Leska važi za vrlo otpornu biljku, ali ovih dana vlasnici plantažnih zasada ove voćne vrste obratili su se stručnjacima iz PSSRS-a za pomoć u rešavanju problema s pojavom bakteriozne plamenjače i pepelnice u svojim voćnjacima.

Smatra se da bakteriozna plamenjača ima veći ekonomski značaj u odnosu na sve druge bolesti leske zajedno. Simptomi mogu da se jave na listu, mladarima, resama i mladim plodovima. Optimalna temperatura za rast i razvoj bakterije je 28°C. Izaziva je Xanthomonas arboricola pv. Corylina koja na listovima izaziva pojavu tamnih pega. Pege na listovima su sitne uglavnom 1-2 mm, uglaste ili nepravilne, vlažne. U početku su žutozelene do tamnozelene boje, a kasnije postaju crvenkasto-braon. Na kraju se lišće suši, ali ostaje na granama. Na pupoljcima se javlja nekroza.

Simptomi
"Na zaraženim letorastima (lastarima) dolazi do pucanja tkiva i do pojave ulegnuća. Usled prstenastog širenja pega, letorasti se povijaju i lome. Mlada stabla, koja su pod stresom, imaju mnogo veće šanse da budu napadnuta od strane ovog patogena. Takva stabla se suše iste godine. Najosetljiviji su voćnjaci od 1-4 godine starosti. Biljke stare 12 i više godina napadnute ovom bolešću imaće smanjen prinos zbog sušenja vrhova krošnji, a samim tim obrazuje se manji broj rodnih pupoljaka. Ukoliko rano dođe do zaraze na resama, one se suše i otpadaju. Ako zaraza zahvati mlade plodove, oni se smežuraju, suše se i opadaju", objašnjava stručnjak Radmila Pašić iz PSSRS.Osim ovog prouzrokovača, lesku napada i Pseudomonas syringae pv. Avellanae, koja izaziva veoma slične simptome kao i prethodna, ali krajnji oblik simptoma su rak rane na granama iz kojih može da se pojavi iscedak. Ova pojava dovodi do sušenja, prvo grana, a onda i čitave biljke."Suzbijanje prouzrokovača bakterioza sprovodi se uklanjanjem inficiranih grana 60-90 cm ispod zaraženog mesta ili celih biljaka kod jačeg napada. Zaraza nastaje i zbog korišćenja nedezinfikovanog alata za rezanje. Na veća rastojanja prenosi se sadnim materijalom i to je glavni način širenja bolesti. Iz tog razloga, glavna mera borbe protiv ove bolesti je korišćenje zdravih sadnica, a od hemijske zaštite tretiranjem sredstvima na bazi bakra pre i na početku vegetacije, odnosno pre otvaranja pupoljaka. Na osnovu iskustva proizvođača koji su imali problema sa navedenim bakteriozama, preporuka je da se u jesen, nakon završetka vegetacije i u toku zime tretira preparatima na bazi bakra u 30 % jačoj koncentraciji od koncentracije koja je predložena u uputstvu", savetuje Pašić.

Pepelnica 
Dodaje kako se pored bakteriozne plamenjače na lesci javlja i pepelnica, bolest koju izaziva gljiva Phyllactinia guttata (Phyllactinia corylea). Pepelnica leske je najčešće oboljenje lešnika. Simptomi se javljaju tokom leta. Pepelnica pre svega napada listove. Na naličju lista obrazuje se pepeljasta prevlaka. U početku, ona je slabo razvijena i uočljiva, a kasnije se širi i stvara kompaktnu pepeljastu masu. Tokom septembra, naličje lista požuti, kasnije potamni i opada. Parazit prezimljava u opalom lišću i naredne godine se intenzivno širi.

Stručnjaci savetuju suzbijanje mehanički, sakupljanjem i odstranjivanjem zaraženog i opalog lišća i hemijskim merama primenom fungicida na bazi sumpora ili sistemicima. Preporuka: Ako koristite sumporne fungicide, onda obratite pažnju na koncentraciju koja mora da bude mnogo niža od preporučene jer može da izazove palež listova. Dobro dejstvo su pokazali i fungicidi na bazi fenarimola, penkonazola, meptildinokapa i strobiluruna.

Najčešće štetočine 
Od štetočina lesku najčešće napada i najrasprostranjeniji je leskin ili lešnikov surlaš (rilaš). Može da nanese štete od 25 do 70% u ukupnoj proizvodnji lešnika. Ima jednu generaciju godišnje. Prezimljava u stadijumu larve u zemljištu na dubini od 10 do 20 cm. Kada su temperature vazduha od 10 do 15 stepeni i više, imago postaje aktivan."Kao mere za suzbijanje preporučuju se sakupljanje oštećenih plodova sa larvama i redovna obrada zemljišta kako bi se uništile lutke u tlu. Hemijske mere se preduzimaju za vreme dopunske ishrane odraslog insekta nekim od insekticida sa kontaktnim ili digestivnim delovanjem, najviše dva tretiranja u razmaku od 12 do 14 dana. Tretiranje se primenjuje kada, nakon trešenja, ispod rodnog grma ili stabla sakupimo 3-4 odrasla surlaša", savetuje ovaj stručnjak.

Upozorava da od štetočina na lesci povremeno može da se javi i lešnikova grinja (Eriopheyes avellana). Javlja se na naličju lista, a po jedno jaje polaže u neotvoren pupoljak. Kad je jači napad, može izazvati defolijaciju. Suzbija se i tokom vegetacije i u toku zime jer prezimljava u stadijumu jajeta plitko u zemljištu kao i u opalom lišću. Za zimsko tretiranje se koriste uljni preparati, a tokom vegetacije se tretira nekim od akaricida.

"I vaši mogu da nanesu direktne i indirektne štete. Direktne štete nastaju ishranom odraslih jedinki na listu, a indirektne stvaranjem medne rose na kojoj se stvaraju gljive čađavice. Međutim nisu zabeležene značajnije štete na lesci od ovog insekta. Njihovo suzbijanje se vrši indirektno - uklanjanjem drugih insekata. Ukoliko se javi jači napad, uništavanje se vrši nekim od registrovanih insekticida namenjenih za ove štetočine", savetuje za kraj Pašić.

Izvor:https://www.agroklub.rs/vocarstvo/prepoznajte-bolesti-i-stetocine-na-leski-koje-mogu-da-dovedu-do-velikih-gubitaka/61373/

U današnje vreme paradajz možemo naći na policama prodavnica tokom čitave godine, ali ipak nam je najdraži sočni domaći jer je dozreo na suncu. Koliko treba truda, vremena i strpljena do lepih i ukusnih plodova, najbolje znaju povrtari i baštovani koji se tokom uzgoja često suočavaju sa problemima koji mogu da dovedu do slabih i loših prinosa.Loši uslovi za uzgoj su čest problem. Kod sadnje ne treba zaboraviti da je paradajz toploljubiva biljka i da nedostatak sunčeve svetlosti i(li) položaj u senci, dovode do manjeg broja plodova. Ova vrsta zahteva najmanje šest sati direktne sunčeve svetlosti i dobru cirkulaciju vazduha. Pregusto posađene biljake dovode do slabije provetrenosti što omogućava razvoj bolesti, a osim toga, u takvim se uslovima takmiče za hranljive materije i vodu.

Kod sadnje rasada uvek vodite računa da ga sadite bez cvetnih pupova ili cvetova, a kako piše balconygardenweb, ako ih ima, uklonite ih jer će to pomoći jačanju korena biljke.

Ponekad može da se dogodi i da biljci opadaju cvetovi, a neki od razloga su nedostatak svetlosti, niske i visoke temperature, nepotpuna oplodnja, suv vazduh, a važno je i pravilno đubrenje.Naime, prekomerno đubrenje, posebno sa previše azota, jedna je od glavnih grešaka u uzgoju jer će tada biljka proizvesti više lišća i zelene mase, a manje cvetova i plodova. Paradajz se najčešće đubri s NPK đubrivom, a kako piše hiddenspringshomestead, dobra alternativa mu je pileće đubrivo. Dakle, šolju ovog đubriva treba pomešati sa 15 litara vode i s time zaliti tlo oko biljke. Takođe, dobro je oko stabljike dodati usitnjene ljuske jaja ili pripremiti čaj od njih što će im osigurati kalcijum. Ukoliko se javi vršna trulež plodova, to je najčešće znak nedostatka kalcijuma u zemljištu. Takođe, ponekad plodovi budu naborani i nepravilnog oblika, a razlog tome su hladne noći u vreme formiranja plodova.Do napuknutih plodova može da dođe kada koren biljke ne dobija ujednačene količine vode. Prevelika količina koja odjednom krene kroz stabljiku do ploda, može da ga naduva poput balona koji onda pukne. Stoga, umesto svakodnevnog površinskog zalivanja radije to obavite jednom ili dva puta nedeljno tako da dobro natopite tlo oko biljaka.

Treba napomenuti da ih nikako ne treba zalivati po lišću kako se ne bi stvorili uslovi za gljivična oboljenja. Naravno, ako uzgajate paradajz u posudama, on zahteva češće zalivanje.Baštovani često zanemaruju malčiranje paradajza, ali to je vrlo dobra metoda jer se tako zadržava vlaga i smanjuje rizik od gljivičnih bolesti. Nakon sadnje biljaka, oko njih može da se doda slama, tresetna mahovina, seckano lišće i slični materijali.

Što se tiče bolesti, paradajz možete zaštititi i sredstvima koja sami napravite. Za to vam mogu poslužiti mleko i(li) soda bikarbona, a recept pronađite ovde.Takođe, za bolji rast jednom mesečno paradajzu možete dodati gorku so. Kod primene na biljke pomešajte kašiku te soli u 4 litre vode i upotrebljavajte jednom mesečno. To će podstaći njihov rast, sprečiti trulež plodova, ali i učiniti kožu paradajza crvenijom.

Izvor:https://www.agroklub.rs/povrtarstvo/koje-su-najcesce-greske-pri-uzgoju-paradajza/61262/

Uprkos lošem vremenu tokom vegetacije, berba graška u Banatu dobro napreduje. Prosečan prinos je četiri do pet i po tona po hektaru, a gde ima sistema za zalivanje – i sedam tona. Graškom je ove godine u Srbiji zasejano sedam hiljada hektara, i uz dobar rod ratari računaju da će na izvozu zaraditi i više od uobičajenih 8 mil USD.

Zbog dugotrajne suše, proizvođači su morali četri puta da zalivaju njive sa po 20 litara vode po kvadratnom metru, i kažu, ove godine su dobro naučili koliko se isplati uložiti u zalivni sistem.

- Mogu da kažem da je ovo bila izuzetno teška naporna proizvodna godina, ali eto, uz našu uspešnu saradnju, uz korišćenje dosta zalivnih sistema i savremene tehnologije i tehnike uspeli smo da ostvarimo visoke i zavidne prinose - rekao je Zoran Drobnjaković, upravnik ratarske proizvodnje Mihajlovo.

Grašak sa njiva odmah ide u fabriku na preradu kako zrno ne bi gubilo na kvalitetu, ali pre isporuke, prva analiza.

- Zadovoljni smo sa kvalitetom i tenderom, tender je u stvari količina suve materije u grašku i momentalno je stotinu četrdeset, što obećava. Znači da ćemo imati dobar prinos i kvalitet graška - ističe agronom Zorica Jurišić.

Sama berba graška radi se uz pomoć najsavremenije tehnologije i najnovijih kombajna. Jedan savremeni kombajn košta i oko pola miliona evra. Radi se u tri smene i kako se očekuje, kompletna berba graška mogla bi da bude završena u narednih desetak dana.

Grašak je jedini povrtarski proizvod koji je u jednom periodu vanrednog stanja nedosatajao na našem trzištu, ali to se neće ponoviti, obećavaju proizvođači.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2929680/grasak-proizvod-koji-nam-je-nedostajao-tokom-vanrednog-stanja-a-sada-moze

Vađenje mladog krompira na maloj površini obavljamo motikom i plugom, a pri većoj proizvodnji vadilicom i kombajnom, koji može biti samopogonski ili vučen traktorom. Neposredno nakon vađenja probiranjem se odvajaju stare, oštećene, bolesne i nagnječene krtole. Krompir se čuva u podrumima, ostavama i specijalnim podnim skladištima sa boksovima na optimalnoj temperaturi skladištenja.

Tokom skladištenja potrebna je stalna kontrola krtola i provetravanje spoljnim toplim vazduhom na 12-18 °C, uz visoku relativnu vlagu vazduha 85-95 %. Zbog mogućnosti širenja bolesti, nije preporučljivo dizati temperaturu iznad 22 °C. Postupak «lečenja» krtola izvodi se celo vreme tokom punjenja skladišta, koje obično traje 2-3 nedelje. Nakon ‘lečenja’, krompir bi trebalo ohladiti na temperaturu čuvanja i to prema nameni krompira. Temperaturu spuštamo postepeno 1 do 2 °C na dan. Semenski krompir se ohladi i čuva na 2-4 °C, industrijski na 7-10 °C, stoni krompir do tri meseca na 5-7 °C, a do šest meseci skladištenja na 3-4 °C. Idealni uslovi za dugo čuvanje stolnog (konzumnog) krompira su temperatura 4-5 °C i relativna vlažnost vazduha od 92-95 %. Ako se dogodi da se temperatura jestivog krompira zbog loše izolacije skladišta spusti na 2-3 °C, krompir će postati sladak. Nastalog, nepoželjnog šećera u krtolama možemo se rešiti grejanjem i držanjem na temperaturi 15-20 °C tokom 14 dana. Krtole će intenzivnim disanjem potrošiti šećer i krompir će opet biti dobar za jelo. Čuvanjem krompir gubi masu, naročito na početku, u periodu zarašćivanja rana. Prvi mesec zrele uskladištene krtole izgube 1-3 %, a nedozrele krtole 3-5 % od svoje mase. Osim spomenutog gubitka, masa se smanjuje isparavanjem vode kao i pojačanim disanjem krompira. Proklijale krtole imaju i gubitak mase klica kao i gubitke uzrokovane bolestima, a to na kraju perioda čuvanja može iznositi od 7-10 % od ukupne uskladištene količine krompira.

 

Izvor:https://domacinskakuca.rs/2020/06/19/povrtarstvo/kako-vaditi-mlad-krompir/

Pre nego što se pristupi izgradnji namenskog objekta za uzgoj stoke, neophodna je procena terena i odabir pogodne lokacije. Zato je za farmere najuputnije da se pridržavaju utvrđenih pravila, koja se pre svega zasnivaju na izboru podloga sa suvim i lako propusnim zemljištem, gde se podzemna voda nalazi na dubini većoj od 2 metra.

U vezi sa pomenutim treba izbegavati vlažne i močvarne terene, kao i mesta gde obližnja izvorišta mogu da ugrozavaju podlogu. Ukoliko nije moguće da se izbegnu takvi uslovi, terene treba najpre drenirati, što znači potpuno osušiti, a po potrebi nasuti odgovarajućim materijalom.

Poželjno je da izabrano zemljište bude krupno – zrnaste forme, ali nikako čisti pesak, a treba izbegavati i šljunak ukoliko je podloga isključivo od ovog materijala. Šumska zemljišta, kao i ona u kotlinama i blizinama reka takođe treba izbegavati, jer su nepovoljna za izgradnju staja. Prema standardima odabrana lokacija za podizanje staja trebalo bi da bude uzdignuta iznad okoline, sa blagim nagibom terena od 4%. Ovakvim izborom se izbegava mogućnost plavljenja i vlaženja staja, ukoliko postoji opasnost iz okoline. Zidovi staja podignutih na uzdignutom terenu su suvlji, a funkcionisanje kanalizacije znatno olakšano. Jedan od bitnih uslova je svakako i blizina vode za potrebe uzgojnih životinja, koja mora biti hemijski i bakteriološki ispravna. Mora se raspolagati dovoljnim količinama vode za napajanje životinja, kao i za proizvodne i higijenske potrebe, naročito kada su u pitanju objekti za muzne krave. Pored izbora mesta, za stvaranje povoljnih mikroklimatskih uslova u stajama od velikog značaja je pravac njenog postavljanja, odnosno pravac frontalne duže osovine staje ili pročelja. Staja treba da bude postavljena tako da se što manje nekontrolisano rashlađuje, odnosno njeni duži zidovi treba da budu što manje izloženi stalnim vetrovima. Položaj staje mora da bude takav da omogući u što većoj meri delovanje direktnih sunčevih zraka. Jedno od bitnih načela prilikom izgradnje staje je duža osovina bude postavljena paralelno sa pravcem vetrova karakterističnih za dato klimatsko područje.

U našim uslovima treba težiti da objekti imaju severoistočni – jugozapadni smer.

Izvor:https://domacinskakuca.rs/2020/06/18/stocarstvo/ovo-trebate-znati-pre-nego-sto-krenete-sa-izgradnjom/

S obzirom na to da je višnja neklimakterična voćna vrsta, koja nema mogućnost dozrevanja nakon berbe, određivanje pravog momenta za izvođenje ovog postupka je još od većeg značaja. Višnja kao i drugog voća prolazi kroz dva stepena zrelosti, fiziološka (botanička) i puna zrelost (konzumna). Vreme izvođenja berbe mnogo zavisi od namene ploda. S obzirom da su plodovi namenjeni preradi odnosno zamrzavanju onda berbu treba vršiti u periodu pune zrelosti, kada plod postigne intenzivno crvenu boju, i prepoznatljivu aromu i ukus, svojstvenu datoj sorti. Njega određuju stručnjaci na terenu u saradnji sa tehnolozima iz hladnjača. Plod ne sme da prezri i omekša kada curi i gubi na kvalitetu i opada pre same berbe, a ne sme da bude ni zelen, jer gubi na masi i u sadržaju suvih materija.

 Berba treba da se obavi u roku od sedam dana. Ukoliko se radi o većim plantažama berbu treba početi nešto ranije.

Berba se vrši po oblačnom vremenu, a ako su dani sunčani sa visokim temperaturama berbu treba prekinuti od 13-15 časova zbog omekšavanja plodova i velikog iscrpljivanja i biljke i berača. Ne sme se brati po kiši ili kada je velika rosa da plodovi ne bi bili mokri i tako brzo trulili dok stignu do hladnjača. Plodovi se pakuju u takozvane “dvanaestice”, 12/1, sa ivicama visine 12 cm. One se ne smeju prepunjavati, a njihovo odlaganje se vrši stavljanjem u red između stabala višnje pri čemu se plodovi skrivaju od Sunca I prekomernog zagrevanja. U letvaricama ne sme biti trulih i nedovoljno zrelih plodova, kao ni peteljki.

Mehanizovana berba traži manje radne snage, znatno je efikasnija, i čak do dva puta rentabilnija, što je vrlo značajno ako se uzme u obzir da troškovi ručne berbe u nekim slučajevima iznose i do 50 % ukupnih troškova proizvodnje.

Da bi se mehanizovana berba obavila uspešno, potrebno je da budu ispunjeni određeni uslovi. Odgovarajući razmaci sadnje, 4 x 3 m, dovoljno visoka debla, barem 80 cm, kao i da su plodovi ujednačene zrelosti. Ovakva berba se vrši uz pomoć različitih tipova tresača. Učinak se kreće od 60 – 120 stabala po času, u zavisnosti od modela i veštine izvođača radova. Dnevni učinak u periodu od 10 h, iznosi 600 – 1200 stabala, odnosno 0,72 – 1,5 ha. Mašinu opslužuje 2 radnika, vozač traktora I radnik koji uklanja gajbice.

Radi efikasnije i uspešnije mehanizovane berbe potrebno je obaviti tretiranje hormonskim preparatom Etrel (Ethrel). Aktivna materija ovog preparata je ( 2 – hloretil – fosforasta kiselina) odnosno Etefon.Preparat utiče na ubrzano dozrevanje plodova i smanjenje sile odvajanja ploda od peteljke.

Koncentracija primene Etrel-a kod višnje se se kreće od 500 – 700 ppm tj. 0,05 do 0,07 %, odnosno 0,5 do 0,7 l na 1000 l vode / ha. Na većim površinama jednu polovinu zasada tretirati 14 dana pre planirane berbe, a drugu polovinu 7 dana pre planirane berbe. Karenca je 7 dana. Efekti zavise od vremena primene i temperature u vreme i tri dana nakon primene. Na previše niskim temperaturama ispod 15 °C slabije je dejstvo i treba pojačati koncentraciju, dok na temepraturama preko 30 °C efekat jači i može opasti puno plodova i pre same berbe. Prilikom mehanizovane berbe plodovi se pakuju u ambalaže u koje staje 20 kg plodova. Sloj plodova ne sme da bude viši od 30 cm da se ne bi previše gnječili i bespotrebno curio sok.

Ubrane plodove višnje treba što pre transportovati do objekta za preradu, najbolje u roku od 2 -4 h nakon berbe. Transport ubranih plodova od višnjika do sabirnog mesta treba obavljati pažljivo, bez mnogo trešenja i drmanja. Prevoz se obavlja najčešće traktorskim prikolicama ili kamionima, što je bolje. Pri pakovanju gajbica u kamion obratiti pažnju da su pravilno složene kako ne bi upadale jedna u drugu i pri tome gnječile plodove.

Pri manipulaciji (utovar, istovar) treba pažljivo raditi. Nije dozvoljivo bacanje i trešenje gajbica. Transport višnje po mogućstvu vršiti kamion – hladnjačama, ili pak noću zbog nižih temperatura. Transport do udaljenih hladnjača danju,s obzirom da je to period visokih temperatura, može biti katastrofalan po kvalitet višnje.

Izvor:https://domacinskakuca.rs/2020/06/04/vocarstvo/kada-je-pravi-momenat-za-branje-visnje/

Selidba je jedan od najtežih, najrizičnijih i najodgovornijih poslova na pčelinjaku i može izazvati veliki stres kod pčela. Ona podrazumeva dobru organizaciju za pripremu, utovar, transport, istovar i postavljanje košnica na novo mesto.Mnogi će pčelari sa zadovoljstvom držati svoje košnice na jednom mestu tokom cele godine, no savremeno pčelarstvo okrenuto ekonomičnosti i produktivnosti kojem većina proizvođača meda i teži, ne može se ni zamisliti bez selidbe pčela na više paša.

No, preseljenje je jedan od najtežih, najrizičnijih i najodgovornijih poslova na pčelinjaku i može izazvati veliki stres kod pčela. Ona podrazumeva dobru organizaciju za pripremu, utovar, transport, istovar i postavljanje košnica na novo mesto, a naravno, pre svega najbitnije je pronaći dobru i odgovarajuću lokaciju.Selidba u krugu manjem od tri kilometra može predstavljati problem budući da pčele skupljačice poznaju krajolik u kom se nalaze i vraća će se direktno nazad na prvobitno mesto svoje košnice gde će se skupiti u klupko na tlu jer nisu mogle pronaći svoju košnicu. Selidba na veću udaljenost, na primer, na novo mesto koje se nalazi izvan njihovog uobičajenog područja paše, pčele neće prepoznati i bez poteškoća će se same orijentisati.Dan pre premeštanja potrebno je pregledati sve košnice da nemaju kakve pukotine ili otvore kroz koje bi pčele mogle da izađu.

Uveče, kada pčele prestanu da izleću, košnicu je potrebno dobro nadimiti kako bi se one nasisale meda i bile mirne prilikom utovara i transporta. Na leta košnice potrebno je staviti mrežu, papir na kom se probuše rupe ili mokar sunđer kako bi dobijale vazduha, a opet da ne bi mogle da pobegnu iz nje, piše Bee informed.Iako se selidba većinom obavlja nešto pre mraka i u noći zbog nešto nižih temperatura, ako ih iz nekog razloga premeštate danju, držite ih zatvorene prethodne noći i ne otvarajte košnicu dok ih potpuno ne preselite. Za vreme vrućeg dana, osigurajte im puno vode prskajući ih kroz gazu u redovnim razmacima.Prenos košnice na novu lokaciju ili utovar na prevozno sredstvo je osetljiv deo i potrebno ga je obaviti uz što manje uznemiravanja pčela. Dobro je da taj posao obave bar dve osobe, a pomoć kod transporta zavisi od samog terena i može biti u vidu transportnih kolica, bilo onih specijalizovanih za premeštaj košnica ili običnih.

Otvoreni kombi ili manji kamion idealan je za selidbu, jer se košnice tako lako provetravaju, a moguće ih je staviti i veći broj. Zbog mogućeg jačeg vetra, potrebno ih zavezati i na njih staviti kakav teži predmet (ciglu).Istovar na željenu lokaciju takođe treba da se obavi sa što manje stresa za pčele, a kako navodi David A. Kušman, pre istovara ih je potrebno ostaviti barem pola sata da se smire kako ne bi došlo do naglog izleta, gubitka orijentacije i slično.

Mala napomena, uvek je potrebno kod pripreme za selidbu i samog transporta nositi zaštitno pčelarsko odelo!

Izvor:https://www.agroklub.rs/pcelarstvo/kako-pripremiti-kosnice-za-selidbu-i-transport/60494/

Pri planiranju ili samo razmišljanju o osnivanju lepe okućnice, svako želi travnjak, pa makar bila to i sasvim mala travnata površina. Evo zbog toga nekih korisnih saveta. Za dobar travnjak je potreban sloj od oko 20 cm kvalitetne zemlje. Ukoliko u svom budućem lepom prostoru nemate kvaliteto zemljište, preporučujemmo vam da malo bolje pripremite teren za sadnju trave, tako da na očišćen teren nasipate novu kvalitetnu zemlju, mrvičaste strukture, pogodne za uzgoj trave. Kasnije će vam se taj trud i investicija višestruko isplatiti, jer osim što ćete imati lepu, gustu, kvalitetnu i otpornu travu ima ćete i poravnat teren i lep travnjak. Najbolje bi bilo da teren očistite grubo već u jesen, pre pojave prvih mrazeva. Bilo bi dobro da celu površinu travnjaka preorete ili ako se radi o manjoj površini da je dobro izriljate. Nakon toga, najbolje je da tako izoranu parcelu ostavite tokom zime da izmrzne, a na proleće poravnjajte grabuljama. Kada se trava seje? Na tako pripremljeno zemljište u proleće tokom marta i aprila možete da posejete travu. Kasnija setva se ne preporučuje, jer tada dolazi sušni period, pa bi vam se desilo da vam posejana trava uopšte i ne nikne. U prodavnicama (poljoprivrednim apotekama) možete nabaviti pojedine vrste trava ili travnu smesu, mešavinu više vrsta trava. Danas na tržištu možete pronaći više vrsta travnih smeša pod jasnim nazivima. Parkovska trava, trava za sportske terene, a postoje trave za hladnu klimu, trave za toplu klimu, niske i visoke trave, gotova trava, kao i trave za priobaljska područja. Preporuka je da pogledate da u smesi ima i nešto deteline. Ona je dobra za poboljšanje strukture, ali detelina je važna i zbog toga što obogaćuje zemljište azotom. Nakon setve grabuljama bi trebalo promešati zemlju sa semenom, a posejanu površinu bi trebalo povaljati (baštenskim valjkom), ali u tu svrhu se možete poslužiti i priručnim sredstvima tako da bi obično bure bilo odličan izbor. Vodite računa da seme ne bude previše ukopano u zemljište, već da ono bude na površini od 1 do 1,5 cm. Ukoliko je dublje, prosto neće moći da iznikne. Na kraju posejanu travu treba lagano zaliti, tako da će ona da nikne za 8 do 10 dana. Korov koji će svakako niknuti uz travu trebalo bi odmah obavezno počupati. Kod odabira vrste trave trebalo bi obratiti pažnju na ulogu buduće travnate površine, odnosno da li će se površine često upotrebljavati, gaziti ili će biti samo ukrasni delovi dvorišta. To je jako važno, jer postoje vrste trava koje izuzetno dobro podnose učestalo košenje i korišćenje tj. gaženje. Nega travnjaka Lep, dobar i kvalitetan travnjak mora da se neguje. Ako želite da uživate u vlastitom travnjaku potrebno je stalno održanje i oko njega mora ozbiljno da se radi. Trava najbolje uspeva na zemljištu koje je rastresito i bogato kiseonikom. Na većini travnjaka događa se upravo problem zagušenosti, jer se vremenom u zemljištu natalože odumrle i pokošene travke koje zagušuju zemljište i onemogućavaju kvalitetan dotok vode, hranljivih materija i vazduha. U slučaju kada se desi zagušenost travnjaka, tada počinje širenje mahovine i korova, pa je potrebno travnjak i koren trave prozračiti i osigurati mu povoljne uslove. Đubrenje travnjaka Osim prozračivanja travnjak je potrebno i đubriti jednom ili dva puta godišnje. To se postiže dodavanjem mineralnih đubriva, ali i sredstavima za suzbijanje mahovine. Đubrenje travnjaka najbolje je obaviti u rano proleće pre kiše, pri čemu ne treba preterivati s đubrivom. Održavanje travnjaka Najbitnija stavka održavanja i nege travnjaka jeste košenje. Preporuka je da se za tek osnovane travnjake nikako ne koriste kosilice. NJihov curkularni nož često može da jednostavno iščupa još uvek nedovoljno ukorenjene mlade biljčice, pa je zbog toga važno da se bar prva dva „šišanja“ obave košenjem. Travnjak se kosi u zavisnosti od vrste trave i godišnjeg doba. Kućni travnjak, dobro je kositi dva-tri puta mesečno i to od proleća do jeseni u zavisnosti od vremenskih uslova. Ukrasni travnjaci kose se i dva puta nedeljno. Travnjak je najbolje kositi kada trava dostigne visinu od 6 do 10 cm, tako da nećete pogrešiti ukoliko ćete travnjak kositi jedanput nedeljno. Čestim košenjem trava stvara čvršću i otporniju stabljiku i podstiče jačanje busena i stvaranje travnatog tepiha. U slučaju suše ne preporučuje se košenje, već zalivanje. Najveći deo vode i mineralnih materija trava vuče iz podloge, pa je važno da travnjak dobija i adekvatne količine vode, pa je zbog toga preporuka da navodnjavate vaš travnjak posebno u uslovima suše i izrazito visokih temperatura. Nabavite raspršivače koji će stvarati vodenu izmaglicu i koji će pokrivati celu površinu. Travnjak zalivajte u večernjim satima zbog temperature tla i što manjeg naglog isparavanja. Ukoliko se pridržavate ovih saveta sigurni smo da ćete uspeti da oformite lep travnjak u kome ćete zaista uživati.

 

Izvor: Agrobiznis magazin 

Jedan od najvećih proizvođača povrća iz Kolovrata kod Prijepolja, NJegoš Stojadinović,i pored aktuelne situacije neće smanjiti ovogodišnju porodičnu proizvodnju paprike, kupusa, krompira, jer, kako kaže, za povrćem dobrog kvaliteta uvek ima tražnje.

Gotovo tri hiljade sadnica paprika više nego prošle godine , odlučio je NJegoš da posadi ovih dana; hibridne sorte superior, koju već deceniju plasira u okolne gradove, ali i na sever Crne Gore i u Nemačku.

NJegoš Stojadinović otkriva da ima sistem za navodnjavanje, traktor sa 12 priključaka, freze, plugova, prikolice, brazdače, vadilice, sadilice i da sve to utiče na prvoklasan rod povrća.

Da bi stigao da posadi papriku na hektar i po, odmah potom i kupus za koji sam sprema rasad, krompir, obrao maline, sve na oko 4 hektara zemlje pod zakupom, ne može bez pomoći sezonskih radnika i naravno brata i roditelja, koji su, kaže majka, do pre desetak godina imali vrt samo za sopstvene potrebe.

Zimi ,kad se odmaraju od povrća, Stojadinovići skupljaju brezove grančice za metle, ne razmišljajući o plasteničkoj proizvodnji. Tajna je u velikom strujanju vazduha,pa je paprika, na primer, svežija i mesnatija ali istog kvaliteta kao ona iz plastenika koja je ,ipak, tanja.Zato se u tom kraju ljudi većinom opredeljuju za uzgoj na otvorenom.

Očekuje da će u septembru ubrati,kao i ranijih godina, oko 30 tona paprike za već ugovorene kupce.

Izvor:http://www.glaszapadnesrbije.rs/229710/Gde-raste-deblja-a-gde-tanja-paprika-iskustvo-jednog-povrtara-iz-Prijepolja/

Dok komisije procenjuju konačnu štetu od poslednjeg nevremena koje je zadesilo pojedine krajeve Srbije, već sada je jasno da je za jedan deo poljoprivrednika ovogodišnja berba već sada završena.

Kako prenose lokalni mediji, grad veličine oraha uništio je povrće, maline, kupine, šljive... Najviše su stradali područja Sjenice, Peštera, Raške, Kruševca, Aleksandrovac, Trstenika, okolina Kraljeva i Kosovsko Pomoravlje.

Na nadoknadu štete moći će da računaju samo oni poljoprivrednici s polisom osiguranja. A to je i dalje mali broj njih u odnosu na prosek EU od 50 procenata.

Profesor Nebojša Žarković, stručnjak u oblasti osiguranja, kaže za „Politiku” da je, prema poslednjim podacima, osigurano svega 12 odsto ukupnih poljoprivrednih površina koje se obrađuju. Ova informacija potvrđena nam je i u Udruženju osiguravača Srbije.

„To je malo, trebalo bi da bude više od 50 procenata jer bi u tom slučaju, uz veću obuhvaćenost, i premije mogle da budu niže”, smatra on. Država je prošle godine podigla podsticaje, to jest učešće u osiguranju u poljoprivredi u najugroženijim krajevima sa 40 i 45 odsto na 70 procenata. Ova mera dala je neke, ali još ne i značajnije rezultate. Većina opština iz lokalnih budžeta takođe dodatno podstiče poljoprivrednike da se osiguraju. Otpor proizvođača i dalje postoji iako je trošak osiguranja, prema analizi stručnjaka, minimalan – od 1,5 do tri odsto od ukupnih troškova koje proizvođači imaju.

„Taj trošak je zaista beznačajan u odnosu na ono šta se gubi ako dođe do grada ili oluje. Trošak je srazmerno mali”, ističe Žarković.

Niz je opravdanja koje poljoprivrednici navode kada govore zbog čega ne žele da plaćaju osiguranje. Neki su imali loše iskustvo sa osiguravajućim kućama, ali je činjenica da u našem agraru preovlađuju mala gazdinstva sa posedima do dva hektara. Kao takva, navode stručnjaci, ona su teško održiva i ne mogu da budu konkurentna sa cenama, što utiče i na njihove prihode. To ima i direktan uticaj na manju tražnju za ovim vidom osiguranja. Šta su osnovni razlozi?

„Najpre je to neznanje, jer mnogi ne znaju šta se iz osiguranja može dobiti. Neki od početka imaju odbojan stav prema osiguranju. Ima i dosta nezadovoljnih poljoprivrednika kada se rešavaju štete. Ali tu ne treba kriviti samo društva za osiguranje, jer često poljoprivrednici zaključe polisu, a ne znaju pod kojim uslovima”, smatra Žarković i dodaje da je treći važan razlog to što se državni podsticaji za osiguranje daju samo registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima.

„Mnogi ljudi, uz svoj posao, proizvode i hranu, a da nisu prijavljeni. Zašto se i njima ne da pomoć. To bi sigurno povećalo nivo zaštite”, smatra naš sagovornik.

Prema njegovim rečima, godinama se u Srbiji iznose predlozi za uvođenje obaveznog poljoprivrednog osiguranja, ali ne za male proizvođače, već one koji imaju prijavljena gazdinstva i koji rade na veliko i dobijaju pomoć od države. Ako ti država pomaže, ističe, onda se moraš osigurati. Ovo pitanje je šaroliko rešeno u EU, ali u našem okruženju ima zemalja gde osiguranje jeste uslov za dobijanje subvencija. Različita su rešenja, a u Srbiji bi, prema njegovom mišljenju, moglo da bude uvedeno neko poluobavezno osiguranje.

U osiguravajućim kućama koje posluju u Srbiji poljoprivrednici imaju mogućnost da osiguraju praktično svaku vrstu proizvodnje i to od gotovo svih najčešćih rizika. Gubitak prinosa može biti osiguran od više različitih rizika. Osnovnim se smatraju – požar, udar groma i grad i za ovu vrstu osiguranja odlučuje oko 95 odsto proizvođača. Poplave, jesenji i prolećni mraz ili oluja su dopunski rizici i za to se odlučuje minimalan broj poljoprivrednika jer uvećavaju krajnji iznos premija. Visina premija zavisi od biljne vrste, lokacije zasada, odabranog pokrića, prinosa i cene roda. Poljoprivrednici ipak često ističu da osiguravači ne daju dovoljno paketa osiguranja.

Profesor Nebojša Žarković, međutim, kaže da su osiguravajuće kuće poslednjih godina dale neke novine. Recimo, ponuđeno je i osiguranje od suše. Prema njegovoj oceni, ponuda je u Srbiji dosta dobra.

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/454662/Poljoprivrednici-i-dalje-izbegavaju-da-placaju-osiguranje

 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јул 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31