Pod sloganom "Uvek za dobar posao", od 28. do 30. marta u Omni centru u Valjevu, održaće se 16. Sajam privrede zapadne Srbije SPREG.

Na najvećem srpskom sajmu opšteg karaktera predstaviće se oko 200 izlagača najrazličitijih delatnosti iz više od 60 mesta i gradova Srbije.

Na izložbenom prostoru od 5.000 kvadratnih metara, u tri hale i na otvorenom, sajam će posetiocima predstaviti tri segmenta: prvi posvećen poljoprivredi sa programima neophodnim za poljoprivrednu proizvodnju (traktori, priključne mašine, alati, semena, hemijska sredstva, rasadnici i sl.), zatim segment "Domaća priča" o prehrambenoj industriji uz učešće preko 40 fabrika-nacionalnih brendova i regionalnih proizvođača. U trećem, najvećem izložbenom delu, predstaviće se izlagači iz skoro svih industrijskih grana, metaloprerađivački i mašinski proizvodi, elektronika, tekstilna industrija, mnogobrojni industrijski patenti i dr.

Na 16. sajmu SPREG u Valjevu učestvuju i organizovane lokalne samouprave sa svojim privrednicima iz Bogatića, Mionice, Ljiga, Osečine, Priboja, Lajkovca i Zrenjanina. Značajno je napomenuti da proizvodne firme čine skoro 70% svih izlagača na valjevskom regionalnom sajmu.

U okviru trećeg dana sajma održaće se i 63. Savetovanje pčelara iz celog regiona na aktuelne teme iz pčelarstva i apiterapije. Očekuje se učešće više od 150 stručnjaka iz oblasti pčelarstva.

Tokom sajma biće organizovana i velika sajamska nagradna igra za više od 20.000 očekivanih posetilaca. Sajam će svečano biti otvoren u četvrtak 28. marta u 11 sati, radno vreme za posetioce je od 10 do 19 sati prva dva dana i od 10 do 16 sati u subotu. Ulaz na sajam je besplatan.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2442935/sajam-privrede-zapadne-srbije-spreg-od-28-do-30-marta-u-valjevu

„Pčelarstvo slobodno mogu da uporedim sa razvojem IT tehnologije, svakog dana saznamo i naučimo nešto novo. Pa ipak, pčelari se najviše oslanjaju na iskustvo, zato su ovakvi sajmovi izuzetno važni, to je mesto gde možemo da se sretnemo i razmenimo iskustva. Pčelarstvom se bavim 17 godina i spadam u mlađe pčelare, ali sam se trudio da učim od starijih, da pokupim sve finese zanata.“, kaže za Agrobiznis magazin Aleksandar Radovanović, pčelar iz Valjeva koji punih 11 godina izlaže na ovom sajmu svoje proizvode.

Pored najkvalitetnijeg meda posetiocima je ponudio i medenjake, ali i „Srpsku vijagru“. U pitanju je med sa osam sušenih voćki za koje se veruje da imaju afrodizijsko dejstvo.

„Sušeno voće u kombinaciji sa medom smatra se za afrodizijak. Moram priznati da to nisam ja smislio već sam video takav proizvod u Grčkoj, pa sam došao na ideju da napravim i naš, srpski proizvod. Ja konkretno u med stavljam osam voćki – suve šljive, orahe, lešnike, bademe, kikiriki, suve smokve, papaju i suve banane. Da li pomaže? Ja nemam problema s tim, probao jesam ali meni ne treba“, dodaje uz osmeh Radovanović.

Na sajmu su pčelari mogli da pronađu i kupe sve što im je potrebno od košnica i drvenih ramova, do dimilica, odela za pčelarenje i SMS vage za daljinsko očitavanje prinosa meda.

„Proizvodimo sve tri vrste košnica i ramova. U Srbiji se za izradu ramova i košnica najviše koristi drvo lipe, niko ne ume da objasni zašto je tako, ali mi izlazimo u susret pčelarima, dok za inostranstvo izrađujemo košnice i od drugih vrsta drveta kao što je čamovima“, kaže Tanja Petrović iz Leskovca.

Pored mašine za proizvodnju voska koju su osmisli srpski stručnjaci, posebnu pažnju na sajmu privlačila je i SMS vaga. U pitanju je vaga za daljinsko očitavanje prinosa meda koja radi putem SMS poruka.

„SMS Vaga indikator je specijalizovani elektronski uređaj za merenje težine koji je svoju primenu našao u pčelarstvu. Zahvaljujući ovoj jedinstvenoj spravi pčelar u svakom trenutku uz pomoć blututa, SMS poruke ili internet servisa može očitati prinos meda. U realnom vremenu može dobiti i podatke o atmosferskim prilikama, a detektori pokreta štite košnice od krađe“, objašnjava inženjer i pčelar Miroslav Čolić.

Opširnije u Agrobiznis magazinu za mart 2019. godine

U subotu i nedelju, 9. i 10. februara 2019. godine, u hali 2 Beogradskog sajma, održava se 11. Državni pčelarski sajam sa međunarodnim učešćem. Organizator ove međunarodne manifestacije je Savez pčelarskih organizacija Srbije.

Sajam je prilika da se, pored meda i drugih pčelinjih proizvoda, po najpovoljnijim uslovima nabave i kompletna pčelarska oprema i repromaterijali, а posetioci će moći da uživaju u veoma raznovrsnom izložbenom, obrazovnom, promotivnom, privrednom i turističkom sadržaju i programu.

Pored takmičarskog dela, u okviru Sajma biće organizovani međunarodni stručni paneli i seminari "Kako da srpski med postane svetski maloprodajni brend" i "Pčele ne umiru od zime", te predstavljanje i proglašenje najboljih inovacija u oblasti pčelarstva.

Radno vreme sajma je u subotu od 9 do 18 časova, a u nedelju od 9 do 16 časova.

Ulaznica za posetioce košta 350 dinara, a parking u krugu sajma plaća se 100 dinara po satu. Celodnevni parking kod "Eurosalona" košta 900 dinara za autobuse i 300 dinara za automobile.

Na štandu SPOS-a moći ćete da nabavite i Agrobiznis magazin po promotivnim cenama kao i da se pretplatite.

 

Sajam suhomesnatih proizvoda pod imenom „Pršutijada 2019” održaće se 19. put po redu od 9. do 11. februara 2019. u Mačkatu. Sajam će biti svečano otvoren u subotu 9. februara u 11:00 časova, a istog dana će se biti proglašeni i pobednici. Samo otvaranje ove manifestacije upotpuniće trubački orkestar Igora Mitrića iz Sirogojna.

Popularna „Pršutijada” po svojoj masovnosti i geografskom poreklu posetilaca ulazi u red nacionalnih manifestacija. Pršutijadu poseti preko 10.000 ljudi iz čitave zemlje. Ideja za pokretanje sajma proistekla je od lokalnih proizvođača sa ciljem da se doda vrednost proizvodu koji se tradicionalno proizvodi na uskom području, standardizuje kvalitet, zaštiti geografsko poreklo i naravno promocija.

U nedelju, drugog dana, od 12:00 časova pored izlaganja proizvoda biće nastavak zabavnog programa, dok će poslednjeg sajamskog dana od 15:00 časova izvlačiti dobitnika nagradne igre. Zatvaranje trodnevne manifestacije je u 18:00.

Organizatori ovogodišnje Pršutijade je Udruženje proizvođača suvomesnatih proizvoda zlatiborskog okruga Mačkat.

Izvor: http://www.glaszapadnesrbije.rs/380887/prsutijada-u-mackatu-od-9-do-11-februara/

Stopanja kod Trstenika danas je bila domaćin za posetioce i  izlagače na 13.om međunarodnom poljoprivrednom sajmu. Na ovom događaju prisutnima  se obratio predsednik Opštine Trstenik Aleksandar Ćirić koji je istakao  da je Trstenik opština voćarstva, vinogradarstva, kalemarstva i poljoprivrednih gazdinstava. On modernu poljoprivrednu  proizvodnju vidi u ukrupnjavanju zemljišta i upotrebi savremene tehnologije.

Predsednik Mesne zajednice Stopanja Dragan Simić podsetio je da je Stopanja mesto sa preko 80% poljoprivrednih gazdinstava i izrazio zadovoljstvo što se još jednom ovakav događaj  održava u ovoj mesnoj zajednici.

Na sajmu je bilo 127 izlagača iz oblasti semenske robe, sadnog materijala, zaštitnih sredstava, navodnjavanja, mehanizacije kao i osiguravajućih kuća,  rekao je direktor sajma Vladimir Živanović. Među izlagačima bili su Banca Intesa, Dunav Osiguranje, KVS, Agroarm, Superior, Peštan, Algo i brojni drugi.

Živanović je ovom prilikom izjavio da je cilj sajma da se da vetar u leđa poljoprivrednicima koji predstavljaju značajan privredni potencijal centralne Srbije “Dogodine, na 14.om međunarodnom sajmu u Stopanji napravićemo novi iskorak i manifestacija će trajati dva dana jer je to želja kako posetilaca tako i izlagača”.

Sajam je otvorio državni sekretar ministarstva poljoprivrede , vodoprivrede i šumarstva, Velimir Stanojević „Cilj nam je da obnovimo mehanizaciju na srpskom selu, stočni fond i preradjivački kapacitet“ rekao je između ostalog Stanojević.

Predsednik zadružnog saveza Srbije Nikola Mihajlović govorivši na ceremoniji otvaranja je rekao:” Ljudi su prepoznali značaj udruživanja kao i da zadruge koje inače imaju dugu tradiciju dobijaju sve više zainteresovanih  predsednik zadružnog saveza Srbije Nikola Mihajlović

Partneri sajma su Privredna komora Srbije, Regionalna privredna komora rasinskog okruga, opština Trstenik, Zadružni savez Srbije i Mesna zajednica Stopanja. Agrobiznis magazin dobitnik je zahvalnice za podršku ovoj manifestaciji koja iz godine u godinu dobija na značaju. Tokom samo jednog dana naš časopis bio je u rukama više od 2000 poljoprivrednika a procena je da je manifestaciju posetilo više od 5000 ljudi.

 

Izlagači na štandovima su bili voljni da svima objasne o kakvom proizvodu je reč i daju savete

 

Sredstva za prihranu

Oprema za navodnjavanje

 

 Štand kompanije DUNAV OSIGURANJE

Tokom celog dana održana su predavanja iz različitih oblasti zaštita bilja, oprema za navodnjavanje, seme...)

13. SAJAM ETNO HRANE I PIĆA
Na Beogradskom sajmu 13. put zaredom, od 21. do 24. novembra, održaće se najveća i najstarija smotra proizvođača tradicionalnih prehrambenih proizvoda – Sajam etno hrane i pića. Pokrovitelji manifestacije su: Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije, Grad Beograd i Privredna komora Srbije.
Na manifestaciji će učestvovati proizvođači tradicionalnih prehrambenih proizvoda, najčešće ručno rađenih na tradicionalni način i od organski gajenih sirovina, proizvedenih u ograničenoj količini radi predstavljanja tržištu.
Promocija odabranih proizvoda na Sajmu etno hrane i pića služi i zaštiti naziva i receptura proizvoda, pronalaženju potencijalnih investitora u proizvodnju, poboljšanju kulture ishrane stanovništva uvođenjem vekovima pravljenih i tradicionalnih proizvoda u ishranu, a pošto se često radi o organski gajenim sirovinama i poboljšanju zdravlja stanovništva.
Na 13. Sajmu etno hrane i pića mogu se pronaći novi proizvodi, kao i proizvodi nastali na temeljima tradicije, kao potreba zahtevnog tržišta ili nepresušna kreativnost proizvođača delikatesnih namirnica.
Učesnici i posetioci manifestacije osim poslovnih kontakata stiču i informacije o standardizaciji, pakovanju, metodama prodaje i planovima institucija za unapređenje ove vrste proizvodnje.
I na predstojećem Sajmu etno hrane i pića biće organizovano ocenjivanje proizvoda. Sistem nagrađivanja najuspešnijih učesnika doprineo je ne samo afirmaciji i unapređenju kvaliteta proizvoda, već i kvalitativnom i estetskom napretku u načinu pakovanja i promocije, sa ciljem povećanja broja robnih marki među tradicionalnim proizvodima.
Beogradski sajam i Privredna komora Srbije će i ove godine, pored opštih promotivnih aktivnosti, na manifestaciju dovesti dosadašnje i nove poslovne posetioce – velike trgovinske lance, male trgovinske radnje, restorane, hotele i druge.
Pokrovitelji 13. Sajma etno hrane i pića su Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Srbije, Grad Beograd i Privredna komora Srbije, a pomoć u organizaciji manifestacije pružiće i Zadružni savez Srbije.
Na prošlogodišnjem Sajmu etno hrane i pića nastupila su 342 izlagača u organizaciji Privredne komore Srbije, Zadružnog saveza Srbije, Gradske uprave Beograda, turističkih organizacija, udruženja ili samostalno. Sajam etno hrane i pića u 2017. posetilo je više od 5.000 posetilaca.

Kako su saopštili organizatori XIII Međunarodnog poljoprivrednog sajama u Stopanji održava  se 25.11.2018, a partneri sajma su Privredna Komora Srbije rasinskog upravnog okruga, Opština Trstenik i Zadružni Savez Srbije.

Ovu manifestaciju do sada posetilo je više od 70.000 ljudi, a na izložbenom prostoru promovisalo se preko 500 brendova koji su u direktnoj vezi sa agrarnim sektorom. Kao takav, Sajam u Stopanji predstavlja jedan od najznačajnijih agrarnih događaja u Srbiji.

Ovogodišnji Sajam će ugostiti od 150 do 200 izlagača iz zemlje i inostranstva, a očekuje se da će manifestaciju videti preko 10.000 posetilaca (u jednom danu). Najveći broj posetilaca tradicionalno su poljoprivrednici iz centralne Srbije, a ima i onih koji ovom prilikom pristižu i iz drugih delova zemlje, all i iz inostranstva.

Sajam se prostire na površini od 3.500 m2, od čega je 1.500 m2 zatvorenog i 2.000 m2 otvorenog i poluotvorenog prostora.

Poljoprivredni sajam se organizuje sa željom da privuče što veći broj zainteresovanih strana i postane servis svima koji žele da se na ozbiljan način bave agrarnom delatnošću.

Na ovogodišnjem skupu predstaviće se lokalne, nacionalne i međunarodne institucije, posetioci će imati priliku da vide sve novitete iz oblasti semena, rasadničarske proizvodnje, zaštitnih sredstava, poljoprivredne mehanizacije, sistema za navodnjavanje, protivgradne zaštite, bankarskog sektora, osiguranja kao i drugih poljoprivrednih i povezanim sa poljoprivredom delatnosti.

U okviru Sajma će se organizovati i niz tematskih predavanja o najaktuelnijim agrarnim temama koja će održati eminentni predavači. Predavanja su namenjena svima koji žele da nauče nešto novo i korisno iz oblasti proizvodnje povrća i voća.

Cilj Sajma je, da čitav agrarni sektor dobije vetar u leđa i zauzme mesto koje mu zasluženo pripada, stoga Vas pozivamo da dođete i propratite XIII Međunarodni Poljoprivredni Sajam – Stopanja 2018.

Detaljnije na: 

https://www.facebook.com/Poljoprivredni-Sajam-Stopanja-305916826886296/      

LJUTA SREMICA je nastala tako što je naša sagovornica  Slavna Slavojević bila pozvana da učestvuje na jednoj manifestaciji na štandu sa lokalnim bajkerima. Tada je shvatila da slatki džemovi od ruže  nisu nešto što bi ona mogla da ponudi pa se odlučila da napravi svojih prvih 40 tegli slatko-ljutih  džemova. Ostalo je deo istorije a Slavna već  više od godinu ipo pravi svoje slatko-ljute specijalitete.

Za svoje proizvode Slavna kaže da su umereno ljuti, pravi ih od voća sa dodatkom ljutih začina.

“Koristim isključivo domaću papriku, uglavnom sremsku i bačku, ništa iz inostranstva. Ali što se tiče voća tu dosta eksperimentišem pa imam slatko-ljuto od ananasa, pomorandže a napravila sam i od gljiva. Ako bih koristila paprike  koje su izuzetno ljute ne bi osetili lepo  ukus voća i njegovu slatkoću. Neki put kada me pitaju od čega je ljuto ja im odgovorim zato što sam ja bila ljuta dok sam ga pravila” šaljivo nam odgovara Slavna.

Na štandu “LjUTA  SREMICA” koji smo posetili tokom sajma poljoprivrede u Sremskoj Mitrovici  pronašli smo slatko ljute proizvode od borovnice, šljive, maline, kupine, dunje i brojnih drugih voćaka  koje su iskombinovane sa ljutim paprikama. Sve je to lepo upakovano u manje i veće teglice.

Ovi specijaliteti nisu glavno jelo već prilog ili začin koji se može koristiti uz meso, sireve, za pripremu kanapea i drugih vrsta hrane.

Slatko-ljuti ukusi nisu nepoznanica za mnoge kulture. I naši ljudi sve više putuju tako da  su lako prihvatili slatko-ljuti ukus. Možete samo da zamislite neki od naših kozijih sireva i domaćih kačkavalja od kravljeg ili ovčijeg mleka i kombinaciju slatko-ljutog džema od maline ili kupine.

Pored restorana koji poručuju proizvode pod nazivom LjUTA SREMICA oni  se mogu kupiti i na različitim manifestacijama poput sajmova hrane, tradicionalnih manifestacija na kojima se predstavljaju različiti specijaliteti.

Kada su u pitanju ukusi i prodaja proizvoda od ljute paprike  i voća postoji čak i sezonski karakter. “Imam periode kada se najviše traži kajsija ali vrlo često prodajem bobičasto voće u kombinaciji sa ljutim paprikama. U poslednje vreme dosta mi traže i narandžu” kaže za Agrobiznis magazin vesela vlasnica proizvoda LjUTA SREMICA Slavna Slavojević.

 

Izvor: AGROBIZNIS MAGAZIN

www.agrobiznis.rs

Privredna komora Srbije i Razvojna agencija Srbije organizuju nastup 27 domaćih kompanija, u okviru nacionalnog štanda, na predstojećem Međunarodnom sajmu prehrambene industrije „SIAL“ koji će se održati u Parizu od 21. do 25. oktobra 2018. godine.
Na ovogodišnjem sajmu „SIAL 2018“ 27 kompanija iz Srbije predstaviće svoje proizvodne programe na dva nacionalna štanda i to u Hali predviđenoj za nacionalne paviljone i u Hali za zamrznute proizvode na nacionalnom štandu površine 108 m².

U Hali predviđenoj za nacionalne paviljone na štandu površine 101 m² predstaviće se „PIP“ - Novi Sad, „SD“ - Martonoš, „Interfood 60“ – Čačak, „HAPPY HONEY“ – Beograd, „NECTAR“ - Bačka Palanka, „Basket Zdravija Hrana Made By Hand“ – Golubinci, „POSLOVNI SISTEM GLOBAL SEED“ – Čurug, „Agranela“ – Valjevo, „VENAC“ – Stara Pazova, „DTD RIBARSTVO“ o – Bački Jarak, „PIONIR“ – Beograd, „BIBLI“ – Ugrinovci, „Koncern Bambi“ – Požarevac.

U Hali za zamrznute proizvode na nacionalnom štandu površine 108 m² svoju ponudu predstaviće: „FRIGO-PAUN“ – Požega, „Jugprom“ – Leskovac, „Pik Bečej“ – Bečej, „MIRAX AGRAR“ – Beograd, „HIBRID“ – Beograd, „Master Fruits“ – Beograd, „STRELA“ – Leskovac, „LAKI“ – Arilje, „EURO FRIGO“ – Požega, „ITN Group“ – Beograd, „ALL BERRIES“ – Ivanjica, „MUNDORAMA“ – Beograd, „FRIGLO“ Sečanj – Sutjeska, „FRIGOLAND“ – Beograd.

Nastup na međunarodnom sajmu omogućava izlagačima da predstave svoje proizvode i plasiraju ih na nova tržišta, kao i da pospeše postojeće i steknu nove poslovne kontakte. Tradicionalno učešće srpskih kompanija na jednoj od najuglednijih međunarodnih izložbi prehrambenih proizvoda u svetu, direktno doprinosi kvalitetnijem pozicioniranju srpskih brendova i ukupnom izvozu.

„SIAL“(www.sialparis.com) je vodeći međunarodni sajam koji se održava svake druge godine, iz oblasti prehrambene industrije na tržištu Francuske i Evropske unije. U 2016. sajam je posetilo 155.700 specijalizovanih kupaca i distributera iz 194 zemlje, od kojih su 71 odsto donosioci odluka koji su tokom pet dana trajanja sajma imali cilj da nađu nove dobavljače.

Ove godine na sajmu će svoje proizvode predstaviti više od 7.020 izlagača iz 109 zemalja. Sajam se održava od 1964. godine i čini ga nekoliko tematskih celina odvojenih po paviljonima (nacionalni paviljoni i regije sveta, voće i povrće, alkohol i vino, zamrznuti proizvodi, mleko i mlečni proizvodi, meso i riba, konditorski proizvodi, dugotrajni proizvodi, prerađena hrana), a pokazao se kao idealan za potpisivanje ugovora, promociju proizvoda i istraživanje tržišta, i kao takav ima dugogodišnju uspešnu tradiciju pri realizaciji izvoznih poslova.

Francuska tržište od oko 67 miliona stanovnika za srpske privrednike predstavlja i svojevrstan prozor i iskorak u zemlje Severne Afrike. Bivše francuske kolonije, zemlje Magreba (Alžir, Tunis, Maroko) i dalje su tradicionalno okrenute jezikom, blizinom i trgovačkim vezama francuskom tržištu.
Tržište Francuske je potpuno otvoreno ali sa izuzetno visokom tržišnim zahtevima zbog najšire moguće ponude i visoke konkurencije pa su ulaz na tržište, trajno prisustvo i razvoj uslovljeni ne samo kvalitetom proizvoda ili usluge, već i dobrim poznavanjem privrednog ambijenta i poslovne kulture.
Od srpskih proizvoda, trenutno najbolji plasman u Francuskoj imaju povrće i voće, pre svega smrznuto, i to malina, kupina i višnja. Malina učestvuje sa 13,4 odsto u izvozu.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, ukupna robna razmena Srbije i Francuske u 2017. godine iznosila je 995,2 miliona evra, što je za 12 odsto više u odnosu na 2016. godinu. Izvoz Srbije se u 2017. povećao se za 17 odsto u odnosu na 2016. godinu i iznosio je 438,3 miliona evra.

Sajam SIAL predstavlja drugi najznačajniji sajam u EU i mesto za ostvarivanje mnogobrojnih poslovnih kontakata među kojima i sa predstavnicima trgovinskih lanaca u Francuskoj i dobavljačkih lanaca velikih svetskih kompanija. Ove godine je iskazan najveći interes srpskih kompanija za učešće na pomenutom sajmu.

Privode se kraju pripreme za održavanje Drugog Pčelarskog sajma jugoistočnog Balkana, čiji će domaćin biti Vranje. Sajam će biti održan 22. septembra, rečeno je na sastanku Odbora za organizovanje ove manifestacije.

Na jednom mestu okupiće se izlagači iz Makedonije, Albanije, Bugarske, Grčke, Turske, Crne Gore i Srbije. Biće održane tribine i predavanja, a jedan od predavača biće i dr sc. Michael L. Smith, američki istraživač i molekularni biolog.

Organizator sajma je Savez pčelarskih organizacija Srbije, uz podršku Grada Vranja i Turističke organizacije, a u saradnji sa Društvom pčelara ,,Matica“ iz Vranja.

 Sajam će otvoriti gradonačelnik Vranja dr Slobodan Milenković i predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije Rodoljub Živadinović.

Za ovu manifestaciju koja je prvi put u Vranju održana prošle godine vladalo je veliko interesovanje pčelara jugoistočnog Balkana.

Izvor:https://jugpress.com/poslednje-pripreme-pred-otvaranje-drugog-pcelarskog-sajma-jugoistocnog-balkana/

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Март 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31