Radovi na uvođenju širokopojasnog interneta u ruralnim krajevima Srbije trebalo bi da počnu u toku 2021, a ministarka trgovine, turizma i telekomunukacija Tatjana Matić kaže da je planirano da se u prvoj fazi ta mreža uradi u 600 naselja i da pokrije 90.000 domaćinstava u najruralnijim mestima.Tatjana Matić objašnjava, u razgovoru za Tanjug, da su u pitanju područja gde ne postoji komercijalni interes za uvođenje šorokopojasne mreže, pa je potrebna pomoć države.Prva dva javna poziva su završena, a u toku je treći koji se završava 21. januara i njihovom realizacijom bi trebalo da se pokrije 600 naselja, dodaje Matić.

Inače, očekuje se da će ceo projekat biti završen do 2025. godine, kada u našoj zemlji više neće biti domaćinstva i naselja bez mogućnosti pristupa internetu nove generacije.

Ukazuje da je reč o poslu koji zahteva ogromna sredstva i da se resorno ministarstvo godinama unazad bavilo time kako da dođe do neophodnog novca.

"O kolikim parama je reč dovoljno svedoče podaci da su zemlje iz našeg okruženja, sa kojima možemo da se poredimo, kao što su Hrvatska i Mađarska, za ovu svrhu iz evropskih fondova povukle od dve do sedam milijardi evra. Projekat se kod nas finansira sredstvima Međunarodne banke za obnovu i razvoj (IBRD)", navodi Matić.

Nada se da će projekat biti nastavljen uz dodatna sredstva IBRD-a, koji je zainteresovan da ulaže u ovu oblast, ali i da će se tražiti i drugi načini finansiranja, najverovatnije iz evropskih fondova.

Objašnjavajući u čemu je zapravo značaj tog projekta, ministarka kaže da on ne samo što doprinosi izgradnji telekomunikacione mreže u najruralnijim mestima, koja su po pravilu i najnerazvijenija, već se njime smanjuje i jaz između ruralnih i urbanih delova zemlje.

"Ovim projektom se omogućava jednako pravo na mnoge životne uslove, obrazovanje, usluge, uključujući i one koje elektronski pruža državna administracija", ističe Matićeva.

Projekat će, naglašava, doprineti da nijedan stanovnik Srbije ne ostane na drugoj, analognoj strani, kao što je sada nažalost slučaj u najruralnjijim krajevima.

Izvor:https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/drustvo/4209077/tatjana-matic-uvodjenje-brz-intenet-ruralne-sredine.html

Čim, za nekoliko meseci, završi studije na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu, Valjevac Miloš Simeunović (24) će, praktično, odmah moći da se bavi svojom strukom.
Jer, još kad je započinjao akademsko obrazovanje - po savetu profesora - zasadio je plantažu crne ribizle koja je, za vreme njegovog školovanja, dostigla bezmalo pun rod i već donosi zaradu.

Već se, dakle, isplatilo to što je - uz pomoć roditelja - u selu Babina Luka formirao zasad na 25 ari, sa kojeg su ove godine ubrali oko 600 kilograma ovog izuzetno lekovitog bobičastog voća. Štaviše, Simeunovići su proizveli oko 400 litara kvalitetnog sirupa koji, uglavnom, prodaju posredstvom društvenih mreža.

- Zadovoljni smo aktuelnim rodom jer po jednom žbunu bude od tri do pet kilograma ribizle - objašnjava Miloš Simeunović.

- U pitanju je planinska biljka, koja bolji rod daje na većim nadmorskim visinama, pa tada raste i do dva metra uvis. S obzirom na to da je Babina Luka u nižim predelima, ribizla je manje izdašna i mora da se bere ručno, bez kombajna, zbog čega još nismo uspeli da "skinemo" sav ovogodišnji prinos.Ovaj apsolvent na smeru voćarstva i vinogradarstva, nadalje, objašnjava i to da se za crnu ribizlu opredelio zato što nije previše zahtevna za gajenje i ne traži mnogo hemijskih tretmana, ni okopavanja, već joj je dovoljno jedno đubrenje godišnje. Ukupno održavanje za 12 meseci, veli, ne traje duže od - dvadesetak dana.

- Po diplomiranju planiram da stečeno znanje primenim na našem domaćinstvu, jer je u Beogradu teško naći posao u struci, pogotovo u mojoj oblasti - kaže Miloš. - Valjevski kraj je poznat po voćarstvu, a mi imamo četiri hektara obradive zemlje i dosad smo se uglavnom bavili ratarstvom, kako bi održavali njive. Dosadašnja iskustva u drugoj grani su veoma pozitivna, prodaja sirupa zadovoljava naše trenutne ambicije, ali za dogodine, kada će biti i više roda, planiramo da proizvedemo još veće količine i ponudimo ih širem tržištu.

Aronija i borovnica su već poznate, a ribizla je donekle zanemarena, pa se nadam da će ova proizvodnja da zaživi i bude još isplativija. Jer, kilogram svežeg voća sa moje plantaže nikada ne košta manje od jednog evra, a cena sirupa se, kreće u rasponu od 400 do 600 dinara za litar - izvodi računicu mladi Simenunović.

Izvor:https://www.novosti.rs/srbija/vesti/949064/buducnost-vidi-crnu-ribizlu-uspeo-poslovni-potez-studenta-poljoprivrede-valjeva-milosa-simeunovica-24

Tihomir Bojanić iz mitrovačkog sela Čalma, poljoporivredom se aktivno bavi  oko 35 godina i to najviše  povrtarstvom i uzgojem paradajza. Objašnjavajući zašto se posle godina rada u Sremskoj Mitrovici,  odlučio za poljoprivrednu proizvodnju,  kaže da je tu video perspektivu jer ujutru kada svane sunce bude ga ceo dan što je za povrće dobro. Ima 7000 stabala krušaka,  a pod paradajzom obično ima pet jutara zemlje. To je po njegovim rećima dosta i bila bi velika šteta da mu to strada,  zato je među prvima u selu počeo da osigurava proizvodnju. „Proizvodnju osiguravam u Dunav osiguranju. Mogu vam reći da nisam pogrešio, jedna fina uredna kuća. Na vreme izađu na teren i redovno mi isplate štetu“, priča Tihomir.

Mladi proizvođači prema njegovim rečima treba da osiguraju proizvodnju, da bi mogli mirno da spavaju. On je ističe da je ove godine osigurao kruške,  imao je baš veliku proizvodnju,  ali budući da istoga dana nije osigurao paradajz, sledeće noći nije mogao da spava i jedva je čekao jutro da ode da osigura i paradajz. „Uradio sam to da mogu mirno da spavam. Recimo, 2018. je šteta bila 100 odsto i isplatili su mi sve, a da nisam osigurao šta bi bila velika. Dao sam 1.000 evra,  ali neka sam“, kaže Tihomir Bojanić.

Tihomir je 1985. godine posadio prvo jutro pod paradajzom, da bi danas imao pet jutara i unapred prodatu proizvodnju. On od svojih plodova kojih bude i po 150 na jednom struku pravi ceđeni paradajz koji kuva i prodaje širom Srbije. Kada je sezona, po nekoliko tona dnevno ovog proizvoda ide put kupaca u Beogradu, Subotici, Valjevu... ali se i od njegovih sirovina pravi paradajz sa izvoz u London! Za svoj rad dobitnik je brojnih proiznanja i medalja što kao najbolji proizvođač, a nešto i za vrhunski kvalitet. On koristi iskuljičvo holandsko seme industrijskog pradajza uz minimalnu upotrebu hemijskih sredstava. Ostvaruje prinos i preko 70 tona. A u poslu mu pored supruge i sina pomaže i preko 15 radnika. 

Sve više poljoprivrednih proizvođača u Srbiji shvata neophodnost osiguranja svoje proizvodnje, i ulaganje u osiguranje,  ne doživljava kao trošak, već kao ulaganje, to se moglo videti na radionici održanoj u okolini Sremske Mitrovice, koju je održalo udruženje novinara za poljoprivredu Agropress, a podržala kompanija ,, Dunav osiguranje“.

Miloš Kevilj,  iz sela Divoš,  čije se domaćinstvo bavi ratarskom proizvodnjom na oko 250 do 300 hektara, a sa osiguranjem je počeo 2013. godine.

 „Maltene svake godine budu štete na nekom delu. Bile su i do 30, 40 odsto, tako da nam se osiguranje isplatilo svake godine“, kaže Kevilj, i dodaje da se u njegovom selu posledenjih godina sve više proizvođača uključuje u osiguranje, pa je pre desetak godina, jedva dva-tri čoveka u selu radilo osiguranje,  a sada je u osiguranje uključeno sigurno oko 30, 40 njih.

Miloš sarđuje sa Dunav osiguranjem i kaže da je zadovoljan brzinom procene štete i isplatom.

 

Nada Kovačević,  iz Glavne filijale Dunav osiguranja u Sremskoj Mitrovici,  ističe da je ova osiguravajuća kuća i pored teške situacije 2020. godine bila maksimalno na usluzi svojim osiguranicima prilikom ugovaranja osiguranja, proceni i naknadi šteta. Takođe i kada je reč o savetima, što je bio slučaj i ove godine uz mere zaštite. Ona naglašava da Dunav nudi osiguravajuću zaštitu za sve vrste gajenih kultura,  i to od osnovnog rizika od grada, požara, udara groma, ali i dopunskih rizika od oluje, poplave, mraza. Navodi da je glavna filijala „Dunav osiguranja“ Srem,  ove godine svojim osiguranicima isplatila oko 150 miliona dinara na ime odštete,  i to po osnovu 570 odštetnih zahteva na usevima. Ističe da i pored rasta zaključenih polisa neki proizvođači i dalje imaju stav da šteta neće baš njima da se desi,  a praksa je pokazala da su velike štete posledica takvog stava.

Objašnjavajući koliko iznose premije Kovačević navodi da za hektar pšenice sa prinosom od 5.000 kg, po ceni od 20 dinara za kilogram, sa osiguranom sumom od 100.000 dinara premija iznosi 2.195 dinara.  „Osiguranik od tog iznosa pri zaključenju plaća samo porez od pet odsto, a ostatak plaća posle skidanja useva. Kada uračunamo povrat po osnovu subvencija premija osiguranja poljoprivrednika, ovo osiguranje košta samo 1.300 dinara.

Kada je reč o paradajzu, za osiguranje jednog hektara zasejanog ovom kulturom sa prinosom od 35 tona po hektaru i ceni od 20 dinara po kilogramu, sa sumom osiguranja od 700.000 dinara, premija osiguranja iznosi 39.000 dinara,  a kada se uračuna povrat premije od 40 odsto, proizvođač za osiguranje treba da izdvoji 23.000 dinara. „ Svesni smo značaja poljoprivrede kao strateške grane privrede,  tako da planiramo da i sledeće godine radimo na edukaciji naših osiguranika i proizvođača inaće“, naglašava Nada Kovačević.

Objašnjavajući kakvo je stanje vezano za broj registrovanih gazdinstava, i šta lokalna samouprava sa svoje strane radi na pomoći proizvođačima,  zamenik gradonačelnika Sremske Mitrovice, Petar Samardžić,  kaže da je na teritoriji ovog grada registrovano oko 6.000 gazdinstava.

Navodi da kod podsticajnih lokalnih mera podrške lokalna samouprava vodi računa da ne dolazi do dupliranja mera koje već postoje na pokrajinskom i republičkom nivou.

„Prethodnih godina smo imali i podsticaje u oblasti subvencionisanja nabavke semenskog materijala u povrtarstvu.

Ove godine smo uspešno realizovali jednu meru u oblasti osiguranja stoke i useva,  i to od 20 odsto kod osiguranja umatičenih grla stoke i osiguranja ratarskih useva“.

Maksimalan iznos podsticaja bio 20.000 dinara po zahtevu, za šta je bilo opredeljeno pet miliona dinara.  Samardžić ističe da je pristiglo oko 500 zahteva,  i da se  početkom naredne godine očekuju prve isplate ovih podsticaja.

 „Sa Dunav osiguranjem smo imali dobru saradnju u oblasti zimskih prezentacija,  ili predavanja, posebno oko osiguranja stoke, voćarstva i povrtarstva, a sa tim ćemo nastaviti i ubuduće“, rekao je Samardžić.

 Izvor: TANJUG

Brži i stabilni internet dobiće 5.500 domaćinstava u 34 naselja područjima Novog Pazara, Prijepolja, Gornjeg Milanovca, Vladičinog Hana, Knjaževca, Valjeva, Loznice, Ljubovije i Bačke Topole.
Ugovori potpisani sa predstavnicima "Telekom Srbija", "Orion Telekom", "SBB" i "Sat trakt" rezultat su prvog u nizu javnih poziva operatorima koji je trajao do kraja septembra.Operatori se tada nisu prijavili za uvođenje širokopojasne mreže u 15 naselja.

Tatjana Matić, ministarka trgovine, turizma i telekomunikacija, posle potpisivanja prvih ugovora sa operaterima, poručila je da je izgradnja širokopojasne mreže u ruralnim područjima od ključnog značaja za uključivanje svih građana Srbije u digitalno društvo. Prema njenim rečima, postoje naselja za koje operatori nisu zainteresovani čak ni uz finansijsku podršku države, ali da će i tim porodicama biti obezmeđenjn internet.

- Na hiljade mladih dobiće mogućnost savremenog obrazovanja, dok će privrednici u tim područjima moći bolje i uspešnije da posluju -rekla je Matić. - Ovaj projekat omogućava i razvoj preduzetništva u oblasti poljoprivrede, usluga, domaćeg turizma, kulturne baštine.

Projekat zajedničke izgradnje širokopojasne komunikacione infrastrukture u ruralnim predelima, u prvoj fazi uključuje ukupno 600 naselja sa oko 90.000 domaćinstava a planirano je da bude završen u 2022. godini.

Izvor:https://www.novosti.rs/vesti/ekonomija/937611/mreza-stize-sva-sela-brzi-internet-34-naselja-srbiji

Bojan Vojnov je doktorand na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu i asistent na Departmanu za ratarstvo i povrtarstvo, na predmetu Agroekologija. Poljoprivreda nije samo proizvodnja prehrambenih proizvoda nego ima širi domen u koji su uključeni turizam, ugostiteljstvo, ali i kultura. Danas u Evropi i svetu, pa i kod nas, kaže naš sagovornik, selo sve više postaje novi centar različitih kreativnih sadržaja i upravo mladi treba da budu nosioci jednog takvog, novog progresa.Po završetku master studija, Bojan je sa saradnicima osnovao udruženje "Srbija moj dom" koje čine mladi ljudi sa različitih fakulteta i iz različitih sfera interesovanja. Ideja je bila da sedište udruženja bude u onoj lokalnoj zajednici odakle su ti mladi ljudi potekli i da predstavlja jezgro odakle će se inovativne ideje širiti i biti na korist mladim generacijama koje tek treba da probude želju za kreativnošću, kao i razvojem preduzetništva.

"Preduzetnik je osoba koja uvek nešto preduzima u svojoj lokalnoj zajednici, gradi mrežu ljudi, odnosno, stvara aktivnosti koje mogu da ponude nova rešenja, nove načine i modele kako da mladi ljudi sutra pronađu motiv i razlog da možda i ostanu na selu i da svoju proizvodnju unaprede. Kreativnost bi trebalo da bude presudan momenat kako bi se oni u potpunosti i na pravi način ostvarili. Ima mnogo zanimljivih primera kolega i drugara koji su uspeli da takav jedan put isprate do samog kraja", kaže Bojan.

Jedna od aktivnosti udruženja jeste i projekat "Deliblatska peščara u smiraj dana" inače, najlepša kontinentalna peščara u Evropi koja se oslanja na njihov rodni kraj, Dolovo i predstavlja ogroman potencijal turističkog, ekološkog, ali i kulturološko-etnografskog zapisa.

"Otuda takav jedan projekat koji se već osam godina održava kroz različite manifestacije, ali i ekološke programe koji imaju za cilj da zaštite to prirodno područje od zaborava, ali i da bude na korist budućim generacijama”, dodaje Bojan.Tokom osnovnih studija, Bojan je kao stipendista Kentaki univerziteta učestvovao u dvogodišnjem programu "Preduzetnički razvoj mladih u ruralnim sredinama".

"Projekat je bio sproveden pod pokroviteljstvom Kentaki univerziteta i američkog ministarstva poljoprivrede, a u saradnji sa Institutom za primenu nauke u poljoprivredi i Institutom "Tamiš" u Pančevu. Studenti su kroz različite aktivnosti stekli razne veštine iz oblasti preduzetništva i marketinga, ali smo i naučili da ruralnu poljoprivrednu proizvodnju implementiramo kroz oplemenjeniji oblik. Fokus je upravo bio na mladima, na tome da se probude nove ideje, novi kreativni sadržaji, ali i na multifunkcionalnom pristupu razvoju poljoprivrede", navodi Bojan.

Tokom studiranja mladi bi možda trebalo da stvore priliku i mogućnost da posete različite univerzitete, da budu u kontaktu sa svojim mladim kolegama iz raznih zemalja kako bi eventualno mogli da naprave paralelu između programa i aktivnosti koji se sprovode u drugim krajevima sveta i kod nas.

"Ono što je sigurno jeste da Srbija ima divne mlade ljude i bez obzira gde god oni otišli, šta novo videli i naučili, postoji zaista ogroman potencijal, želja i volja tih mladih osoba da to znanje kasnije prenesu na nove generacije, na neko novo društvo. To jeste poenta mobility programa koji je dostupan studentima, a sve u cilju konstantnog razvoja i usavršavanja na novim idejama. Lepo je videti različite inovativne stvari u svetu, biti deo takvog projekta, ali je još lepše kada takav sličan program implementirate u svojoj zajednici", ističe Bojan.

Poznavanje prirode i poljoprivrede, stvaranje neke vrednosti odnosno proizvoda nije lak i jednostavan posao. Zato je znanje ključan resurs koji omogućava pozitivan rezultat u krajnjem ishodu - praksi.

Izvor:https://oradio.rs/sr/vesti/drustvo/obrazovanje/kreativnost-potrebna-i-poljoprivredi-9686.html

Skupštinu Srbije stigao je Pedlog zakona o ministarstvima kojim je predviđeno da Vlada Srbije dobije još tri nova resora, a to su Ministartstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju kao i Ministarstvo za brigu o selu.

Pored novih, Vlada Srbije imaće i već poznata ministarstva: finansija, privrede, poljoprivrede šumarstva i vodoprivrede, zaštite životne sredine, građevinarstva saobraćaja i infrastrukture, rudarstva i energetike, trgovine turizma i telekomunikacija.

Vladu će činiti i Ministarstvo pravde, državne uprave i lokalne samouprave, MUP, ministarstvo odbrane, spoljnih poslova, ministarstvo za evropske integracije, kao i ministarstva prosvete, zdravlja, omladine i sporta, kulure i informisanja, rada zapošljavanja boračkih i socijalnih pitanja.

Predlog zakona potpisalo je 167 narodnih poslanika, a za predlagača je određen šef poslaničke grupe „Aleksandar Vučić Za našu decu“ Aleksandar Martinović.

Skupština će o predlogu zakona raspravljati po hitnom postupku u subotu 24. oktobra, kako bi nova Vlada mogla da bude izabrana, najavljeno je u sredu 28. oktobra.

Izvor:https://jugmedia.rs/vlada-dobija-tri-nova-ministarstva-prvi-put-ministarstvo-za-selo/

Premijerka i mandatarka za sastav nove Vlade Srbije Ana Brnabić izjavila je da će Program za preporod sela Srbije biti jedan od dokumenata koji će imati pred sobom kada bude pisala ekspoze nove Vlade.Na predstavljanju ovog Programa iza kojeg stoji rad Nacionalnog tima za preporod sela Srbije ona je istakla da se u Srbiji i do sada sveobuhvatno radilo na podršci selu i poljopirivredi i navela više primera među kojima su navodnjavanje, elektrifikacija polja, razne subvencije, razvoj seoskog turizma i dovođenje interneta.

Ona je naglasila da su se sva ulaganja koja su bila usmerena pre svega da bi uspostavili poljoprivredu otporniju na klimatske promene vratila već za dve godine kroz bolje rezultate.

Ocenila je da i da ova tema treba da bude još veći prioriet i da treba još brže raditi, jer, kako je rekla, bez sveobuhvatnog rada na ovom polju nema pametnog razvoja Srbije.

Brnabićeva je rekla da Program dolazi u pravom trenutku jer sledi formiranje nove vlade, i dodala da će biti iskorišćen za pisanje novog ekspozea.

Kopredsednik Nacionalnog tima, ministar u Vladi Srbije Milan Krkobabić rekao je da su u timu čiji je Program ključno delo, 78 uglednih javnih ličnosti koje je njihovo delo preporučilo.

Dodao je da je reč preporoditi pretenciozna, a još je teža reč spasiti selo, i ocenio da je u uslovima migracija to sizifov posao ali da je on za to da se taj kamen uporno gura.Naglasio je da je Tim do Programa stigao kroz otvorenu debatu i da je u radu imao veliki pomoć Vlade i podršku predsednika Srbije.

Dodao je da je dokument snažan poziv na akciju, i da su članovi tima spremni da razmotre valjane alternative, odnosno da je Program otvoren dokument.

Zaključio je da je cilj jednostavan - da se pokuša da se spasu sela Srbije, da bi mladi iako odu, uvek znali da je ovo njihova otadžbina i da ih čeka i da uvek mogu da se vrate.

Danas predstavljeni Program ima celine ekonomski uslovi života na selu i rada u poljoprivredi, uočava probleme i navodi predloge socijalnih reformi u selima Srbije.

Neke od novih predloženih mera su formiranje državnog Fonda za razvoj seoske infrastrukture, posebni finansijski podsticaji za mlade bračne parove, žene i decu koji žive na selu, i ustupanje do 50 hektara zemljišta u državnom vlasništvu na besplatno korišćenje mladim bračnim parovima.

Među predlozima za preporod sela su i dodela kuća pod najpovoljnijim uslovima onima koji žele da dođu da žive na selu i obrađuju zemlju, smanjenje stope poreza na dodatu vrednost za poljoprivredne zadruge i potpuno oslobađanje većine poreza u pograničnim I brdsko planinskim područjima.

Nacionalni tim za preporod sela predložio je i osnivanje nacionanog garantnog fonda radi osiguranja minimalnih cproizvodnih cena za osnovne poljoprivredne proizvode, kao i osnivanje državne Agrarne razvojne banke, i Poljoprivredne komore Srbije.

Glavni urednik Programa, profesor Milovan Mitrović, promociju dokumenta iskoristio je da istakne da je reč o akcionom programa i da i svečano predstavljanje treba da ima radni karakter.Naglasio je da se popravljanje stanja ne može vezati za jedno ministarstvo, jednu vladu, čak ni za jedan mandate i dodao da ih treba sistemski popravljati.

On se založio za zavičajni patriotizam, odnosno da oni koji su otišli ne gube vezu sa selom, i izneo ideju formiranja malih seoskih opština u brdsko-planinskim područjima.

Mitrović je naglasio važnost podrške države ali i samoorganizovanja i istakao da je bitno da sela predstavljaju ljudi koji neće biti stranački.

Kopredsednik Nacionalnog tima, akademik Dragan Škokrić, naglasio je da SANU ima Akademijski odbor koji se selom bavi već 10 godina I da postoje brojni predlozi.

On je istakao da je želja da se znanjem i naukom rešavaju problem kako bi se došlo do pozitivnih promena i srpsko selo bilo obnovljeno ravnopravno sa selima u Zapadnoj Evropi.

Založilo se za povećanje budžetskih ulaganja u nauku za koja smatra da bi morala biti bar dva procenta BDP-a kako bi se preko razvoja nauke znanje prenosilo u sela.

Ocenio je da samo preko poljopriverdnika koji ima najmanje srednju školu može da obnove sela Srbije.

Izvor:https://www.alo.rs/vesti/ekonomija/alo-ana-brnabic-program-selo/347343/vest

Iz grada u selo, jer tamo je lepše. Marta i Branislav Dmitrović odlučili su da žive u Deliblatskoj peščari, jer smatraju da njihova deca treba da odrastaju u prirodi. Imaju sve što im je potrebno za bezbrižan život, a o povratku u grad ne razmišljaju.Stan na Karaburmi u Beogradu, Marta je zamenila širokim livadama i borovom šumom u Deliblatskoj peščari.Pre 10 godina ovde je došla kod bake, upoznala je Branislava koji se bavio ovčarstvom i zaljubila se u sve što je videla.

Uzgajaju 350 ovaca i 70 koza i to je sad njihovo najveće bogatstvo.

"Čak bih mogla da kažem da smo mnogo bogatiji od ljudi koji nemaju priliku da žive na ovakvom jednom mestu. Ova sloboda i beskrajno nebo koje vidimo i netaknuta priroda su nešto što je svakome dragoceno, ne samo nama zaljubljenicima", kaže Marta.

Od prodaje jagnjadi, jarećeg mesa i kozjeg mleka može lepo da se živi, kažu Dmitrovići, ali da mora mnogo i da se radi. Njihove ovce su čitave godine na pašnjacima Deliblatske peščare i zahtevaju mnogo pažnje, ali Marta i Branislav kažu da su svoj posao pretvorili u zadovoljstvo.

"Mislim da je najlepše kad čovek živi tamo gde voli i gde mu odgovara. Te davne godine mogao sam ići gde god, ali kad sam video samo 10 odsto Peščare odmah sam se odlučio da tu ostanem i živim", ističe Branislav.

Dmitrovići kažu da su veoma srećni što zajedno sa decom svakog dana imaju neposredan kontakt sa prirodom koja je ovde veoma izdašna, ali da nisu uskraćeni ni za dešavnja u gradu.

"Mi smo na devet kilometara od sela i mesta koja više nisu ruralna sredina, jedan auto i malo benzina i vi ste na korak od pozorišne predstave i od svakog kulturnog sadržaja, ali opet ovo mesto mi vraća energiju koju dajem u svom poslu i svojoj porodici", napominje Marta.

Marta i Branislav često uzjašu i svoje konje i tek onda je obilazak peščare pravo uživanje, a veliki hobi im je i skupljanje klepetuša i bronzi. Imaju ih više od 400 i svaka drugačija zvuči.

Izvor:https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/drustvo/3962147/deliblatska-pescara-marta-branislav-zivot.html

Da li ste čuli za Žaklinu? Ona ima odgovor na sva pitanja i dileme u muško – ženskim odnosima. Ovaj jedinstven, komičan lik dočarao je mladi glumac Stefan Usiljanin. Rođen je u Kraljevu i, po sopstvenom priznanju, najlepše dane proveo je kod dede i babe na selu.
- Glumom sam počeo da se bavim 2007. godine kad je naš poznati reditelj Zoran Savković prepoznao u meni veliki dar i talenat za glumu i scenu. Iste godine
postajem član pozorišnog ateljea „Sunce“ gde sam igrao sjajne uloge sa postavkom fenomenalnih glumaca pod palicom Zorana Savkovića – počinje priču za
Agrobiznis magazin Stefan koji danas živi u Beogradu.
Publika, ali i kritičari ga svrstavaju u komičare što je jedan od najtežih oblika glumačkog izražavanja.
- Prija mi ta titula komičara, jer mogu i umem da nasmejem ljude što je danas najveći dar. Želeo sam da nasmejem što više ljudi čak i one koji nisu u mogućnosti da me vide u pozorištu, pa sam iskoristio popularnost društvenih mreža. Na Instagramu sam kreirao lik žene koja se zove Žaklina – kaže talentovani Kraljevčanin i otkriva detalje intrigantnog i zanimljivog lika koji je osmislio i dočarao da izmami osmeh ljudima.
Ko je Žaklina?
- Žaklina priča o svakodnevnim situacijama u kojima se nalaze svi i muškarci i žene, govori kroz komediju sa scenskim pokretom u nekom svom maniru. Ona je žena iz naroda. Ima specifičan stil oblačenja kao i šumadijski naglasak koji sve to upotpunjuje. Pratioci na Instagramu dobijaju snimak od jednog minuta gde mogu lepo da se nasmeju, a i prepoznaju sebe.
Na pitanje zašto je on kao muškarac odlučio da dočara lik žene, mladi glumac otkriva da je to uradio s namerom.
- Kreirao sam ženski lik jer ne volim pravila. Osim toga kad muškarac pa još sa bradom glumi ženu već je samo po sebi smešno. Nije mi prvi put da igram ženski lik, kao glumac moram da se prilagodim svakoj ulozi koja god to rola bila. Ja ne biram uloge već one mene. To pokazuje i moju profesionalnost prema poslu, glumac mora i može sve da odigra! Tu se i stvorila ideja za moju monodramu „Žaklina, žena iz naroda“ po tekstu Alekse Strika, a u režiji Jasmine Stijović – kaže Stefan i otkriva gde pronalazi inspiraciju za urnebesne skečeve. - Inspiraciju nalazim među ljudima. Neke situacije su istiniti događaji
iz života mojih prijatelja i rodbine samo ih ja malo korigujem, dodam svog talenta i dobijem rezultat.
Klipove snima sam, ponekad mu pomaže sestra kad ima slobodnog vremena, ali uglavnom sve radi po sistemu sam svoj majstor.
- Ideje su moje. Što se tiče šminke i garderobe Žaklina nije zahtevna, mnogo je skromna i ne treba joj puno (smeh). Sve sam osmislim i radim, a svemu me je naučio rad u pozorištu.
Stefan je odrastao na selu i ne krije da mu nedostaje seoski način života.
- Život na selu me je naučio mnogo toga dobrog. Nije mi stran rad u poljoprivredi, kao ni uzgoj domaćih životinja. Uz svoju baku i deku sam naučio sve što se tiče sela. Najsrećnije detinjstvo je na selu, gde se diše punim plućima i jede zdrava, domaća hrana – kaže uz setni osmeh mladi glumac i priseća se šta je sve nekada radio na imanju.
- Sadio sam svo povrće, zalivao, negovao biljke, vodio računa o imanju koliko sam bio u mogućnosti dok sam bio mlađi i dok sam živeo na selu. Nekada mi fali sve to, selo me podseti i vrati u to predivno doba života. Sela ne smemo da zaboravimo! Odatle sve počinje – poručuje Stefan.
Neizbežna tema u razgovoru bila je i pandemija korona virusa koja hara širom sveta. Ni Srbija nije pošteđena, a vreme provedeno u kući Stefan je rešio da iskoristi kreativno i na najbolji način u datim okolnostima.
- Ako nešto dobro izvučemo iz ove pandemije to je zbližavanje najbližih i najvoljenijih, a to je porodica. Svi smo u svojim domovima i imamo vremena za sve. Ja sam u rodnom Kraljevu i predivno mi je. Vreme provodim tako što čitam, pomalo pišem, odmaram, punim baterije i pripremam novi projekat što me jako raduje – veli mladi glumac i otkriva deo svojih planova vezanih za povratak na scenu posle epidemije.
- Kada prođe sve ovo nastavljam sa igranjem moje monodrame „Žaklina, žena iz naroda“. Ljudi su zainteresovani da vide tu ženu uživo, dobijam
ponude iz cele Srbije, ali i iz dijaspore. Uz to pripremam još jednu predstavu sa koleginicom Jovanom Petronijević i biće to takođe komedija. Planova uvek ima. Glumci nikada ne spavaju, to su večita deca!
Video klipove sa Žaklininim anegdotama ne broji, kaže ima ih mnogo.
- Najviše iskustva imam u pozorištu. Do sada sam odigrao više od 25 predstava, imao sam 9 premijera, a neke komade igram i danas. Daj Bože biće ih još. Glumio je u seriji „Selo gori, a baba se češlja“ Radoša Bajića, „Urgentni centar“ Katarine Živanović, kao i u filmovima „Prelepa Srbija“ Marija Glamazića i ostvarenju „Kao na filmu“ Ilije Višnjića.
Stefan je i dobitnik nekoliko vrednih priznanja – nagrade „Zlatna Buklija“ za film „Prelepa Srbija“, povelje „Nekad i Sad“ na sceni Milena Kovačević, kao i
priznanja za rad i razvoj kinematografije grada Kraljeva.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Nakon što je završio Poljoprivredni fakultet i master studije, Pavle Đorđević (29) odlučio je da udoban posao i ulice Vračara zameni za selo.Oduvek je maštao da ima svoje imanje i ta želja uz pomoć porodice ostvarila mu se pre tri godine. Izbor je pao na četiri plodna hektara u selu Valjevska Кamenica, u kome ovaj Beograđanin, sa još nekoliko istomišljenika, ostvaruje svoje snove.

"Nisam se pronalazio u tim standardnim formama života u gradu, gde radite od 9 do 17 i povremeno sebi priuštite neki izlet ili izlazak. Život na selu iziskuje fizički rad, ali nije robija. A pritom, mnogo je manje stresa i negativne energije“, rekao je Pavle za Rinu.Ovu mladu ambicioznu ekipu koja je odlučila da zavrne rukave i zaradi zahvaljujući svom sopstvenom radu, sadeći i kopajući voće i povrće, čini petoro ljudi. Pored Pavla, tu su i Predrag Milovanović (29), Marija Pavićević (27), Teodora Tasić (27) i Miloš Jović (28).

Svi rade sve, bez izuzetka - bitno je samo da na njihovom imanju koje su nazvali Organela sve dobro funkcioniše.

"Prvi plan je bio da zasadimo maline, ali onda smo zasadili jagode. Sve je organsko, ne pršćemo voće apsolutno ni sa čim. Mi smo posejali, a ono šta rodi – rodilo je. Uvek nam je kvalitet bio ispred kvantiteta. Naš rod jeste manji jer ne koristimo nikakvu prihranu, ali zato oni plodovi koji ostanu, fenomenalnog su ukusa. Pronašli smo svoje tržište, i već u startu organizovali onlajn poručivanje i kućnu dostavu, što se pokazalo kao pun pogodak. Sve što proizvedemo, to i prodamo", ispričao je ovaj vešti poljoprivrednik.Pored jagoda, na njivi ovih vrednih ljudi svoje mesto su pronašle kupine, jabuke, šljive, paradajz, rotkvice, zelena salata i krastavac. Mladost i inovativnost je ono što odlikuje ovo seosko imanje, tako da su iz njihove kuhinje izašli prirodni, zdravi proizvodi koji su osvojili tržište.

"Кopriva je jedna od najzdravijih biljaka, a u našem selu ima je u izobilju. Želeli smo kupcima da ponudimo nešto što ne mogu da nađu u gradu – potaž od koprive. To sprema naša Mara, koja je profesionalni kuvar. Čorba koju kuvamo u Organeli je posna i u nju idu vrhovi koprive i povrće. Pravimo je ujutru, stavljamo u tegle i nosimo na kućnu adresu. Ljudi nam često traže i samu koprivu, jer znaju koliko je puna vitamina, a u gradu ne mogu da je nađu. Zato se mi žarimo umesto njih, jer ovde ona raste na čistom vazduhu i u nezagađenoj prirodi", rekao je Pavle.

Iz Marine kuhinje izašli su i drugi specijaliteti koji su osvojili kupce u gradovima. Čorba od koprive je na prvom mestu, ali odmah iza nje su divlji potaž od retkih biljaka, džemovi, a specijalitet kuće je, kako su domaćini nazvali – zen.

"To je proizvod od zelenog paradajza, senfa i rena koji se pravi po starom receptu iz sela. Često ekspermentišemo sa svim tim prirodnim sastojcima, tako da ćemo uskoro smisliti i nove specijalitete", kaže Pavle.

Ovog proleća na najneobičnijem seoskom imanju u Srbiji složna petorka ima pune ruke posla. Uskoro stižu i prve jagode, koje će i pored vanrednog stanja brzo biti rasprodate. Imajući u vidu sposobnost i preduzmljivost Pavla, Peđe, Marije, Teodore i Miloša - samo je nebo granica.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2020&mm=04&dd=22&nav_id=1677362

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јануар 2021 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31