Ako volite da radite u bašti ili ako posedujete plastenik, gajenje blitve će predstavljati pravo zadovoljstvo, kako zbog njene jednostavnosti tako i zbog njenih veoma korisnih i hranljivih sastojaka u svakodnevnoj ishrani.U ljudskoj ishrani koristi se lišće blitve.Ono je ukusno, hranljivo i upotrebljava se na isti način kao i spanać a lisne drške kao špargla i karfiol. Može se koristiti tokom cele vegetacije sistemom odabiranja listova.Listovi blitve su odličan izvor antioksidanasa i vitamina C (na 100 g obezbeđuje 33% preporučene dnevne količine). Blitva je bogata i kompleksom vitamina B, kao što su folati, nijacin, vitamin B6, tiamin i panotenska kiseline. Bogata je i vitamimom A i njegovim prekursorima, antiokdsidantima kao što su beta-karotin, lutein i zeaksantin. Bogat je mineralima kao što su bakar, kalcijum, natrijum, kalijum, gvožđe, mangan, koji igraju značajnu ulogu u kontroli krcnog pritiska, formiranju antioksidantnog enzime superoksid-dismutaze, kao i za formiranje crvenih krvnih zrnaca i ćelijsku oksidaciju. Interesantno je da je blitva i izvor omega-masnih kiselina. Smatra se da redobno konzumiranje blitve pomaže prevenciji osteoporoze, anemije usled manjka gvožđa, nedostatka vitamina A, kao i u prevenciji kardiovaskularnih bolesti i raka debelog creva.Otpornost blitve na zimu omogućava nam da je posejemo u jesen ili krajem leta. Tako se i kasnije tokom godine zdravi i kvalitetni listovi blitve, mogu se koristiti se za ishranu ljudi na razne načine. Postoje dva botanička varijeteta: lisnata blitva sa listovima od svetlozelene do tamnozelene boje, i rebrastva blitva sa izraženim lisnim drškama. Ovo vreme je idealno za blitvu. Ona se može sejati sukcesivno od februara do jula, na dubini 2-4 cm sa 10-20 g semena na 10 m. Seme klija na temperaturi od 3 do 4°C, dok je optimalna za razvoj biljke 18-25 °C. Gaji se na rastojanju između redova od 20-35 cm i u redu 5-30 cm.Najbolje uspeva na srednje teškom, plodnom zemljištu. U bašti se đubri sa 20-30 kg stajnjaka i sa 50-80 kg NPK (15:15:15) đubriva, a u biobašti sa 15-20 kg komposta na 10 m². Dve trećine đubriva daju se pred setvu, a trećina za prihranjivanje kada je u fazi 6-8 listova. Blitva se obavezno mora zalivati u vreme suše da bi listovi bili sočniji a i po potrebi se vrši okopavanje.Blitva se bere otkidanjem dva do tri spoljna lista rozete tokom 2-3 meseca. Zavisno od sorte (lukulus, lionska i dr.) ostvaruje se prinos od 30-60 kg na 10 m. Salata od blitve Sastojci 2 veze blitve 4 struka mladog crnog luka ½ kašičice soli2 kasike maslinovog ulja 1 kašika jabukovog sirćeta ili limunovog soka Priprema Blitvu dobro operite i barite u sudu bez vode 10 minuta. Ocedite višak tečnosti i začinite salatu. Ukrasite po želji – peršun, neven…

PRILOG OD BLITVE Sastojci • 350-400g obarene blitve • 30g brašna • 2-3 čena belog luka • 200-250 ml mleka • so po ukusu • ulje Priprema: Blitvu očistiti i oprati. Blitvu kuvati dok u potpunosti ne omekša. Kada se ohladi sitno je iseći. Kada se zagreje ulje sipati brašno i posle nekoliko sekundi dodati luk pa pustiti da se brašno blago uprži i dobije boju. Dodati blitvu, promešati pa naliti sa mlekom. Kuvati dok se masa ne zgusne. Posoliti i poslužiti toplo. Po želji doliti još mleka ako procenite da je suviše gusto.

Izvor: Agrobiznis magazin 

 

Berbi grožđa se pristupa kada organoleptičke osobine i sastav najviše odgovaraju namen i grožđa. Posebno su značajni količina šećera i kiselina. Da bi se odredilo tačno vreme kada početi sa berbom,moramo pratiti dinamiku sazrevanja od momenta ulaska grožđa u šarak. U početku uzimamo uzorke grozdova na svakih 6-7 dana, a pred berbu na svakih 3-4 dana. Kada se masa bobica i sadržaj šećera ne povećavaju, a kiselina ne smanjuje ,nastupila je puna zrelost grožđa. U zavisnosti od namene grožđe se bere u različitim stepenima zrelosti. Kod stonog grožđa, pored odgovarajućeg sadržaja šećera i kiselina, grožđe mora imati lep spoljašnji izgled, prijatan ukus i miris. Za utvrđivanje zrelosti postoje postoje tri metode:

Organoleptička
Fizička
Hemijska
Organoleptička metoda metoda ogleda se u oceni zrelosti prema spoljašnjem izgledu i ukusu.

Ads code goes here
Ova metoda se više primenjuje za stone sorte. Fizička metoda se koristi se za brzo određivanje šećera u soku od grožđa. Za ovu metodu koriste se refraktometri i širomeri. Metoda je brza ali nije tačna kao hemijska metoda. Hemijska metoda odeređuje sadržaj šećera i kiselina u širi. Ova metoda je najtačnija ali i najsporija.

Grožđe namenjeno proizvodnji vina bere se u fazi tehnološke zrelosti. Pod tim se podrazumeva onaj vid zrelosti grožđa koji za dati tip vina ima najbolji odnos šećera i ukupnih kiselina. Berba vinskog grožđa obavlja se u jednom navratu, pri čemu se svaka sorta bere posebno. Radi se po lepom i suvom vremenu. Berba vinski sorti vtši se na temperaturama do 25 stepeni da ne bi došlo do pregrevanja grožđa što se odražava na kvalitet vina. Po vlažnom vremenu i rosi takođe ne treba brati grožđe jer može doći do razvoja plesni. Po mrazu grožđe ne treba brati, sem ako se ono namerno ostavlja da ga zahvati mraz, da bi došlo do povećanja koncentracije šećera. U ubranom grožđu prisustvo lišća i drugih nečistoća treba da je svedeno na minimum. Prilikom berbe izbegava se trulo grožđe, jer će to uticati na pogoršanje kvaliteta vina. Beru se svi grozdovi, osim u situacijama kada se radi o proizvodnji specijalnih vina, tada se obavlja probirna berba. U ubranom grožđu prisustvo lišća i drugih nečistoća treba da je svedeno na minimum. Prilikom berbe izbegava se trulo grožđe, jer će to uticati na pogoršanje kvaliteta vina. Vinske sorte grožđa možemo brati i mehanizovano. Od momenta berbe do početka prerade grožđa treba da protekne što manje vremena.

Izvor:https://domacinskakuca.rs/2020/09/17/vinogradarstvo/kada-je-pravi-momenat-za-berbu-grozdja/

U uzgoju paradajza, bio on na otvorenom polju ili u zaštićenom prostoru, često se javljaju različita fiziološka oštećenja ploda, tokom njegovog razvića, a koji nisu posledica bolesti već su nastali usled promena u samom razvoju biljke. Te promene su često temperaturnog karaktera, ali uzrok je i vodni stres.

Za paradajz, kao i za većinu plodonosnog povrća, najćešći problem je trulež vrha ploda, ali pažnju treba obratiti i na pucanje plodova, pege koje se javljaju na njegovoj površini, šupljikovost ploda, kao i na poremećaje u njegovom rastu, savetuju u PSSRS.Trulež plodova paradajza uzrokuje trajno oštećenje pa iz tog razloga, takvo povrće gubi tržišnu vrednost. Simptomi su slični kao i kod pojave plamenjače, s tom razlikom što što se trulež pojavljuje isključivo od vrha ploda, a plamenjača zahvata i deo oko peteljke. Do promena dolazi jer je onemogućeno usvajanje hraniva, pre svega kalcijuma (Ca). Ovaj element neophodan je za pravilan razvoj korena, ali i nadzemnog dela useva. Samim tim, utiče na kvalitet plodova, a indirektno i na veću otpornost biljke na manjak vode. Kritičan period javljanja oboljenja je faza intenzivnog porasta. Tada može dosta faktora da utiče na ograničeno usvajanje Ca.

U cilju preventivnog delovanja, važno je obezbediti dobro snabdevanje vodom, đubrenje kalcijum hranivima i kontrolisati azot u zemljištu kako bi se izbegla preterana bujnost zelene mase.

Pre pripreme zemljišta za sadnju, obavezno je odraditi hemijsku analizu, kako bi se utvrdio njegov pH. Ako se zaključi da je ono kiselo, potrebno je odraditi kalcifikaciju, kao meru popravke osobina zemljišta. Preporuke stručnjaka su da se od faze cvetanja pa do kraja plodonošenja, primenjuju kristaloni sa povećanim sadržajem kalijuma dok bi se svako drugo navodnjavanje obavljalo paralelno sa đubrenjem kalcijumom. Primena hraniva trebalo bi da bude folijarnim putem jer ako bi se upotrebila fertigacija, navedeni elementi gradili bi nerastvorljivo jedinjenje, a samim tim i nepristupačno za usvajanje od strane useva. Ukoliko je snabdevanje vodom neravnomerno, dolazi do drugog značajnog poremećaja na paradajzu, a to je pucanje plodova, što takođe smanjuje njegovu upotrebnu vrednost.

Ako se nakon izrazito sušnog perioda biljke previše natapaju, dolazi do radijalnog pucanja plodova, a ako dođe do pojave zadržavanja vode na površini paradajza i istovremeno njihovog izlaganja direktnom suncu, javiće se koncentrično pucanje. Jedna od mera zaštite je upotreba otpornih sorti i vođenje računa da vlažnost bude ujednačena. Kada se na površini pojavi beličasti deo, takozvane sunčane pege, znači da je to povrće neprekidno izloženo intenzivnom osunčavanju (insolaciji) na temperaturi od 30 do 35°C. Ovo dovodi do sprečavanja stvaranja crvenog pigmenta.

Ukoliko je ipak loša osvetljenost, a temperature ekstremne, javiće se šupljikavost plodova koja takođe može biti i posledica nepravilne upotrebe hormonskih sredstava za oplodnju.

Još jedan čest problem u proizvodnji jeste deformisanje plodova i ova promena je fiziološke prirode, nakon koje paradajz nema više tržišnu vrednost. Najčešće do nje dolazi kada su dnevne temperature u fazi cvetanja niske (15-18°C), ali i pri niskim noćnim (10-15°C). Njegovim uzgojem u zaštićenom prostoru i kontrolisanjem temperatura u kritičnim fazama razvoja, značajno se utiče na smanjenje mogućnosti pojave ovog fiziološkog poremećaja. Takođe, poželjno je birati sorte otporne na navedeni poremećaj.

Izvor:https://www.agroklub.rs/povrtarstvo/sprecite-poremecaje-na-paradajzu-jednostavnim-delovanjem/62954/

Iako se mnogi stočari odlučuju za smeštaj telića u pojedinačne staje, istraživanje sprovedeno u Kanadi otkrilo je prednosti držanja u parovima. Docent sa Univerziteta Dalhouzi dr Rebeka Miger i njene kolege ispitivale su uticaj smeštaja na razvoj teladi, dobrobit i dugoročnu produktivnost. Tačnije, istraživači su želeli da vide utiče li povećana društvenost na njihovu sposobnost da istražuju svoj sredinu i uče jedni od drugih, piše dairyglobal. "Mnogo životinja od toga profitira jer se u grupama osećaju sigurnije i mogu da uče jedni od drugih", rekla je Miger. Iako su sva bila sposobna za učenje, fleksibilnost je upitna.

"Ako su se stvari promenile u njihovom okruženju, ona koja su smeštena individualno, nisu se dobro prilagodila", dodala je tvrdeći da bi to moglo da predstavlja problem na farmama na kojima su životinje izložene promenama.Istraživanje je takođe pokazalo da se telad koja se uzgaja u složenijim socijalnim sredinama manje boji noviteta. Ona koja su odrasla u društvu počela su da jedu čvrstu hranu pre nego ona smeštena pojedinačno. To se pripisuje povećanom nivou udobnosti i istraživanja socijalnog kontakta. Na primer, telići koji su dobili socijalnog partnera, ali nakon šest nedelja starosti, jeli su manje čvrste hrane od onih koji su ranije dobili društvo.Dalje, studije pokazuju da će ženska telad koja brže raste u mladosti verovatno proizvoditi više mleka u prvoj laktaciji. Iako istraživači ne znaju kada je tačno najbolje upariti mladunčad, dr Miger smatra da je to važno napraviti pre šeste nedelje starosti.Međutim, ona upozorava da prerano spajanje može predstavljati i rizik, jer je mladunčad osetljiva na bolesti. Stoga je njena preporuka okupljanje telića u vreme kada počnu da jedu čvrstu hranu, negde oko tri do četiri nedelje starosti.

I dr Mihael Šmauzer iz Freising-Pulinga je za agrarheute otkrio da je s držanjem ove mlade stoke u parovima imao samo pozitivna iskustva.

"Farma na kojoj sam odrastao već 35 godina bavi se uzgojem i drži telad u parovima. Tako držane životinje su aktivnije od onih pojedinačno smeštenih. I više piju, jer ako pije jedno i drugo će hteti", kazao je.Studije pokazuju da telići koji se drže u parovima od trećeg dana života jedu bolje i imaju veći dnevni prirast te da brže uče.

"Čim uđu u grupu, možete da vidite da se bolje slažu s drugima i novim stvarima, poput automatske hranilice, a to znači manje stresa", napominje veterinar Šmauzer .

Budući da u prostoru imate dve životinje, ne znate koliko je svaki od njih popio. Stoga im je potrebno intenzivno hranjenje. To znači da treba po dva puta dnevno da prime najviše sedam do osam litara zakišeljenog punomasnog mleka ili mlečne dohrane.

"Počnite sa dva do tri litre i čim je ispraznilo kantu, treba dobiti još 0,5 litre više. Ukupno bi ih trebalo hraniti punim kapacitetom šest do osam nedelja, a zatim ga polako smanjivati", savetuje dr Šmauzer.

Izvor:https://www.agroklub.rs/stocarstvo/zasto-je-dobro-drzati-telad-u-parovima/62921/

Odmah nakon skidanja useva zemljište treba pripremati za sledeću godinu, a prvi korak je duboko oranje. I taj, kao i svi ostali poslovi u poljoprivredi mora biti urađen pravovremeno i kvalitetno. Stručnjaci apeluju na poljoprivrednike da samo sa ispravnom i dobro pripremljenom mehanizacijom obavljaju taj veoma važan posao.

Milan Pupovac, profesor mehanizacije iz Rume podseća da bez dobro pripremljenih mašina nema dobrog posla na njivi. Prilikom izbora pluga, bitno je izabrati plug i pri tome voditi računa i koja je snaga traktora kojim se duboko oranje obavlja.Odmah nakon žetve soje, suncokreta i berbe kukuruza treba obaviti i jesenje, duboko oranje. Ono predstavlja osnovnu obradu zemljišta, a ono što je neophodno je svakako uskladiti pogonsku jedinicu, u ovom slučaju traktor sa plugom koji će se agregatirati sa njim. Ono što je za teren Srema neka orijentaciona vrednost je jedna konjska snaga na jedan centimetar zahvata plužnog dela. Ako je traktor, primera radi 577, ide na plug koji ima širinu zahvata oko 70 centimetara", kaže Pupovac i dodaje da sve širine plugova preko 70 cm mogu da se koriste za neka plića oranja, na primer, garenja.Novi traktori traže i novu poljoprivrednu mehanizaciju. Kada su plugovi novije generacije u pitanju, oni su namenjeni za ravansko oranje, bez razora, imaju hidrauličko okretanje, ali je i kod njih, kao kod onih iz starije generacije potrebno podešavanje.Bitno je da plug bude 'izravnat' po uzdužnoj i poprečnoj osi. To znači da uzdužno, svako plužno telo radi na istoj dubini, a po poprečnoj osi treba da bude ugao od 90 stepeni, kako bi se brazda okrenula za 135 stepeni koliko preporučuje nauka i kako je pravilno. Plug ne sme da bude, kako naš narod kaže - nasađen ni u levu ni u desnu stranu, već da stoji pod pravim uglom u odnosu na zemlju, onda kada je desni točak u brazdi."Ovo se može veoma jednostavno podesiti kod kuće pre samog ulaska u njivu.

"Znaju naši poljoprivrednici da uz pomoć grede koja je približna dubini oranja, a koju podbace pod levu stranu točka, mogu dobro da podese plugove. Kada je traktor nagnut na ravnoj površini dvorišta, plug podesiti da stoji pod uglom od 90 stepeni u odnosu na površinu zemlje, uz napomenu da se podešavanje mora uraditi i na samoj parceli", dodaje Pupovac.

Nakon dubokog oranja plugove treba na adekvatan način spremiti za sledeću godinu. Najvažnije ih je dobro očistiti, oprati, osušiti, a zatim običnim sprejem naneti zaštitnu boju koja će sprečiti oksidaciju.Podsetimo, pravilna obrada zemljišta veoma je važna, zato što ona treba da održi i popravi njegovu strukturu, fizičko-hemijske i mikrobiološke osobine. Duboko zimsko oranje treba obaviti na dubinu od 35-40 cm. Oranični sloj treba prevrnuti i izložiti uticaju vlage, vazduha i mraza. Tako se vlaga preko zime sakuplja u zemljištu, a u proleće brzo suši, pa se blagovremeno mogu sprovesti pripreme za proizvodnju ranog povrća.

Izvor:https://www.agroklub.rs/poljoprivredne-vesti/napravite-dobar-izbor-plugova-za-predstojece-oranje/62808/

Tehnološki postupak spravljanja rakije od jabuka obuhvata sledeće operacije:
– pranje plodova – usitnjavanje ili muljanje;
– alkoholnu fermentaciju (vrenje) voćnog kljuka;
– destilaciju (pečenje) prevrelog jabučnog kljuka;
– odležavanje jabukovače u hrastovim buradima i finalizacija.

Pranje plodova - ukoliko su jabuke uprljane, najpre ih treba oprati vodom, kako bi se uklonile mehaničke nečistoće koje mogu da daju strani miris budućoj rakiji. Pečenjem se, takođe, otklanjaju i štetni mikroorganizmi (bakterije i divlji kvasci) koji bi mogli vrenje voćnog kljuka da usmere u pogrešnom pravcu, ili, čak, da prouzrokuju njegovo kvarenje. Usitnjavanje ili muljanje. Bilo bi pogrešno cele plodove staviti u sud za vrenje, budući da bi sporo otpuštali sok, usled čega bi i alkoholno vrenje bilo veoma sporo, a šećer u jabukama ne bi u potpunosti prevreo.

Jabuke se muljaju specijalnim muljačima sa valjcima namenjenim za voće ili pomoću drvenog malja. Ukoliko je dobijeni kljuk jabuke suv, može mu se dodati nešto vode, kako bi se preveo u stanje žitke kaše. Dodavanjem vode može da se reguliše temperatura jabučnog kljuka pre vrenja (da se povisi ili snizi). Natrule i meke jabuke ne treba muljati, jer se one potpuno izgnječe pod dejstvom sopstvene težine prilikom stavljanja u sud za vrenje.


Alkoholno vrenje jabučnog kljuka - kljuk dobijen nakon muljanja jabuka stavlja se u sudove u kojima će previrati. Sudovi su različitih dimenzija i od različitog materijala: drvene kace, drvena burad sa kojih je uklonjeno jedno dance, plastična burad raznih dimenzija od polietilena ili ojačanog poliestera. Sudovi ne smeju potpuno da se napune, jer bi u toku vrenja kljuk mogao da prekipi.

Važno je napomenuti da vrenje mora da se obavlja u zatvorenom sudu. Ukoliko se vrenje obavlja u buretu, na otvor se postavlja vranj za vrenje, izgrađen od pečene gline, stakla, plastike. U njih se naliva voda kojoj je dodat vinobran (na 1 dl vode rastvori se 10 mg vinobrana). NJihova funkcija je da ispuštaju ugljen- dioksid, koji se oslobađa tokom vrenja, i sprečavaju kontakt kljuka s vazduhom, sirćetnim mušicama i raznim štetnim mikroorganizmima koji se nalaze u vazduhu.

Na taj način se sprečava i gubitak alkohola isparavanjem. Ukoliko se vrenje kljuka obavlja u kacama ili buradima, moraju se zatvoriti vezivanjem polietilenske folije preko otvora. Na plastičnu burad navrću se poklopci samo ovlaš kako bi ugljen-dioksid, koji se stvara tokom vrenja, mogao da izlazi iz suda. Kljuk se u toku vrenja 1–2 puta dnevno (pogotovo u početku vrenja) promeša, kako bi vrenje bilo ravnomerno u celokupnoj masi i kako bi se sprečilo razvijanje štetnih bakterija sirćetne kiseline. Ovo mešanje nije neophodno, ali je veoma korisno.

Voće je veoma siromašno azotnim jedinjenjima koja predstavljaju važno hranivo za kvasce, koji tokom alkoholne fermentacije kljuka transformiše šećer u alkohol (etil-alkohol) i ugljen-dioksid. Zbog toga se preporučuje da se na 100 kg kljuka doda 40 g amonijum-sulfata ili 40 g amonijum-hidrogenfosfata.

Tri faze alkoholne fermentacije kljuka:
1. početak vrenja,
2. burno (glavno) vrenje
3. doviranje (tiho vrenje).

U početnoj fazi kvasac počinje da se razmnožava i oslobađa se veoma mala količina ugljen-dioksida, i stvara se mala količina alkohola. U toku burnog vrenja alkohol se stvara u znatnoj meri i oslobađa se intenzivno ugljen-dioksid, usled čega se uzdižu čvrsti delovi kljuka u vidu klobuka, a često se stvara i pena. U ovoj fazi oslobađa se i toplota, što doprinosi rastu temperature kljuka. U fazi doviranja sam proces protiče sporije zbog tihog previranja male količine šećera koji se još nalazi u kljuku, usled čega se oslobađaju i male količine ugljen-dioksida. U ovoj fazi, ukoliko je na sudu za vrenje postavljen vranj, ne pokazuje se oslobađanje mehurića ugljen-dioksida.

Ukoliko se ne zna sadržaj kiselina u kljuku ili se ne može odrediti, tada se može pripremiti kaša kalcijum-karbonata u vodi i dodati kljuku uz mešanje sve dok se oslobađaju mehurići ugljen-dioksida. Kada penušanje i izdvajanje ugljen-dioksida prestane, tada su sve kiseline kljuka neutralisane.

Nakon neutralisanja kiselina, kljuk je veoma podložan kvarenju, pa vrenje zato treba obaviti pri nižim temperaturama (oko 20 °C) i odmah po njegovom završetku pristupiti destilaciji.

Pošto se ustanovi da je vrenje kljuka završeno, potrebno je, najkasnije posle 2–3 nedelje, pristupiti destilaciji (pečenju). Ukoliko se prevreli voćni kljuk i dalje čuva, gubi se alkohol, povećava sadržaj kiselina, a mogu se razviti i plesni na površini kljuka, što bi znatno umanjilo kvalitet rakije. Ukoliko vrenje kljuka protiče pri tempe- raturama od 15 do 20°C, smatra se da od početka vrenja pa do momenta destilacije treba da protekne najmanje 6 nedelja. Naročito je problematično čuvanje prevrelog voćnog kljuka u drvenim su-
dovima zbog isparavanja alkohola kroz pore duga, a i zbog nemogućnosti potpunog isključenja vazduha svaranju uslova za razvoj štetnih mikroorganizama (bakterije i plesni). U hermetički zatvorenim sudovima i čuvanjem na hladnom mestu kvalitet prevrelog voćnog kljuka ne bi degradirao ni za relativno duže vreme.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Nekada su se kuće zidale tamo gde šljiva raste, a u nekim krajevima umesto hrastovog, za badnjak se seklo stablo šljive.Ova voćarska kultura smatra se tradicionalnim srpskim proizvodom, a današnja proizvodnja zasniva se na naučnim principima i savremenoj agrotehnici, piše RTS.

- Šljiva se u današnjim zasadima gaji intenzivno. Potrebne su sve agrotehničke i pomotehničke mere da se obave. Od pomotehničkih mera obavezna je rezidba, i zimska i letnja, da bi imali dobar kvalitet plodova. Do pre nekoliko godina imali smo ručnu berbu, sada je sve više zastupljena ta mehanizovana berba, s tim što mehanizovana berba ide samo za industrijsku potrošnju, za stonu potrošnju ide ručna berba, probirna berba - kaže Dušan Mijajlović, agronom.Šljiva je najzastupljenija vrsta voćaka u Srbiji a ujedno ima i najveći privredni značaj.

Najaviše se uzgaja upravo ova sorta Stenli u narodu poznatija kao Strlejka- Evo čist primer gde se danas nalazimo u opštini Kuršumlija, u topličkom kraju. Opština Blace je jedno poznato mesto po proizvodnji šljive i samim tim i suve šljive gde danas imamo oko 90 domaćinstava koji se bave proizvodnjom suve šljive - rekao je Dušan.

Osim suve šljive i rakije šljivovice, od plodova šljive u Srbiji se tradicionalno pravi mnoštvo proizvoda pa je ova voćka vrlo rentabilna i značajna za individualne poljoprivredne proizvođače. Treba se, naravno izboriti sa vremenskim nepogodama, ali i bolestima i štetočinama.- Najčešće bolesti i štetočine u šljivama su monilinija, šljivina osa i šljivinog smotavc. Najviše štete u zasadima šljive pričinjava monilinija, to je sušenje cvetova i grančica. Mnogo više štete može da napravi u mladim voćnjacima gde može doći do sušenja kompletnog zasada. Najbitnija zaštita od monilinije je u fazi cvetanja. Od dva do tri tretmana, u fazi belih balona kada je 5 posto otvorenih cvetova, zatim u punom cvetanju i ako je kišno i vlažno vreme I treći tretman. Odmah posle nekoliko dana suzbija se šljivina osa - ističe Dušan.

Primenom naučnih i tehnoloških dostignuća uzgajivači šljive unapređuju proizvodnju.

- Uz pomoć savremene tehnologije i digitalizacije imamo čist primer u ovom zasadu šljiva se navodnjava sistemom kap po kap a sve to može da se pusti preko mobilnog telefona iz bilo kog grada ili zemlje. Zahvaljujući sve savremenijoj tehnologiji u uzgoju šljive imamo bolji kvalitet šljive - kaže on.

Prema procenama agronoma u Srbiji danas ima preko 40 miliona stabala šljive, iako je taj broj nekada bio značajno veći. Proizvodnja ovog voća sa obiljem vitamina, minerala, prirodnih šećera beleži dobre rezultate, ali su oni znatno ispod mogućnosti.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/savremena-tehnologija-za-bolju-sljivu-evo-kako-da-unapredite-kvalitet-ploda-i/xj4jpvd

Brdovito Dragačevo nekad je u celom svetu bilo prepoznatljivo po dobrom i kvalitetnom semenskog krompiru. Staru slavu ovom kraju danas vraćaju domaći naučnici i sada se na imanjima nekadašnjeg Centra za krompir podno planine Jelice po sistemu aeroponike uzgajaju bezvirusne sadnice.

- U mrežarniku u Guči rastu prve generacije ovakvog semenskog krompira. Aeroponika podrazumeva da se biljka hrani iz vazduha, a ne iz zemlje. Na taj način postiže se optimalan odnos hraniva i kiseonika. Produžava se vegetacioni period, na kraju stolona formira se krtola i kad dostigne određenu veličinu, krompir se bere. Svaka biljka koja se hrani na ovaj način formira oko 20 mini-krtola koje se posle sade u polju - rekao je za Rinu Zoran Broćić, profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu.

U specijalnoj laboratoriji radi se na proizvodnji pet sorti krompira, ali i na ponovnoj popularizaciji zaboravljene sorte dragačevski mesečar, koji sada doživljava svoju renesansu. Za jedan hektar potrebno je 60.000 mini-krtola, od kojih može da nastane do 20 tona semena. Kada se radi po sistemu aeroponike, nema sumnje da će takav krompir uspeti na bilo kom prostoru. Prinosi su veći i do šest puta, a to je ono što raduje sve proizvođače.

- Ona daje jednu jaku biljku koja je aklimatizovana, jedino što ne raste u zemlji. Proverili smo na dosta ogleda u Srbiji i u inostranstvu i potpunosti je identična drugim sortama krompira - kaže Broćić.

Ovom inovativnom metodom dosad je u Guči napravljeno hiljade biljaka. Na ovaj način dragačevskom krompiru vratiće se nekadašnji značaj i ono što trenutno uvozimo biće nam na dohvat ruke i to na planini Jelici.

- Mislim da bi trebalo da se vratimo domaćim semenskim autohtonim sortama krompira koje su dosta otpornije na štetočine i koje su aklimatizovane. Treba da se oslanjamo na naše domaće proizvode, a ne na uvoz iz Evropske unije, jer posle pandemije više ništa nije sigurno. Ovde imamo domaći, izuzetan proizvod - rekao je Milić Domanović, v.d. direktora Centra za krompir u Guči.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2984592/sistemom-aeroponike-prinosi-krompira-veci-i-do-sest-puta-u-guci-ovu

Za gajenje leske trebalo bi da budemo upućeni u osnovne pedološke i klimatske uslove u kojima se ista gaji. Ona je vrsta koja voli osunčane, južne ekspozicije, rastrestita i propusna zemljišta, slabo kisele do slabo bazne reakcije od 6,5 do 7,5pH.

Ukoliko je pH vrednost zemljista niska, preporučuje se koriscenje pH Plusa u kolicini od 100 do 500 kg/ha, a ukoliko je pH vrednost zemljista visoka preporuka je fertigacionim putem primeniti pH Green, čija je uloga da smanji sadržaj bikarbonata i prevede elemente u dostupne forme za biljku koje se neće vezivati u kristalnoj rešeci zemljišnih koloida. Potrebni sadržaj makro elemenata. je:

N-0,1-0,2 %;
P2O5: 15-25mg/kg zemljista;
K2O: 25-30mg/kg.
"Osnovna ishrana leske se radi sa granulisanim đubrivima, kao što je Qrop Complex 12x10x18+2MgO, kao i vodotopivim hranivima u količini od 200 do 400g/žbunu u punom rodu. Da bi odredili tačne potrebe zasada za hranivima, potrebno je uraditi analizu zemljišta i prema istoj napraviti program ishrane", kaže FitoFert stručni tim iz kompanije Agromarket.

Azotna hraniva - dobra ili ne?
Na početku vegetacije zbog boljeg razvoja korena kao i kvalitetnog difernciranja generativnog potencijala preporučuje se fertigaciona primena FitoFfert Energy Root u količini od 5 do 25g/žbunu ili FitoFert Kristal 10x40x10+me od 6 do 30g/žbunu, na sedmičnom nivou (u navedenoj fenofazi), uz dodavanje FitoFert HumiStarta ili FitoFert HumiSuper Plus-a u količini od 50ml/žbunu. Doze primene zavise od uslova zemljišta, kao i godine uzgoja.

"Mnogi proizvođači pribegavaju korišćenju azotnih hraniva, misleći da će ući u sto viši i brži rod, što je sasvim pogrešan stav. Sa visokom količinom azota (N), dovodimo biljku do velike bujnosti, slabog razvoja korenovog sistema, nižeg kvaliteta ploda, podložnog napadu gljivičnih patogena kao što su Botrytis, Phillactinia guttatase, Xanthomonas sp. Slabe se ćelijski zidovi unutar tkiva biljke i postaje osetljiva na najmanje promene. S tim u vezi imamo veliki porast izdanaka što nam otežava agrotehničke mere, odnosno, povećava troškove proizvodnje", poručuju iz Agromarketa.

Jedan od načina za povećanje otpornosti biljke je gajenje tolerantnih sorti i korišćenje kroz čitavu vegetaciju FitoFert Quatro (kalijum-fosfit) u količini od 2 do 3l/ha, folijarnim tretmanima. FitoFert Quatro se može koristiti kod osetljivijih sorti i u osetljivim fazama kod svih sorti, fertigaciono u količini od 50ml/žbunu.Jedan od načina za povećanje otpornosti biljke je gajenje tolerantnih sorti.

"Akcenat treba dati na korišćenju huminskih i fulvo kiselina, tj. HumiStart i HumiSuper plus, sa naznačenim sadržajem makroelemenata i to najviše fosfora, kroz prvi deo vegetacije. U drugom delu vegetacije, formulacije potrebne biljci su sa povišenim sadržajem kalijuma (K) te je preporuka primenjivati FitoFert Universal 14x8x28+me ili FitoFert Kristal 4x10x40+me. Na slabo karbonatnim zemljištima do polovine vegetacije se preporučuje korišćenje FitoFert Complete A (14x7x15+14CaO), a u drugom delu vegetacije FitoFert Complete B(13x8x24+%CaO)", savetuju iz FitoFert stručnog tima.

Formiranje muških resa se dešava u našim agroekološkim uslovima tokom meseca jula. U tom periodu je neophodno pristupiti folijarnoj ishrani primenom Combivit 14. Za poboljšanje čvrstoće jezgra i više otpornosti prema patogenima se koristi Magni-Cal B do 3l/ha kao i Ca organo do 3kg/ha. Folijarni tretmani se zasnivaju na korišćenju stimulatora rasta i to Bioflex L, od 2 do 3l/ha. Veoma važnu ulogu imaju mikorelementi, pre svega cink (Zn) i mangan (Mn). U tu svrhu koristimo Zn organo i Mn organo u folijarnom tretmanu od 0,2 do 0,3% ili fertigaciono od 10 do 20kg/ha tokom vegetacije.

Zaštita leske
Da bi ušli sigurni u vegetaciju, neophodno je raditi uredno higijenu zasada, ne samo kada to bude neophodno.

"Zbog svih prezimljavajućih formi insekata, mehaničkih oštećenja, neophodno je zaštititi zasad od istih. Provereni koktel za zaštitu leske je kombinacija Nitropol S u 3% rastvoru + Funguran OH ili Cuprablau Z u količini od 0,5 do 1%. Tretman treba ponavljati više puta tokom zimskih meseci", naglašavaju stručnjaci.

Nokioni je sorta koja je osetljivija na razvoj pepelnice (Phillactinia guttatase), sa tim u vezi mora se dodatno voditi računa o zaštiti iste. Za suzbijanje ove gljive koriste se preparati iz grupe triazola, A.M. Miklobutanil, kao što je Systhane, u količini od 0,2l/ha ili 0,04% uz potrošnju vode od 300 do 500l/ha.

Lisna pegavost se može lako formirati, za njeno suzbijanje koriste se preventivno kontaktni fungicidi i to Balear 0,2% ili Dithane 0,25%.

"Veliki propust se dešava kod zaštite leske od Monilinia sp. Kao jezgrasto voće koje cveta rano u odnosu na ostale voćne vrste, ovaj tretman proizvođaci često zaborave. Već početkom kalendarske godine, na temperaturama nešto višim od 12°C, formiraju se ženski cvetovi i to je momenat kada se treba primeniti zaštita. Za ovaj tretman je potrebno uraditi tretman sa Signumom u dozi od 0,5 do 0,1% Switch, Mili ili Zenby", govore iz Agromarketa.Da bi ušli sigurni u vegetaciju, neophodno je raditi uredno higijenu zasada, ne samo kada to bude neophodno.

Več sredinom maja sa porastom temperature i formiranjem lisne mase, javljaju se potrebe za zaštitom nadzemnog dela stabla. Najveće štete poslednjih godina nanosi braon mramorasta stenica (Halymorpha halys). Prolazi kroz tri faze razvoja, jaja-larva-odrastao insekt. Jaja polaže na naličju lista, crne boje, po obliku podseća na saće u košnici. Hrani se sokovima iz ksilema i floema, pa time štete koje nanosi ova jedinka mogu biti velikih razmera. Zbog njene sposobnosti da razgrađuje aktivne materije, sve je je teže suzbiti. Za sada, jedino rezultati se postižu sa redovnom higijenom zasada, a u osetljivim fazama primenom Decis expert-a u količini od 0,05% do 0,1%.

Leskin surlaš se može suzbijati insekticidima kao što je Akaristop (0,1%) i Nurelle D (0,1%). Uz sve insekticidne tretmane preporuka je dodavanja Trenda (0,1%) zbog poboljšanja samog delovanja istog.

Lisne vaši se suzbijaju sa preparatima Closer 0,2L/ha, Lobo 0,2%, ili Afinex 0,025.

Eriofidne grinje se mogu takođe javiti. Za njihovo suzbijanje treba pratiti njihovu pojavu. Ne mogu se videti golim okom, dok ne nanesu veće štete, što može biti kasno. Za suzbijanje se koristi Sunmite u dozi od 0,1%.

Simbioza između tačne ishrane i redovne tačne higijene zasada leske, daje nam mogućnost da očekujemo najviše i najbolje.

Izvor:https://www.agroklub.rs/vocarstvo/za-uzgoj-leske-najvazniji-su-kvalitet-zemljista-i-prihrana/62012/

Nosilje zahtevaju sasvim uravnotežen i dobro izbalansiran obrok da bi održavale maksimalnu proizvodnju jaja. Nedovoljni ili prekomerni nivo energije u obroku će prouzrokovati veću ili manju konzumaciju hrane, ukoliko se živina ne hrani obročno, što dovodi do smanjenog ili preteranog unosa drugih gradijenata i kroz jedan duži period do problema koji organizam kokoške ne može da reši.

Prekomerno ili nedovoljno unošenje proteina, u prvom redu esencijalnih aminokiselina, ili kalcijuma može prouzrokovati smanjivanje proizvodnje. Preporuke su da smeše za nosilje sadrže 16-18% proteina i adekvatnu količinu energije, kalcijuma, fosfora i čitav niz mikroelemenata i vitamina.

Neadekvatna ishrana prouzrokuje smanjenu nosivost u prvom redu, ali i loš kvalitet jaja, posebno loš kvalitet ljuske. Česti su i prolapsusi usled nošenja krupnih jaja, gubljenje i kljucanje perja, pa čak i hranjenje uginulom kokoškom.

Voda je ta na koju kokoške skoro trenutno reaguju. Količinu i kvalitet vode treba stalno proveravati. Često se dešava, posebno u kaveznom sistemu držanja, da se zapuše pojedine pojilice ili segmenti sistema za napajanje i da to ostane za jedan određeni period neprimećeno. Higijenska ispravnost vode je primarna, ne samo po zdravlje kokošaka nego i ljudi koji konzumiraju ta jaja. Previše hladna ili topla voda značajno utiče na njenu konzumaciju, a time direktno na nosivost. Ukoliko kokoške ostanu jedan dan bez hrane, neće doći do drastičnog pada nosivosti. Ukoliko ostanu jedan dan bez vode, posebno u vreme toplih dana, značajno smanjenje nosivosti je neizbežno, ili pak ako nemaju dovoljno vode samo tri dana, počeće da mitare i u potpunosti će prestati da nose.

Dužina dana ili nedovoljan intenzitet svetla

Kokoši zahtevaju 14-15 sati dužine dana da bi održavale proizvodnju jaja. Ukoliko se kokoškama dužina dana smanji ispod 12 sati u trajanju od dva do tri dana one će vrlo brzo smanjiti nosivost, pa čak i potpuno prestati nositi i početi da mitare. Kokoške reaguju na obdanicu, pa ukoliko se kombinuje prirodno i veštačko svetlo, već od kraja jula treba da im se produžava dužina dana primenom veštačkog osvetljenja.

Pored striktnog sprovođenja preventivne zaštite i maksimalne brige odgajivača bolest može da zahvati jato živine. Postoji niz mera kojih se svaki živinar mora pridržavati da bi njegova živina bila zdrava.

Prva stvar je kupiti zdravu živinu i biti siguran da je zdrava, uveriti se da je ona propisno zaštićena od uobičajenih bolesti.

Drugi uslov je zaštita živine na sopstvenoj farmi. Ona se mora izolovati od kontakta sa drugom živinom, drugim vrstama stoke i zaštititi od ljudi (nepotrebnih poseta).

Treća stvar je besprekorno održavanje higijene u objektu i oko njega.

Sledeći važan momenat je neškodljivo uklanjanje uginule živine.

Momentu starenja jata živinari malo posvećuju pažnje. Biološki kokoške dobro nose dva proizvodna ciklusa. U prvom ciklusu intenzitet nosivosti je najveći, kokoške vrlo brzo dostignu maksimum nosivosti (za 4-6 nedelja), isto tako i odgovarajuću masu jaja.

Bilo koji stres kao, na primer, premeštanje kokošaka, druge manipulacije kokoškama, promene u uslovima ambijenta ili izazivanje panike među kokoškama, može doprineti da kokoške smanje nosivost ili potpuno prestanu da nose. Najčešće stresne situacije su:

nagla promena temperature u objektu (zahlađenje ili otopljenje),

premeštanje i manipulacija,

paraziti (spoljašni i unutrašnji često mogu biti uzrok stresa),

grabljivice (sove, mačke, psi, pacovi itd).

Izvor:https://domacinskakuca.rs/2020/08/07/stocarstvo/kako-povecati-nosivost-jaja/

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Септембар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30