Iz grada u selo, jer tamo je lepše. Marta i Branislav Dmitrović odlučili su da žive u Deliblatskoj peščari, jer smatraju da njihova deca treba da odrastaju u prirodi. Imaju sve što im je potrebno za bezbrižan život, a o povratku u grad ne razmišljaju.Stan na Karaburmi u Beogradu, Marta je zamenila širokim livadama i borovom šumom u Deliblatskoj peščari.Pre 10 godina ovde je došla kod bake, upoznala je Branislava koji se bavio ovčarstvom i zaljubila se u sve što je videla.

Uzgajaju 350 ovaca i 70 koza i to je sad njihovo najveće bogatstvo.

"Čak bih mogla da kažem da smo mnogo bogatiji od ljudi koji nemaju priliku da žive na ovakvom jednom mestu. Ova sloboda i beskrajno nebo koje vidimo i netaknuta priroda su nešto što je svakome dragoceno, ne samo nama zaljubljenicima", kaže Marta.

Od prodaje jagnjadi, jarećeg mesa i kozjeg mleka može lepo da se živi, kažu Dmitrovići, ali da mora mnogo i da se radi. Njihove ovce su čitave godine na pašnjacima Deliblatske peščare i zahtevaju mnogo pažnje, ali Marta i Branislav kažu da su svoj posao pretvorili u zadovoljstvo.

"Mislim da je najlepše kad čovek živi tamo gde voli i gde mu odgovara. Te davne godine mogao sam ići gde god, ali kad sam video samo 10 odsto Peščare odmah sam se odlučio da tu ostanem i živim", ističe Branislav.

Dmitrovići kažu da su veoma srećni što zajedno sa decom svakog dana imaju neposredan kontakt sa prirodom koja je ovde veoma izdašna, ali da nisu uskraćeni ni za dešavnja u gradu.

"Mi smo na devet kilometara od sela i mesta koja više nisu ruralna sredina, jedan auto i malo benzina i vi ste na korak od pozorišne predstave i od svakog kulturnog sadržaja, ali opet ovo mesto mi vraća energiju koju dajem u svom poslu i svojoj porodici", napominje Marta.

Marta i Branislav često uzjašu i svoje konje i tek onda je obilazak peščare pravo uživanje, a veliki hobi im je i skupljanje klepetuša i bronzi. Imaju ih više od 400 i svaka drugačija zvuči.

Izvor:https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/drustvo/3962147/deliblatska-pescara-marta-branislav-zivot.html

Da li ste čuli za Žaklinu? Ona ima odgovor na sva pitanja i dileme u muško – ženskim odnosima. Ovaj jedinstven, komičan lik dočarao je mladi glumac Stefan Usiljanin. Rođen je u Kraljevu i, po sopstvenom priznanju, najlepše dane proveo je kod dede i babe na selu.
- Glumom sam počeo da se bavim 2007. godine kad je naš poznati reditelj Zoran Savković prepoznao u meni veliki dar i talenat za glumu i scenu. Iste godine
postajem član pozorišnog ateljea „Sunce“ gde sam igrao sjajne uloge sa postavkom fenomenalnih glumaca pod palicom Zorana Savkovića – počinje priču za
Agrobiznis magazin Stefan koji danas živi u Beogradu.
Publika, ali i kritičari ga svrstavaju u komičare što je jedan od najtežih oblika glumačkog izražavanja.
- Prija mi ta titula komičara, jer mogu i umem da nasmejem ljude što je danas najveći dar. Želeo sam da nasmejem što više ljudi čak i one koji nisu u mogućnosti da me vide u pozorištu, pa sam iskoristio popularnost društvenih mreža. Na Instagramu sam kreirao lik žene koja se zove Žaklina – kaže talentovani Kraljevčanin i otkriva detalje intrigantnog i zanimljivog lika koji je osmislio i dočarao da izmami osmeh ljudima.
Ko je Žaklina?
- Žaklina priča o svakodnevnim situacijama u kojima se nalaze svi i muškarci i žene, govori kroz komediju sa scenskim pokretom u nekom svom maniru. Ona je žena iz naroda. Ima specifičan stil oblačenja kao i šumadijski naglasak koji sve to upotpunjuje. Pratioci na Instagramu dobijaju snimak od jednog minuta gde mogu lepo da se nasmeju, a i prepoznaju sebe.
Na pitanje zašto je on kao muškarac odlučio da dočara lik žene, mladi glumac otkriva da je to uradio s namerom.
- Kreirao sam ženski lik jer ne volim pravila. Osim toga kad muškarac pa još sa bradom glumi ženu već je samo po sebi smešno. Nije mi prvi put da igram ženski lik, kao glumac moram da se prilagodim svakoj ulozi koja god to rola bila. Ja ne biram uloge već one mene. To pokazuje i moju profesionalnost prema poslu, glumac mora i može sve da odigra! Tu se i stvorila ideja za moju monodramu „Žaklina, žena iz naroda“ po tekstu Alekse Strika, a u režiji Jasmine Stijović – kaže Stefan i otkriva gde pronalazi inspiraciju za urnebesne skečeve. - Inspiraciju nalazim među ljudima. Neke situacije su istiniti događaji
iz života mojih prijatelja i rodbine samo ih ja malo korigujem, dodam svog talenta i dobijem rezultat.
Klipove snima sam, ponekad mu pomaže sestra kad ima slobodnog vremena, ali uglavnom sve radi po sistemu sam svoj majstor.
- Ideje su moje. Što se tiče šminke i garderobe Žaklina nije zahtevna, mnogo je skromna i ne treba joj puno (smeh). Sve sam osmislim i radim, a svemu me je naučio rad u pozorištu.
Stefan je odrastao na selu i ne krije da mu nedostaje seoski način života.
- Život na selu me je naučio mnogo toga dobrog. Nije mi stran rad u poljoprivredi, kao ni uzgoj domaćih životinja. Uz svoju baku i deku sam naučio sve što se tiče sela. Najsrećnije detinjstvo je na selu, gde se diše punim plućima i jede zdrava, domaća hrana – kaže uz setni osmeh mladi glumac i priseća se šta je sve nekada radio na imanju.
- Sadio sam svo povrće, zalivao, negovao biljke, vodio računa o imanju koliko sam bio u mogućnosti dok sam bio mlađi i dok sam živeo na selu. Nekada mi fali sve to, selo me podseti i vrati u to predivno doba života. Sela ne smemo da zaboravimo! Odatle sve počinje – poručuje Stefan.
Neizbežna tema u razgovoru bila je i pandemija korona virusa koja hara širom sveta. Ni Srbija nije pošteđena, a vreme provedeno u kući Stefan je rešio da iskoristi kreativno i na najbolji način u datim okolnostima.
- Ako nešto dobro izvučemo iz ove pandemije to je zbližavanje najbližih i najvoljenijih, a to je porodica. Svi smo u svojim domovima i imamo vremena za sve. Ja sam u rodnom Kraljevu i predivno mi je. Vreme provodim tako što čitam, pomalo pišem, odmaram, punim baterije i pripremam novi projekat što me jako raduje – veli mladi glumac i otkriva deo svojih planova vezanih za povratak na scenu posle epidemije.
- Kada prođe sve ovo nastavljam sa igranjem moje monodrame „Žaklina, žena iz naroda“. Ljudi su zainteresovani da vide tu ženu uživo, dobijam
ponude iz cele Srbije, ali i iz dijaspore. Uz to pripremam još jednu predstavu sa koleginicom Jovanom Petronijević i biće to takođe komedija. Planova uvek ima. Glumci nikada ne spavaju, to su večita deca!
Video klipove sa Žaklininim anegdotama ne broji, kaže ima ih mnogo.
- Najviše iskustva imam u pozorištu. Do sada sam odigrao više od 25 predstava, imao sam 9 premijera, a neke komade igram i danas. Daj Bože biće ih još. Glumio je u seriji „Selo gori, a baba se češlja“ Radoša Bajića, „Urgentni centar“ Katarine Živanović, kao i u filmovima „Prelepa Srbija“ Marija Glamazića i ostvarenju „Kao na filmu“ Ilije Višnjića.
Stefan je i dobitnik nekoliko vrednih priznanja – nagrade „Zlatna Buklija“ za film „Prelepa Srbija“, povelje „Nekad i Sad“ na sceni Milena Kovačević, kao i
priznanja za rad i razvoj kinematografije grada Kraljeva.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Nakon što je završio Poljoprivredni fakultet i master studije, Pavle Đorđević (29) odlučio je da udoban posao i ulice Vračara zameni za selo.Oduvek je maštao da ima svoje imanje i ta želja uz pomoć porodice ostvarila mu se pre tri godine. Izbor je pao na četiri plodna hektara u selu Valjevska Кamenica, u kome ovaj Beograđanin, sa još nekoliko istomišljenika, ostvaruje svoje snove.

"Nisam se pronalazio u tim standardnim formama života u gradu, gde radite od 9 do 17 i povremeno sebi priuštite neki izlet ili izlazak. Život na selu iziskuje fizički rad, ali nije robija. A pritom, mnogo je manje stresa i negativne energije“, rekao je Pavle za Rinu.Ovu mladu ambicioznu ekipu koja je odlučila da zavrne rukave i zaradi zahvaljujući svom sopstvenom radu, sadeći i kopajući voće i povrće, čini petoro ljudi. Pored Pavla, tu su i Predrag Milovanović (29), Marija Pavićević (27), Teodora Tasić (27) i Miloš Jović (28).

Svi rade sve, bez izuzetka - bitno je samo da na njihovom imanju koje su nazvali Organela sve dobro funkcioniše.

"Prvi plan je bio da zasadimo maline, ali onda smo zasadili jagode. Sve je organsko, ne pršćemo voće apsolutno ni sa čim. Mi smo posejali, a ono šta rodi – rodilo je. Uvek nam je kvalitet bio ispred kvantiteta. Naš rod jeste manji jer ne koristimo nikakvu prihranu, ali zato oni plodovi koji ostanu, fenomenalnog su ukusa. Pronašli smo svoje tržište, i već u startu organizovali onlajn poručivanje i kućnu dostavu, što se pokazalo kao pun pogodak. Sve što proizvedemo, to i prodamo", ispričao je ovaj vešti poljoprivrednik.Pored jagoda, na njivi ovih vrednih ljudi svoje mesto su pronašle kupine, jabuke, šljive, paradajz, rotkvice, zelena salata i krastavac. Mladost i inovativnost je ono što odlikuje ovo seosko imanje, tako da su iz njihove kuhinje izašli prirodni, zdravi proizvodi koji su osvojili tržište.

"Кopriva je jedna od najzdravijih biljaka, a u našem selu ima je u izobilju. Želeli smo kupcima da ponudimo nešto što ne mogu da nađu u gradu – potaž od koprive. To sprema naša Mara, koja je profesionalni kuvar. Čorba koju kuvamo u Organeli je posna i u nju idu vrhovi koprive i povrće. Pravimo je ujutru, stavljamo u tegle i nosimo na kućnu adresu. Ljudi nam često traže i samu koprivu, jer znaju koliko je puna vitamina, a u gradu ne mogu da je nađu. Zato se mi žarimo umesto njih, jer ovde ona raste na čistom vazduhu i u nezagađenoj prirodi", rekao je Pavle.

Iz Marine kuhinje izašli su i drugi specijaliteti koji su osvojili kupce u gradovima. Čorba od koprive je na prvom mestu, ali odmah iza nje su divlji potaž od retkih biljaka, džemovi, a specijalitet kuće je, kako su domaćini nazvali – zen.

"To je proizvod od zelenog paradajza, senfa i rena koji se pravi po starom receptu iz sela. Često ekspermentišemo sa svim tim prirodnim sastojcima, tako da ćemo uskoro smisliti i nove specijalitete", kaže Pavle.

Ovog proleća na najneobičnijem seoskom imanju u Srbiji složna petorka ima pune ruke posla. Uskoro stižu i prve jagode, koje će i pored vanrednog stanja brzo biti rasprodate. Imajući u vidu sposobnost i preduzmljivost Pavla, Peđe, Marije, Teodore i Miloša - samo je nebo granica.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2020&mm=04&dd=22&nav_id=1677362

Virusu i snegu se niko nije nadao, ne bar u martu i ne ovom virusu i snegu posle prolećne zime. Istina na baba martu smo nekako navikli, bivalo je da nas sneg obraduje, naravno u negativnom smislu i krajem aprila, ali novi neprijatelj korona virus, je daleko nevidljiviji i opasniji od svih dosadašnjih problema u ovoj našoj globalnoj priči. Koliko će planetarni problem ostaviti posledice po ekonomiju i poljoprivredu znaće se tek nakon sumiranja svih rezultata. Ono što je nemerljivo, što nema cenu, jesu ljudi. Vest koja već nedeljama okupira svetsku javnost i nije više vest, već naša svakodnevnica. Poslednjih mesec dana uslelio se korona virus i u Srbiji. Bar zvanično. Nezvanično ni svetska nauka nije odgovorila. Svaka čast struci, naročito medicinskom osoblju, koje pod najvećim pritiskom i teškim uslovima radi svoj posao. Nažalost ni neki od njih nisu odoleli napadu. Svaka čast i svima onima koji pod strahom rade, jer ljudski je biti uplašen. Jedan moj profesor je govorio, „samo budale ne znaju za strah”. Osim straha za život, mnogi su bili uplašeni, cenim da su i sada, kako ćemo
preživeti, ne samo novog neviljivog ubicu, već i glad! Na sreću vidimo da su nam prodavnice i snabdevenost odlične i pored tri naleta stihijske kupovine. Donedavno i pijace su bile snabdevene kao da se ništa ne dešava.
Desio se nažalost i sneg, sa niskim temperaturama 23. i 24. marta na području kraljevačkog regiona obeleo je njive i voćnjake. Isti scenario ponovio se prvih
aprilskih dana. Struka kaže da će deo prinosa voća biti umanjen, dok je pšenici vlaga dobro došla. Što se tiče setve možda neće krenuti knjiškim datumom, ali ćemo za ovaj veliki posao takođe imati dovoljno vlage. U plasteničkoj proizvodnji prizemni mraz nije naneo velike štete, jer povrtari imaju iskustva sa prolećnim minusom. Nas generalno muče problemi višeg ranga.
Kako su pooštrene mere zaštite i ograničeno kretanje starijima od 65 godina, odnosno 70 godina proveravamo sa gledišta naše teme poljoprivrede, kakvo je stanje i da li se poštuju odluke. U prigradskoj poljoprivrednoj apoteci „Zemljak“ u Kraljevu, nema uobičajene gužve za ovo doba godine, s obzirom da se primiče setva i da se rade prvi tretmani voća. Ovde su odlično snabdeveni, čak i u pogledu đubriva gde vlada blagi defecit. U ovoj apoteci su preduzete i mere zaštite zaposlenih, kaže Bojan Miletić.
„Prva dva dana je bilo prilagođavanja, sada se zaista poštuju sve mere, od onih kojima nije dozvoljeno kretanje, pa do toga da u objekat mogu biti samo dva kupca. Za sada imamo svega neophopdnog za setvu i sadnju, kao i prve kontigente za zaštitu. Možda će biti malo problema sa đubrivom. Videćemo. Malo je i ovaj sneg sve poremetio. Više padavina ovog tipa imamo u poslednih desetak dana nego tokom cele zime. Naravno da od nas niko na takvo stanje, ne može da utiče. Setva u ovim krajevima uglavnom kreće nakon 15. aprila tako da tek narednih dana očekujemo više kupaca. Prvi tretmani voća su takođe obavljeni. Trenutno se najviše pazari arpadžik i krompir, više za baste”- naglašava Miletić.Slično je i u ostalim poljoprivrednim apotekama. Dakle snabdevenost dobra,
kupovina u naletima. Uglavnom se još uvek čeka. Neki robu naruče telefonom i samo dođu po nju da je preuzmu. Negde je to i najjednostavnije. Dakle radi se…
Od one fame oko gladi nema ni govora. Apotekari kažu i da je solidarnost i dalje prisutna, jer im osim stalnih mušterija dolaze i oni kojima poljoprivreda nije jača strana, te su tako sa spiskom za starije na selu, došli u nabavku. Slika kraljevačke pijace ponajviše zabrinjava u smislu ekonomije, jer njima država
teško da će nadoknaditi buduće gubitke. Na zelenoj i kvantašoj pijaci potpuno je obustavljena prodaja, ne treba ni pominjati da svi koji imaju zakupljen prostor i vrše prodaju na ovoj pijaci, žive upravo od nje. Na kraljevačkoj pijaci, neće biti ni prodaje žive stoke do daljnjeg, a shodno malom prometu biće dovedena u pitanje i likvidnost ovog preduzeća, koje opet zavisi od pijačarine i zakupa. U sklopu JKP Pijace ne rade više ni manji objekti, ali ni mlečna pijaca, ni pijaca za prodaju jaja. Odluku o prestanku rada Pijace u Kraljevu doneo je krizni štab na elektronskoj sednici 30. marta.
Na selu uobičajeni poslovi. Početak marta su obeležili radovi u malinjacima i voćnjacima, koji dominiraju ovim krajevima. Kod Slobodana Stajića, rezidba završena i to samo nekilo dana pre proglašenja vanrednog stanja. Ovaj momak ima proizvodnju voća na 6 hektara, ali i desetak krava. Posao na selu ne može da čeka. Organizuje se tako da pomogne i rođacima u Kačulicama, jer su stariji.
„Šta da kažem vanredno i kod nas. Samo kod nas ako ne uradimo nema ni za nas ni za narod. Rezidbu sam morao da platim oko 2 hiljade evra. Prvi tretmani urađeni pre prvog snega. Imam hektar kajsije, bojim se da nakon i ovog aprilskog snega i mraza kajsija može biti u Srbiji samo na slikama. Spremam se i za setvu kukuruza. Ako ne posejem, šta da nahrani stoku. Zaliha u ovim krajevima malo ko ima. Koncenrtai takođe nisu jeftini. Vidi ništa nije više jeftino, ali život je najsuplji“, naočito će Bobo kako ga u kraju zovu.
Milan Novaković iz Žiče poseduje 3 hektara pod organskom polkom. Veliki posao jer sve mora pod konac ukoliko želi da ima neku dobit. Cena više i nije toliko aktuelna, već svi novonastali problemi. Mada shodno lošim rezultaima u Čileu, možda nam se ova sezona nasmeši u cenovnom skoru.
„Mi bukvalno radimo cele godine, jer treba sve pripremiti na vreme. Nama su poslednjih godina veliki problem uz cenu i vremenske neprilike. Od 2017. godine
imamo konstantno kišu u berbi, prve dve nedelje su nam potpuno izguljene, nakon
toga ulazimo uglavnom u visoke temperature, koje takođe ne odgovaraju plodu maline. Izdaci su ogromni. Moja porodica živi od ovoga. Mi smo jesenas izvukli 70 prikolica stajnjaka. Isti posao uz kosidbu maline radimo i sada, tu je friziranje. Za sada ne angažujemo nikoga, porodično radimo, tako da nema kontakta sa ljudstvom sa strane.Poduži je spisak svih obaveza, a cilj neizvestan. Ne znamo koliko će ovo stanje porajati. Mi do berbe imamo još vremena .Tada će biti problem, jer koga angažovati da bere tri hektara! Videćemo, nezahvalno je bilo šta reći, ovo ne možemo zaustaviti ni molbom, ni pregovorima.
Ceo svet je u problemu“ kaže ovaj vrstan malinar.
Prvi koji će biti na udaru novonastalog stanja su proizvođači rasada. Prvi živ novac u sezoni. Ova godina je za 20% skuplja u proizvodnom smislu, tako da je u startu dovedena u pitanje i sama isplativost. Ukoliko bude daljeg ograničavanja kretanja (u vreme pisanja ovog teksta policijski čas je trajao od 17-05) i kućne prodaje postoje dva scenarija. Jedan je totalno propadanje, drugi sopstvena dalja proizvodnja i nova ulaganja. Mila Milovanović iz Žiče, bavi se skoro dve decenije ovim poslom. Kako su ulaganja veća, a prodaja neizvesna, planira da plastenike, ali i parcelu na otvorenom zasnuje iz sopstvenog rasada.
„Ovo je zaista vanredno. Čak i da se nije desila ovakva situacija, ja zaista nisam imala nameru da izuzetno kvalitetan rasad prodajem u bescenje, tako da ću deo proizvodnje sigurno ostaviti ovde u plastenicima, a deo na otvorenom u polju. Da li ću papriku i pradajz kasnije prodavati kao poluproizvod ili prerađivati u ajvar ili nešto drugo, videćemo. Sneg je pomerio malo sadnju, ali za desetak dana mi ćemo sigurno morati da krenemo sa prodajom. Zaista ne znam šta da očekujem, ovo je moj posao i moja plata. Ipak najvažnije da smo svi dobro. Za drugo kada dođe vreme“ iskreno će Mila.
U seoskom područja, stariji se uglavnom naslanjaju na svoje mlađe ukućane. Rosići u Čukojevcu sto grla na farmi. Domaćin gazdinstva Ljubiša Rosić kaže biće teško. Primiče se i setva. Za mesec dana možda i prvi otkosi sena. Stočarstvo je poslednjih desetak godina opadajuće. Za sada farma redovno funkcioniše, kao i otkup mleka. Cena je kaže i dalje mizerna, ali šta je tu je.
„Vidi kako, radimo kao i do sada. Treba nahraniti sto duša, sto krava, stoka ne može da čeka. Glad ne bira zakon. Nema odmora. Radili smo i pod bombama kad je bio onaj nesretni rat 1999. godine, a kamoli sad! Ja imam petoro unučadi. Vidi, oni mi svako jutro snaga i radost. Moram da pomenem i moju snaju, malo je takvih danas. Da nije nje ne bi bilo ni ove farme. Ja sam već nanizao godine. Nije sad vreme, imamo bih ja što šta da kažem. Trebao bi ovaj seljak malo više da se poštuje“ iskustveno će najstariji domaćin u našoj priči.
I zaista bi drug seljak, sa velikim „S“ u pozitivnom smislu trebao da se poštuje. Sve naše pogube, preživesmo zahvaljujući selu. Džaba belosvetskim moćnicima
zlatne poluge, nafta, moćne bombe, crveni telefoni i demonstracija moći. Moć je, kada imaš narod koji će da preživi i poživi. Neki se sada vraćaju selu, kamo sreće da su svaki vikend došli da se rekreiraju uz bašte ili berbu, umesto skupih teretana i fitness napitaka sumnjivog porekla. Saberite nekada te stavke, izvedite decu na selo. Bilo bi lepo da uživo upoznaju rođake, ali i životinje, koje su im bliske samo na slici ili Zoo vrtu!
Statistika u pogledu žrtava za sada ne ohrabruje, ni ona na svetskom a ni ova našem prostoru. Ono što je sigurno nemerljivo jesu ljudi. Zato budite… „dragi“
voćari, stočari, povrtari, cvećari, pčelari i svi vi koji se bavite poljoprivredom, budite OPREZNI! Oprezniji, više nego ikada pre. Nadam se da u vaše krajeve neće stići bolest. Vi ste bili i ostali najzdraviji deo društva. Preživeli smo mi Turke, Bugare, Švabe, dva puta… Nato bombardovanje… Radio i hranio ovu Srbiju
drug seljak i opet će. Biće hrane, za nas i za druge, nismo mi nikada bili ni cicije! Ljudski je praštati, ali i ne zaboraviti.Da ste nam živi i zdravi!

Izvor: Agrobiznis magazin 

Posetili smo gazdinstvo bračnog para Ernst i Esther Luthu iz Ramilensburga kod Bazela. Njih dvoje imaju četvoro dece od kojih je troje završilo fakultet a četvrto je pri kraju. Svako od njih ima dva radna dana na imanju i zato prima platu. Gospođa Luthu je zadužena za prodavnicu, a Ernst za zasade voća u kojima se nalaze: kruške, jabuke, šljive, breskve, borovnice, jagode i kajsije. Njihovo imanje se nalazi 20km od granice Francuske i Nemačke.
Kada su uvideli da će mnogo više zaraditi ukoliko proizvode budu prodavali sami odlučili su se da sagrade prodavnicu i kuću na svom posedu koji se nalazi
na veoma prometnom putu gde dnevno prođe više od deset hiljada vozila. Međutim, ovaj posao kažu nije bio nimalo lak jer švajcarska vlada je veoma restriktivna u smislu davanja dozvola za gradnju na poljoprivrednom zemljištu. Zbog toga je i objekat koji su sagradili najviše građen od drveta. Nekoliko kilometara do ove lokacije nalaze se voćnjaci na nadmorskoj visini od 700 m. Poseduju ukupno 15 hektara, od čega su najviše zastupljene jabuke i kruške. Rod jabuke prve klase je oko četrdeset tona po hektaru i nju prodaju u svežem stanju dok preostale količine, odnosno drugu klasu, prerađuju u sokove.
Boca je od 0.33, a sok u njoj je uvek od iste sorte jabuka, tako da je različite obojenosti. Kompletna prerada se dešava na imanju na kom rade porodično uz naravno angažovanje zaposlenih.
Početak ovog porodičnog biznisa nije bio voćarski već je farma koju je Ernst nasledio bila stočarska ali je on kasnije prešao na gajenje voća. S tim što je zadržao nekoliko svinja i junadi od kojih proizvodi prerađevine u manjoj količini i takođe ih plasira kroz prodavnicu na imanju. Ernst je aktivan u udruženju voćara u kojem provodi trećinu vremena. Kroz ovo udruženje on se sa svojim kolegama bori za bolje uslove rada ali i ograničavanje upotrebe
pesticide. U njegovom slučaju subvencija je 1600 franaka po hektaru i dodatno dobija 500 franaka za to što su krave na ispaši. Još jedan uslov za subvenciju je da 7 % farme mora biti pašnjak odnosno da se zemlja jedne godine mora odmoriti u tom procentu. Pored ovog ograničenja primena pesticida je ograničena na samo dozvoljene uz minimalnu upotrebu za šta postoji lista preparata. Dakle, nisu organska farma ali su na prelazu između klasične i organske. Kada je u pitanju prodaja on zaradi 20% od prodaje na veliko ali u svojoj radnji zaradi 100 %. Na naše pitanje koliko košta radna snaga u poljoprivredi Ernst
kaže: „Minimalna zarada u poljoprivredu na mesečnom nivou je 3300 franaka a po satu ako plaćam minimum 20 franaka. Realno, uvek isplatite više i to izađe
na oko 3500 franaka mesečno ili po satuoko 25 franaka. U suprotnom vam radnici neće doći da rade.
Kod mene uglavnom dolaze Poljaci“ kaže ovaj domaćin. Kada je reč o primeni agrotehničkih mera fokusirani su na zaštitu od bolesti, a često imaju saradnju sa istraživačima kojima prenose svoja iskustva u pogledu zaštite. U toku je javna rasprava pred referendum o upotrebi pesticide u Švajcarskoj. Trenutno imaju
dve inicijative: jedna koja se odnosi na očuvanje voda, a druga gde se brani upotreba sintetičkih pesticide, među kojima je i bakar koji se koristi
u organskoj proizvodnji.
Naš domaćin smatra da će obe biti odbijene na referendum. Kada je u pitanju prodaja u trgovini niko ne radi, samo se rafovi dopunjuju. Imajući u vidu da u
radnje nema prodavaca postoji video nadzor a plaćate sami gotovinom ili mobilnim telefonom putem aplikacije. Tako je to kada imate uređen sistem u državi
i gde se zna šta se desi lopovima. Sa porodične farme prodaje i jaja kao i suhomesnate proizvode i drva. Verovali ili ne gajba drva košta 10 franaka,
tegla meda od 1 kg je 28 franaka, tegla džema od 4.560 grama je 8,5 franaka dok je kilogram smrznute jagode 9 franaka. Kilogram jabuka ili krušaka je 2,5 franaka pa naviše.
Jedan franak je oko 110 dinara. Pored prodavnice poseduje i hladnjaču kapaciteta 900 tona i ona im omogućava da tokom cele godine čuvaju proizvode i plasiraju na tržište. Za kompletnu investiciju odobren im je beskamatni kredit na dvanaest godina. Što se tiče ostalih vrsta voća saznali smo
da je prinos jagode 12 tona po hektaru a trešanja 15 tona. Tokom jedne godine na tržište plasiraju hiljade tona voća i prerađevina. Želja im je da još više povećaju prodaju i svoje prodavnice jer je tako zarada najveća. Kažu Švajcarska je skupa zemlja, sve mnogo košta ali se i isplati raditi. Ako bi neko odlučio da proda farmu država se postarala da spreči špekulacije na tržištu tako da cena imanja sa kućom može biti plaćena samo do jedne trećine
vrednosti na tržištu uz različita dodatna ograničenja gde se prioritet daje onima koji su već poljoprivrednici.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Ovogodišnji Kopaonik biznis Forum bio je u znaku digitalizuacije. Poljoprivreda i prehrambena industrija u tom smislu su bile zastupljene na odvojenim panelima, ali je bilo reči o ovim sektorima i na panelu gde su tema bile banke. Naravno da je i bilo razloga za to imajući u vidu da je NLB Bank-a pre nekoliko dana zaključila ugovor o kupovini Komercijalne banke. Možda se to u prvi mah nije videlo, ali za agrobiznis sektor ova tranaskacija znači da ćemo na tržištu imati banku sa najvećim brojem klijenata iz sektora poljoprivrede što je imala Komercijalna banka, a sa druge strane NLB Banka je odobrila najviše subvencionisanih kredita. Za Agrobiznis magazin ovo je prokomentarisao Blaž Brodnjak predsednik Upravnog odbora Nove Ljubljanske banke (NLB), koja je kupila 83,23% vlasničkog udela u Komercijalnoj banci. “NLB Banka Beograd već sada je jedan od najznačajnijih partnera agrbiznisu u Srbiji, a potencijal koji Komercijalna banka ima preko svojih relacija, otvorenih računa i već uspostavljenih odnosa sa poljoprivrednicima u Srbiji ćemo sada nastaviti i verujemo da ćemo na taj način postati još značajniji, ako ne i najznačajniji partner argobiznisu u Srbiji” i dodao: “Srbija je strateško tržište, najznačajnije i zbog svoje veličine i zbog potencijala koji ima. Tražili smo puteve nekoliko godina na koji način možemo ovde brže rasti. Kada je došla privatizacija Komercijalne banke tu smo se latili posla, detaljno pogledali kakvi su potencijali konkretne transakcije i videli veliku vrednost da učestvujemo. Verujemo da ćemo od Komercijalne banke napraviti jednu od najboljih banaka u Srbiji i regionu i na taj način doputniti naš mozaik regionalnog prisustva - istakao je Brodnjak”. On je na konferenciji za medije na Kopaonik biznis forumu najavio da će NLB zadržati brend Komercijalne banke, tako da će to biti NLB Komercijalna banka.

Poljoprivreda je stabilizirajući faktor i jedan od stožera ekonomije, ocenjeno je danas na jednom panelu u okviru Kopaonik biznis foruma, čiji su učesnici istakli da su ova i naredne godine prelomne da u Srbiji primarna poljoprivreda počne da se podiže na viši nivo. Prošla godina, kada je reč o poljoprivredi, bila je prosečna, rekao je direktor MK Agriculture u okviru kompanije MK Group Strahinja Marjanović i dodao da su rezultati postignuti u 2019. godini bolji u odnosu na prethodne godine, ali da je to daleko od onog što može da se postigne.

"Na ovogodišnjem Kopaonik biznis forumu smo čuli neke veoma optimistične stope privrednog rasta. Nažalost, u poljoprivredi taj rast nije tako veliki, da ne kažem da smo na nekoj nultoj stopi što znači da naša poljoprivreda ipak stagnira", rekao je Marjanović. Na panelu "Industrija 4.0 i održivi razvoj poljoprivrede", on je rekao da postoji veliki prostor da se u primarnoj poljoprivrednoj proizvodnji napravi iskorak i da za to postoje mnoge mere. Naveo je da je 40 odsto površine na MK imanjima pod navodnjavanjem, što je 10 puta više u odnosu na prosek u Srbiji. Ukazao je da su klimatske promene sve veći izazov za poljoprivredu, te da bez navodnjavanja nije moguće zadržati postojeće prinose, a kamoli ih povećati.

"Mi na našim imanjima ostvarujemo prinose koji su u ravni s nemačkim, francuskim, američkim koji su najbolji u svetu. Mi smo na tom nivou i farmeri, prateći naše primere, mogu da dostignu taj nivo", naveo je Marjanović i istakao da je poljoprivreda stabilnost. Direktor distribucije u kompaniji “Delta Agrar” Luka Popović naveo je da je Srbija prošle godine izvezla preko tri miliona tona kukuruza, što je, istakao, apsolutni rekord.

“Ali, mi i dalje izvozimo kukuruz, i dalje izvozimo sirovinu, ne izvozimo nikakvu dodatnu vrednost uz to, a imamo potencijala za takve stvari", dodao je, međutim, Popović. Šef Agrobiznis tima za region jugoistočne Evrope EBRD-a u Londonu Miljan Ždrale je rekao da je prošla godina, kada je u pitanju poljoprivreda, bila poprilično aktivna i istakao da Srbija konačno, posle 30 godina, ima pristup egipatskom tržištu. On je rekao i da, međutim, klimatske promene utiču na kompletan lanac u poljoprivrednoj proizvodnji. Između ostalog, pomenuo je, jedan od izazova afrička svinjska kuga koja je, dodao je, ozbiljan problem.

"U Rumuniji i Bugarskoj trenutno imamo farme i farme koje nestaju i mislim da će taj rizik zahtevati izuzetne investicije i menadžment, a to mogu samo najveći. Mislim da naša mesna industrija mora da prođe kroz stepen konsolidacije i modernizacije jer u ovakvom obliku nije spremna da odgovori na to", dodao je Ždrale.

Na panelu je, između ostalih, govorio i generalni direktor kompanije Al Dahra Serbia Vojin Lazarević koji je rekao da je poljoprivreda stabilizirajući faktor i i sigurno jedan od stožera ekonomije, a NLB Banku je predstavljao Vlastimir Vuković član izvršnog odobora.

Poštovani proizvođači sa teritorije grada Beograda, ovim Vas putem obaveštavam o upravo objavljenom konkursu kojim grad Beograd podstiče poljoprivrednu proizvodnju za gazdinstva registrovana na teritoriji grada Beograda (a to je velika teritorija), za povrtarsku i voćarsku proizvodnju, za pčelarstvo, za stočarsku proizvodnju, kao i za traktore i priključne uređaje. 

Konkurs obuhvata namene kao što su protivgradne mreže, navodnjavanje sistemom kap  - po - kap, zaštićeni prostor - plastenike, ograde za ograđivanje zasada itd. Grad Beograd je obuhvatio i nabavku mehanizacije u smislu traktora ili priključnih uređaja, što su sigurno velike potrebe gazdinstava sa teritorije cele Srbije, pa tako i Beograda. Traktori obuhvaćeni za sada ovim javnim pozivom treba da su barem delom sklapani na teritoriji Republike Srbije, slično kao što je stajalo i u pozivu po nacionalnim merama koje je objavila Republika, tj. Ministarstvo. 

O detaljima možete se informisati na samom sajtu grada. 

Molim pažljivo pročitajte objavljene konkurse i utvrdite da li odgovarate uslovima, sa mojom napomenom da ispratite deo oko mesta registracije gazdinstva, kao i lokacija proizvodnih površina koje trebaju biti na teritoriji grada.

Konkursi su namenjeni za mala porodična gazdinstva, očekuje se da veća gazdinstva konkurišu za IPARD II program finansiranja.

Rokove za prijavu imate u samom javnom pozivu, ali oni su pristojni, mesec dana od dana objavljivanja. 

Konkursi su dali i određene kriterijume za bodovanje, i sve dobrim delom stoji objavljeno u pozivu. Kako sredstava najčešće nema dovoljno, bodovanje će rezultirati rang listom.

U nastavku mejla možete naći link do objavljenog konkursa

https://www.beograd.rs/cir/gradski-oglasi-konkursi-i-tenderi/910-oglasi/  

Ukoliko niste proizvođač sa teritorije grada Beograda, molim prosledite informaciju kome smatrate da je potrebno, a u cilju boljeg obaveštavanja poljoprivrednih proizvođača sa teritorije Beograda. U interesu nam je da se sredstva utroše, jer ukoliko se utroše neko ko donosi odluke može odlučiti i da ih uveća.

 

Ukoliko Vam je potrebna pomoć oko rada na dokumentaciji, moj tim i ja Vam stojimo na raspolaganju. U tom slučaju molimo da se javite u što skorijem roku, kako bi ostalo dovoljno vremena za rad na predmetu.

 

Srdačan pozdrav, 

 

U nastavku mejla pregled modela koji se barem delom slapaju u Republici Srbiji, a proizvođače po ovome takođe lako možete pronaći na internetu i dodatno se informisati.

 

 
FOTON/LOVOL 354 SA KABINOM 
 
FOTON 454 - SA KABINOM 
 
FOTON/LOVOL 504 - SA KABINOM - https://bit.ly/2RigLr2
 
LOVOL 604 - SA KABINOM 
 
Mahindra 475 
 
Mahindra 575 - 
 
Mahindra 595 Turbo 
 
Mahindra 6050 4WD 
 
YTO-SG354 
 
YTO-SG354 - SA KABINOM 
 
YTO-454 2WD 
 
YTO-454 4WD 
 
YTO-504 ( Euro kabina ) 
 
YTO-504 ( Standardna kabina ) 
 
YTO-MF504C - Euro III Motor 
 
YTO-554 
 
YTO-X804 
 
Belarus 82.1 
 
Belarus 820 Standard 
 
Belarus 820 Eurolux 
 
Belarus 820 Ravan most 
 
TAFE 42 DI / IMT 539.2 DI- OPCIJA 1 
 
TAFE 42 DI / IMT 539.2 DI- OPCIJA 2 
 
TAFE 45 DI 4WD / IMT 549.3 DI 4WD - Motor EUIIIA - OPCIJA 1-
 
TAFE 45 DI 4WD / IMT 549.3 DI 4WD - Motor EUIIIA - OPCIJA 2 
 
SOLIS 45,2wd - ( bez kabine ) 
 
SOLIS 45,2wd - ( sa kabinom ) 
 
SOLIS 50,2wd
 
SOLIS 50,4wd 
 
SOLIS 50,2wd - ( sa kabinom) 
 
SOLIS 50,4wd ( sa kabinom) 
 
SOLIS 60,4wd 
 
SOLIS 60,4wd - Sa kabinom i grejanjem 
 
SOLIS 60,4wd - Sa kabinom i klimom 
 
SOLIS 75,2wd
 
SOLIS 75,4wd
 
SOLIS 75,2wd - (sa kabinom )
 
SOLIS 75,2wd - (sa kabinom i klimom)
 
SOLIS 75,4wd - (sa kabinom )
 
SOLIS 75,4wd - (sa kabinom i klimom)
 

--

Čedomir Nikolić
064 149 14 84
Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.
skype: cedomir_nikolic
 

Opšte je poznato da mladi masovno odlaze sa sela, napuštaju svoja domaćinstva, koja zarastaju u korov. Da baš i nije sve tako, primer je Milica Đorđević iz sela Bratiševac, nedaleko od Babušnice.
“Osnovna delatnost na našem poljoprivrednom gazdinstvu je stočarstvo, tačnije ovčarstvo. Obrađujemo 10 hektara zemlje, od koji su određene površine pod
pašnjacima, koje koristimo za ispašu ovaca.” rekla je Milica.
Koliko njena porodica poseduje ovaca, gde plasira svoje proizvode i šta studira, pročitaćete u nastavku teksta..
“Trenutno posedujemo 180 ovaca, sa velikim ambicijama da proširimo stado. Trudimo se da što više pažnje posvetimo ishrani ovaca, jer je to preduslov za profitabilnu proizvodnju i dobar kvalitet prizvoda. Hranu uglavnom proizvodimo na svom imanju, sa pašnjacima i livadama koje su nam na raspolaganju tokom cele godine.”
Gde nalazite tržište za svoje proizvode?
“Što se tiče proizvoda, za njih imamo adekvatno tržište. Uglavnom je to ugovorena proizvodnja sa mušterijama, s tim što ponekad svoje proizvode prodajemo na
pijaci. Veći deo dobijenog mleka predajemo mlekari, dok onaj manji deo prerađujemo u mlečne proizvode, tačnije u ovčiji sir.“
Da li ste do sada koristili podsticaje ?
“Za sada imamo 120 umatičenih grla za koje nam država redovno isplaćuje subvencije u iznosu od 7000 dinara po grlu. Mali broj grla nije umatičen, uglavnom
su to grla koja su od početka planirana za prodaju. Takođe bih morala da napomenem da dosta pažnje posvećujemo podmlatku, svako grlo koje planiramo da dalje gajimo prolazi proces matičenja. “ dodala je Milica
Šta studiraš i možeš li nam reći šta te je privuklo da ostaneš na selu i nastaviš tradiciju svoje porodice?
"Upisala sam smer stočarstvo, pre svega zato što se moja porodica godinama bavim ovim poslom, odnosno ovom granom poljoprivrede, ali i prema neizmernoj ljubavi prema životinjama. Sada sam već pri kraju studija, mogu da kažem da je to za mene prelepo životno iskustvo, koje mi je dalo mnogo formalnog znanja o onome čime planiram da se bavim u budućnosti, ali i neformalnog znanja koje nam profesori nesebično prenose i podstiču nas da cenimo prave vrednosti,
ostanemo na selu i širimo svoju stočarsku proizvodnju.

Izvor:Agrobiznis magazin 

Nectar grupa je juče predstavila prvi regonalni izveštaj o održivom poslovanju i između ostalog najavila ulaganja od 7 miliona evra u proizvodnju “zelene” energije i uvođenje nove ambalaže biljnog porekla u svom strateškom opredeljenju da održivo posluje. “Sa ulogom lidera ide i odgovornost. Odgovornost prema našim potrošačima, prema zaposlenima, prema vlasnicima ali dodao bih i veoma važnu odgovornost prema zajednici u kojoj poslujemo. Održivo poslovanje je globalno aktuelna tema a ono što je specifično za nas je da mi nemamo obavezu globalnog izveštavanja i usklađivanja sa UN ciljevima održivog poslovanja, ali smatramo da je naša obaveza da održivost bude naše strateško opredeljenje. Identifikovali smo četiri prioritetne oblasti u kojima verujemo da kao kompanija možemo da napravimo najveći doprinos a to su Ljudi, Društvo, Lanac vrednosti, Ambalaža. Ponosni smo što imamo 46% žena u višem menadžmentu Nectar grupe a 53% u Fructalu, značajno iznad istočno-evropskog proseka (32%); više članova 45 porodica je u isto vreme radilo ili radi u Fructalu, a 63% naših zaposlenih su roditelji. Osnovali smo Fondaciju “Nije svejedno” u Srbiji da bismo na struktuiran i transparentan način dali doprinos razvoju društva i podržavamo regionalne projekte koji doprinose aktivnom načinu života. 84% ambalaže u koju pakujemo naše proizvode je reciklabilno. Nastavićemo da promovišemo modele reciklaže i plan nam je da PET to PET model recikliranja koji uspešno funkcioniše u Sloveniji proširimo u celom regionu u narednih 10 godina. Stalno unapređujemo naš portfolio proizvoda i razvijamo proizvode sa dodatom vrednošću za zdravlje i balans organizma tzv wellbeing proizvode – trenutni udeo tih proizvoda je porastao na 12% ukupnog prometa”, rekao je Mihailo Janković, generalni direktor Nectar grupe.

Nectar je najavio i prelazak na pakovanje biljnog porekla sa svojim dugogodišnjim partnerom, globalnim liderom u segmentu kartonske ambalaže, kompanijom Tetra Pak. “U pitanju su pakovanja koja su 84% biljnog porekla na bazi šećerne trske, sa 18% smanjenom emisijom ugljen dioksida (CO2) u odnosu na standardna pakovanja”, izjavila je Dušica Bojić, marketing menadžer za jugoistočneu Evropu kompanije Tetra Pak.

Najavljena su i dalja unapređenja energetske efikasnosti i ulaganje od preko sedam miliona evra u održive izvore energije, u kojima se koristi organski otpad iz prerade voća i druge organske materije za proizvodnju “zelene energije” (biogasno postrojenje u Bačkoj Palanci, kotao na bio masu u Vladičinom Hanu) sa ciljem 20% smanjenja emisije štetnih gasova do 2030. godine.

“Kroz partnerstvo sa lokalnim samoupravama radićemo na unapređenju modela prikupljanja reciklažnog otpada na poboljšanju efikasnosti korišćenja voda za minimum 15% do 2027. godine i uvođenja sistema za prečišćavanje otpadnih voda. Sve ovo radimo jer nam nije svejedno da li održivo poslujemo i kakvo društvo ostavljamo budućim generacijama”, ističe Mihailo Janković.

Ministarka bez portfelja prof. dr Slavica Đukić Dejanović zadužena za demografiju i populacionu politiku, i predsednik Međuresorne radne grupe za sprovođenje Agende UNa za održivi razvoj do 2030. godine istakla je važnost održivog poslovanja i posvećenost Vlade republike Srbije u sprovodjenju aktivnosti uz praćenje preporuka generalnog sekretara UN: “Nectarovi rezultati koji su predstavljeni u Izveštaju o održivom poslovanju su pravi primeri dobre prakse i u skladu su sa merama koje smo na nivou Vlade RS doneli. Verujemo da će se i drugi privredni subjekti uključiti u ovu mrežu aktivnosti u kojima kompanija Nectar već prednjači”, rekao je Janković.

Mihailo Janković, generalni direktor Nectar grupe

Poseban osvrt, na značaj uticaja održvog poslovanja na privredu Srbije, dao je Mihailo Vesović, direktora sektora Privredne Komore Srbije za strateške analize, usluge i internacionalizaciju: “Nectar grupa ovim izveštajem, dosadašnjim i najavom novih velikih investicija u inovativna rešenja za održivo poslovanje potvrđuje da nije samo jedan od naših najuspešnijih poslovnih sistema i lider u svom biznisu u regionu, nego i odgovorna kompanija koja brine o svojim zaposlenima i njihovim porodicama, farmerima, poslovnim partnerima, potrošačima, zajednici i životnoj sredini u kojoj radi. Na taj način daje najbolji primer drugim kompanijama. To je posebno važno jer održivo poslovanje postaje jedan od ključnih stubova daljeg razvoja privrede a nefinansijsko izveštavanje od ove godine, obavezno i u Srbiji, prvo za velike kompanije sa više od 500 zaposlenih”.

Izvor: http://progressivemagazin.rs/ 

Prodajom nekadašnjeg požeškog pa čak i srpskog giganta „Budimke“ za poljoprivrednike Požege ali i većeg dela Srbije otvaraju se brojne nove mogućnosti. Naime, posle višegodišnje pauze na tržištu bi se već u aprilu ponovo mogli pojaviti proizvodi „Budimke“. Ovo je, između ostalog, rečeno na Zimskoj školi za poljoprivrednike koja se već tradicionalno sedmu godinu zaredom organizuje u Požegi. Reporter: Od privatizacije „Budimke“, požeške fabrike za preradu voća i povrća krajem novembra prošle godine, svi se pitaju kada će i šta početi da radi u ovom nekadašnjem gigantu. To je bilo i jedno od pitanja koje se čulo prvog dana održavanja Zimske škole za poljoprivrednike u Požegi kojoj su prisustvovali i članovi porodice Marković, vlasnici ITN - Grupe, a ujedno i novi vlasnici „Budimke“.

Aleksandar Marković ITN-Group: Kao što i sami znate, mi smo „Budimku“ ušli tek krajem novembra, od tada pa sve do danas radili smo na infrastrukturnim delovima „Budimke“ da uspostavimo fabriku sa strujom, sa vodom, sa gasom i tek, evo, u zadnjih dve nedelje možemo da prekontrolišemo opremu i vidimo i znamo tačno kada će „Budimka“ moći da izbaci prve proizvode. Kao što smo i rekli kada smo kupovali „Budimku“, naša procena je bila da će u prvom kvartalu da „Budimka“ počne svoju proizvodnju, da izbaci prve proizvode, to se možda malo pomerilo na neku sredinu aprila, ali imaćemo znači start proizvodnje u aprilu svakako. Ono što vaši gledaoci i slušaoci mogu da, da saznaju u stvari novo jeste da svakako za ovu sezonu, što se tiče sezone jagodičastog voća, aktivno ćemo krenuti u pripreme otkupa jagodičastog voća u ovom kraju.

Dakle, poljoprivrednici već mogu da računaju da imaju kome da prodaju svoje voće i povrće ali ne raduju se samo oni. Mnogo je onih koji u pogonima „Budimke“ očekuju da nađu zaposlenje, što je dobrobit za sve pojedince, ali i celu zajednicu, kaže prvi čovek požeške opštine. Đorđe Nikitović predsednik opštine Požega: Pa, sigurno će imati jedan veliki značaj za voćarstvo u ovom kraju. Znamo svi da je 80-ih godina, kad je „Budimka“ bila u punoj snazi imala oko 1.000 radnika i 1.000 kooperanata. Ta kooperacija se vraća i mogu očekivati da će ponovo sela biti življa, da će se mladi vraćati na selo, a i naš akcenat je da se što više mladih uključi kako u poslove poljoprivrede tako i druge poslove.

Aleksandar Marković ITN-Group: Ono što nas zaista raduje jeste što je veliki, zaista veliki broj stigao CV-jeva na našu adresu. Ja pozivam još sugrađana da pošalju CV-jeve, da se prijave za posao. Mi ćemo svakako već krenuti u martu mesecu da primamo nove proizvodne radnike, tehnologe i druge, druge profile. Reporter: Pored svega ovoga vlasnici „Budimke“ su na Zimskoj školi za poljoprivrednike održanoj u Poljoprivrednoj školi „Ljubo Mićić“ u Požegi najavili da su spremni da uđu i u projekat dualnog obrazovanja sa poljoprivrednom školom, što bi bio samo još jedan u nizu benefita, od revitalizacije „Budimke“ na zadovoljstvo, što je često retkosti, svih, od učenika preko radnika i poljoprivrednika do prerađivača i konačno potrošača. Po svemu sudeći već za nekoliko nedelja.

Izvor: Prva televizija Emisija: Plodovi dobre zemlje

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јул 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31