Ruska inspekcijska služba donela uredbu po kojoj tri velika proizvođača iz Srbije od 1. juna mogu da nastave izvoz na ovo tržište. Posle tačno godinu dana, Rusija je odblokirala izvoz mesa i prerađevina nekoliko velikih srpskih proizvođača kojima je ovo tržište od juna 2019. bilo nedostupno. Prema uredbi od 29. maja koju je objavio „Roseljhoznadzor”, izvoz je od 1. juna odobren kompanijama „Zlatiborac”, „Karneks” i „Big bul”. One praktično već sada mogu da svoje proizvode i prerađevine od različitih vrsta mesa plasiraju na ovo tržište. Ova informacija je „Politici” potvrđena i u Upravi za veterinu.

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović rekao je za „Politiku” da je naša država sa stručnjacima iz „Roseljhoznadzora” radila na usaglašavanju propisa i u toku pandemije, a rezultat toga su izvozne dozvole ovih proizvođača.

– Po ko zna koji put se pokazalo da je hrana naš put u svet – rekao je on i dodao da je ovo sada značajna mogućnost da se u vreme krize na svim tržištima poveća izvoz ovog domaćeg sektora. Ruska Federacija je da podsetimo u junu prošle godine, na 60 dana blokirala uvoz mesa i prerađevina za četiri kompanije iz Srbije – industrija mesa „Matijević”, „Karneks”, „Big bul fuds” i „Zlatiborac”. Tri od četiri kompanije se vraćaju na rusko tržište, dok je, kako nezvanično saznajemo, „Matijević” odustao.

Mere su uvedene nakon što su ruski veterinarski inspektori u redovnoj i najavljenoj kontroli obišli srpske kompanije iz ovog sektora, koje su imale dozvolu za izvoz mesa i prerađevina na to tržište. Spisak zamerki ruske inspekcije je bio dug i ticao se uglavnom načina klanja životinja, ishrane, obrade i čuvanja mesa, uslova proizvodnje i skladištenja.Ministarstvo poljoprivrede je tada izjavilo da je ova mera usmerena direktno ka kompanijama, ali ne i Srbiji kao državi. Tada su napomenuli da je reč o nepravilnostima koje je moguće otkloniti, pa je kompanijama odmah naloženo da se prilagode ruskim veterinarskom propisima ukoliko žele da posluju u toj zemlji. U zajedničkom saopštenju, koje su tada našoj redakciji poslale kompanije „Karneks”, „Zlatiborac”, „Big bul”, i „Matijević”, navedeno je da se odluka ruske Federalne službe za veterinarski i sanitarni nadzor odnosi na neusaglašenosti sa procedurama ruskih normativno-tehničkih uslova, koje mogu da se razreše u kratkom roku. Međutim, privremeno ograničenje od 60 dana trajalo je malo duže. Kompanije su tada istakle da do sada nisu imale sličnih problema i da su godinama aktivni izvoznici na tržište Ruske Federacije. U saopštenju koje je našoj redakciji poslala kompanija „Karneks” navodi da se odluka o ponovnom izvozu odnosi se na termički obrađene proizvode od svinjskog i goveđeg mesa, koje je ova kompanija izvozila na tržišta Carinske unije (Rusiju, Belorusiju i Kazahstan).

– Na osnovu kompletirane dokumentacije koju je priložilo Ministarstvo poljoprivrede Srbije, Federalna služba za veterinarski i fitosanitarni nadzor objavila je da su, prema rezultatima dostavljenih materijala, otklonjene sve neusaglašenosti – navodi se u saopštenju.

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/455519/Ponovo-krece-izvoz-mesa-i-preradevina-u-Rusiju

Nije samo pandemija koronavirusa smanjila izvoz srpskog voća i povrća. Problem izazvan koronavirusom rešiće se do jeseni kada dolazi jabuka kao voće koje najviše izvozimo, ali ostaje pojava „patriotske poljoprivrede“ koja jača u svetu i koja podrazumeva zatvaranje najrazvijenijih tržišnih zemalja u svoje granice.

Ovo je mišljenje agrarnog ekonomiste i nekadašnjeg zamenika resornog ministra Milana Prostrana. Prema njegovim rečima za izvoznike malina neće biti problema, jer je to voće koje se u svetu najmanje proizvodi. Problem bi mogao da postoji sa izvozom ranih sorta voća kao što su trešnja, breskva i kajsija.„Srbija očekuje generalno od izvoza voća da se devizni priliv što više ostvaruje. Ali svi se sada presabiraju, i danas se javlja taj termin „patriotska poljoprivreda“. Odnosno, ponovo se zatvaraju i najrazvijenije tržišno razvijene zemlje u neke svoje granice. Sa druge strane, velike količine voća celoj u Evropi, odnosno u Evropskoj uniji propašće iz dva razloga. Prvo, sada nemaju dovoljno sezonske radne snage, pa nema ko da obere voće i drugo, zbog korone postoje problemi pre svega u transportu“, smatra Prostran.Rusija kao jedno od dominantnih izvozih tržišta Srbije uložila je ogromna sredstva u podizanje sopstvenih voćnjaka, tako da su, prema rečima našeg sagovornika, Rusi počeli da zadovoljavaju svoje potrebe pre svega za jabukom iz domaće proizvodnje. Kao što je Rusija ulaganjem u proizvodnju žita poslednjih godina postala i njegov veliki izvoznik, tako Prostran isto očekuje i na nivou voćarske proizvodnje. Uprkos tome, rusko tržište je veliko, pa za sada srpski izvoznici ne treba da strepe.Rusko tržište je veliko i tu će još ta trgovina da postoji, ona će samo da se zaoštrava sa stanovišta kvaliteta. Moraće da se ispoštuju svi zahtevi. Ja sam se bavio tim tržištem. Prvo smo morali da dogovorimo fitosanitarne i veterinarsko-sanitarne uslove i to je potpisano 2010. godine. Od tada je u toj trgovini puno novih elemenata i momenata. Kupci su u Ruskoj federaciji postali i probirljivi i zahtevniji, tako da na trgovcima ostaje da ta pitanja doteruju, da upakuju bolje, da budu solventniji partneri. Ali, i korona će ostaviti nekog traga“, smatra Prostran i dodaje da će ova sezona biti prebrođena i da će i uprkos vremenskim nepogodama koje su smanjile određene prinose viškovi biti potrošeni u Srbiji, a oni kvalitetniji će naći svoj put i u svet.Na pitanje, kako bi država mogla da pomogne izvoz u uslovima štete koju je nanela pandemija koronavirusa po svetske ekonomije, naš sagovornik odgovara da je Srbija davala povoljne kredite za podizanje savremenih zasada voća, a da sada može samo da utiče na otklanjanje izvoznih barijera u saradnji sa državama u koje se tradicionalno vrši izvoz:

„To je njen posao da u pregovorima sa zemljama u koje izvozimo otkloni sve te sisteme vanserijske zaštite. Ali, država se očigledno ne bavi tržištem, ona to ostavlja na rizik poslovnim ljudima. Hoću ipak da verujem da će tržište funkcionisati pre svega prema zemljama u kojima imamo tradicionalne kupce“.U vezi sa otvaranjem novih, dalekih izvoznih tržišta, Prostran nije naročito optimističan:

„Nisam neki veliki optimista kada su u pitanju dalekoistočne zemlje. Video sam da će neke količine ići za Kinu, Japan, Kazahstan, Tursku, ali mislim da mi još nemamo tako velike kapacitete da možemo ozbiljno da budemo prisutni na tim tržištima. Na kraju krajeva kalkulacija izvoza nije baš tako jednostavna, ona je dosta opterećena dalekim troškovima transporta“.Naš sagovornik zaključuje da ove godine neće biti lako na surovom tržištu kome je koronavirus dodatno zagorčao život, i da će jedan deo voća ostati za domaće potrebe. Kako kaže, bilo bi dobro da imamo prerađivačke kapacitete pa da se sav višak prevede u više faze prerade, ali je u Srbiji veliki broj kapaciteta ugašen, pa ćemo višak sami morati da pojedemo.

Izvor:https://rs-lat.sputniknews.com/ekonomija/202005261122648816-sirom-sveta-jaca-patriotska-poljoprivreda--ugrozeni-srpski-vocari-bojana-stojadinovic/

Izvoznici svih vrsta voća iz Srbije u Rusiju, osim jabuka, breskvi i nektarina, ubuduće će lakše plasirati robu na to tržište.Lakši izvoz omogućiće nova pravila po kojima je neophodni minimalni kapacitet hladnjača smanjen sa 500 na 200 tona, saopštilo je danas Ministarstvo poljoprivrede Srbije.

Po novoj Uredbi o evidenciji izvoznika voća i povrća u Rusiju, izvoznici šljiva, trešanja, višanja, jagoda, malina, borovnica, kupina, ribizli, drenjina, brusnica i sličnog sitnog voća, moraće u vlasništvu ili zakupu da imaju hladnjaču kapaciteta najmanje 200 tona. Liberalniji uslovi za skladišne kapacitete odnose se i na povrće.

U Ministarstvu poljoprivrede su istakli da će ovakva odluka mnogim poljoprivrednim proizvođačima iz Srbije dodatno olakšati izvoz na rusko tržište, uz podsećanje da je to rezultat intenzivnih razgovora i dobre saradnje nadležnih službi i resornih ministarstava dveju zemalja.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2020&mm=03&dd=13&nav_id=1666071 

Poljoprivreda regiona je, prema podacima Regionalne privredne komore Šumadijskog i Pomoravskog upravnog okruga, u prvih sedam meseci ove godine, u spoljno-trgovinskoj razmeni, ostvarila suficit u iznosu od 20,2 miliona evra, što je više nego u istom periodu prošle godine.

Od početka godine, do avgusta, zabeležen je veći izvoz mlečnih proizvoda, jakih pića i destilata, ali i mesnih prerađevina, a najviše se izvozilo u Rusiju, države Evropske unije i područje CEFTA zemalja.

Komentarišući izvoz agrarnih proizvoda za prvih sedam meseci ove godine na području koje pokriva Regionalna privredna komora Šumadijskog i Pomoravskog upravnog okruga, Dušan Petković, koordinator poljoprivrede, je rekao da je od početka godine, do avgusta ostvareni izvoz u regionu nešto veći od 31 miliona evra, dok je uvoz iznosio oko 11 miliona.

Posmatrajući strukturu izvoza, značajnije je porastao izvoz mlečnih proizvoda – veći je za 15,8 % u odnosu na prošlogodišnji, izvoz jakih pića i destilata za 7,8%, a evidentan je i značajniji izvoz mesnih prerađevina nego što je to bilo u 2018. godini.

U Regionalnoj privrednoj komori Šumadijskog i Pomoravskog upravnog okruga kažu da je prošle godine ostvaren izvoz junećeg mesa od preko tri miliona evra, a da je ove godine bilo zastoja. Više od šest miliona evra iznosio je izvoz voća za prvih sedam meseci ove godine.

Najviše su se, u ovom periodu izvozile višnje, šljive i jabuke. Od početka godine do avgusta, skoro da je dupliran izvoz voćnih rakija, što samo potvrđuje da pojedini proizvodi polako pronalaze put do kupaca.

U posmatranom periodu, najviše se izvozilo na područje CEFTA država – 44 odsto, u Rusku Federaciju – 25 procenata, dok ostatak čine zemlje Evropske unije.

U Komori tvrde da sezona još uvek traje i da je nezahvalno davati prognoze, ali da se očekuju rezultati na nivou prošlogodišnjih, imajući u vidu da je za nama teška godina u pogledu klimatskih uslova.

Izvor:http://rtk.co.rs/za-prvih-sedam-meseci-suficit-u-poljoprivredi-202-miliona-evra/

Više od trećine srpskog izvoza u Rusiju čine poljoprivredni proizvodi, a među njima prednjače sveža jabuka, jagoda, soja u zrnu, mladi sir, breskva, višnja, trešnja, zamrznuto povrće. Izvoz robe biljnog porekla u Evroazijsku ekonomsku uniju sada je definisan Fitosanirnim sporazumom koji je bio jedan od uslova za potpisivanje novog Sporazuma o slobodnoj trgovini sa tom ekonomskom zajednicom.

Slađana Lukić iz Uprave za zaštitu bilja objašnjava za RTS da će Fitosanitarni sporazum o izvozu srpskih proizvoda, u okviru sporazuma sa Evroazijskom ekonomskom unijom, imati zakonsku snagu i obavezivati proizvođače – od bezbednosti do kvaliteta proizvoda.

Lukićeva ukazuje da je važno da srpski proizvođači budu edukovani i da znaju šta sme a šta ne sme da se radi.

– Na primer, postoje štetočine koje su kod nas široko rasprostranjene, a ne smeju biti prisutne u izvozu. Na primer, Cydia molesta (breskvin smotavac). Ukoliko se primene pravilni tretmani i zaštiti voćnjak, ona neće biti problem – objašnjava Lukićeva.

Predstoji, kaže, uvođenje novih tehnologija, izgradnja novih skladišnih kapaciteta. – Važno je da se taj prirodni kvalitet očuva do plasiranja robe na tržište – napominje Lukićeva.

Ona objašnjava da je jedan od bitnijih elemenata sporazuma elektronska razmena podataka putem državnih informacionih sistema.

– Mi se sad integrišemo sa ruskim sistemom. Onog momenta kad ubacimo podatke u Srbiji o toj pošiljci, ti podaci će odmah biti vidljivi i ruskoj strani. To će pojednostaviti postupke tamo, uvoz, ubrzaće se protok robe. Eliminisaće se mogućnost falsifikovanja naših dokumenata sa čim smo imali velike probleme – napominje Lukićeva.

Izvoz rakije je, ukazuje, izuzetna šansa za Srbiju. – Treba organizovati sastanke rusko-srpskih izvoznika da se brendira vrhunski srpski proizvod – navodi Lukićeva.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2673157/elektronska-razmena-podataka-sa-rusima-eliminise-mogucnost-falsifikovanja-dokumenata

U Beogradu se održava "Agrobiznis forum republike Srbije i Ruske Federacije", koji treba da unapredi odnose dve države. I poljoprivreda spaja Srbiju i Rusku Federaciju. Dve države, odnosno privrednici, će o ovoj temi razgovarati na "Agrobiznis forumu", koji se u srpskoj prestonici održava danas i sutra. Zamenik stalne predstavnice Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) u Republici Srbiji Anas Karman, u razgovoru za "Novosti", naglašava da je rusko tržište uz EU jedno od najznačajnijih za našu državu.- Poljoprivreda je nesporno veoma bitan sektor privrede Srbije. Skoro polovina stanovništva živi u ruralnim oblastima, značajan procenat radne snage angažovan je upravo u poljoprivredi, a ukupna spoljnotrgovinska razmena u ovom sektoru dostigla je brojku od 4,6 milijardi evra u 2018. godini, što je za zemlju poput Srbije svakako značajno. Poljoprivredni izvoz čini četvrtinu ukupnog izvoza zemlje i ujedno je ovaj sektor jedini segment ukupne spoljnotrgovinske razmene sa konstantnim suficitom.

Karman kaže da se, s druge strane, sektor poljoprivrede i dalje suočava sa problemima poput usitnjenosti poseda, nedovoljnih investicija u tehnološki napredne proizvodne procese, radne snage koja nije adekvatno kvalifikovana, nedovoljno razvijene infrastrukture u ruralnim područjima, niskog nivoa ulaganja u prerađivačku industriju, usklađivanja proizvodnih procesa sa međunarodnim standardima kvaliteta kako bi se omogućio pristup novim tržištima.Naš sagovornik tvrdi da je, pored investicija u rast produktivnosti sa ciljem podizanja prinosa u praktično svim sektorima poljoprivrede, potrebno fokusirati se na ulaganja u dodatu vrednost proizvoda. Karman "gađa" na primenu nauke i tehnoloških rešenja iz oblasti "pametne" poljoprivrede, koja bi trebalo da podstakne razvoj tržišno orijentisane poljoprivrede:

- Potrebno je iskoristiti sve mogućnosti koje pruža bescarinski režim koji Srbija ima sa mnogim zemljama i ekonomskim zajednicama poput RF, Turske, EU i drugih koje čine tržište od 800 miliona potrošača. Tržište Srbije od svega sedam miliona potrošača je malo za potencijal koji sektor domaće poljoprivrede sa sobom nosi pa je u tom smislu izvoz jedini put napred.Na pitanje o sporazumima o slobodnoj trgovini sa EU, Rusijom, zemljama CEFTA, EFTA i Belorusijom i tome koliko su se oni do sada povoljno odrazili na plasman poljoprivrednih proizvoda, Karman kaže:

- Ukoliko pogledamo izvoz koji poljoprivredno-prehrambeni sektor ostvaruje u poslednjih nekoliko godina, može se zaključiti da pojedini srpski izvoznici ostvaruju značajne poslovne aranžmane, pre svega u trgovini sa EU i sa druge strane RF. Usled trgovinskih barijera koje postoje u razmeni između EU i Rusije, srpski izvoznici, u prvom redu izvoznici svežeg voća, uspeli su da pronađu tržište za svoje proizvode u RF i da proteklih nekoliko godina ostvare znatne vrednosti izvoza. Ipak, bitno je napomenuti da izvoz u RF čini svega 7% ukupnog poljoprivrednog izvoza Srbije i da prostora za rast ima i dalje.

Karman kaže da je u okviru projekta One stop shop predstavljena e-platforma buyserbian.com, koju je uz podršku UNDP razvila Privredna komora Srbije:

- Ideja platforme je da pomogne izvoznicima, prvenstveno onima koji izvoze u RF, ali je ovaj koncept primenljiv i na druga tržišta. Postavljanjem svoje ponude na platformu, srpski izvoznici postaju dostupni ruskim partnerima, koji će imati mogućnost pretrage sve robe koja se nalaze na sajtu.KROZ projekat "Pomoć trgovini - Podrška jačanju proizvođačkih kapaciteta u agroindustrijskom sektoru u Republici Srbiji", koji zajedno sprovode Vlada RF i UNDP, pomogli smo kompanijama u agrobiznis sektoru da poboljšaju poslovanje i obezbede pristup novim tržištima, posebno tržištu RF i ZND. U saradnji sa nacionalnim partnerom, Ministarstvom poljoprivrede, sprovodili smo tri grupe mera kako bismo pomogli korisnicima projekta. To su: učešće na velikim međunarodnim sajmovima hrane i pića, podrška za unapređenje poslovanja malih i srednjih agrobiznis preduzeća i njihovog boljeg pozicioniranja na lokalnom i regionalnom tržištu i podrška individualnim proizvođačima kroz edukaciju, nalaženje tržišta za njihove proizvode i povezivanje sa većim učesnicima u tržišnom lancu.

Izvor:http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/ekonomija/aktuelno.239.html:825822-Duga-lista-problema-koci-Srbiju-na-putu-ka-trzistu-od-800-miliona-ljudi

Dogovoreni su detalji Sporazuma o slobodnoj trgovini između Srbije i zemalja članica Evroazijske ekonomske Unije, koji će u petak biti potpisan u Moskvi. Koje su novine u odnosu na prethodne bilateralne sporazume koje je Srbija imala sa svakom zemljom članicom Unije?

Novina je to što u sporazumu osim Rusije, Belorusije i Kazahstana sada učestvuju i Kirgistan i Jermenija. Lista za bescarinski izvoz se u odnosu na prethodne sporazume proširuje za kozje i ovčije sireve, kao i za visokokvalitetne voćne rakije. Za ove proizvode nema ograničenja. Kvote smo dobili za kravlji sir, cigarete i vinjak.Jagoda Lazarević, šef pregovaračkog tima sa carinskom unijom, kaže za RTS da su pregovori bili tvrdi, ali da veruje da će se obim trgovinske razmene povećati. Prema njenim rečima, Srbija je veliki izvoznik sireva – od ukupne količine koja se izveze dve trećine su namanjene Ruskoj Federaciji, što je, kaže, nekih 10.000 tona.

"Zato je naš prioritet tokom pregovaranja bio da sirevima koji su bili izuzeti damo pristup ovom velikom i značajnom tržištu i Rusiji i celoj Evoazijskoj ekonomskoj uniji", kaže Lazarevićeva.To su visokokvalitetni sirevi koji donese veću dodatu vrednost – tvrdi, polutvrdi, kozji, ovčiji. Tu vidimo šansu za naše proizvođače, kaže Lazarevićeva.

Ističe da je država obezbedila pravni okvir da naši proizvođači rakija uđu i budu konkurentni po cenama i da ponude nešto što u Rusiji nema.Očekuje da dosadašnji investitori povećaju obim proizvodnje, kao i da dođu novi.

"Struktura našeg izvoza je manja iz godine u godinu, proizvod koji najviše izvozimo su automobilske gume", rekla je Lazarevićeva.

Prema njenim rečima, Rusija će imati iste koncesije kao i do sada, a što se tiče novih članica u ovom sporazumu (Kirgistana i Jeremenije) sa njima je dogovorena trampa – kvota za kvotu.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/nove-pogodnosti-za-srpske-izvoznike-kozji-i-ovciji-sirevi-iz-srbije-na-ruskoj-trpezi/76ennq6

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović potpisaće danas u Palati Srbije poseban Sporazum o fitosanitarnoj zaštiti sa Ruskom Federacijom.
Taj sporazum na drugačiji, odnosno nov način reguliše slanje voća i povrća ka Rusiji.Sve informacije o pošiljkama srpskog voća i povrća naći će se u zajedničkom informacionom sistemu Srbije i Rusije.

Na taj način kamioni sa pošiljkama neće morati još nekoliko puta dodatno da se pregledaju dok stignu u Rusku Federaciju.

To je znatno bolji i sigurniji način funkcionisanja, smanjena je birokratija, rekao je Nedimović za TV Prva i istakao da ono što je najvažnije za srpske proizvođače je to što će ceo proces biti jeftiniji.

"S druge strane, mi ćemo sad moći naše propise na osnovu ovog Sporazuma da uprostimo i pojednostavimo da naši proizvođači, izvoznici, imaju bolji tretman", ukazao je Nedimović.

On je podvukao da su tokom njegovog nedavnog boravka u Rusiji rešeni i problemi koji su se ticali izvoza mesa iz Srbije i da je "ta stvar završena i stavljena ad akta".

Izvor:http://www.rtv.rs/sr_lat/ekonomija/aktuelno/sporazum-sa-rusijom-o-regulisanju-slanja-voca-i-povrca_1058680.html

Od 25. oktobra Srbija će imati bescarinski izvoz rakije u Rusiju, najavio je ministar poljoprivrede, šumarsta i vodoprivrede Branislav Nedimović.Ministar je za televiziju "Hepi" rekao da su jabuke dominantan proizvod koji se izvozi na rusko tržište ali i da je naša zemlja otvorila alternativna tržišta, poput Indije.

"Što se tiče ruske robe, ima pilećeg mesa koje se uvozi, ima dosta poluproizvoda koji se uvoze. Jabuke su dominantan proizvod koji se izvozi na rusko tržište. Od 25. oktobra Srbija će ima bescarinski izvoz na rakije. Vremenske prilike mogu često da naprave kuršlus, zato mi tražimo alternativno tržište, otvorili smo tržište Indije", rekao je Nedimović. Kako kaže, proizvodi sa Kosova zbog sertifikacije ne mogu da prođu administrativnu linju, tako da su oni vrlo često suočeni sa barijerama, ali se dobro prodaju voće i povrće na pijacama u Prištini.

"Čujem da jako dobro prodaju voće i povrće na pijacama u Prištini. Srbiji najviše odgovara otvoreno tržište, imate uvek problem da nemate gde da plasirate robu", kazao je Nedimović.

Obilazeći sela u Srbiji primećuje da se sve više uzgaja dunja, kao i da je primetna velika količina tovnog govedarsta u opštinama nadomak Rumunije.

Ministar dodaje da Srbija izdvaja 7.000 dinara za subvencije po ovci, dok EU, kaže, daje mnogo manje. On je izneo zapažanje sa terena i rekao da država treba da pomogne uzgoj teladi, jer su uvezena telad, kaže, često bolesna.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2019&mm=10&dd=16&nav_id=1604494

Federalna služba za veterinarski i fitosanitarni nadzor ukinula privremenu zabranu izvoza jednoj od četiri srpske kompanije
Kompaniji Zlatiborac d.o.o. ponovo je dozvoljen izvoz na tržište Ruske Federacije, počev od 14. oktobra 2019. godine.
Podsećamo, Ruska Federacija je 4. juna 2019. godine privremeno suspendovala izvoz mesa i mesnih prerađevina za četiri kompanije iz Republike Srbije, i to: „Zlatiborac“, „Carnex“, IM „Matijević“ i „Big Bull Foods“. Odmah nakon stupanja na snagu ovih privremenih mera, kompanija Zlatiborac je otpočela sa intenzivnim radom na otklanjanju neusaglašenosti, koje su se odnosile na procedure i normativno-tehničke uslove, a koje je evidentirala Federalna služba za veterinarski i fitosanitarni nadzor Ruske Federacije.
Već sredinom juna meseca 2019. godine, kompanija Zlatiborac je dostavila izveštaj o izvršenim korekcijama, čime su ispunjeni dodatno postavljeni zahtevi za izvoz na tržište Evroazijske ekonomske unije. Na osnovu dokumentacije koja je priložena Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije, a koju je razmotrila ruska inspekcijska služba, doneta je odluka o ukidanju zabrane izvoza.
Ovom odlukom „Roseljhoznadzora“, kompanija Zlatiborac nesmetano nastavlja sa poslovanjem na tržištu Ruske Federacije, na kome je prisutna od 2012. godine.

Izvor: Agrobiznis magazin

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јул 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31