Mere Državnu zemlju dobiće svi oni koji žele da se bave savremenom poljoprivrednom proizvodnjom, a radimo i na merama poput ukidanja PDV, poreza i doprinosa za proizvođače u ruralnim područjima, kao i na osnivanju garantnog fonda iz koga će se proizvođačima isplaćivati razlika između tržišne i garantovane otkupne cene proizvoda. Tim profesionalaca radi na pripremi mera za oživljavanje srpskog sela i očekujemo da će već početkom sledeće godine biti raspisan javni poziv za besplatno ustupanje državnog zemljišta na korišćenje ljudima mlađim od 40 godina koji žele da se bave poljoprivredom, kaže u intervjuu za Kurir Milan Krkobabić, ministar zadužen za regionalni razvoj u Vladi Srbije.

Da li je tačno da će država poklanjati do 50 hektara državnog zemljišta mladima koji žele da se vrate na selo?

- Ne radi se o poklanjanju zemljišta nego o ustupanju na korišćenje. Mi zemlju ne poklanjamo i protivimo se prodaji državnog zemljišta, ali zato možemo da ga ustupimo mladim poljoprivrednicima i drugim mladim ljudima u Srbiji koji žele da se bave ratarstvom, povrtlarstvom, stočarstvom i uopšte poljoprivredom.

Na koliko godina bi onda država ustupala to zemljište mladim ljudima?

- Ustupamo im ga trajno, a to trajno znači dok god ga privode kulturi i nameni, i to na način kako to budu propisale stručne poljoprivredne službe, instituti, akademijski Odbor za selo, da ga obrađuju na najsavremeniji način. Dok god to žele, ono im stoji na raspolaganju, pa čak i da njihovi naslednici nastave to da rade. Ali nikako ne stiču pravo vlasništva.

Hoće li ti ljudi imati garanciju da im to zemljište u koje ulože mnogo novca jednog dana neće biti oduzeto?

- Biće doneta odluka da im se zemljište ustupa pod određenim opštepoznatim uslovima. Ovde nije bitno ko je na vlasti, ovo bi trebalo da bude opštedruštveni konsenzus da je državno zemljište neprikosnoven resurs države Srbije i da mladi ljudi imaju pravo da ga koriste ako žele da ga upotrebljavaju na najbolji način.

Ko će sve moći da dobije besplatno zemljište, o kakvom zemljištu se radi i koliko će moći da ga dobiju?

- Radi se o preko 200.000 hektara različitog državnog zemljišta koje nije pod zakupom, koje će biti popisano, razvrstano prema kategoriji zemljišta i rejonima. Zavisno od raspoloživog zemljišta i od interesovanja tih ljudi, vršićemo podelu, negde će to biti tri hektara, negde pet, negde 10 hektara. U zavisnosti od rejona gde se zemljište nalazi, od opštine do opštine, videćemo interesovanje mladih poljoprivrednika ili mladih ljudi koji žive u gradu ali žele da se bave poljoprivredom. Hajde da se ugledamo na slovenački model, koji stimuliše mlade iz gradova da odu na selo i da se bave poljoprivredom i kojima daju po 46.000 evra. Mi hoćemo da mladi ljudi koji već rade sa dedovima i očevima imaju motiv da tu i ostanu tako što će i sami dobiti zemlju da obrađuju.

Da li će država onima koji dođu iz grada i počnu od nule finansijski pomoći da kupe mehanizaciju i privedu zemljište nameni?

- Dobiće bazično zemljište, koje ga neće koštati ništa, imaće obavezu da zemlju obrađuje na pravi način, dobiće sve podsticaje koje daje Ministarstvo poljoprivrede, kao i da se udruže u zadruge koje stimulišemo na poseban način. Davaćemo podsticajne namenske kredite za kupovinu opreme, višegodišnjih zasada, osnovnog stada sa izuzetno povoljnim kamatama, ali i rokovima koji su prilagodljivi sezonskom tipu proizvodnje. Ne možete tražiti od nekoga da počne da plaća nešto za voćnjak koji tek treće godine počne da rađa, i o tome ćemo voditi računa.

Kada se može očekivati da počne podela tog zemljišta mladim ljudima?

- Početkom iduće godine. Krećemo u intenzivne pripreme u skladu sa stavom koji je definisao predsednik Republike Aleksandar Vučić, a to je zaustavljanje daljeg propadanja sela Srbije. Sredstava će biti, ali posao oko svega toga moramo valjano da uradimo.

Osim podele zemljišta, koje će još mere biti preduzete za oživljavanje srpskog sela?

- Tim razmišlja o smanjenju ili potpunom ukidanju PDV za one koji se bave poljoprivredom u rubnim i brdskoplaninskim područjima i svih ostalih taksi i nameta. Ići ćemo i s predlogom da se formira garantni fond iz kog će poljoprivrednicima biti nadoknađivana razlika između trenutne tržišne cene i one koja će im biti garantovana kako bi im račun bio čist, a oni bili zainteresovani da i dalje rade.Koliko zadruge doprinose razvoju sela?

- Pre dve i po godine bilo je 1.100 aktivnih zadruga, od kojih se godišnje gasilo oko 100, ali su srpski domaćini poverovali u ovu ideju i formirano je neverovatnih 446 novih zadruga, od toga smo finansijski pomogli svega 92. Novoformirane zadruge dobijaju do 7,5 miliona dinara, a postojeće do 15 miliona dinara. Za nepunih mesec dana očekujemo novi konkurs za zadruge, na kome će širom Srbije oko 60 zadruga dobiti sredstva. Mali posed zahteva udruživanje. Kad se udruži pet ili više domaćina, imaju šansu da budu robni proizvođači, da smanje troškove proizvodnje i da taj proizvod usmere na pijacu.Stočari se ovih dana žale da je potpuno stao otkup junadi, jagnjadi i prasića i da ne znaju šta s njima da rade.

Ako je to tako, kakvu motivaciju mogu da imaju mladi ljudi da se vrate na selo?

- Uskoro ćemo pozvati sve ljude iz NVO sektora koji se bave razvojem sela, a i naše najveće kompanije u prerađivačkoj sferi, trgovinske lance i izoznivke, pa ćemo dobiti prave partnere jakih domaćih, dobro pozicioniranih kompanija na jednoj strani i zadruga koje ujedinjuje proizvođače na drugoj strani. To je simbioza koja može da da rezultate. Imamo proizvođače i kompanije koje mogu to da proizvedu. Hoćemo kompanije koje se bave preradom mesa i trgovinske lance i kompanije koje to mogu da izvezu.

I sada imamo sve te kompanije, pa stalno imamo probleme sa otkupom.

- To nam je izazov i hoćemo da uspostavimo red između primarne proizvodnje organizovane kroz zadruge i kompanija koje se bave otkupom. Iz neuređenog stanja hoćemo da uđemo u stanje partnerstva. Naravno, i te kompanije ćemo dovesti u poziciju da imaju ekonomski interes da se bave time. Kompanija ne može da otkupi 20 ili 50 litara mleka negde u brdu, ali ako njih 10 imaju organizovanu proizvodnju, onda će oni doći da to otkupe.

Izvor:https://www.kurir.rs/vesti/drustvo/3269789/milan-krkobabic-ministar-zaduzen-za-regionalni-razvoj-ustupicemo-zemlju-mladima-da-ostanu-na-selu

Evropska komisija i Evropska investiciona banka (EIB) pokrenule su paket zajmova od jedne milijarde evra, a novac je namenjen mladim poljoprivrednicima. Inicijativa stavlja na raspolaganje paket od 700 miliona evra za mala i srednja preduzeća u lancu vrednosti poljoprivredne i bio ekonomije, od kojih će najmanje 10% biti dodjeljeno mladim poljoprivrednicima; i dva pilot kredita vredna 275 miliona evra namenjenih mladim poljoprivrednicima i ublažavanju klimatskih promena.

Reagujući na ovu najavu, generalni sekretar Copa i Cogeca, Pekka Pesonen, kaže  da je pokretanje ovog zajedničkog programa dobar signal i pravi znak posvećenosti institucija EU na jednom od glavnih izazova za budućnost našeg sektora, obnovu generacija. “Sada moramo da se uverimo da će ova sredstva biti adekvatno sprovedena i iskorišćena kako bi se omogućilo maksimalnom broju novih učesnika da imaju koristi od njih. Danas je samo 11% svih evropskih poljoprivrednika mlađe od 40 godina. Ne možemo sebi priuštiti da izgubimo nekog novog ili da obeshrabrimo svaki novi poziv ako želimo da održimo model porodičnog poljoprivrednog dobra - kamen temeljac evropske poljoprivrede” saopštava COPA I COGECA – evropska asocijacija poljoprivrednika i zadruga.

Dolaskom poleća započeli su i radovi u poljoprivredi i sve je više sezonskih poslova koji se na njivama moraju obavljati. Kako stvari stoje, dobra je i ponuda poslova, kao i interesovanje onih koji traže posao. Budući da je poljoprivredna sezona na početku, za sada je još uvek malo poslova, uglavnom u voćnjacima i vinogradima, ali će uskoro uslediti i branje voća i povrća.

Zarada sezonskih radnika u poljoprivredi zavisi od poslodavca, vrste i težine posla koji se radi, kao i od toga da li se nadnica plaća po kilogramu ubranog voća ili na osnovu utvrđene satnice. Uglavnom se obračunava na osnovu satnice, koja se kreće od oko 180 dinara do oko 250, pa se uz angažman od deset sati, što je najčešći zahtev poslodavaca, dnevno može zaraditi oko 2.500 dinara, odnosno za deset dana oko 25.000.

Studenti koji žele da zarade i tako pojačaju svoje prihode dok su obaveze na fakultetima manje, posao mogu potražiti preko studentskih zadruga
Iako bi se moglo reći da za obavljanje tih poslova ima dovoljno ljudi, sve je više poslodavaca koji se oslanjaju na radnike koje su već angažovali i koji znaju taj posao. Međutim, situacija se poslednjih godina značajno promenila – obučenih berača voća sve je manje pa je već polovinom marta, više od dva meseca pre početka branja malina, veoma izražena potraga za radnicima.

Malinari nude dnevnicu od oko 2.000 do 2.500 dinara, uz obezbeđen smeštaj i ishranu, a mnogi obezbeđuju i troškove prevoza. Budući da je potraga za radncima velika, zainteresovani su u prilici da izaberu najbolju ponudu.

Slično je i kad je u pitanju branje jagoda, koje na otvorenom počinje u maju, u plastencima polovinom ovog meseca, a satnica se kreće od oko 180 dinara do oko 220. Vlasnik Plantaže „Jagode Miletić” iz Subotice Nikola Miletić kaže da već traži berače, kojih je poslednjih godina sve manje jer ili odlaze iz zemlje ili prestaju da se bave tim poslom. On ukazuje na to da je ranije bilo uobičajeno da se berači plaćeju po učinku, a za kilogram jagoda zarađivali su u rasponu od 18 do 25 dinara. pa je od toga koliko je berač vešt i brz zavisila i zarada, dok se sad mahom svi odlučuju za plaćanje po satu.

Berači traženi i u Evropskoj uniji

Jedan od razloga za nedostatak berača, pre svega ljudi obučenih za taj posao, jeste i to što su veoma traženi i u zemljama Evropske unije, gde su, naravno, zarade daleko veće. Tako će, po svemu sudeći, uz ogroman broj ugostiteljskih radnika, kao i građevinaca, put zemlja EU odlaziti i sve više onih koji znaju da rade na zemlji. Tako u Nemačkoj berači na sat mogu zaraditi od oko 8,50 evra do gotovo deset pa se dnevno u yep može smestiti i do 100 evra. U Slovačkoj se za kilogram ubranih jagoda nudi zarada i do 40 evrocenti, za razređivanje jabuka i bresaka oko tri evra na sat, a ponude za angažman berača stižu i iz Italije, Španije, Danske...

Studenti koji žele da zarade i tako pojačaju svoje prihode dok su obaveze na fakultetima manje, posao mogu potražiti preko studentskih zadruga. Po rečima direktora Studentske zadruge „Omega dil” Zorana Vranješevića, poslova u poljoprivredi ima, a proteklih dana bilo je aktuelno skidanje stareži u jagodama, za šta je satnica bila 250 dinara, te čišćenje voćnjaka i vinograda posle orezivanja, a na tom poslu moglo se zaraditi 180 dinara na sat. On kaže da zainteresovanih za rad u poljoprivredi ima, ali da nisu svi svesni da to nije lako pa je najveći odziv prvog dana.

– Imamo ugovore s nekoliko poljoprivrednih gazdinstava i već godinama dobro sarađujemo, tako da u sezoni poljoprivrednih radova posla uvek ima – od sadnje različitih poljoprivrednih kultura na njivama, preko održavanja do branja – kaže Vranješević. – Uskoro će krenuti značajniji sezonski poslovi u poljoprivredi, a satnica će se kretati u istom rasponu kao i sada – od 180 dinara do 250.

„Omega dil” nudi mogućnost zarade i onima koji nisu raspoloženi da rade u poljoprivredi, pošto ima ugovore s nekoliko velikih trgovinskih lanaca. Za popunjavanje rafova, sortiranje voća, deklasiranje... što su najčešći poslovi u radnjama, na sat se može zaraditi 180 dinara, a u ponudi su i promotivni poslovi – za šta je dnevnica oko 1.200 dinara.

D. Mlađenović

www.dnevnik.rs 

Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo raspisao je konkurs za dodelu novca za podršku mladima u ruralnim područjima u Vojvodini za 2019. godinu.
Za ovu godinu izdvojeno je 250.000.000 dinara, a maksimalan iznos bespovratnih sredstava po jednoj prijavi je 500.000. Bespovratna podrška namenjena je za investiranje u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava, podršku preradi na gazdinstvu i malim pivarama, a isplaćuje se avansno 75 odsto od ugovorene svote nakon što korisnik dostavi Porajinskom sekretarijatu potrebnu dokumentaciju. Ostatak od 25 odsto ugovorene sume isplaćuje se nakon realizacije investicije iz poslovnog plana, za šta je potrebno dostaviti dokaz Pokrajinskom sekretarijatu.

Bespovratna sredstva isplaćivaće se tokom godine u skladu s prilivom novca u budžet Vojvodine. Bliže informacije, kao i dokumentacija u elektronskoj formi, mogu se preuzeti na sajtu Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu odnosno na internet-adresi www.psp.vojvodina.gov.rs.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/naslovi/250-miliona-dinara-za-podrsku-mladima-na-selu-23-03-2019

Ono štp se u prrodi retko dešava i na čemu rade brojni stručnjaci decenijama desilo se upravo u Donjem Matejevcu pored Niša  gde je pronađena sada već  nova sorta kajsije,  koja je nastala prirodnom mutacijom na imanju u ovom mestu. To se desili na imanju Budimira Rašića, po kome ona i nosi naziv Buda. Kako je na prezentaciji u okviru Zimske škole u Poljoprivrednoj savetodavnoj i stručnoj službi u Nišu objasnila Budimirova ćerka Slavica Igić, ova kajsija je zapažena osamdesetih godina prošlog veka. Tada je njen otac primetio da se ona razlikuje od drugih sorti iz njihovog voćnjaka, ali i od drugih koje su postojale u matejevackom ataru. U konsultaciji sa prof. dr Zoranom Keserovićem sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, krenuli su u proces priznavanja sorte 2008. godine, a nova sorta kajsije je konačno priznata krajem decembra prošle godine. Radni naziv sorte bio je DM1 (Donjomatejevčanka, po mestu na kome je primećena).

Prema rečima Tanje Živković, stručne saradnice za voćarstvo i vinogradarstvo u PSSS u Nišu, nove sorte voća uglavnom se stvaraju na Institutima, a vrlo su retki slučajevi da se to desi prirodno, odnosno da ih neko uoči. Ova sorta kajsije se po određenim karakteristikama razlikuje od drugih sorti. “Ima odlican odnos šecera i kiselina, pa je dobra za konzumiranje, a i vrlo lepo izgleda, krupna je. Ima čvrstu peteljku,  tako da je vetrovi ne obaraju lako. Dobra je i za preradu, ali i za sušenje. U odnosu na druge sorte, ona ima duži period cvetanja” objasnila je Tanja Živković.

 

Inače, najveći problem kod proizvodnje kajsije je cvetanje, jer usled prolećnih mrazeva može da dode do izmrzavanja cvetova. Buda duže cveta, pa ako i bude mraza, neki cvetovi će sigurno da ostanu – objašnjavaju stručnjaci. Ova sorta se može kalemiti na više podloga, kao što su džanarika, divlja breskva ili preko posrednika, a to mogu biti Čačanska lepotica, Belošljiva ili Stenlej. Na svim ovim podlogama pokazala se kao izuzetna sorta sa svim svojim osobinama.

Prolećna i letnja rezidba su, prema savetima stručnjaka, obavezne svake godine. Kada je reč o zaštiti ove voćke, preporučuje se plavo prskanje u jesen i na proleće, zatim zaštita od monolije pred cvetanje, u cvetanju i precvetavanju, kao i prskanje insekticidima. Drvo koje je Budimir Rašić primetio pre tridesetak godina, a od kojeg ova sorta i vodi poreklo, i dalje postoji i daje obilan rod, kažu članovi njegove porodice.

Uprava za agrarna plaćanja Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede radi na ubrzanim isplatama svih subvencija i očekuje se da do kraja marta većina poljoprivrednika dobije novac na račune rekao je ministar poljoprivrede Branislav Nedimović tokom obraćanja poslanicima u Skupštni Srbije. I sezona radova u poljoprivredi se zahuktava, jagodari  imaju pune ruke posla, a i svi drugi voćari. Ratarima pored prihrane predstoji setva dok stočari mogu da rade mirno isto što i svakog dana-rad, rad i samo rad.

Mi smo se potrudili da vam u ovom izdanju donesemo zanimljive savete i obavestimo vas o najzanimljivijim događajima između dva izdanja Agrobiznis magazina koji ove godine obeležava 10 godina postojanja. Naime, pre tačno jednu deceniju započeli smo projekat našeg časopisa koji je u početku bio dostupan samo na internetu, a  samo godinu dana kasnije i u štampanom izdanju.

Ovom prilikom želim da vam ukažem na novine koje se tiču proizvodnje maline i mogućnosti da se nezavidna situacija u kojoj se proizvođači nalaze koliko toliko ublaži. Takođe, ne treba zaboraviti da nijedan problem nije nastao tek tako već da je to splet okolnosti koje se nižu. Nameće se pitanje šta smo uradili da se ne dođe do lošeg položaja?

Bili smo između ostalog i  na gazdinstvu porodice Glišić, u selu Šume, u okolini Topole gde su kompanija „Dunav osiguranje” i Udruženje novinara „Agropress“   održali  radionicu na temu osiguranja poljoprivredne proizvodnje. Akcenat je stavljen na osiguranje mlađih poljoprivrednih proizvođača i nosilaca gazdinstava.  Domaćin radionice i nosilac poljoprivrednog  gazdinstva Aleksandar Glišić je sa kompanijom “Dunav osiguranje” , na drugoj ovogodišnjoj radionici,  zaključio polisu osiguranja u vrednosti oko 300.000 dinara kojom će u narednih godinu dana biti osigurana njihova proizvodnja jabuka i šljiva na površini od 2h. Čestitamo im na hrabroj i razumnoj odluci ali i prinovi u porodici jer je stigla ćerka odnosno unuka i praunuka Kasija Glišić kojoj se najviše obradovao njen brat Strahinja.

Neka je srećna i rodna godina pred nama!

 

Podizanje kvaliteta proizvodnj, prerada domaćih proizvoda i stvaranje povoljnih uslova za život navele su žene u Dragačevu da osnuju Udruženje seoskih žena.

Sa ruzmarinom, bosiokom, ljutom paprikom ili sir bez dodataka Svetlana Davidović iz sela Kaona pravi po staroj proverenoj recepturi, za sada prodaje samo male količine ali bi od domaćeg mleka mesečno mogla da proizvede oko 200 kg sira.

Ona u izjavi za RTS kaže: “Ja želim da moj proizvod bude prepoznatljiv i da bude zdrav i kvalitetan, kao što je nekada bio dragačevski sir. Zato sam prošla  obuke za proizvodnju punomasnog sira i važno mi je da pronađem pravo tržište, odnosno prave kupce koji uspeju to da prepoznaju”.

Verica Ružić koleginica iz sela Melatovići je jedna od retkih žena koje su nosioci poljoprivrednog gazdinstva, tradicionalno kao i mnoge domaćice od voća sa svog imanja pravi slatko, džem, sokove i likere. Smatra da bi preradom voća zapravo dobila mnogo više nego da ih prodaje u svežem stanju

“Cena svog tog našeg voća, prvenstveno maline, je jako loš, i moja je zamisao da jednu količinu preradim i spakujem to sa ljubavlju u tegle, i da pokušam da nađem tržište” kaže za nacionalu tleviziju gospođa Ružić.

Vredne ruke i mnoštvo ideja ima i Slavenka koja svakodnevno kreira i proizvodi unikate ali zna se da na tržište samostalno ne može lako.

U selu živimo i skrajnuti smo od javnosti, članstv u udruženju će nam mnogo značiti za plasman robe, jednostavno ćemo da budemo vidljiviji na tržištu. selo smatra Slavenka Marinković iz sela Dljan koja je takđe članica Udruženja seoskih žena iz Dragačeva.

Reporter RTS-a Silvija Pašajlić podseća da su se ove žene udružile da postanu snažnije, pomognu razvoju sela i budu još bolje u onome što rade, a rada se žene u Dragačevskih selima ne boje.

AGROPRESS ih u tome podržava već 13 godina kroz projekat “Preduzetnice u agrobiznisu” u kojem je do sada učestvovalo više od 1500 žena. Ovaj projekat podržavaju Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i kompanija DUNAV OSIGURANJE više od 10 godina. Naredna radionica u je u Gornjem Milanovcu, a pretodno su ove godine odžane radionica u Aranđelovcu, Šapcu i Topoli. Pored ostalog redovna tema radionica jesu preduzetništvo i osiguranje u poljoprivredi.

SEOSKI TURIZAM DOBIJA PODSTICAJE

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović je tokom rasprave o amandmanima na predloge zakona o ugostiteljstvu i turizmu rekao da je prihvaćen amandman u kome stoji da se dozvoljava uvođenje nacionalnih subvencija za projekte unapređenja ruralnog turizma. Amandman je podneo šef poslaničke grupe SNS Aleksandar Martinović. Nedimović je u Skupštini Srbije rekao da pored tih nacionalnih mera, mera sedam u okviru IPARD projekta podrazumeva ruralni turizam i dodao da će ona biti akreditovana u septembru. "Tako da će pored nacionalnih sredstava i ova sredstva biti na raspolaganju", istakao je Nedimović. On je pojasnio da ta mera podrazumeva da će za projekte od 5.000 evra do 300.000 evra oni koji imaju do 30 ležajeva moći da konkurišu za izgradnju objekata, za opremanje, za infrastrukturu, za dogradnju i sve drugo što je neophodno da se u okviru ruralnog turizma jedno seosko domaćinstvo može pozicionirati na kvalitetan način. "Do pre nekoliko godina o ovom segmentu turizma nismo ni razgovarali, ali razvojem infrastrukture i finansijskih potencijala i ove stvari su došle na dnevni red", rekao je Nedimović.

 

Izvor: www.rts.rs 

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić posetio je preduzeće Mikros Union u Selevcu, koje je jedan od najvećih proizvođača jaja u zemlji. Firma Mikros Union d.o.o. Beograd je osnovana 1990. godine, a živinarstvom se bavi od 1996. godine. Kapacitet farme je blizu 200.000 koka nosilja, a godišnje proizvodu i isporuče 60 milona jaja. Firma ima 90 zaposlenih. Pored farme imaju i sektor za trgovinu žitarica. Godišnji promet firme je tri milijarde dinara, a rade za velike trgovinske lance i snabdevaju beogradske vrtiće, preduzeća i javne ustanove. Uz predsednika Srbije u Selevcu su i ministar poljoprivrede Branislav Nedimović i ministar finansija Siniša Mali.

Država će pomoći razvoj živinarske industrije u Srbiji i time će se u narednom periodu pozabaviti ministarstva za poljoprivredu i finansije, izjavio je danas predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Vučić je obraćajući se novinarima nakon posete preduzeću Mikros Union u Selevcu, jednom od najvećih proizvođača jaja u zemlji, rekao da je to lepa fabrika i da država nakon fisklane stabilizacije sada može više da pomogne takvim fabrikama.

Izvor: TANJUG

 

Svi zahtevi koje su poljoprivredni proizvođači podneli za podsticajna sredstva u 2018. godini biće isplaćeni do kraja marta, izjavio je ministar poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva Branislav Nedimović i precizirao da su u pitanju svi zahtevi koji se odnose na mehanizaciju, tov i genetiku. Ministar je danas (6. marta 2019. godine) u Skupštini Srbije, na sednici na kojoj se raspravljalo o izmenama i dopunama zakona iz oblasti poljoprivrede, naveo da će ta sredstva biti isplaćena zahvaljujući tome što sada Uprava za agrarna plaćanja ima dovoljno novca. Kada je u pitanju poljoprivredna mehanizacija, Nedimović je najavio da će od aprila poljoporivrednici moći da podnesu zahteve za refundiranje 50% sredstava koje su uložili u mehanizaciju. A kako je Tanjugu rečeno u Ministarstvu poljoprivrede, sredstva iz pretpristupnih fondova Evropske unije za ruralni razvoj (IPARD program) danas su (6. marta 2019.) legla na račun prvih devet IPARD korisnika u Srbiji. Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović najavio je početkom godine da će u 2019. biti raspisano sedam konkursa za sredstva iz IPARD programa i da će srpski poljoprivrednici prvi put dobiti evropski novac direktno u ruke. Nedimović je tada naveo da će novac biti namenjen za nabavku traktora i mehanizacije, ali i za preradjivačke i skladišne kapacitete. Takođe je rekao da srpski poljoprivrednici mogu do 2020. godine da dobiju iz pretpristupnih fondova EU za ruralni razvoj ukupno 175 mil EUR.

Šume u okolini Topole, 28.02.2019  ‒ Na gazdinstvu porodice Glišić, u selu Šume, u okolini Topole Kompanija „Dunav osiguranje” i Udruženja novinara „Agropres“ danas su održale radionicu na temu osiguranja poljoprivredne proizvodnje. Akcenat je stavljen na osiguranje mlađih poljoprivrednih proizvođača i nosilaca gazdinstava.  Domaćin radionice i nosilac poljoprivrednog  gazdinstva Glišić je sa Kompanijom “Dunav osiguranje” , na drugoj ovogodišnjoj radionici,  zaključio polisu osiguranja, u vrednosti oko 300.000 dinara, kojom će u narednih godinu dana biti osigurana njihova proizvodnja jabuka i šljiva na površini od 2h.

Direktor Glavne filijale „Dunav osiguranja“ u Kragujevcu Miloš Milosavljević je u obraćanju učesnicima radionice i brojnim novinarima rekao da je Kompanija „Dunav“ pouzdan partner nosiocima poljoprivrednih gazdinstava.

„Dunav osiguranje“ je lider na domaćem tržištu osiguranja, zauzima vodeću poziciju u svim vidovima osiguranja, pa i u osiguranju poljoprivredne proizvodnje. Osiguranje je neophodno za zaštitu od katastrofalnih posledica vremenskih nepogoda i primetno je da ga mnogi poljoprivredni proizvođači shvataju kao primarnu zaštitnu meru.  Opština Topola ima više od  3.500 registrovanih poljoprivrednih gazdinstava, što je najveći broj gazdinstava  na opštini u odnosu na broj stanovnika u zemlji, a osigurano je tek 9 do 12 odsto. Najrasprostranjenije i za razvoj ovog kraja najvažnije kulture su voće: pre svih šljive,  potom slede višnje, jabuke, kruške, breskve, trešnje, kajsije i nektarine, rekao je Milosavljević.

Još jedna od pogodnosti je i ta što poljoprivrednici ne moraju odmah da plate ceo iznos premije, pojasnio je Milosavljević, već samo pet odsto poreza na premiju, dok ostatak mogu isplatiti kada oberu i prodaju svoje proizvode.

Proizvodnja voća  sigurna samo kad je osigurana

Osiguranje ne može da spreči da se dese  vremenske nepogode, ali obezbeđuje  ekonomsku stabilnost, tj. adekvatnu naknadu štete.

Ozbiljna proizvodnja, zahteva i sigurnost i zaštitu. To su glavni razlozi zasto smo danas osigurali proizvodnju voća na otvorenom na površini od 2 ha u najvećoj osiguravajućoj Kompaniji u Srbiji, u “Dunav osiguranju”. Imamo poverenja u ovu kuću, dostupni su nam  i verujemo da će se saradnja razvijati  na obostrano zadovoljstvo. Najveći rizik za poljoprivredu su vremenske neprilike. Poljoprivredna proizvodnja na otvorenom polju zavisi od vremenskih faktora i izložena je brojnim vremenskim nepogodama i rizicima, a osiguranje je pravi način da se zaštiti i upravo je to razlog zašto smo dabnas zaključili polisu, ističe Aleksandar Glišić.

Porodica Glišić iz sela Šume kod Topole se nekoliko generacija unazad bavi voćarstvom. Ima zasade pod različitim vrstama voća na otvorenom. Oko tri hektara je pod zasadom nekiliko sorti  jabuke,šljive i ostalih vrsta voća .U svom gazdinstvu poseduju i hladnjaču za čuvanje jabuka .Takođe, napravili su i  sistem za navodnjavanje, raspolažu mehanizacijom i priključnim  mašinama kako bi održavanje zasada brže i efikasnije obavljali.

Gratis polisa „čuvar kuće“  za osiguranje imovine

 „Dunav osiguranje“ im je povodom zaključivanja polise za osiguranje primarne poljoprivredne proizvodnje  poklonilo polisu  „čuvar kuće“, koja se odnosi na osiguranje imovine, opreme i drugih vrednosti.

Najstariji član ove porodice, osamdesetrtrogodišnji Tomislav Glišić kaže da je ponosan na “punu kuću” koju ima. “Ja sam svom unuku dao imanje, video sam da je sposoban da rukuje zemljom i zato sam preveo zemlju na njega”, kaže pradeka Tomislav.  Pored potpisivanja polise sa porodicom Glišić, komšije i rodjaci ove porodice danas su prisustvovali radionici na temu osiguranja poljoprivredne proizvodnje. Akcenat radionice je stavljen na osiguranje mladjih poljoprivrednih proizvodjača i nosilaca gazdinstava.

Komšija Milovan Glišić na današnjoj radionici imao je priliku da čuje nešto više o osiguranju poljoprivrede u ‘Dunavu’ i kaže da planira uskoro da osiigura bar jedan deo zemlje koju poseduje.

“Mi gajimo jagodu na dva i po hetara zemlje, pored toga gajimo i jabuke i šljive i planiram u ovoj godini da bar deo zemljišta da osiguram”, kaže Milovan.

„Dunav“ spona sa registrovanim poljoprivrednim proizvođačima

Vlada Republike Srbije odobrava subvencionisanje osiguranja useva i plodova već duži niz godina za registrovanja poljoprivrdena gazadinstva.  Na ovom području subvencioniše se (regresira) 40% iznosa od ukupno plaćene premije osiguranja umanjene za iznos poreza.

-Ministarstvo poljoprivrede je u pogledu osiguranja i drugih mera podrške usmereno na registrovana poljoprivredna gazdinstva, koja su i korisnici usluga “Dunav osiguranja”. Mi cenimo to što je „Dunav osiguranje“ na neki način spona i veza sa osiguranicima kroz ovakav vid edukacije i direktnih susreta sa osiguranicima. Jako nam je važno da te mere budu dostupne poljoprivrednicima”, dodaje Mahmutović.

Topola klasifikovana u najviši razred opasnopsti od grada

Područje oštine Topla  spada u najviši razred opasnosti . Grad pada skoro svake godine i karakterističan je za letnje mesece; najčešće je veličine lešnika i često je praćen nevremenom, nanosi veće štete,  posebno na usevima i voću.

Prošle godine gradom je pogođeno 6.500 h pod voćem što je 85 % ukupne površine voćnjaka. Raspolažemo podatkom da je veoma mali broj zasada na ovom području osigurano. To je glavni razlog da se stalno srećemo s osiguranicima i nosiocima poljoprivrednih gazdinstava, da razgovaramo na temu osiguranja, da ih edukujemo. Ove radionice su po našem mišljenju jako važne za razmenu iskustava i prezentovanje prednosti i benefita koje osiguranje i polisa osiguranja donosi ”, istakao Miloš Milosavljević direktor GF „Dunav osiguranja“ u Kragujevcu.

 

Više od pola miliona osiguranika zaključilo polisu za životno osiguranje

Radionica u Orašcu bila je prilika i za predstavljanje usluga životnih osiguranja Kompanije „Dunav osiguranje“ .  Iz godine u godinu portfelj životnih osiguranja kontinuirano raste, i u ovom momentu Kompanija je na četvrtoj poziciji na tržištu sa visoko postavljenim prodajnim ciljevima, sa više od pola miliona osiguranika što kroz vidove ličnih individualnih i kolektivnih osiguranja.

-Vrlo čest smo spremni da svoj novac uložimo u neke druge vrednosti, ili njihovu zaštitu, a zaštita ljudskog života je neprikosnovena i treba uvek da bude na prvom mestu. Upravo osećaj odgovornosti prema sopstvenom životu i prema svojoj porodici rađa i potrebu da preduzmemo sve potrebne korake kako bi smo se zaštitili od nepredviđenih a mogućih događaja, da stvorimo lične fondove koji će omogućiti našem potomstvu da donese vrlo značajne životne odluke ili nama da stvorimo osećaj finansijske sigurnosti, istakla je u predstavljanju ove vrste osiguranja učesnicima radionice Slavica Ostojić, šef  Službe za prodaju životnih osiguranja u GFO Kragujevac.

 

Životno osiguranje može da ponudi izuzetno kvalitetne proizvoda sa ciljem da pomogne kad je najpotrebnije. U ponudi Kompanije je nekoliko usluga:  osiguranje Moj život, koje je  najčešći vid osiguranja, stipendijsko  osiguranje kojim možemo omogućiti našoj deci adekvatno školovanje, riziko osiguranje života -posebno osiguranje koje pokriva samo rizik smrti, kolektivno osiguranje penzionera gde obezbeđujemo visok nivo zaštite i finansijskog pokrića uz nisku premiju osiguranja, kolektivno osiguranje zaposlenih za slučaj smrti koje je namenjeno poslodavcima koji ozbiljno i odgovorno razmišljaju o neprijatnim posledicama koje mogu zadesiti porodicu zaposlenog u slučaju njegove smrti.

Osiguranici su često u zabludi da je za  polisa ŽO potrebno mnogo novca i ne razmišljajući o posledicama koje takvo odlaganje može da donese. U momentu kada možemo sebi da priuštimo osiguranje možda su nastupile okolnosti kada sklapanje polise ŽO više nije izvodljivo, ili barem nije više tako povoljno, a novac je sigurno potrošen na manje značajne stvari. Zato ne treba odlagati donošenje tako važne odluke jer zaključenjem ŽO dobijamo mnogo više od samog osiguranja – ulažemo u budućnos, štedimo za sebe i nama drage osobe. Svaka polisa je jedinstvena, kreirana na osnovu osiguranikovih  želja, potreba i mogućnosti. Svojim osiguranicima naši profesionalci uvek stoje na raspolaganju, u svakom momentu mogu da se obrate kompaniji „Dunav osiguranje“ u svim gradovima jer smo prisutni i zastupljeni u celoj zemlji.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јун 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
          1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30