašnji muzej je 30 evra,a poseti ga skoro 2 miliona turista. Šta je to što privlači pažnju? Teško je izdvojiti nešto konkrentno jer sve u vezi sa pričom o ovom rudniku je zanimljivo. Kažu da je nekada so toliko bila vredna da je za dve tone moglo biti kupljeno jedno selo! Dok se u 16 veku iz rudnika iznosilo 30000 tona soli godišnje i gde je radilo 2000 radnika priča svela na 350 radnika i nekoliko hiljada tona do 1996. godine kada je u rudniku završena rudarska priča a započela jedna od najčuvenijih komercijalnih – turističkih priča. U ovom muzeju  možete videti svega 1% od prokopanih 278 km tunela i za to će vam biti potrebno barem 3 sata. Obavezno uz vodiča možete videti neke od 40 kapela koje su napravili rudari radeći na iskopavanju soli. Bili su pobižni i pre svakog odlaska na kopanje molili su se Bogu da im sačuva život od opasnog posla. Eksplozije metana i poplave vrebale su stalno. Kroz istoriju menjao se način rada od čisto ručnog i teško grad preko korišćenja konja do mašina.

 

Posetioci između ostalog imaju priliku i da vide statuu jednog od omiljenijih poljaka Pape Jovana Pavla II, ali i drugih znamenitih ličnosti. Međutim, niko neće ostati ravnodušan pred crkvom na dubini većoj od 100 m ispod zemlje gde je ama baš sve sem sijalica izrađeno od soli. Posebno se svi zadrže kod Tajne večere uklesane u stenu soli. Sve što se da videti obasjano je lusterim azakićenim stotinama kristala soli i pod koji gazite čune stene soli dok je oltar još jedan za sebe poseban deo Crkve koji treba videti. I ovde kao i svuda u Poljskoj može se videti da je Crkav i dalje jaka institucija što se teško može reći za ostatak Evrope. Dok se na teritorijama drugih članica Crkve pretvaraju u diskoteke i noćne klubove ovde i dalje Hrišćanstvo ima veliki značaj za društvo pa i 100 metara ispod zemlje.

Tajna večera - delo koj eprivlači pažnju svakog posetioca Wieliczka muzeja (u rudniku ima 40 kapela - crkava)

 

 

Muzej poljoprivrede, lova i ribolova  Mađarske

Reklo bi se možda da je previše muzeja u program posete, ali ima tu i razloga i opravdanja. Treba videti odakle smo počeli ali i gde smo sada. Međutim, u vreme kada su zabranjene posete farmama zbog aktuelnih problema sa Afričkom svinjskom kugom Muzej poljoprivrede Mađarske nije loše mesto za sumiranje utisaka i podetnik na ne tako davnu prošlost. Takođe treba imati u vidu da ovaj muzej predstavlja i još jednu mogućnost zarade jer truristi ga rado posećuju i u njemu se organizuju različite izložbe. Upravo kada smo posetili Muzej održavala se izložba orhideja koja je privukla veliki broj ljudi.

Muzej poljoprivrede Mađarske nalazi se u samom centru Budimpešte, u zgradama izgrađenim u 19 veku za potrebe obeležavanja 100 godina tadašnje države. Zgrade u kompleksu su izgrađene da podsećaju na arhitekturu tadašnjih delova Carstva. Pored ostalog na zidovima se mogu videti i grbovi koji podećaju na nekadašnje teritorije koje su danas u sastavu Hrvatske, Rumunije i Srbije (Slavonija, Transilvanija, Vojvodina). Zanimljiva je i izložba trofeja i oružja koje su koristili lovci naših krajeva kao i čamci kojima se ribarilo. Tokom obilaska ovog dela izložbe saznali smo da se trofeji iz lova poput rogova ne mogu izneti iz Mađarske i oni pripadaju državi odnosno donose se u ovaj Muzej.

Predlogom budžeta za 2020. godinu za subvencije poljoprivrednicima je predviđeno 33,4 milijarde dinara, što je najviše do sada, a u odnosu na prethodnu godinu rast za 800 miliona dinara.Nedavno je Ministarstvo poljoprivrede raspisalo i konkurs za dodelu bespovratnih sredstava mladim poljoprivrednicima, a oni koji se bave organskom proizvodnjom takođe mogu da računaju na veće podsticaje u 2020. godini, posebno za biljnu proizvodnju.

U sistem subvencija za organsku proizvodnju uključeno je skoro 7.000 proizvođača, a očekuje se da će podsticaji pomoći da u narednih pet godina dostignemo pet odsto površine pod organskom proizvodnjom u odnosu na ukupne obradive površine.

Subencije za železnicu iznose, prema predlogu budžeta 14 milijardi, što je za pola milijarde dinara više od planiranog subvencionisanja privrede, za koju je predviđen iznos od 13,5 milijardi dinara.

Za klasu "ostale subvencije" predlogom budžeta planira se 16 milijardi dinara, dok su subvencije za puteve 7,9 milijardi dinara.

Subvencije za kulturu, prema predlogu zakona o budžetu, iznose 2,15 milijardi dinara a u oblasti turizma planirane su na 1,225 milijardi.

Izvor:https://www.alo.rs/vesti/ekonomija/stize-bespovratni-novac-ove-uslove-treba-da-ispunite-kako-biste-dosli-do-njih/263772/vest

Kopredsednici Nacionalnog tima za preporod sela Srbije, ministar u Vladi Srbije zadužen za regionalni razvoj Milan Krkobabić i akademik Dragan Škorić, razgovarali su sa predsednikom Saveza udruženja učesnika Omladinske radne akcije (ORA) Srbije Momčilom Talijanom o učestvovanju mladih u radnim akcijama na projektu preporoda sela Srbije.

On je u izjavi novinarima posle sastanka, rekao da smatra da je u ovom momentu uputno da se mladi, ali i stariji angažuju preko radnih akcija na radu u obnovi infrastrukture, sportskih i kulturnih objekata u selima Srbije.

– Mladi u gradovima nisu u poziciji da se sretnu sa vršnjacima u selima i vide kako izgleda život na selu – rekao je Krkobabić.

On je dodao da "iz tog zajedništva očekuje optimizam koji će zaustaviti nestajanje sela".

Krkobabić je rekao da su na sastanku definisani elementi Memoranduma o saradnji, o obavezama i pravima njegovog kabineta i Saveza, a da će logističku podršku pružiti Vlada Srbije i Nacionalni tim za preporod sela Srbije.

Talijan je rekao da Savez ima 24 uduženja i da je nedavno uz podršku Vlade Srbije formirana organizacija za zaštitu i spasavanje.

– Istraživanje na fakultetima i školama je pokazalo da je svaki peti omladinac raspoložen za učešće u radnoj akciji, a da je samo 16% reklo da se toga treba manuti i da je to prošlost, dok je oko 62 neopredeljeno, ali da bi se lobiranjem sigurno pridobilo još njih – rekao je Talijan.

On je istakao da je obavestio predsednika Srbije Aleksandra Vučića da može da računa na akcijaše u najavljenim velikim infrastrukturnim projektima.

– Znamo da se organizujemo, imamo i velike akcije, a malih je neprestano, nikad nisu ukinute – rekao je Talijan.

Predsednik Odbora za selo u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti Dragan Škorić rekao je da su radne akcije vaspitale mnoge generacije.

– Radne akcije bi motivisale mlade da se pomere iz kafića, odu u prirodu i vide lepote Srbije, a možda jedan broj i opredeli da živi u tim sredinama – kazao je Škorić.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2681064/drzava-poziva-na-omladinske-radne-akcije-za-preporod-sela

Najuspešnije selo u Srbiji je Lozovik, saopšteno je na finalnoj svečanosti "Susreti sela Srbije 2019." koje organizuje Kulturno-prosvetna zajednica Srbije pod pokroviteljstvom ministarstava poljoprivrede, kulture i ekologije, održanoj upravo u Lozoviku.

Sveukupni pobednik ove manifestacije, sa tradicijom dugom pola veka, najveće je selo u opštini Velika Plana, nastalo još u 14. veku, a 1921. proglašeno za varoš.- Lozovik je u srcu Šumadije, i oduvek je bio među najrazvijenijim selima u Srbiji. Prvu zadrugu imali smo pre Prvog svetskog rata, imali smo porodilište i oko 9.000 stanovnika. Danas u selu živi 6.000 ljudi, imamo tri školska objekta, mnogo seoskih udruženja, sportskih kolektiva, razvijenu infrastrukturu i poljoprivredu - kaže Bojan Savić, predsednik Saveta mesne zajednice Lozovik.

Lozovik je do sada dva puta bio drugi na ovim "izborima", a ove godine poneo je titulu najboljeg sela Srbije.

- Nekada sam na ovoj svečanosti učestvovao kao igrač, član kulturno-umetničkog društva, i to kada je moje selo osvojilo drugo mesto. Čast mi je da sam ovde i kada smo najbolji, i nadam se da će i druga naša sela biti nominovana ubuduće - rekao je predsednik opštine Velika Plana Igor Matković.

Nagrađeno je još 16 sela iz 13 opština i gradova - Velike Plane, Smedereva, Kraljeva, Čačka, Leskovca, Užica, Pećinaca, Pančeva, Subotice, Novog Kneževca, Novog Bečeja, Zrenjanina i Žitišta. Oni su se takmičili u pet grupa podeljenih u odnosu na broj stanovnika - od 1.000 do više od 5.000.

Dodeljene su i Zlatne medalje Kulturno-prosvetne zajednice Srbije za doprinos sveukupnom razvoju sela koje je dobilo 10 udruženja građana i 18 pojedinaca iz 20 opština.

- Ovo je jedna od manifestacija koja pruža mogućnost da se sela između sebe druže i razmenjuju iskustva, prave zajedničke akcije da bi zaživela. To je naša tradicija koju ne smemo zaboraviti - smatra pomoćnik ministra poljoprivrede za ruralni razvoj Aleksandar Bogićević, koji dodaje da celo društvo mora da se založi da se ljudi vrate selu, a država to pospeši podsticajnom politikom.Ova manifestacija održava se 50 godina, najpre pod nazivom "Takmičenje sela Srbije", a sada "Susreti sela".

- U proteklih 20 godina izgubili smo dvanaest sela koja su nekada bila pobednici. Zato je cilj ove manifestacije očuvanje tradicije i narodnog stvaralaštva, afirmacija amaterskog kulturno-umetničkog stvaralaštva i društveno-ekonomski razvoj sela.

"Susreti sela" je manifestacija koja neguje izvornost, običaje i poetiku kraja - kaže generalni sekretar KPZ Srbije, Živorad Žika Ajdačić.

Susreti sela se odvijaju po propozicijama koje propisuje Kulturno-prosvetna zajednica Srbije, pri čemu se ocenjuje godišnja aktivnost sela u razvoju poljoprivredne proizvodnje, obrazovanju i vaspitanju, izgradnji i uređivanju sela i kulturnim aktivnostima.

Četvrtina sela je pusta, a nezaposlenost u tim sredinama dvostruko je veća nego u gradovima. Kako bi se mladi motivisali da u njima ostanu, četiri godine je trajao nemačko-srpski projekat "Podsticanje zapošljavanja mladih" kroz koji je prošlo više od 12.000 mladih. Stekli su znanja potrebna tržištu, a mnogi dobili novac da pokrenu ili razviju sopstveno preduzeće.Pčelarstvo u Medveđi ima vekovnu tradiciju, ali poslednjih decenija zamire. Za obimniju proizvodnju mora da se ulaže. Zato je mladim pčelarima dobrodošlo 10.000 evra koje su dobili kroz projekat."Tu su uglavnom bile razne centrifuge za vrcanje meda, topionice za vosak, mešane i mlinovi za pravljenje pčelinjih pogača. Tako da smo sve dobili bespovratno. U početku smo imali šest mladih pčelara 2017. godine, sada imamo 36", kaže Miloš Jović iz Pčelarskog udruženja "Apis" .

U Jablaničkom okrugu, nadaleko čuvenom po gajenju paprike i paradajza, proizvodnja se uglavnom prenosi s kolena na koleno.

Pored korisnog znanja, nove generacije od svojih roditelja nasleđuju i sve poteškoće poslovanja. Kako bi briga bilo manje, nezaposleni povrtari u Leskovcu dobili su 25 plastenika.

"Proširili smo proizvodne kapacitete. Donelo nam je sigurnost da se bavimo tim poslom i da ostanemo na selu", kaže Dušan Milojković, povrtar iz Leskovca.

Više od 10.000 mladih prošlo je kroz nemačko-srpski projekat, a 1.360 ih je dobilo i posao.

"U ovom projektu pomogli smo mladima kojima nije lako. To su pre svega mladi iz ruralnih područja, oni koji nisu završili školu, mladi s invaliditetom ili pripadnici manjina - Romi, njih je trebalo podržati", kaže nemački ambasador Tomas Šib.

"Ali smo uspeli kroz preobuku i prekvalifikaciju, prvenstveno kada je reč o zavarivačima, manikirima, pedikirima, frizerima da mladim ljudima iz osetljivih grupa pomognemo da lakše osnuju svoje zanatske radnje, da lakše osnuju svoje biznise i da se tako iskažu i da doprinose ekonomiji celokupne Srbije", rekao je Vanja Udovičić, ministar omladine i sporta.

Za četiri godine sprovođenja projekta na obuke, prekvalifikacije, opremu potrošeno je više od 10 miliona evra.

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/3718329/znanje-i-novac-za-sopstveni-biznis-ozivljavaju-kosnice-i-plastenici.html

Mnistar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Srbije Branislav Nedimović posetio je četiri sela na severu Bačke i sa gradonačelnikom Subotice Bogdanom Labanom i načelnikom SBO Dragim Vučkovićem obišao gazdinstva u Mišićevu, Đurđinu, Višnjevcu i farmu ovaca Stevana Cerovca u Bačkom Dušanovu.Nedimović je u razgovoru sa domaćinima istakao, da je poljoprivrednicima u Subotici i okolini, država tokom 2018. godine isplatila oko 8 miliona
evra subvencija.

"U Srbiji je podneto ukupno 160.000 zahteva poljoprivrednika za subvencije, a svaki 20. zahtev podneli su poljoprivrednici Subotice. Država će da pomogne onima koji rade i žive na selu”, kazao je Nedimović.

On je rekao da je važno da ratari i farmeri znaju kakve mere im nudi resorno Ministarstvo.

„Stočari su dobili državnu zemlju na deset godina. Probleme u tovnom govedarstvu država će da rešava subvencijama u 2020. godni, jer su šanse za izvoz povećane.“

Nedimović je najavio i da će za tri nedelje početi da se primenjuju mere podrške ženama i mladima, koji hoće da rade na selu.

 "Usvojene su odluke i za subvencije za kreditiranje, na ovom području su 60 posto muškaraca nosioci gazdinstva, a 40 posto žena, a u ostatku Srbije 85 su muškarci, a žene15 posto. Taj podatak objašnjava zašto Subotica ima veliki broj zahteva za subvencije“, istakao je Nedimović.

Gradonačelnik Subotice Bogdan Laban je rekao da će Grad nastaviti podršku razvoju poljoprivrednih potencijala, jer svaki dvadeseti zahtev za subvencije je sa područja Grada.

 „Ogromna sredstva su isplaćena, a uz pomoć države razvijaćemo i poljoprivredu, da zadržimo mlade na selu. Grad pomaže sredstvima iz budžeta, za subvencije kratkoročnih kredita poljoprivrednicima “, rekao Laban.U Mišićevu Miroslav Vukajlović gaji 40 krava muzara, bikove i junad, zadovoljan je subvencijama države, kaže da je ministar ispunio svoje obećanje da će dobijati 50 posto povrata za mašine.

„Kupio sam i izmuzište za krave, uz 50 odsto povrata sredstava, i to je ispunio ministar. Vredi se baviti mlekarstvom. Još da se otkupna cena mleka poveća za koji dinar, bili bismo još zadovoljniji“.Mirko Orčić ima 40 tovnih junadi za dalju produkciju, a ima kaže problem sa plasmanom tovnih junadi i bikova na tržište, a i sa naplatom. Nedimović je rekao da je država potpisala ugovor za izvoz junadi u Tursku po dobroj ceni i da će to pomoći rešenju problema.

Stevan Cerovac ima farmu sa 180 ovaca, ali nema sigurno tržište, a kaže, da država pomaže regresiranje i nabavku priplodnog materijala. Dodaje da bi trebalo da ukrupnjava stado i obezbedi automatizaciju.

Nedimović je ocenio da su poljoprivrednici u Bačkoj obavešteni o sistemu subvencija i pomoći države, pa je zato i traže.

„Poljoprivrednicima je problem cena njihovog proizvoda, na šta se svi žale, ali potrebno je razumeti da tržište diktira cenu, utiče i na proizvodnju, a država ne može sve da otkupi, iako je Srbija pretežno poljoprivredna zemlja“, kaže Nedimović.

Izvor:https://www.kurir.rs/vesti/drustvo/3342239/ministar-nedimovic-posetio-gazdinstva-na-severu-backe-drzava-ce-da-pomogne-onima-koji-rade-i-zive-na-selu-foto

Plastenici, kao simbol povrtarstva na jugu Srbije, pored većih ulaganja na početku, koja itekako postaju opravdana kada se u toku jedne sezone
gaji od 2 do 3 kulture, imaju još mnogo drugih pozitivnih stvari u odnosu na proizvodnju na otvorenom polju. Na samom početku treba istaći da je temperaturni režim u plasteniku, pod direktnim uticajem spoljne sredine, pa je samim tim podložniji promenama. Zemljište pod plastičnom folijom ima za 20 C višu temperaturu na dubini od 10 cm, odnosno za 7 C na dubini od 20 cm, što posebno može biti značajno ako se radi o proizvodnji povrća u uslovima direktne setve.
Da je mnogo isplatljivije gajiti povrće u zaštićenom prostoru u odnosu na proizvodnju na otvorenom polju, posvedočio je mladi poljoprivrednik Aleksandar
Zdravković, iz sela Izvor u okolini Žitorađe. Čime se bavi, kakva su njegova iskustva i koje kulture gaji u toku godine pročitaćete u tekstu koji sledi. Zbog čega mislite da su proizvođači koji se bave plasteničkom proizvodnjom u prednosti od ostalih?
„Prateći situaciju i kolebanje cena na tržištu ove godine, mada je to bila praksa i mnogo godina unazad, nije bilo teško uočiti da je povrće, konkretno paradajz
ima dobru cenu, jer stiže ranije na tržište, a ni kvalitet ne zaostaje. Početna investicija je veća, to je tačno, ali se ubrzo i više zaradi, u odnosu na uloženo, pogotovo što je u toku godine izvodljivo gajiti i do tri kulture.“ – rekao je Aleksandar Zdravković, mladi poljoprivrednik iz okoline Žitorađe.
Koje kulture gajite u plastenicima?
„Prvo krećemo sa zelenom salatom, koja baš rano stiže na tržište, i uspe da nađe svoje mesto na trpezi kupaca. Jedan deo plasiramo na domaće tržište, a određene količine se izvoze. Moram da napomenem da smo kvalitetom itekako zadovoljni, a što se cene tiče, uvek postoji prostora da bude veća.“
„Nakon toga, ide paradajz. Ranijih godina smo proizvodili jedan deo na otvorenom polju, dok nije bilo uslova da sve površine pokrijemo pod plastenicima, i mogu da kažem da je bilo izuzetno teže, naročito što se tiče kvaliteta plodova, prisustva bolesti i štetočina, što je rezultiralo većem broju hemijskih tretmana, a to se direktno odražava na profitabilnost i ekonomsku opravdanost proizvodnje.“
„Svedoci smo da su ove godine proizvođači koji su svoju robu plasirali iz plastenika, uhvatili jedan deo izuzetno visokih cena i rešili pitanje isplativosti za ovu
sezonu, tako je u većini slučajeva. Dok proizvođači koji imaju proizvodnju na otvorenom polju, nisu osetili ni blagi povetarac od oluje vrtoglavih cena koje su nas zadesile.”

Da li konstantno gajite iste kulture ?
„Svima je opšte poznato da se nakon dugog vremenskog perioda gajenja povrća na jednom te istom mestu, dolazi do ispiranja zemljišta i hranljivih materija, a rezultat toga je da može doći do poremećaja pH vrednosti, pojave bolesti i štetočina u znatno većoj meri, ali i rapidnog smanjenja prinosa. U tom procesu je jako bitan plodored, o kome izuzetno vodimo računa, tako da nakon paradajza gajimo kornišone, tikvice i spanać. Nikad u istom plasteniku ne bude isti raspored gajenih kultura, več se uvek trudimo i ulažemo napore da napravimo adekvatan plan rada i pravilan raspored.“
„Osim toga što vodimo računa o plodoredu, gajeći različite kulture, takođe svoju proizvodnju usmeravamo prema potrebama tržišta, za svaku sezonu posebno. “
Gde nalazite tržište za svoje proizvode?
„Uglavnom se radi o ugovorenoj proizvodnji, tačnije saradnji sa zadrugama. To nije proizvodnja po ugovoru, ali je veoma važno da postoje dobri međuljudski
odnosi između kupaca i proizvođača,takođe uvek imamo korektan odnos što se tiče dostavljanja robe i plaćanja. Moje mišljenje je da jedan mladi poljoprivrednik ne može planirati ozbiljnu proizvodnju bez pouzdanog otkupljivača. “
Kakvi su vam planovi za budućnost?
„Imam ozbiljne planove za budućnost, posle završetka studija planiram da upišem master studije, da nastavim da učim i da se ozbiljnije posvetim povrtarskoj
proizvodnji. Uložiću određena sredstva za gajenje, i da u nekoj bližoj budućnosti konkurišem za podsticaje koje Ministarstvo poljoprivrede daje mladim poljoprivrednicima.

Izvor: Agrobiznis magazin

Zadružni savez Srbije na čelu sa predsednikom Nikolom Mihailovićem važan pokretač preporoda srpskog sela. Program „500 zadruga 500 sela“ premašio
očekivanja – protekle tri godine formirano 566 poljoprivrednih zadruga. Prioritet promocija zadrugarstva i razvoj ruralnih područja, ali i jačanje saradnje sa
zadružnim savezima u regionu. Zadružni savez Srbije učestvuje u brojnim humanitarnim akcijama usmerenim na pomoć ljudima u ruralnim sredinama.
Zadružni savez Srbije sprovodi niz aktivnosti na promovisanju zadrugarstva kroz učešće države u ekonomsko finansijskim podsticajima za poljoprivredne zadruge na celokupnoj teritoriji Republike Srbije.
Predsednik Zadružnog saveza Srbije Nikola Mihailović sa saradnicima prisutan je na terenu i u neposrednom kontaktu sa poljoprivrednim proizvođačima, pružajući im sve neophodne informacije i saznanja o značaju i prednostima udruživanja u zemljoradničke zadruge, o mogućnostima prerade i plasmana proizvoda, kako na našem tako i na inostranom tržištu. Cilj je da poljoprivredni proizvođači svesni prednosti udruživanja, formiraju zadruge
koje će pokrenuti razvoj ruralnih područja u cilju obnove srpskog sela, kome preti nestajanje.
Imajući u vidu da je reč o važnom nacionalnom i bezbednosnom pitanju, Programom podrške sprovođenju mera ravnomernog regionalnog razvoja, podsetimo predviđena su značajna sredstva, tako da je maksimalni iznos bespovratnih sredstava predviđen za novoformirane zadruge 7.500.000 dinara, za stare zadruge
15.000.000 i složene zadruge 60.000.000 dinara. Zadružni savez Srbije je važna karika u realizaciji ovog programa i podrška zadrugarima, pružajući im svu neophodnu pomoć, od potrebnih informacija, preko stručnih saveta do popunjavanja konkursne dokumentacije.
Izuzetna saradnja Zadružnog saveza Srbije na čelu sa predsednikom Nikolom Mihailovićem, Mininistarstva bez portfelja, na čelu sa ministrom Milanom Krkobabićem zaduženim za regionalni razvoj i koordinaciju rada javnih preduzeća i Srpske akademije nauka i umetnostina realizaciji projekta „500 zadruga 500 sela“ rezultirala je formiranjem 566 zadruga u protekle tri godine. Projekat je premašio očekivanja i dokazao da je preporod srpskog sela prioritetno pitanje kako za državu, tako i za vredne zadrugare i zadružne saveze koji ih povezuju.
U sklopu aktivnosti na promovisanju zadrugarstva, predsednik Zadružnog saveza Srbije Nikola Mihailović sa saradnicima, prisustvovao je brojnim manifestacijama, a neke od njih su „Dani azanjske pogače“ u Azanji, Četvrta smotra šljivovih rakija „Gračačka kapljica 2019“ u selu Gračac
u opštini Vrnjačka Banja, a van granica Srbije posetio je 46. Međunarodni sajam poljoprivrede i prehrambene industrije – Sajamšljive u Gradačcu u BiH.
U Azanji nedaleko od Smederevske Palanke početkom avgusta obeležen je značajan jubilej 125 godina postojanja zadruge „Azanja“, a pored izložbe pogača
i domaće radinosti i kulturno umetničkog programa, u prisustvu zadrugara i brojnih gostiju, promovisan je projekat „500 zadruga 500 sela“. Ovom događaju
prisustvovao je državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede Darko Božić, koji je pozdravljajući prisutne ukazao na značajnu ulogu srpskog sela u razvoju države i izrazio očekivanja da će aktivnosti na preporodu srpskog sela tokom 2019. i 2020. godine rezultirati uspehom. On je istakao značajnu ulogu Nacionalnog tima za obnovu sela i ministra Milana Krkobabića, na rešavanju ovog po svemu prioritetnog nacionalnog pitanja od značaja za bezbednost države Srbije, napominjući da je od velikog značaja dobra saradnja sa zadružnim savezima i zadrugama. Božić je zaključio da je cilj da se subvencijama,
podsticajima iz domaćih i inostranih fondova ojača egzistencija srpskog seljaka u ruralnim sredinama, da ljudi ostanu na svojim vekovnim ognjištima, da se izgrade mini pogoni za preradu poljoprivrednih proizvoda, a kvalitetni finalni proizvodi pronađu put do evropskog tržišta. Potrebna je saradnja sa lokalnim samoupravama, da bi se izgradila infrastruktura u ruralnim područjima, što je uslov za razvoj srpskog sela i stvaranje povoljnog privrednog ambijenta, čulo se ovom prilikom.
Obraćajući se prisutnima, predsednik Zadružnog saveza Srbije Nikola Mihailović, naglasio je značaj formiranja zadruga za svako selo u Srbiji i kao pozitivan primer istakao zadrugu u Azanji, koja je uprkos svim problemima tokom svog dugogodišnjeg postojanja, opstala 125 godina. On je informisao prisutne o broju novoosnovanih zadruga u Srbiji u okviru projekta„500 zadruga 500 sela“, napominjući da je država prepoznala značaj zadrugarstva, a ministar Milan Krkobabić sa svojim timom, Srpskom akademijom nauka i Zadružnim savezom Srbije, pokrenuo srpsko selo kome zbog negativnog nataliteta i migracija stanovništva preti nestajanje.
U selu Gračac nadomak Vrnjačke Banje na Veliku Gospojinu, državna komisija za ocenu kvaliteta rakije vršila je degustaciju i bodovanje takmičarskih rakija, a održan je i okrugli sto o inicijativi za uspostavljanje organizovane proizvodnje i prodaje rakije šljivovice bazirane na autohtonim sortama Zapadne Srbije. Pobednicima Smotre šljivovih rakija „Gračačka kapljica 2019“ priznanja i nagrade uručio je Nikola Mihailović, koji je i ovom prilikom upoznao prisutne sa zajedničkim aktivnostima države i zadružnih saveza na obnovi zadrugarstva, koje u Srbiji ima dugu tradiciju. On je uputio poziv poljoprivrednim proizvođačima sa ovog područja da formiraju zadruge, imajući u vidu prednosti udruživanja i raspoložive prirodne potencijale za razvoj poljoprivredne proizvodnje.
Međunarodni poljoprivredni sajam u Gradačcu u BiH, krajem prošlog meseca, bio je prilika za susrete i razmenu iskustava sa kolegama iz zadružnih saveza Republike Srpske i BiH i upoznavanje sa tradicionalnim proizvodima sa ovog područja, od kojih je kao i prethodnih godina dominirala šljiva. Državni sekretar u
Ministarstvu poljoprivrede Darko Božić i predsednik Zadružnog saveza Srbije Nikola Mihailović sa saradnicima, posle obilaska sajamske manifestacije razgovarali su sa predsednicima zadružnih saveza Republike Srpske Rajkom Kulagom i BiH Slavkom Dobrilovićem. Na sastanku je bilo reči o mogućnostima unapređenja zadrugarstva i međusobnog povezivanja u cilju uspostavljanja i jačanja saradnje na prevazilaženju problema koji su prisutni u
ruralnim područjima. Imajući u vidu da je projekat „500 zadruga 500 sela“ dao više nego očekivane rezultate, zadružni savezi RS i BiH pripremili su Strategiju razvoja zadrugarstva, koja bi trebalo da pokrene formiranje i oživljavanje poljoprivrednih zadruga, a samim tim i razvoj ruralnih sredina. Ovom prilikom dogovorene su aktivnosti na jačanju regionalne saradnje, pre svega zajednički projekti koji će doprineti promovisanju zadrugarstva i stvaranju povoljnog ambijenta za razvoj poljoprivrede, prevashodno stočarstva u brdsko planinskim područjima.
Ovom prilikom državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede Darko Božić naglasio je značaj promovisanja proizvoda sa zaštićenim geografskim poreklom i
da je selo moguće sačuvati jačanjem malih proizvođača u ruralnim sredinama. Zaključak je da nema jakog sela bez jake zadruge, a predsednik Zadružnog saveza Srbije Nikola Mihailović posebno je ukazao na značaj formiranja složenih zadruga, kako bi proizvođači sa svojim brendiranim proizvodima postali interesantni po kvalitetu i količini regionalnom i evropskom tržištu.
Zadružni savez Srbije, učestvuje u mnogim humanitarnim akcijama, koje su prevashodno usmerene na pomoć ljudima koji žive u ruralnim područjima i
kojima je poljoprivreda jedini izvor prihoda. Nedavno je Zadružni savez Srbije pritekao u pomoć Vukici Milosavljević iz sela Kašalj na planini Rogozna kod Novog Pazara, koja je posle udara groma izgubila sve što je imala, a od čega je mogla da živi - dve krave i bika. U dogovoru I saradnji sa ministrom Krkobabićem, zaduženim za regionalni razvoj, prikupljena su sredstva i ova vredna i hrabra žena dobiće kravu i tele.
U saradnji sa opštinom Kosjerić i ZZ Brajkovići, Zadružni savez Srbije je učestvovao u kupovini traktora za Đorđa Savića najmlađeg člana ove zadruge, koji
je tek napunio 18 godina. Za razliku od svojih vršnjaka, Đorđe već obrađuje par hektara zemlje na primitivan način i uz mnogo fizičkog rada, kako bi obezbedio egzistenciju svojoj porodici, koja se našla u teškoj situaciji. Imajući u vidu da je poljoprivreda jedini izvor prihoda za ovo domaćinstvo, za Đorđa, njegovog gluvonemog oca, dva mlađa brata i baku, traktor je poklon od neprocenjive vrednosti, kako bi obezbedili sredstava za egzistenciju i
dalje školovanje.
Cilj je da se život u srpskim selima ne ugasi, a stanovnicima udaljenih i opustelih sela, pokaže da nisu sami i da mogu u svakom trenutku da se oslone na Zadružni savez Srbije i zadrugare, koji su važan pokretač preporoda srpskog sela, ističe predsednik Zadružnog saveza Srbije Nikola Mihailović.

Izvor: Agrobiznis magazin

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Децембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30 31