Lazar Oluški (75) iz Čoke, iako po struci diplomirani ekonomista, doajen je u proizvodnji i preradi lekovitog, začinskog i aromatičnog bilja u kojoj je već više od četiri decenije.I u ovim godinama Lazar se veoma puno na njivama bavi primarnom proizvodnjom širokog spektra biljnih vrsta i doprinosi unapređenju porodičnog biznisa na domaćem i inostranom tržištu.

Mislim da smo se dobro uigrali, da znamo veći deo problematike i nisu nam nepoznate stvari koje su bile tabu tema sada već davnih 80-tih godina, kada smo učili i sticali iskustvo u proizvodnji lekovitog, aromatičnog i začinskog bilja. Danas je to sasvim ozbiljan pristup i mislim da smo se dobro uklopili i sa inostranim partnerima. Nikada ne govorimo da nam partneri traže nešto nemoguće, jer oni traže ono što je normalno i što je za svaku vrstu proizvodnje potrebno u pogledu standarda, kaliteta i svega ostalog, kaže Oluški.

Angažovanje u ovoj delatnosti Oluški je započeo još 1974. godine dolaskom u Čoku, a tog leta bila je izuzetno velika potražnja za lekovitim viljem na čitavom području tadašnjeg jugoslovenskog područja. LJudi iz društvenih firmi su dolazili sa torbama para i kupovali kamilicu, mentu, melisu i drugo bilje koje je tada bilo zastupljeno na području čokanske opštine.

To me je zaintrigiralo da dođem do saznanja šta se dešava i došao do saznanja da postoji nenormalna tražnja. Proizvodnje je bilo u izobilju ali ni toliko da se podmire sve potrebe preduzeća koja su se takmičila ko će platiti veću cenu. LJudi koji su se bavili tom proizvodnjom, spletom okolnosti imali su izvanredne zarade i dobiti pa sam tokom jeseni iste godine pravio prve analize da dođem do saznanja šta uzrokuje takvu tražnju za lekovitim biljem. Najveće količine lekovitog bilja su odlazile za izvoz, sve je moglo da se proda bez obzira na kvalitet, priseća se Oluški.

Već naredne godine u opštinskom rukovodstvu Čoke i Izvršnog veća AP Vojvodine sa Nikolom Kmezićem na čelu, tekli su prvi razgovori i trebalo je prilično vremena uložiti da se dođe do prvog programa, u to vreme “krštenog” kao “mali program” koji je podrazumevao izgradnju pogona u kojem će se kvalitetno vršiti sušenje i prerada lekovitog bilja, radi izvoza.

Oluški priča da se u proleće 1978. krenulo s pripremama, potom i u izgradnju pogona fabrike za preradu lekovitog bilja “Menta” u Padeju. Prvi plodovi “Mente” u izvozu kvalitetno prerađenog lekovitog bilja usledili su dve godine kasnije. Čitave naredne decenije uspevalo se u osvajanju inostranog tržišta i godišnje se iz “Mente” izvozilo 1.800 tona suvog lekovitog, aromatičnog i začinskog bilja. Taj nivo se držao do 1990. kada je došlo do opadanja aktivnosti u proizvodnji, jer je većina posla preusmerena na privatne proizvođače.

Privatni proizvođači su se odnosili dosta promenljivo, bilo je sezona kada su bili veoma zainteresovani jer su cene bile izuzetno dobre, ali s obzirom da su iz počele pritiskati godine počeli su da smanjuju proizvodnju. U drugoj polovini 1990. godine sa rukovoće pozicije iz “Mente” sam otišao u privatne vode, gde smo formirali spostveno preduzeće za proizvodnju, preradu i izvoz lekovitog bilja. Za tri decenije došli smo do jedne impozantne činjenice da lekovito bilje gajimo na sopstvenim parcelama, jer je proizvodnja u Padeju i ovom delu Banata sada gotovo simbolična. Mi se sa partnerima iz inostranstva dogovaramo za proizvodnju na površinama koje se kreću 600 do 800 hektara, s tim da se i ovde mora pridržavati plodoreda. Mentu na istoj parceli možemo gajiti tri do četiri godine, to isto važi za melisu, a kamilica se više godina može gajiti u monokulturi i koristimo iste površine četiri do pet godina, napominje Oluški.Vredna je pomena činjenica da je svojevremeno došao na ideju da “pripitomi” beli slez, jer se do tada samo sakupljao samonikli s banatskih polja, ali se posle uzgajanje ove lekovite biljke odomaćilo, nekada i na više desetina hektara. Dugogodišnje iskustvo u bavljenju proizvodnjom i preradom lekovitog, aromatičnog i začinskog bilja u “Menti”, doprinelo je da Lazar Oluški i njegovi naslednici u ovom poslu, sin Mirko i kćerka Anđelina uspešno su uključeni u biznis. Anđelka se u firmi “Makval tea” bavi konfekcioniranjem, odnosno pakovanjem čajeva i mešavina te robne marke od lekovitog i aromatičnog bilja prateći najsavremenija dostignuća tehnološka dostignuća, dok se Mirkova firma “Euro herbs” sa udelom kapitala nemačkog partnera, orijentisala na primarnu proizvodnju, preradu i izvoz po veoma strogim evropskim standardima.

Želja i ambicije su da imamo stabilnost u površinama i u kvalitetu lekovitog, aromatičnog i začinskog bilja, a naš naredni korak, da li za tri ili pet godina je da idemo korak dalje, ukoliko obezbedimo povoljnije uslove finansiranja. Jer, nije ni lako ni jednostavno ići na primenu visoke tehnologije u ovoj oblasti. Tu ima realnih mogućnosti za razvoj, da se bavimo proizvodnjom lekova i kozmetičkih preparata na bazi biljnih sirovina, tako daje to veoma širok program, najavljuje Lazar Oluški.

Proizvodnja lekovitog, aromatičnog i začinskog bilja sredinom 90-tih godina prošlog veka bila je znatno rasprostranjenija na području čitave Vojvodine, međutim, Oluški predočava da su razne okolnosti dovele da je proizvodnja postepeno opadala, a smatra da je pre svega demografski faktor bio jedan od glavnih razloga zašto je došlo do smanjenja proizvodnje.

Veliko je pitanje koliko su ljudi sada spremni i koliko postoji želja da se bave ovako zahtevnom i skupom proizvodnjom, na kojoj se može i dobro zaraditi ali je potrebno uložiti mnogo rada i sredstava, smatra naš sagovornik.

Na pitanje šta terba uraditi da se neiskorišćeni potencijal ovog segmenta agrara bolje iskoristi veli da se ne može složiti da sve treba da pokreće država, nego treba raditi veoma naporno da se dođe do određenog sloja proizvođača, naravno koji su u mlađoj dobi, koji bi imali interesa da se uključe u jedan ozbiljan program razvoja ove proizvodnje.

Ne bih se mnogo bavio pitanjem koliko je država spremna, ali mislim da se na državu baca štošta, da bi mnogo toga trebala da pokreće. Nisam siguran da je u ovom momentu lekovito bilje jedan od prioriteta državne brige. Treba mnogo rada i upornosti da se stvori i izbori neki status. Od svojih 75 godina života 42 godine sam proveo u proizvodnji lekovitog bilja od društvenog sektora i potom u privatnoj sferi, pa mislim da nas je upornost, rekao bih i jedna velika želja da uspemo, održala u ovom poslu. Da li smo u tome uspeli, ne bih da procenjujem, ali nije ni lako ni jednostavno biti konkurentan i držati se čvrsto evropskih standarda, koji su iz dana u dan zahtevniji. Jednostavno, to su zahtevi koje sa velikim naprezanjem mogu da se ispune, ali sve je to pitanje volje, želje i upornosti, naglašava Lazar Oluški.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/kotrlane-ravnicom-lekovito-bile-najbole-raste-uz-puno-upornosti-29-11-2020

Nakon letnjeg perioda proizvodnje potrebno je očistiti plastenike i pripremiti ih za naredni proizvodni ciklus. U Leskovcu, našem najvećem proizvodnom centru
kada je reč o plastenicima, pune su ruke posla. Nakon dve kulture koje se gaje u toku jedne proizvodne godine, umesto treće kulture bi trebalo odmoriti zemljište, odnosno izvršiti kompletnu pripremu za naredni proizvodni ciklus.
Po pravilu u toku jedne proizvodne godine idu dve do tri gajene kulture, a u zavisnosti od toga da li se radi o paradajzu, salati, paprici, krastavcu, opet sve zavisi i način pripreme ali i vreme kada se plastenik priprema za proizvodnju. Svakako da od cene i zahteva tržišta najviše zavisi za koji vid proizvodnje će se proizvođač odlučiti. Nakon čišćenja i izbacivanja starih i sasušenih biljnih ostataka, treba pravilno obraditi i pripremiti zemljište za narednu kulturu.
U uslovima intenzivne proizvodnje, često u slučaju monokulture ili pogrešnog izbora plodoreda, povrtari se susreću sa brojnim problemima koji se direktno tiču
zemljišta, pa je uglavnom na kraju sezone, nakon iznošenja biljnih ostataka, potrebno izvršiti dezinfekciju zemljišta.
Postoji više preparata koji se mogu koristiti u tu svrhu, a ujedno daju odlične rezultate u procesu dezinfekcije. Jedan od takvih preparata je na bazi Dazometa-fumigant, koji se može primeniti, kako na otvorenom polju, tako i u plastenicima i staklenicima. Pri primeni ovog preparata, koji se primenjuju u mikrogranulama, neophodno je pripremiti zemljište isto kao za setvu. Ako se desi da imamo situaciju kao što je ove sezone gde su se visoke jesenje temperature bez padavina gotovo pa ustalile, zemljište je samo po sebi suvo.
Nephodno je navlažiti zemljište od 60 do 70 % vlage, a zatim rasturiti granule preparata ravnomerno na celoj površini. U procesu dezinfekcije je neophodno zemljište pokriti folijom i držati od 7 do 35 dana u zavinosti od temperature. Vrlo je bitno napomenuti da neadekvatna količina vode može dovesti do slabe
aktivacije preparata. Pored toga, postoje i preparati čije dejstvo značajno utiče na nematode, mnoge zemljišne patogene. Jedan od takvih preparata
je na bazi Metam-sodiuma. Potencijalni problemi koji se javljaju pri dezinfekciji zemljišta mogu biti u vidu postojanja patogena koji su otporni pa prežive tretman preparatom, tako da je takođe veoma bitno stvoriti uslove koji će biti nepovoljni brzoj rekonolizaciji i ponovnom razmnožavanju patogena.
U povrtarskoj proizvodnji oduvek su se dosta koristila organska đubriva – stajnjak, treset i kompost, a u novije vreme se dosta koriste i veštačka đubriva sa kojima se može tačno nadoknaditi deficit određenih elemenata u zemljištu. Za ove namene bilo bi poželjno uraditi preciznu analizu zemljišta i na osnovu nje izvršiti đubrenje.
Povrtari na jugu Srbije nakon obrade zemljišta uglavnom koriste stajnjak za nadoknadu organskih materija. Stajnjak sam po sebi obiluje makro i mikroelementima a u isto vreme obezbeđuje zemljište organskom materijom. Pravilno provetravanje, optimalan broj biljaka po jedinici površine, odvodnjavanje zemljišta i pravilan izbor plodoreda, regulacija pH vrednosti, su neke od mera koje smanjuju broj i aktivnost patogena.
Ako se isti problemi javljaju nekoliko proizvodnih sezona za redom, mnogi proizvođači su se odlučili da promene način gajenja. Oni su sa zemljišnog prešli
na bezzemljišni-hidroponika te su na taj način prevazišli prisustvo bolesti i štetočina. Prilikom izbora plastenika poželjno je voditi računa o materijalima od kojih je
na primer folija i svojstvu koje pokazuje prilikom proizvodnje. Najbolje bi bilo koristiti plastenike koje imaju takve folije sa kojih ne kaplju kapi kondenzovane vode. Na ovaj način se značajno utiče na rasprostranjenost štetnih mikroorganizama u plastenicima.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Ja praktikujem da ramove plodišne radim u tihoj paši i to počev od repice,voćne, lipe, livadske, nikako u bagremu. Ne shvatite bukvalno radiće i tada, ali koja je isplativost.
Kada stavite da vam izvlače plodišne ramove, satne osnove u ramove u plodište, pčela će izvlačiti one ćelije za kojim ima potrebe, a potrebe će imati za malim radiličkim. Ramovi se uvek izvlačili u tihim pašama, jer je tada dosta polena i propolisa. U bagremu pčela slabo posećuje biljke koje na sebi imaju polena i propolisa, tako da tada i ne treba raditi plodišne ramove, to je brza paša gde se mnogo gubi na izgradnji voska, jer je odnos med vosak 3,6:1.
U brzoj paši bagremovoj vosak je najkvalitetniji po sadržaju nema u sebi primesa, ali to ne znači da će biti kvalitetno urađene ćelije. Kako raditi? Jedan urađen ram, drugi sa satnom, kada želimo tako da radimo kada se stave između ramova sa leglom biće urađeni idealno i odmah zaleženi i na njima biće radiličke ćelije.
Ramove koje ubacujemo sa bočnih strana to su okviri koji se ubacuju u pčelinju zajednicu koja će izvlačiti trutovske ćelije jer smo ih ubacili sa bočnih strana i oni će tu služiti da se smanjuje varoa ram građevinak koji će biti isečen sa zatvorenim trutovskim leglom.
Ramove ubacivati za izradu u količini koliko je jaka pčelinja zajednica i koliko pokriva pčela, nikada ne cepati leglo preko mere maksimalno stavljati po dva rama desno i levo, i to treba raditi kada je temperatura povoljna. Kod izrade saća ogroman uticaj imaju nectar polen, propolis to je taj preduslov koji zadovoljava i koji je porteban da saće ima čvrstoću. U bagremu pčela unosi nectar, slabo polen, propolis skoro ništa zato i nisu ispunjeni uslovi za izradu kvalitetnih satnih osnova za radiličke ćelije u kojima će se leći pčela radilica.zbog brzine i količine velikog unosa nektara. Kada pogledamo ram sa bagremovim medom videćemo da su medni poklopci beli znači nedostatak određenih materija. Pogledamo ostale medne poklopce u kojima se rastvara propolisna smola,koja sadrži bojenu materiju hrizin, od koje vosak dobija žutu do narandžaste boje.
Nikada ne raditi satne osnove između starog sača i trutovskog legla. Uvek će biti braon boje i ako je taze urađeno jer će uzimati vosak sa tamnog saća. Pčela po svojoj potrebi radi onoliko količine ćelija i onog oblika za kojim ima potrebe.
Vosak prvog kvaliteta je bele ili svetlo žute jednolične boje, savršeno čist, bez bilo kakvih primesa, miriše na med. U vosak prvog kvaliteta spada vosak dobijen od saća ramova građevinaka, voštanih zaperaka mednih poklopaca.

Izvor:https://domacinskakuca.rs/2020/11/24/pcelarstvo/u-kom-vremenskom-periodu-raditi-satne-osnove/

Pokušali smo u ovom broju da potražimo odgovore na postavljena pitanja u vezi IPARD programa. Mnogima će verovatno biti lakše ako su u nedoumici, i ako žele da podnesu zahtev za IPARD. Kako se finansira investicija, da li se plaćanja vrše sa namenskog računa poljoprivrednog proizvođača.
Kako može da se finansira investicija do momenta dobijanja sredstava iz IPARD fonda?
Investicija se može realizovati iz sopstvenih sredstava, ili iz pozajmljenih izvora finansiranja (npr. krediti banaka). Pritom, predmet investicije ne sme biti
finansiran iz drugih izvora javnog finansiranja, odnosno ne sme biti u postupku za ostvarivanje finansiranja iz drugih javnih izvora finansiranja (npr. postupak ostvarivanja prava na podsticajna sredstva za istu, ali kroz neki projekat ili iz budžeta JLS).
Koliko ponuda dobavljača podnosilac zahteva treba da priloži uz Zahtev za odobravanje projekta i da li mora da izabere najjeftiniju ponudu?
Podnosilac zahteva treba da priloži jednu, ili tri prikupljene ponude u zavisnosti od vrednosti investicije i to jednu ponudu za investicije do 10.000 evra, odnosno tri ponude za investicije preko 10.000 evra. Od tri prikupljene ponude jedna se upisuje u obrazac Zahteva za odobravanje projekta i tretira se kao izabrana, odnosno ponuda po kojoj podnosilac želi da realizuje investiciju. Pritom, ne mora da bude izabrana najjeftinija ponuda. Ponude međusobno moraju
da budu uporedive po sadržaju i specifikacijama i važeće na dan podnošenja zahteva. Ne dostavljaju se jedino za realizovane opšte troškove, za koje se dostavlja račun. Kao osnovica za obračun IPARD podsticaja uzima se najjeftinija ponuda ili referentna cena ukoliko je ona najniža. Obračun se vrši za ponudu koja je izabrana od strane podnosioca zahteva i kao takva upisana u obrazac Zahteva za odobravanje projekta.
Da li se plaćanja moraju vršiti sa namenskog računa poljoprivrednog gazdinstva?
Ne, plaćanja se mogu vršiti i sa drugog tekućeg računa podnosioca zahteva, ali podnosilac zahteva mora imati dokaz iz banke da je račun sa kog plaća
otvoren na njegovo ime.
Da li se vrši kontrola nad investicijom koja se realizuje uz IPARD podršku?
Da, kontrola nad predmetnom investicijom se sprovodi kao kontrola na licu mesta i to: pre odobravanja projekta, nakon realizacije investicije, a pre isplate IPARD podsticaja, kao i u roku od pet godina od dana isplate IPARD podsticaja. Poslove kontrole investicije sprovodi Sektor za kontrolu na licu mesta, u okviru UAP.
Da li se u sklopu poziva za IPARD Meru 7 boduje isključivo fakultet u oblasti turizma i ugostiteljstva?
Prilikom primene postupka bodovanja i rangiranja zahteva za odobravanje projekta u okviru IPARD Mere 7, dodatnih deset bodova dobija podnosilac zahteva koji ima fakultetsku diplomu, pri čemu stečena diploma ne mora biti u oblasti turizma i ugostiteljstva.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Imajući u vidu prednost jesenje sadnje, najpovoljnije vreme za sprovođenje ove operacije je period od opadanja listova sa sadnica pa sve do ranih mrazeva . Većina ozbiljnih voćara opredeljuje se za jesenju sadnju jer je prijem zagarantovan. Uspeh u voćarskoj proizvodnji umnogome zavisi od pravilnog izbora mesta za podizanje voćnjaka, pa stoga izboru treba pristupiti veoma obazrivo . Iskustva iz prakse pokazala su da na različitim položajima i zemljištima voćke nejednako uspevaju tj. svakoj odgovaraju određeni uslovi sredine.
Klimatski faktori imaju veliku ulogu na dobro uspevanje i plodonošenje. Među njima najvažniji su:
– Toplota
– Svetlost
– Vetar
– Vlažnost vazduha
– Padavine
Toplota je činilac bez koga voćke ne bi uspevale. Bez uticaja toplote voćke ne bi rasle, razvijale se i plodonosile.
Svetlost je činilac neopohdan za održavanje i plodonošenje voćaka. Pojedine voćne vrste iziskuju dosta svetlosti da bi dobro uspevale. Količina svetlosti direktno utiče na itenzitet fotosinteze, razvitak krune kao i na zametanje i razvitak plodova.
Vetar je negativan činilac pa iz tog razloga treba birati položaje koji su manje izraženi delovanjem severozapadnih vetrova i košava.
Vlažnost vazduha ima uticaj na itenzitet transpiracije dok prevelika vlažnost može negativno uticati kako na razvitak korena, produžavanje vegetacije tako i na lošiji kvalitet plodova.
Padavine su veoma važne za obezbeđivanje obilnih prinosa i plodova dobrog kvaliteta. Voda ima najveći uticaj u rastvaranju i prenošenju mineralnih materija i organskih jedinjenja do svih delova voćaka. Takođe višak vode u zemljištu može negativno da utiče na razvitak voćaka, jer mali sadržaj kiseonika usled prevelike količine vode i povećanje sadržaja ugljen dioksida imaju negativno dejstvo na voćke.
Zemljišta na kojima se planira podizanje zasada poželjno je da su plodna, duboka, rastresita i umereno vlažna. Zemljišta koja su hladna, laporasta , peskovita a takođe i ona koja obiluju podzemnim vodama nisu pogodna za podizanje zasada.
Najpoželjnije je da se zasadi podižu na mestima gde su predhodno gajene okopavine ili strna žita. Pre podizanja zasada obavezna je i agrohemiska analiza zemljišta koja će nam dati informaciju o snabdevenosti zemljišta hranljivim elementima. Ukoliko je potrebno, najpoželjnije je odraditi popravku osobina zemljišta i prilagođavanje za gajenje određenih voćnih vrsta. Ukoliko ima mogućnosti, popravku izvesti unošenjem organskih đubriva prilikom rigolovanja, rH vrednost zemljišta reguliše se unošenjem kreča, dok visok nivo kreča u zemljištu nije pogodan faktor i takva zemljišta se ne preporučuju za podizanje višegodišnjih zasada.
Treba se potruditi da pre podizanja zasada negativne činioce eliminišemo ili smanjimo njihovo dejstvo na najmanju moguću meru, jer se nakon podizanja zasada popravke osobina zemljišta teško se izvode .

Izvor:https://domacinskakuca.rs/2020/11/23/vocarstvo/izbor-mesta-i-priprema-zemljista-za-podizanje-vocnjaka/

Kako svi lekovi moraju biti registrovani u Agenciji za lekove po važećem zakonu tako moraju biti i lekovi koji se koriste u pčelarstvu. Lekovi koje koristimo u pčelarstvu delimo na: registrovane za upotrebu u pčelarstvu, registrovane za upotrebu u veterini ne u pčelarstvu (amitraz na primer je ektoantiparazitik), neregistrovane i zabranjene.

Pčelari se uglavnom sami odlučuju za neki od lekova za pčele. Pri tome se ne vode osnovnim principima za izbor po farmakologiji (nauci o lekovima). Zahtevi koje bi trebalo da ispuni lek su da je efikasan protiv bolesti za koju ga primenjujemo, da je lako dostupan, da je jeftin, da ima poznati sastav i osobine lekovite materije, da nema neželjene efekte, da nema rezidua (ostataka) u saću i medu i da ne smanjuje proizvodne sposobnosti matice i radilica. Način aplikacije (davanja) leka zavisi od vrste leka i može biti: kroz sirup, kroz pogače, stavljanjem letvica u pčelinju zajednicu, nakapavanjem po ulicama ili rasprskivanjem po ramovima i satonošama. Izbor leka se vrši na osnovu tačno postavljene dijagnoze. Za to je potrebno uzeti adekvatan uzorak pčela (30 do 50 pčela kada se sumnja na neku bolest ili 300 do 500 pčela kada nema opravdane sumnje) ili 10x10cm legal koji se šalju u referentnu laboratoriju .

Svi ovi lekovi trebalo bi da se primenjuju po proizvođačkom uputstvu. Na primer: BeeVital Hive Clean nakapavanjem po ulicama 15 do 20 ml u proleće u jesen i pred zimu. Apilivevar štapići se ostave u košnici 24 do 30 do 35 dana (jedan do jedan i po razvojni ciklus pčele jer je bolest i pčela i legla to jest parazit). Apigard (paštete) staviti 1 a posle 15 dana i drugu. Tretman traje 30 dana. Mora se uraditi čitav pčelinjak da ne dođe do grabeži. Oksalna se pravi od 35g oksalne 600ml destilovane vode i 600g šećera i nakapava se 5ml po ulici pčela u zimskom periodu kada su pčele u klubetu i kada ne izlaze iz košnice. Mravlja se stavlja natopljena na trulex krpu u sva 4 ugla košnice preko satonoša. Takođe voditi računa o spoljašnjoj temperaturi koja ne sme pelaziti 25 stepeni celzijusa. Furmitom postaviti po uputstvu i temperatura mora biti danima između 14 i 25 stepeni celzijusa. Nozevit se nanosi preko satonoša.

Ostale bolesti pčela i legla se ne leče već se sve neškodljivo uklanja osim Evropske kuge legla, koja je mešana bakterijska infekcija, i koja se uslovno leči.

Preporuka za korišćenje lekova u pčelarstvu bila bi: uraditi sve da do bolesti ne dođe. Ako se posumnja na bolest uzeti adekvatan uzorak i poslati ga u referentnu laboratoriju. Po dobijanju dijagnoze lečiti po nalogu veterinara. Ako sami lečite birajte registrovane preparate. Nikako ne lečiti bez postavljene dijagnoze i to neregistrovanim preparatima.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Do novododišnjih i božićnih praznika ostalo je tačno mesec ipo dana, a prodavci cveća već su na tezge izneli Božićnu zvezdu. sa raskošnim, krupnim crvenim cvetovima ova biljka je jedan od retkih koja sveta tokom zime i može ulepšati svaki dom.

Božićna zvezda (lat.Euphorbia pulcherrima) je biljka iz porodice Euphorbiaceae, poreklom iz Meksika. Botaničko ime euforbija je dobila po Euphorbusu, omiljenom doktoru numidijskog kralja Jube koji je, prema predanju, prvi upotrebio otrovan sok božićne zvezde kao lek. Još je zovu i poinzecija po Robertu Poinzecu koji je prvi doneo ovu biljku u Severnu Ameriku.

Božićna zvezda u prirodi raste kao grm visine do 3 metra, a kao saksijska biljka poraste na visinu 30-45 cm i znatno je gušća. U svetu je opšte prihvaćena kao jedan od simbola božićnog praznika iako je u Evropu stigla tek u 18. veku. Doneta je iz Meksika gde se uzgajala vekovima, i prema verovanju božićna zvezda svoj izgled duguje astečkoj boginji, kojoj je zbog neuzvraćene ljubavi prepuklo srce. Legenda kaže da je iz kapljica njene krvi izrastao vatreni cvet jarocrvene boje okružen tamnozelenim listićima.

Zanimljivo je da ono što mi nazivamo cvetomima ove biljke, to je zapravo crveno lišće u listići koje okružuje gotovo neprimetne cvetove. Cvet je vrlo mali i sastoji se od zelenih ili žutih bobica, sakupljenih u štitastu cvast na kraju grane, okruženih vencem listova koji u vreme cvetanja dobijaju sjajnu i intezivnu crvenu boju. Uloga brakteja je da različitim bojama privuku insekte koji oprašuju biljku.

Božićna zvezda kao fotoperiodična biljka zahteva karakterističnu i dugotrajnu negu, idealna temperatura na kojoj raste je 12-25 °C, a optimalna temperatura za vreme cvetanja je između 15-18 °C. Potrebna joj je velika vlažnost vazduha, stoga valja prskati svaki dan zeleni deo biljke pazeći da brakteje i cvetovi ostanu neprskani. Da bi procvetala, zahteva najmanje 12 do 14 sati tame svake večeri pa zato i kažu za nju da je biljka kratkog dana. Da bi se unapredilo cvetanje krajem oktobra biljku treba prekriti tamnim platnom, kutijom ili nekim sličnim tamnim neprozirnim materijalom u trajanju od najmanje 14 sati dnevno (od podneva do narednog jutra) svakog dana. Ovako skraćivanje dana treba vršiti svakodnevno oko 8 nedelja. Ukoliko do biljke dopre i tračak svetla narušiće proces formiranja crvenih listova.

Ova biljka voli mekanu, dobro nađubrenu, humusnu zemlju uz dodatak malo peska. Traži dosta svetlosti, ali joj najviše odgovara filtrirana svetlost, jer direktni sunčevi zraci mogu oštetiti listove. Zahteva visoku vlažnost vazduha i drži se u podmetaču s vlažnim kamenčićima, ali bi trebalo voditi računa da ne bude ni preobilno zalivana. Kada jednom procveta ne bi je trebalo mnogo pomerati sa mesta na kome se nalazi, jer se lako može dogoditi da sama biljka odbaci cvetove, čak i listove.

Posle opadanja brakteja (crvenih listova) božićnu zvezdu treba ostaviti da miruje oko 2 meseca na nešto nižoj temperaturi (12-16 stepeni), kako bi biljka mogla cvetati i sledeće zime. U periodu mirovanja zalivati oskudno, dopuštajući da se kompost gotovo isuši. Kada Božićna zvezda završi sa cvetanjem i krene da otpada (negde u martu) sve grane skratite oštrim nožem na oko 10-15 cm ili na jednu trećinu njene ukupne visine, iznad korenovog čvora (mesto grananja), da bi se omogućilo cvetanje sledeće godine, zato što se cvet formira na jednogodišnjim granama. Stavite je na malo hladnije mesto (najniže na oko 10-15 °C), sklonite sa direktnog sunca i smanjite zalivanje.

Božićna zvezda se lako razmnožava iz pelcera, najbolje u junu. Pelcere veličine oko 10 cm bi trebalo do polovine potopiti u vruću vodu i tako držati 3-4 sata kako bi se sprečilo isticanje mlečnog soka jer on se pri sušenju stvrdne i napravi čep na bazi reznice tako da žile ne mogu da poteraju pa takve reznice propadaju. Odsečeni delovi se mogu ožiliti u mešavini zemlje i šljunka na temperaturi od 21 °C, pod folijom ili staklom. Ožiljavanje traje 2-3 nedelje i preporučuje se korišćenje fitohormona za ožiljavanje u malim saksijama, obavezno ih redovno zalivajte i prskajte listove. Ubrzo po presađivanju pojaviće se mladi izdanci. Ponovo je presadite 4-6 nedelja pre cvetanja. Na glavnoj biljici, sa koje su uzeti pelceri, mlečni sok treba odmah posuti pepelom od cigarete, suvim peskom ili prašinom drvenog uglja. Gubitak soka oslabljuje biljku, pa ukoliko ga je mnogo isteklo ne postiže se ponovo cvetanje. Ovo je neophodno i kako bi se ostatak biljke zaštitio od infekcije. 

Izvor: Agrobiznis magazin 

 

Mandevila (lat. Mandevilla) je cvetna letnja penjačica koja će vas ostaviti bez daha raskošnim bojama cvetova od bele preko nežno ružičaste, žute do tamno crvene. Ime je dobila po čuvenom engleskom diplomati Henriju Mandevilu koji je u 19 veku, pored ovog cveta, doneo mnoge egzotične biljne vrste iz Brazila u Evropu.  Poznata je i pod imenom dipladenija ili brazilski jasmin. Idealna je terasu kada iz žardinjera pada kao cvetni slap koji se može peti uz rukohvate i gelendere, a pravi je izbor za osunčane terase jer odlično podnosi jako, letnje sunce.

 Raste do pet metara

Mandevila je višegodišnja biljka iz porodice zimzelenovki. Vodi poreklo iz tropskih predela južne Amerike gde raste kao žbun iz koga se puštaju vitice koje se kače za čvrstu  podlogu i pretvaraju u raskošne penjačice. Može da poraste i do pet metara u visinu. Voli jako sunce i peskovitu, dobro dreniranu zemlju bogatu humosom, a može se gajiti i u saksijama. Loše podnosi hladnoću i mraz, pa ukoliko je imate na terasi obavezno je unesite na toplo čim spoljna temperatura padne ispod sedam stepeni.

Ramnožava se poluzrelim reznicama u avgustu uz obavezno korišćenje hormona za ožiljavanje drvenastih biljaka. Dobro je da reznice nakon skidanja potopite u toplu vodu (oko 32 stepena Celzijusa) dok ne prestane da curi mlečni sok. Tada reznice naprašite hormonom i stavite u sterilan pesak na temperaturu iznad 22 stepena Celzijusa. Reznice će se ožiliti za nekoliko nedelja. Stručnjaci za cveće preporučuju da se sadi u tresetne supstrate, i što je još važnije zemlja mora da ima dobru propusnu moć, jer ovo cveće ne voli preterano zadržavanje vode oko korena. Orezujte se u rano proleće kada se saksije iznesu na terasu kako biste uklonili odumrle grane. Listovi su jajastog oblika, sjajni, kožasti, tamnozelene boje dužine do 6 santimetara, pri vrhu zašiljeni i raspoređeni jedan naspram drugog. Već sa prvim toplim danima cveta u obliku privlačnih trubica prečnika 10 do 12 centimetara. Imaju spiralno uvijenu krunicu, a u zavisnosti od vrste ili nemaju nikakav miris ili fini, prijatan miris koji je najintenzivniji u večernjim satima. Cvet proizvodi i plodove, male čaure prepune semena, ali iz njih retko kad može da iznikne i formira se nova biljka.

Mandevila nije zahtevna biljka za uzgoj, a kako je u pitanju klasična puzavica morate joj obezbediti stabilan oslonac kao što je ukrasni štap ili ograda uz koju će se zakačiti. Brzo raste i za vreme intenzivne vegetacije potrebno je češće je zalivati, ali vodite računa da se voda ne zadržava u tacni od saksije, jer vrlo lako dolazi do truljenja korena a samim tim i do propadanja biljke. Redovno treba uklanjati uvele cvetove kako bi se napravio prostor za nove cvetne izdanke. 

Zbog bujnog i obilnog cvetanja neophodna je prihrana kako bi biljka zadržala bujnost tokom cele sezone. Zalivati biljku kada je zemljište suvo na dodir. Iskusni baštovani preporučuju da se zaliva ustajalom vodom (ako može držite vodu u otvorenim staklenim posudama) u koju se dodaje vodorastopivo đubrivo. Po površini se mogu posuti i granule sporootpuštajućeg đubriva koje šest meseci polako otpušta hranljive sastojke tokom zalivanja.

 Kako je zaštiti od bolesti?

Kao i sve biljke i mandevila je sklona raznim bolestima od sive plesni do biljnih vaši. Prvi znaci bolesti vide se na listovima koji postaju deformisani i lepljivi. Ako malo bolje pogledate uočićete sitne bele tačkice biljnih vaši koje sisaju biljne sokove i izlučuju metljiku. Pažljivo operite biljku vodeći računa da se oko korena ne zadržava voda. Najbolje je da uzmete manji, mekani sunđer i s njim nežno operete listove. Orežite oštećene delove, a kada se lišće prosuši isprskajte neki insekticid u spreju kako biste sprečili povratak biljni vaši. Oko izbora se konsultujte sa fitoapotekarom u biljnoj apoteci koji vam može preporučiti koji insekticid da kupite. Ukoliko niste ljubitelj hemije i želite da izbegnete ovakvu vrstu  zaštite vašeg cveća, onda nabavite bubamare. One su prirodni predatori biljnih vaši s kojima se hrane i vrlo brzo će očistiti vaše cveće od dosadnih bubica koje uništavaju biljke.  Ako se prilikom pomeranja listova iznad biljke podigne oblak belih mušica, to je znak da je mandevilu napala bela leptirasta vaš. Ovi insekti mogu da budu prava napast, a najbolje se razvijaju u toploj i suvoj sredini. Odrasle jedinke polažu jaja na ivicama lista. Na naličju lista se mogu naći larve koje izgledom podsećaju na male štitaste vaši. Hrane se isisavanjem sokova iz biljke, pri čemu izlučuju lepljivu tečnost, "mednu rosu", na kojoj se razvijaju gljive čađavice. Ukoliko bolest nije zahvatila veći deo lišća leptiraste vaši je moguće oprati mlakom sapunicom, ali nemojte zaboraviti da deterdžent sperete toplom vodom. U ovu svrhu može da posluži tečnost za pranje sudova. Ukoliko se leptirasta vaš baš nakotila onda je jedino rešenje primena insekticida. Zanimljivo je da leptirovu vaš privlači žuta boja i naseljava samo dobro održavano cveće.

Izvor: Agrobiznis magazin 

 

 

Tim mladih stručnjaka iz Srbije razvio je mobilnu aplikaciju namenjenu zasadima jabuka, koja voćarima obezbeđuje stručne savete i upozorenja o mogućim bolestima zasada tokom cele godine, a na osnovu satelitskih snimaka i podataka sa meteo stanica. Svoj proizvod plasiraju širom svetaDo pravog saveta i agrotehničkih mera za samo jedan klik, moguće je doći putem mobilne aplikacije "Map My apple" , koja osim što pojeftinjuje proizvodnju, ceo proces uzgoja jabuka čini jednostavnijim i manje štetnim po okolinu."Prilikom registracije, svaki korisnik unosi osnovne podatke o sorti koju uzgaja, između ostalog, unosi i lokaciju svog voćnjaka. Na osnovu te lokacije mi korisnicima dajemo prognozu, kako vremensku, tako i prognozu za bolesti i štetočine i to do 7 dana unapred, a onda, na osnovu te prognoze, korisnik dobija adekvatan tretman kako da spreči i leči tu bolest ili štetočinu koja je napala njegovu voćku", kaže Jovana Đorđić, "Freš Agri".

Iskustva voćara sa terena govore da aplikacija vodi računa o izboru i količini fungicida, koji su prilagođeni različitim fenofazama jabuke, uz izbor insekticida, koji ne narušava prirodnu ravnotežu. Pored agrotehničkih mera i prognoze, aplikacija nudi i redovne satelitske snimke koji pokazuju i jačinu fotosinteze u voćnjaku.

"To je omogućeno saradnjom sa najnaprednijim softverom na svetu koji trenutno postoji i to se na terenu pokazuje dosta dobro. To funkcioniše odlično. Daje dobro predviđanje kada će se nešto pojaviti i kada i kako bi to trebalo tretirati", navodi Zoran Đogić, rukovodilac voćarske proizvodnje "Delta agrara".

Za instaliranje aplikacije dovoljan je mobilni telefon i registracija po sistemu pretplate, a korist je višestruka.

"Map my apple" jedan je od 5 najboljih startap projekata iz Srbije koji ukršta znanja agronoma sa prednostima novih tehnologija.

Tim koji je osmislio ovu aplikaciju izborio se za plasman na svetsko takmičenje, gde će se predstaviti pred stranim investitorima.

Do tada, marljivo rade na osvajanju domaćeg, ali i svetskih tržišta.

Izvor:http://rtv.rs/sr_lat/ekonomija/mobilna-aplikacija-za-vocare-saveti-za-zasade-jabuka_1175977.html

Mesto za pčelinjak mora da bude zaklonjeno od jakih vetrova, jer jaki prolećni i jesenji, a naročito zimski vetrovi značajno utiču na normalan život i funkcionisanje pčelinje zajednice.

Mesto za pčelinjak mora biti tako izabrano da pčelinjak bude okrenut prema sunčanoj strani, jer sunce ima blagotvorni uticaj na razvoj pčelinjeg društva i njegov opstanak, naročito zimi.Pčelinjak treba postaviti tako da se za vreme velikih letnjih dnevnih vrućina, naročito u periodu između 11 i 15 časova, košnice nađu u hladovini drveća, jer će u protivnom pčele mnogo više energije i vremena utrošiti na rashlađivanje košnice nego na druge aktivnosti, tako da će i proizvodni rezultati biti slabiji.

Mesto za pčelinjak nikada ne treba, u cilju boljeg zaklona od vetrova, postavljati u neposrednoj blizini zidova zgrada bez odgovarajućeg zasenčenja tokom dana, jer u suprotnom usled dejstva sunca i odbijanja od zidova sunčevih zraka, naročito u popodnevnim časovima, može doći do srozavanja mladog saća, njegovog odvajanja od rama i pada na podnjaču ili oslanjanja na drugi ram, što može imati štetne posledice, naročito ako pčelar ove havarije na vreme ne primeti.

Pčelinjak nikada ne treba postavljati u blizini jako prometnih saobraćajnica ili pešačkih staza, jer pčelama smeta uznemiravanje, naročito tokom prezimljavanja. Posebno je važno da pčelinjak bude ograđen, kako bi se sprečio pristup stoci, koja može na razne načine da uznemirava pčele, pa je zato najbolje da pčelinjak bude formiran u ograđenom voćnjaku u kojem su voćke ređe zasađene, da je teren sa pogodnim nagibom, u blizini šume ili je na neki drugi način zaklonjen od delovanja jakih vetrova.

Mesto za pčelinjak ne sme da bude u blizini đubrišta, rafinerija, skladišta, pekare i drugih objekata sa neprijatnim i jakim mirisima. Takođe, treba izbegavati prostore prenaseljene pčelinjim društvima drugih pčelara.

Pri izboru mesta pčelinjaka mora se voditi računa o pčelinjoj paši, tako da u blizini pčelinjaka, na maksimalnoj udaljenosti 1 do 2 km, ima dovoljno raznovrsne pčelinje paše, naročito različito raspoređene u pogledu vremena cvetanja, zatim da ima ranocvetajućih biljaka (vrba, iva ili druga rana paša), koje obezbeđuju dovoljno hrane za rano prolećno razviće pčelinjeg društva i njegov opstanak do pristizanja ostale paše.

Takođe je bitno da u blizini pčelinjaka ima tekuće vode, koja je naročito neophodna u vreme intenzivnog prolećnog razvića legla. Međutim, nije dobro pčelinjak podizati u blizini velikih reka, jer se pčele u njima dave tokom preletanja, naročito pri nastupu jakih vetrova i oluja ako su pretovarene nektarom i polenom. Zato je najpogodnije pčelinjak postaviti na valovitom terenu u podnožju brežuljka, kako bi pčele pri letu ka paši letele uzbrdo, a pri povratku sa paše nizbrdo. Valoviti tereni su pogodni i zato što obezbeđuju kontinuiranu produženu pašu, jer u proleće najpre procveta bilje u podnožju, a zatim kako vreme odmiče i postaje toplije pristiže i paša u višim delovima.

Na kraju, pri određivanju mesta za pčelinjak treba imati na umu i broj planiranih pčelinjih društava u budućnosti, jer najbolje je da se počne sa desetak društava, a da se u perspektivi prema mogućnostima i potrebama društva umnožavaju. Za osobu kojoj je pčelarenje usputno zanimanje, optimalan broj košnica za pčelarenje je preko 40, maksimalno do 100, što je u funkciji broja članova domaćinstva koji mogu biti angažovani na pčelinjaku. Na pčelinjaku treba izbegavati zbijeni sistem postavljanja košnica, jer takav sistem otežava pristup i rad na pojedinim košnicama, osim toga otežava se orijentacija pčela radilica i matice. Ako su košnice suviše zbijene, prilikom rada na jednoj uznemirava se pčelinje društvo u susednim košnicama, zatim pčele radilice gube radno raspoloženje, opada proizvodnja pčelinjih proizvoda, a često dolazi i do grabeža, naročito pri nepravilnom radu.Raspoređivanje košnica po grupama je najbolji sistem pčelarenja. Grupe treba da sadrže tri do pet košnica, koje ne treba da su u jednom redu, već u šah poretku, tj. prva grupa košnica treba da je postavljena napred, a druga povučena malo unazad i tako redom. Rastojanje među košnicama optimalno mora biti oko 80 cm, a ako ima dovoljno prostora, preporučljivo je da rastojanje bude i veće, dok razmak između grupa košnica po dubini optimalno treba da iznosi tri do četiri metra. Međutim, ako se košnice ipak moraju postaviti u jednom redu, onda rastojanje između prve dve košnice treba da bude 80 cm, između druge i treće najmanje jedan metar i tako redom. Na ovaj način se ipak eliminiše monotonija linijskog rasporeda i njegove štetne posledice po orijentaciju, dok je u cilju poboljšavanja orijentacije pčela poželjno prednji deo košnice ofarbati različitim bojama. Takođe se preporučuje izbegavanje zajedničkih postolja za košnice, jer su nepraktična, budući da se svaki potres jedne košnice, putem zajedničkog postolja, prenosi na ostale. Pri postavljanju košnica na postolje treba voditi računa da leta budu okrenuta prema jugu, jugoistoku i ređe prema jugozapadu. Takođe, leto na košnicama ne sme da bude ni suviše visoko, ni suviše nisko, najbolje oko 30 do 50 cm iznad zemlje. Vrlo je bitno da košnice budu blago nagnute napred, prema letu, da bi voda prispela na bilo koji način u košnicu mogla isteći, što je vrlo značajno za održavanje optimalne mikroklime u košnici.Uslov za uspešno, rentabilno i produktivno pčelarenje je posedovanje adekvatne pčelarske opreme i pribora, a u tom pogledu je naročito značajan pravilan izbor košnica, jer pčelar može savršeno da poznaje biologiju medonosne pčele, tehnologiju i sve najsavremenije principe pčelarenja, ali bez adekvatne košnice ne može postići ni zadovoljavajuće rezultate.

Izvor:https://domacinskakuca.rs/2020/10/20/pcelarstvo/gde-je-najbolje-mesto-za-pcelinjak/

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Децембар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30 31