Darko Dimitrijević (39), iz Kočinog Sela, kod Jagodine planira da iz deset plastenika ubere oko 10 tona paradajza. Kaže, rod je odličan, kao i cena, pa će zarada biti dobra - za razliku od lane kada je bio u minusu. Zbog lošeg prošlogodišnjeg bilansa, Darko veruje da su mnogi domaćini odustali od ove povrtarske kulture, pa se pojavio manjak paradajza koji je onda na tržištu dostizao veću cenu.

- Uvoz ubija seljaka. Kada se nešto uveze u većoj količini, cena bude mala i mi, zapravo, čitave te godine radimo besplatno - objašnjava Dimitrijević.

- Pre tri godine sam, tako, morao da bacim 25.000 glavica zelene salate jer je cena bila loša, pa mi se nije isplatilo da plaćam radnike... Uvek se kockamo: posadiš, pa šta bude. Inače, smatram da svaki proizvod treba da ima deklaraciju, da bi se tačno znalo odakle potiče.

Posla ima od jutra do mraka. Darku pomažu majka Damjanka i otac Slobodan, pa su Dimitrijevići najveći povrtari u selu i svrstavaju ih među vodeće jagodinske proizvođače. Za pijacu gaje još papriku i krastavce, a na veliko plasiraju i oko 40.000 glavica zelene salate.- Ja sadim i vezujem povrće, a Slobodan ga prodaje na pijaci - objašnjava Damjanka Dimitrijević. - U plastenicima uvek ima posla, jer je dovoljna i najmanja greška pa da sve propadne. Inače, mi ulažemo sredstva duže od 20 godina, a Darko je sam pravio plastenike i instalirao sistem za zalivanje "kap po kap", a osmislio je i naročite kese za pakovanje kako bi naše povrće i po tome bilo prepoznatljivo.Ovi vredni ljudi ne samo što na pijaci već poduže imaju stalne mušterije, već im mnogi kupci dolaze i na kućni prag. Nije im žao da potroše gorivo, jer znaju šta kupuju...

DIMITRIJEVIĆI na sedam hektara uzgajaju kukuruz i detelinu za stoku, a nedavno su kupili 40 umatičenih ovaca - da vide hoće li se isplatiti prodaja jagnjadi.DARKO tvrdi da je povrće proizvedeno u plastenicima kvalitetnije i zdravije od onog koje je raslo na otvorenom. To je, objašnjava, zaštićen prostor u kojem nema plamenjače, ni rose, pa se manje koriste herbicidi.

- Ja povrće uopšte ne prskam, već u plastenike postavim košnice sa bumbarima koji vrše oprašivanje. Taj prirodni proces traje duže, paradajz stiže kasnije, pa izgubim na ceni, ali bar nikoga ne trujem. Ni travu ne prskam, već je čupam ručno - kaže Dimitrijević

 

Izvor:http://www.novosti.rs/vesti/srbija.73.html:815697-Poljoprivreda-je---kocka

Kelj je povrtarska biljka koja najviše podseća na kupus. Razlikuje se od kupusa samo po listovima, koji su više naborani i uvijeni. Ova biljka se može prepoznati po tome što je boja njegovih listova tamnije zelene boje, i nalaze se na drškama ili su sedeći, a listovi unutar glavice su žućkasti. Za razliku od kupusa, kelj bolje podnosi visoke temperature i sušu, kao i niske temperature i mraz. Berba kelja se obavlja u kasnu jesen, kada počinju i prvi mrazevi. Obavlja se ručno pomoću noževa. Kelj koji je ubran posle prvih mrazeva imaće slađi i blaži ukus. Za rane sorte prinos se kreće od 20 t/ha do 25 t/ha, a za kasne sorte od 40 t/ha do 60t/ha.

Snaga kelja je u skoro 45 različitih flavonoida, koji mogu da spreče inflamaciju u organizmu, čak i da izleče inflamatorne bolesti, kao što su artritis, bolesti srca i neke autoimune bolesti. Po novijim istraživanjima, kelj može da reguliše opšte stanje organizma, jer dopire čak do DNK. Kelj ima u sebi više gvožđa po kaloriji, nego goveđe meso, i više kalcijuma po kaloriji, nego mleko. Sa dnevnom količinom od 100 grama kelja, pokriva se 88% preporučenog dnevog unosa proteina. Ova biljka ima u sebi malo kalorija i oko 20% neophodne dnevne količine vlakana, zbog čega potpomaže varenju, smanjuje opstipaciju i snižava količinu šećera u krvi. Kelj je bogat antioksidansima, koji značajno podižu imunitet, kao i vitaminima A i C. 

Kelj se u ishrani koristi na različite načine. Salate od različitog zeleniša i kelja su prave riznice vitamina za organizam. Pored salata, konzumira se u sosu za pastu ili u rižoto, propržen na maslinovom ulju, sa belim i crnim lukom.

Recept za čips od kelja je veoma jednostavan za pripremu i sve više zastupljen u ishrani. Potrebni je iskidati kelj i ukloniti tvrde delove. Zatim preliti maslinovim uljem i promešati. Dodati malo soli, i peći u rerni 15 minuta na 150 stepeni.

Više o pomenutoj temi možete pročitati u novom izdanju Agrobiznis magazina za mesec jul.

 

Jedinstven sistem uzgoja kornišona u dvoredu. Ostvaruje se veći prinos, ulaganja su manja jer nema rasade.

Nikola Džigurski je prvo pronašao sigurnog kupca za svoju proizvodnju pa onda krenuo sa njom. Iskustva koja stiče, kaže, biće dragocena u narednom periodu.

Nikola kaže da su iskustva i pozitivna i negativna, ali da sada počinje da se vidi učinak.

Kornišoni su sa ekomskog aspekta važna kultura. Proizvodnja povezana sa proizvođačkom industrijom koja je veoma nestailna.

Ova kultura u Srbiji veoma varira po površini. Nikola je odlučio da poseje 2 jutra.



Kaže da se dogovorio sa kupcem da preuzme sve što proizvede. Sav krastavac otkupljivač plasira na Nemačlko tržište, a cena je kako kaže unapred poznata.

Da nema sigurne cene, kupca i stručne pomoći bilo bi teško krenuti sa poslom, a Nikola objašnjava i koje su oscilacije koje se sreću u ovom poslu.

Izvor: www.b92.net

Osim toga što se lepo uklapa kao dekoracija i salata uz skoro sva kuvana jela, paradajz je veoma korisna biljka koju treba uvrstiti u ishranu i ako je potrebno kao prirodni lek za mnoge bolesti i tegobe. Paradajz je bogat vitaminima (C, B, K) i mineralnim solima (kalijuma, natrijuma, magnezijuma, kalcijuma, gvozđa) i svakako spada u zdravu hranu. Lipoken, koji se nalazi u paradajzu, pruza zaštitu od nastanka arteroskleroze, infarkta srca i poboljšava celokupno stanje organizma. Posebno je značajan u prevenciji malignih bolesti i može sprečiti pojavu raka želuca, debelog creva, prostate, grlića materice. Ako se paradajz uvrsti u svakodnevnu ishranu, po njihovim tvrdnjama mogao bi da smanji rizik od srčanog i moždanog udara za 30%. Sok od paradajza Paradajz kao lek, do sada je pokazao najbolje rezultate u vidu soka od paradajza. Lekovita svojstva ovog napitka ogledaju se u tome da: reguliše metabolizam, jača otpornost organizma, izbacuje suvisnu tečnost iz organizma, snižava krvni pritisak (ukoliko se ne posoli), popravlja krvnu sliku (deluje protiv malokrvnosti), reguliše varenje, pozitivno deluje na bolesti jetre, pankreasa i protiv reume. Takođe je dobar prirodni lek protiv prevremenog starenja, kašlja, plucnih bolesti i bolesti mokracnih organa. Osim toga ovaj napitak smanjuje loš holesterol i ujedno umanjuje opasnost od njegovog taloženja na krvnim sudovima. Reguliše rad jetre i zuči, a u vrelim letnjim danima ublažava žeđ i okrepljuje organizam. Kada se sok od paradajza upotrebljava kao lek potrebno je dnevno piti najmanje 2 dl sveže pripremljenog napitka. Ako je lečenje anemije u pitanju ili nagli gubitak krvi, potrebno je povećati dnevnu dozu soka. Pored soka, paradajz pripremljen kao salata, čorba ili drugačiji vid dodatku jelima imaće pozitivan učinak na organizam. Izuzetak je zeleni paradajz, koji nije dobar za upotrebu i treba ga izbegavati.

Italijanska grupacija La Linea Verda počela je danas izgradnju fabrike za proizvodnju i preradu povrća u Dobrincima kod Rume, u koju će uložiti 8 mil EUR u prvoj fazi, a radovi će biti završeni u maju 2017.

U fabrici je planirano zapošljavanje 150 radnika. Osim toga, a mnoga mala poljoprivredna gazdinstva imaće mogućnost da budu kooperanti ovog italijanskog investitora.

To je šesta fabrika italijanske kompanije La Linea Verde, a prva u Srbiji. U pitanju je grinfild investicija, a u ovoj fabrici će se pre svega proizvoditi i pakovati salata. Grupacija La Linea Verde posluje sa velikim lancima u EU, a njihov sadađnji kapacitet je milion pakovanja dnevno.
 
Kamen temeljac pogona kod Rume su položili državni sekretar Ministarstva privrede Dragan Stevanović, predsednik opštine Ruma Slađan Mančić i generalni direktor La Linea Verde u Srbiji Branislav Ignjatović. Prisustvovali su i pomoćnik ministra poljoprivrede Nenad Katanić i potpredsednik Skupštine AP Vojvodina Damir Zobenica.
 
Investicija je vredna oko 8 mil EUR u prvoj fazi projekta, dok će u drugoj fazi biti uloženo mnogo više.
 
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Децембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30 31