Proizvodnja rezanog cveta ruže u Čoki na severu Banata ima višedecenijsku tradiciju, ali je ponekad dovoljno svega nekoliko sati olujnog nevremena, kao pre dve godine, pa da kompletna proizvodnja bude uništena. Međutim, zahvaljujući jakoj volji i želji, uprkos problemima, porodica Vorgić krenula je ispočetka i ponovo stekla status najkvalitetnijeg proizvođača ruža na ovim prostorima.
Porodični posao proizvodnje rezanog cveta ruže pre dve godine mogao je da potpuno bude prekinut nakon nezapamćenog nevremena koje je zadesilo porodicu Vorgić koja se već generacijama bavi poljoprivredom u okolini Čoke.Tada im je bilo uništeno sve ono što su decenijama stvarali, pa su ostali bez proizvoda i plastenika.

''Olujni vetar koji je duvao 120 kilometara na sat srušio nam je konstrukciju, koja je bila veličine 8.000 kvadratnih metara, a samim tim je oluja bila praćena ledom, koji nam je naneo ogromne gubitke'', ističe Igor Vorgić, poljoprivrednik iz Čoke.

Porodica Vorgić još uvek pamti kako je to izgledalo kada se u celu proizvodnju uložilo sve što se imalo, pa su postali pravi primer uspešnog porodičnog rada, za koji se čulo i izvan granica naše zemlje.

Sve je bilo urađeno do savršenstva, ali je bilo potrebno svega nekoliko sati da sve nestane.

Međutim, uprkos brojnim problemima, porodica Vorgić odlučila je da nastavi proizvodnju i da ne odustane od posla koji je kod njih prisutan decenijama.

Imaju velike planove, započeli su ponovo proizvodnju koja se polako širi, ali i izgradnju novih konstrukcija ojačanih i zaštićenih.

''Nekako smo mi navikli da stalno padamo i ustajemo, tako da nam je sve ovo što se dogodilo prava škola. Imamo svoj cilj da budemo najkvalitetniji proizvođači rezanog cveta ruže i ništa ne može da nas zaustavi na tom putu'', navodi Igor Vorgić, poljoprivrednik iz Čoke

Proizvodnja ruža vrlo je zahtevan posao za koji je neophodna celodnevna briga, što poljoprivrednici najbolje znaju.

Zahvaljujući kvalitetu razvili su tržište po celoj Vojvodini, a nakon što sve vrate u prvobitno stanje, imaju i druge velike planove i veoma su ambiciozni.

Izvor:http://www.rtv.rs/sr_lat/vojvodina/banat/proizvodnja-rezanog-cveta-ruze-u-coki_1030530.html

Slobodanu Džagiću (23) u pravom smislu reči cvetaju ruže već dve godine. Po završetku Srednje poljoprivredne škole u Šapcu, smer hortikultura, odlučio je da se posveti zanatu za koji se obrazovao, verujući da to može biti unosan biznis i danas pristojno živi gajeći ruže na komadu zemlje svog pradede.

- Iako već treća generacija porodice živi u gradu, ja sam voleo selo i još kao dečak zamišljao sam da ću se vratiti ovde, gde je moj pradeda, poznati kalemar, proizvodio sadnice šljiva, krušaka, trešanja, kajsija, dunja i oraha - priča Slobodan, sada već uspešan ružar.

Ružarstvo, kojim se bavi Slobodan, isplati se u Srbiji bez obzira da li je reč o rezanom cveću ili sadnicama koje uglavnom završe u izvozu.

Slobodan snabdeva Šabac i Rumu, a planira da proširi tržište na Sremsku Mitrovicu, Loznicu i Beograd.

- Ne mogu da proizvedem koliko mogu da prodam. Ovo je posao od kog svakog dana i cele godine stiže novac. Do prvih prihoda potreban je komad zemlje i ulaganje od oko 3.500 evra. Plastenik košta 2.000 evra, za sadnice je potrebno oko 1.000 evra i još 500 evra za sredstva za održavanje i prehranu. U prvoj godini se pokriju troškovi, a već u drugoj mogu se očekivati dve prosečne plate. Dalje sve zavisi od sposobnosti - priča mladi cvećar.

Dodaje da je u prvoj godini zasadio 1.300 sadnica ruža.

- Ubrzo sam proširio, tako da sada imam 3.300 sadnica koje režem. Početkom ove godine zasadio sam još 3.000 koje ću uskoro kalemiti kako bih dogodine imao 6.300 - objašnjava Slobodan. On je podigao dva plastenika znajući da samo tako može dobiti vrhunski kvalitet.
- Kada su ruže u plasteniku, one su zaštićene od kiše i vetra. Deluju negovano i imaju duže drške. Ta roba ima svog kupca i kod takve proizvodnje nema velikog škarta - objašnjava on.

Slična zarada je i od sadnica ruža. Da bi se proizvodile sadnica ruža na 50 ari, potrebna je podloga za 25.000 sadnica, koja se u prvoj godini postavlja na 25 ari jer je reč o dvogodišnjem ciklusu proizvodnje, i ona košta 750 evra. Sistem za zalivanje za pola hektara, koji ostaje trajno, u proseku je oko 500 evra. U prvoj godini radi se kalemljenje koje je oko 600 evra. Za freziranje i okopavanje još oko 200 evra. Zarada se ostvaruje u jesen iduće godine.

Proizvodnja je oko 15.000-20.000 ruža za prodaju. Minimalna cena na veliko je 40 do 50 centi, što je oko 6.000 do 7.000 evra. Kada se oduzmu ulaganja, za dve godine ostaje između 4.000 i 5.000 evra.

Procenjuje se da Srbija godišnje proizvede oko osam miliona sadnica ruža. Gotovo petinu gaje meštani Lipolista kod Šapca. Sadnice ruže ovde se proizvode na oko 30 hektara, a uzgaja ih 15 domaćinstava.

U ružičnjaku Milana Topalovića cveta oko 200.000 pupoljaka koje neguje već treća generacija. Šest hektara obrađuje za ovu namenu da bi svake godine imao proizvodnju.

Glavno tržište im je Rusija, gde izvoze polovinu proizvodnje. Ostatak ide u bivše jugoslovenske republike, Poljsku i u druge evropske zemlje. Ne poljima u ovom kraju ima oko 300 različitih sorti.

- Ako je crvena i ako je još mirisna, onda je pun pogodak. Na drugom mestu uglavnom su žute. Traže se šatirane, roze, bele... Postoje i crne. Pupoljci su crni, poput "barkarole", "švarc madone" i slično. Kasnije, kada se pupoljak otvori, one su tamnokadifaste crvene - objašnjava proizvođač iz Lipolista.

Uzgajivači ruža u šali kažu da je jedina mana ovog posla što grehe ne mogu da iskupe poklanjajući suprugama ruže.

- Ta priča sa "101 ružom" kod moje žene, koja sa mnom radi u ružičnjaku, ne pali. Kod drugih žena možda - priča kroz smeh Goran Mijailović, predsednik Udruženja "Ruže Lipolista" i jedan od proizvođača ruža.

www.blic.rs 

Korisni saveti o ružama: http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/hortikultura/item/3716-jednostavni-saveti-za-najlepse-ruze 

Da li ste znali da na svetu postoji čak 4000 članova porodice ruža? One imaju izuzetno veliki značaj kako ekonomski, tako i ekološki i gaje se na celoj planeti.

Od oko 100 vrsta roda ruže, u Srbiji raste 20-tak. U kozmetici se koristi kao eterično ulje ili se njen miris dodaje u parfeme i šampone, a u kulinarstvu je dobra kao začin. U Bugarskoj od nje prave džem ili slatko, a sigurno ste probali i ratluk sa ukusom ruže. Plod ruže – šipak, bogat je vitaminom C i koristi se za pravljenje lekova.

Nije tako davno bilo kada ste prošli pored nekog grma ruže,  ili prelepe bašte u kojoj ste se divili ovoj, kako u narodu vole da kažu, kraljici među cvetovima. Ali da bi njeni cvetovi, grm i cela bašta bili kao iz raja potrebno je od samog početka sezone brinuti o njima.

Za one koji su već posadili svoje omiljene ruže podsetnik da je potrebno izvršiti prihranjivanje kombinovanim mineralnim đubrivima, 50-80 gr na 1m2. Količina đubriva zavisi od bujnosti.

Ukoliko ste tek zasnovali ružičnjak nije potrebno da đubrite sve do jeseni. Ono što je jako važno za one koji već imaju odrasle žbunove ruža,  je da ih nikako ne prihranjuju leti jer na taj način mogu produžiti vegetaciju tako da ruža neće stići da formira odrvenjene izbojke pre jesenjih mrazeva.

Što se tiče primene đubriva preko lista (folijarna prihrana), imajući u vidu da je ruža snažnog porasta i višegodišnji grm ovakva mera se izvodi samo u slučaju očiglednog nedostatka nekog elementa ili jačeg napada bolesti insekata. U tim slučajevima, primenjuje se Wuxal u koncentraciji 0,2 %. Dakle na 10 litara vode 0,2l (200 ml) preparata. Ono što je bitno da znate je da se ovom merom ne može zameniti redovno prihranjivanje ruža.

Koristan savet je da ruže okopavate posle letnjih pljuskova na primer jer ćete na taj način sačuvati vlagu u zemlji i razbiti pokoricu koja se formirala.  Važno je da ovom prilikom ne oštećujete biljke jer time postoji veća opasnost od infekcije gljivama i bakterijama.

Redovna mera ali i česta greška kada su u pitanju ruže jeste zalivanje. Ono što je opšte pravilo za ruže kao višegodišnje biljke koje imaju dubok i snažan korenov sistem je da se zalivaju ređe, ali obilno. Razlog, naravno, je potpuno jednostavan - zalivanje malom količinom vode, vlažan bi bio samo površinski sloj što za ružu malo znači. Sloj koji treba natopiti je 25-30cm dubine. Dakle, 1m2 treba da dobije između 15-20 l vode!

Ukoliko niste sigurni kojoj grupi vaša pripada, razlikujemo šest grupa. To su : ruže čajevke, mesečarke, mini-ruže, ruže puzavice, grmolike ili parkovske ruže i polegle ruže.

Ruže čajevke su hibridne ruže sa krupnim cvetovima u obliku čaše, a ime su dobile od svojih predaka iz 19. veka jer su mirisale na čaj. Ovo su najkvalitetnije baštenske ruže, a među popularnijima su : Acapella th, Kleopatra th, Rebeka th, Memoire th, Schwarze Madonna th.

Ruže mesečarke prepoznaćete po tome što cvetaju u grozdovima ili rozetama, a cvetovi su sitni, dupli i bez mirisa. Među poznatijim sortama koje se gaje su : Albaster, Dijana, Amber queen, Nordija, Tornado, Deutsche Welle, Dolly, itd.

Mini ili patuljaste ruže su visine 20-25cm, ređe do 40cm. Cvetovi su im složeni u bukete, a sami cvetovi mogu biti jednostruki ili puni. Osnovno za njih je da cvetaju gotovo bez prestanka, a među poznatije spadaju Danijela, Amore cordana min, Biedermeier min, Orange beauty min, Mandarine, Charmant em.

Penjačice ili puzavice za svoje gajenje moraju da imaju oslonac jer narastu i do 4-5m. One jesu otporne na bolesti, ali su osetljive na niske temperature. Među poznatijim sortama su : Aloha ST, Amadeuss ST, Laguna ST.

Parkovske ruže su veoma zdrave, otporne na niske temperature, grmolike, bujne sa mnogo cvetova i među njima su najpoznatije sorte : Red Eden Rose kr, Hansapak kr, Rosestadt Freising kr, Posstilion kr.

 Pokrivači tla ili polegle ruže imaju jake povijene grane na kojima su cvetovi grupisani u bukete ili grozdove. Visine su od 20cm do 1m. Često se gaje sorte : Balerina, Cubana, Scarlet, Snowballet i Sommermorgen.

 

Tokom septembra i oktobra lepe dane možete iskoristiti za razmnožavanje perena, uklanjanje precvetalog sezonskog cveća i za popravljanje ogoljenih mesta na travnjaku. Početak jeseni je dobro vreme da se popune ogoljena mesta na travnjaku. Vremenski uslovi će podstaći dobru klijavost semena i rast korena. Pripremite teren tako što ćete temeljno izgrabuljati željeno mesti, kako biste razbili sabijenu zemlju u gornjim slojevima. Zatim dodajte tanak sloj komposta. Posle setve travnog semena, zemlju treba redovno zalivati. Travnjake treba kositi redovno, dokle god trava raste. I tokom hladnijih dana, kasnije u jesen, trava će ostati snažna, posebno ako ima dovoljno padavina. Ukoliko je podloga vlažna, odložite košenje. Ovo obezbeđuje bolji rez, i lakše košenje. Krajem ovog meseca, ili početkom sledećeg, kada se očekuje poslednje košenje, sečiva na kosačici treba podesiti niže. Ovim se izbegava visoka trava tokom zime, a što dovodi do mogućnosti oboljevanja travnjaka u proleće. Ovaj period je pogodan za vađenje lukovica gladiola. Lukovice treba očistiti, pregledati, i uskladištiti na suvo, hladno i tamno mesto do sledeće godine. Muškatle se mogu razmnožiti vegetativnim putem -reznicama. Perene se mogu razmnožavati deljenjem u septembru i oktobru. Biljku treba podeliti oštrim ašovom tako da svaki deo sadrži deo korenovog sistema i nekoliko pupoljaka. Septembar je vreme kada možete početi sa pripremom sobnih biljaka, koje ste držali na balkonu ili u vrtu tokom leta, za unošenje unutra. Biljke je dobro, ukoliko imate za to mogućnosti, aklimatizovati, tako što ćete ih uneti u neku tranzitnu prostoriju (npr.trem) gde je tamnije, i vazduh je suvlji, kako bi lakše podnele promenu mesta. Pregledajte ih od bolesti i štetočina. Izbegavajte orezivanje drvenastih biljaka i ruža u ovom periodu, jer još uvek nije vreme za to. Orezivanje će podstaći rast novih izbojaka koji mogu biti oštećeni predstojećim niskim temperaturama. Umesto toga, sačekajte do kraja vegetacije. Tokom druge polovine oktobra stiču se povoljni uslovi za sadnju, posebno ruža. Precvetalo jednogodišnje, sezonsko cveće, lišće i travu možemo da iskoristimo ostavljajući na kompostište i njime ćemo sledeće godine dobiti nov, dragocen kompost.

Tomislav Stojanović iz Pasi Poljane kod Niša u svojoj bašti gaji više od hiljadu vrsta ruža.

Počelo je kao hobi, a preraslo u biznis u koji je uključena cela porodica.

Biolog po struci, penziju je stekao kao ekonomista, a medju ružama je, kaže, našao mir. Počelo je kao hobi pre četiri decenije.

“Tražio sam neki hobi gde bih se osvežio posle posla i radio nešto što volim. U MIN-u su sadili ruže i odmah mi je pala ideja, počeo sam da skupljam sorte i literaturu i tako sam počeo“, priča Tomislav.

Počeo je sa nekoliko vrsta, sada je medju najvećim kolekcionarima ruža u Evropi. I svakom od ovih mirisnih cvetova Tomislav zna ime.

“Ajfelova kula, Šarl De Gol, maršal Tito, Kenedi, Beluči, Ingrid Bergman... Najviše imena imaju glumci i pevači. Ja sam uspeo da stvorim jedno desetak vrsta i prvo smo dali ime Otac i sin, po rasadniku, pa onda imena unukaLuka, Saša, Miša, Anja, baka Ljija...“, ističe on.

Put od hobija do ozbiljnog porodičnog biznisa, Stojanovići su prošli za samo nekoliko godina. U njihovom rasadniku, sa više od 30 hiljada sadnica, radi se od februara do novembra.

“Sin vodi rezani cvet, ja sadnice, žena pomaže, snajka, deca, svi. Od toga živimo“, dodaje Tomislav.

Njegova supruka Ljiljana Stojanović kaže da pomažem u klasiranjum, skidanju trave... “Neko nam zavidi kako su lepe, ali kad pogleda koliko je posla.. Mnogo se radi, ima i trave, i da se reže procvetalo, okopava“, objašnjava ona.

Retko ko prodje kraj ovih mirisnih polja, a da ne zastane i uživa u njihovoj lepoti. Stojanovići rado poklanjaju cveće.

“Dodje žena za roditeljski, za svadbu ,za neko veselje i dajem kad ima,pune kofe su“, kaže Ljiljana.

Iako od cveća žive, Stojanovići kažu , za njih je ova bašta, pre svega, oaza mira i lepote, a ruža simbol ljubavi, pa i nakon više od pet decenija braka, Tomislav svakoga dana svojoj lepšoj polovini pokloni bar jedan cvet.

Izvor: www.b92.net

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Октобар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30 31