Kako možemo promeniti svet hranom koju jedemo? Da li je to što jedemo globalno pitanje, jer utiče i na nas i na buduće generacije? Ili je to lokalno pitanje,  budući da se hrana upravo tu i proizvodi – u lokalnim zajednicama? Ovo su samo neke od tema dvodnevne konferencije ”Hrana sutrašnjice – Zlatibor” koju je ambasada Švedske organizovala u saradnji sa Švedskim institutom, opštinom Čajetina, Regionalnom razvojnom agencijom Zlatibor (RRA), kao i lokalnim organizacijama i preduzetnicima Zlatiborskog okruga.

”Hrana je odlična tema za saradnju između Srbije i Švedske. Ona znači mnogo toga – prvo poslovnu i trgovinsku saradnju. Sve maline koje se prodaju u Švedskoj stižu baš iz ovog dela Srbije. Imamo poslovni potencijal koji treba još razvijati. Ova tema je važna jer za proizvodnju zdrave hrane treba imati čistu životnu sredinu, a i Švedska i Evropska unija žele da i u Srbiji, bude čisto kao i u ostalim zemljama”, rekao je ambasador Švedske Nj.E. Jan Lundin.

Cilj švedskog projekta ”Hrana sutrašnjice” je promocija umrežavanja individualaca, grupa i organizacija koje se bave konceptom ”zelene hrane”. Hrana sutrašnjice okupila je predstavnike Zlatiborskog okruga (Arilje, Bajina Bašta, Kosjerić, Nova Varoš, Priboj, Prijepolje, Sjenica, Užice i Čajetina) koji su se sastali sa ambasadorom i saradnicima i razgovarali o mogućnostima saradnje.

Uz brojne goste iz Švedske i regiona i uz prisustvo lokalnih proizvođača organske hrane,  predstavljeni su primeri dobre prakse, što je i namera projekta ”Hrana sutrašnjice”- da se približe zelene inicijative, okupe lokalni preduzetnici koji se bave promocijom zelenog koncepta, kao i da se podstaknu predstavnici lokalnih zajednica da razmišljaju zeleno u procesu proizvodnje hrane.

“Govorimo o tome koliko je važna hrana i koliko je bitno razmišljati i usmeriti se na značaj sistemske proizvodnje hrane u jednom društvu. U ovaj projekat se nisu uključili samo pojedinci, već i mladi ljudi i start-ap organizacije koje se bave ovom temom sa ciljem da podignemo svest o značaju zdrave hrane”, rekla je menadžerka projekta Birgita Tenander iz Švedskog instituta.

O svom iskustvu u  proizvodnji i plasmanu svojih proizvoda, kao i o izazovima sa kojima su se suočavali, govorili su i preduzetnici iz Srbije.

”Drago mi je što su ovde ljudi puni entuzijazma. Nadam se da ce nam se pridružiti i drugi poljoprivrednici i da ćemo svi zajedno, malim koracima doprineti očuvanju životne sredine. Moramo brinuti o tome kakvu planetu ostavljamo deci”, rekla je Jasmina Kostić vlasnica gazdinstva ”Koza i vuk” koja je urbani način života zamenila proizvodnjom kozjeg sira.

Manifestacija se nastavlja i danas, kada će biti reči o važnosti sinergije lokalnog sistema proizvodnje hrane, kao i o promociji i marketingu zdravog načina ishrane koji utiče na zdravlje svih ljudi.

Tokom našeg putovanja po Pešteru posetili smo i Sjenicu, mesto gde turisti sve češće vole da borave, naročito u letnjem periodu. To, kako kažu turističi radnici nije dovoljno, već žele da uposle kapacitete i u zimskom periodu. Sve ovo ne bi bilo moguće bez prirode kava je na Pešteru, vazduh i voda čisti, ljudi vredni, a pomogla je i država, ističe većina naših sagpvrnika. Jedni ističu da pored Ministarstva poljoprivrede, koje daje subvencije kako za ovce tako i za krave, značajnu ulogu ima i Ministarstvo trgovine kojim rukovodi ministar Rasim Ljajić jer zahvaljujući inisijatvama kojoj dolaze iz ovog resora turizam na Pešteru dobija na zamahu. Sve to nam potvrđuje i činjenica da zaista ovo mesto postaje značajna turistička destinacija. Možda ćete i pogoditi da ovde vojvođani najviše dolaze, alisiguran sam nećete, ni pretpostaviti da su po brojnosti, poljaci na drugom mestu. O svemu ovome u narednim redovima u razogovru sa Mihailom Tripkovićem koji je direktor Turističke organizacije Sjenice i sam poljoprivredni proizvođač – stočar tako da mu je lako da razume potrebu i mogućnost da se spoje aktivnosti u poljoprivrednoj proizvodnji, odnosno proizvodnja hrane koja će biti najbolje plasirana kroz turističke kapacitete. Razgovor sa gospodinom Tripovićem sam započeo na novom mostiću u gradskom parku, a završio pored Carske džamije čije se renoviranje privodi kraju.

Kakva je perspektiva razvoj turizma u Sjenici?

Svedoci smo da je u prošloj i pretprošloj godini došlo do povećanja broja poseta turista u našem kraju. Pred nama je jedan lep objekat “Sjenička kuća” koji može da posvedoči o uspešnoj infrastrukturnoj godini Turističke organizacije i lokalne samouprave Sjenice, naravno uz podršku Ministarstva turizma. Ono što je evidentno i sigurno jeste da je broj turista svake godine sve veći i trenutno su svi raspoloživi smeštajni kapaciteti popunjeni 100%, tj. tokom lepih, jesenjih i letnjih dana u Sjenici se uvek traži mesto više, ležaj više za goste.

Kanjon Uvca, jedna od atrakcija u okolini Sjenice

O svemu više u novom broju Agrobiznis-a za maj 2018. 

 

Koliko otprilike možete da smestite gostiju u jednom trenutku?

Maksimum naših kapaciteta u samom gradu je oko 500 ležajeva, koji se odnosi na hotelski i privatani smeštaj. Do pre samo nekoliko godina je postajao problem da se sugrađani afirmišu i da počnu da se bave turizmom, izdavanjem smeštaja, kategorizacijom svojih objekata. Od prošle godine su oni prepoznali značaj svea toga i  uz našu podršku i pomoć izvršili su kategorizaciju svojih smeštajnih kapaciteta. Sada imamo mogućnost da preporučimo već oko 20 objekata u privatnom smeštaju koji su kategorizovani i koji pružaju svoje usluge svim potencijalnim turistima. Dakle to je turizam u domaćoj radinosti, odnosno smeštaj i kapaciteti u seoskom turizmu.

Hotel Borovi u Sjenici nudi sjeničke specijalitete iz proizvodnje sa sopstvenih farmi

Nalazimo se ispred objekta u izgranji koji finansira Republika Srbija, o čemu se radi?

To je Sjenička kuća, etno – turistički kompleks. Put od ideje do realizacije ovog projekta je prilično dug i vezuje se na par generacija, tj. predstavnika lokalne samouprave. Ovaj projekat je zaustavljalo to što nije moglo da se dođe do idejnog rešenja. Ovo što vidite je sjenička kuća sa kraja 19. i početka 20. veka, tj. ovo je njena replika naravno nešto većih dimenzija. Ono što nju, na prvi pogled, karakteriše je izuzetno strm krov, pokriven šindrom, drvetom, i videćete na njoj nigde nema odžaka.

Sjenička kuća u centralnom parku

Zašto nema odžaka?

To je karatkeristična gradnja sjeničkih kuća. Odžak nikada u njima nije postojao, ložište je bilo ognjište, a sa ognjišta se dim slobodno širio u gornji deo kuće, odnosno ispod krova je izlazio, recimo  kao ispod poklopca. Upravo to je ono što je omogućilo dugovečnost drveta na krovu. Na taj način se drvo impregnira i to je održavalo po stotinu godina te krovne konstrukcije, koje su bez problema odolevale dugim sjeničkim zimama i snegovima po kojima je ovaj kraj i poznat.

 

Pita sa sjeničkim sirom 

Odakle najviše gostiju dolazi?

Oko 70% su nam gosti iz Vojvodine jer smo njima izuzetno zanimljivo područje, a ostatak gostiju je iz inostranstva. Kada je reč o gostima iz inostranstva, izdvojio bih goste iz Poljske, koji čine ogromne grupe, a već su prve počele da dolaze. Od ukupnog broja gostiju oni zauzimaju nekih 20% kapaciteta.

 

Uskoro će biti završeno renoviranje carske džamije

Za zemlje Zapadnog Balkana, posebno za Srbiju, čija je ekonomija u velikoj meri oslonjena na poljoprivredu, strateški su, u okviru pristupnih pregovora sa Evropskom unijom, bitne teme koje se odnose
na ruralni sektor. U tom smislu od velikog je značaja za sve zemlje regiona da stvore uslove za primenu IPARD-a instrumeta pretpristupne pomoći za ruralni razvoj. Ovaj instrument evropske pomoći zemljama koje su pred vratima EU zapravo je priprema za buduće učešće u kompleksnoj i jasno definisanoj Zajedničkoj agrarnoj politici Evropske unije, koja predstavlja set pravila jednakih za sve, i
koja podrazumeva zajednički agrarni budžet. Evropske pare biće na raspolaganju za investicije u imovinu poljoprivrednih gazdinstava (prva mera), za preradne kapacitete i marketing (druga mera), te za unapređenje ruralnog turizma i pratećih usluga (treća mera).

Da bismo što bolje razumeli način funkcionisanja fondova EU i principe agrarne politike EU, trebalo bi da razjasnimo i upoznamo se sa pojmovima koji se često pominju i tesno su vezani za funksionsanje
svih fondova EU. Savremena definicija pojma "ruralni razvoj" podrazumeva integralni i višestruki, održivi razvoj ruralnog (negradskog) prostora. Integralni, odnosno celovit razvoj ruralnih područja bitan je zbog diverzifikacije ruralne ekonomije koja se u vreme savremenih strukturnih procesa i zbivanja suočava sa brojnim problemima poput depopulacije, starenja stanovništva, generalno sve lošijim socio-ekonomskim pokazateljima koji čine ovaj prostor pasivnim i nepoželjnim za život. Diverzifikacija ruralne ekonomije ključna je iz razloga što čini preduslov demografske stabilizacije koja predstavlja osnovu za održivost svih komponenti razvoja.

 

Opširnije pročitajte u novom broju AgroBiznis magazina!

 

AgroBiznis magazin

Ukoliko o ovim temama želite da budete redovno informisani, pretplatite se na AgroBiznis magazin. Godišnja pretplata je samo 1800,00 dinara i uključuje 12 izdanja i sve poštanske troškove. Prijavite se putem telefona 011/4052-117, 060/0712-350 ili na imejl Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.. U toku je akcija, svaki novi pretplatnik dobija poklon iznenađenja. Za više informacija o našim posebnim izdanjima PČELARSKI PODSETNIK, kao i LEKOVITO BILJE posetite www.agrobiznis.rs.

Suočena sa sve većim napuštanjem sela, Evropa mora da obezbedi investicije i sprovodi politiku kojom će poljoprivredu učiniti privlačnijom, posebno mladim ljudima. Politička nesigurnost zbog nedosledne poljoprivredne politike Evropske unije, međutim, odvlači investitore. Loša infrastruktura, niske zarade i mala pokrivenost internetom demotivišu mlade da ostanu na selu. Seoska područja čine više od polovine površine EU, ali ne ispunjavaju svoje ekonomske i socijalne potencijale. Nezaposlenost je velika, a populacija je sve starija jer se sve više mladih seli u gradove u potrazi za novim mogućnostima. Za one koji ostaju na selu, nedovoljno investiranje u infrastrukturu ograničava ekonomski razvoj zbog čega je još teže ubediti mlade da život na selu može da pruži budućnost zbog koje vredi ostati.

 

"Ako želimo da održimo seoska područja u budućnosti, ako želimo da održimo poljoprivredu, moramo da privučemo mlade ljude", izjavio je predsednik Evropskog saveta mladih poljoprivrednika Janes Maes. "Mladi treba da vide da vredi živeti u seoskim područjima, da se od poljoprivrede može živeti i izdržavati porodica", rekao je Maes u Briselu na skupu o razvoju poljoprivrede koji je organizovao EURACTIV.com. Stiven Meredit iz organizacije EU za organsku hranu IFOAM veruje da poljoprivreda mora da bude u središtu politike seoskog razvoja. "Poljoprivreda je kičma seoskih područja. Ako nemamo poljoprivrednike biće još teže rešiti problem seoskog egzodusa", rekao je Meredit. Zarade poljoprivrednika su sada, međutim, 40% proseka širom EU. Manje od polovine seoskih područja ima pristup brzom internetu, što otežava seljacima da razvijaju posao i uvode inovacije. Sve to odvraća mlade da se bave poljoprivredom i da ostanu da žive i rade na selu.

 

Politička nesigurnost sputava investicije

Direktorka za seoski razvoj u Generalnom direktoratu Evropske komisije za poljoprivredu i seoski razvoj Džozefin Loriz-Hofman smatra da je investiranje u seosku infrastrukturu u velikoj meri pitanje "političke hrabrosti" u članicama EU. EU može da "obezbedi alat", rekla je evropska zvaničnica, ali zemlje pojedinačno moraju da odluče gde i u šta da investiraju. Obezbeđivanje novca za investicije, međutim nije lako za zemlje EU. Peka Pesonen, generalni sekretar udruženja poljoprivrednika i profesionalnih poljoprivrednih organizacija Copa-Cogeca, za nezainteresovanost investitora krivi "nedosledne" političke odluke EU. "Političko okruženje u Evropi je jednostavno previše nestabilno", ocenio je Pesonen. Prema njegovom mišljenju, ima mnogo primera koji pokazuju da "EU tvrdi da nauka preovladava u kreiranju politika sve dok joj se ne dopadne konkretan ishod".

Komplementarnost s drugim politikama

U vreme kada raste pritisak na budžet za Zajedničku poljoprivrednu politiku i kada bi izlazak Velike Britanije iz EU mogao da ostavi veliku rupu u finansijama posle 2020, učesnici skupa su se saglasili da je važnije nego ikad da se osigura da poljoprivrednici imaju koristi od niza politika EU, izvan Zajedničke poljoprivredne politike. Loriz-Hofman je izjavila da bi u cilju maksimalnog iskorišćavanja dostupnih sredstava, zemlje EU trebalo da kombinuju različite mogućnosti finansiranja iz regionalnih razvojnih i socijalnih fondova EU. Prema njenom mišljenju, prestonice članica EU treba da imaju unutrašnju diskusiju o povećanju komplementarnosti projekata koje finansiraju i da obezbede da budu korisni za seoski razvoj kad god je to moguće.

Poslanica Evropskog parlamenta iz Hrvatske Marijana Petir izjavila je da činjenica da je za četiri godine 80.000 mladih Hrvata napustilo domove, uglavnom na selu, da bi radili nisko-kvalifikovane poslove širom EU pokazuje da članice i Zajednička poljoprivredna politika moraju da definišu prioritete u regionalnom razvoju tako da se život i rad na selu ne smatra "sramotnim".

 

Izvor: EURACTIV.com

Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine odvojilo je pet puta više novca za mere ruralnog razvoja, izjavio je resorni ministar Branislav Nedimović tokom posete Loznici, gde je razgovarao sa poljoprivrednicima u Gradskoj upravi.Pet puta više novca za nabavku traktora, opreme, mehanizacije, za izgradnju skladišta za prerađivačke kapacitete - objasnio je juče Nedimović. On je, istovremeno, pozvao lokalne samouprave da poljoprivrednicima pomognu prilikom apliciranja za subvencije i daju na raspolaganje svoju infrastrukturu jer, kako je rekao, poljoprivrednici često nemaju vremena da "odlaze na šaltere i popunjavaju različite aplikacije".Nedimović je podsetio da će od 1. januara naredne godine premije za mleko biti isplaćene po kvalitetu. Gradonačelnik Loznice Vidoje Petrović istakao je da je grad Loznica prethodnih godina izdvajao značajna sredstva za podsticaj poljoprivredne proizvodnje. - Sada smo u poziciji da imamo jedan integrisan proces gde nećemo imati više duple mere da lokalne samouprave daju podsticaj, a da se to čini i sa centralnog nivoa - rekao je Petrović.

Pred poslanicima Skupštine Srbije uskoro će se, po hitnom postupku, naći predlozi izmena i dopuna Zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju i Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju da bi naredne godine poljoprivrednici dobijali veće podsticaje, pre svega u stočarstvu, ali i u drugim poljoprivrednim delatnostima.

Naime, usvajanjem izmena i dopuna Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, između ostalog, stvoriće se uslovi za usmeravanje podsticaja u oblasti direktnih plaćanja za stočarsku proizvodnju na širi krug korisnika, s obzirom na to da predloženi akt uključuje nove kategorije korisnika kroz izmenu postojećih šema podrške u okviru direktnih plaćanja i uspostavljanje novih, i to podsticaja u stočarskoj proizvodnji, odnosno za krave za uzgoj teladi za tov. Od naredne godine podsticaji će se davati za kvalitetne priplodne mlečne krave, kvalitetne priplodne tovne krave i bikove, krave za uzgoj teladi za tov, krave dojilje, kvalitetne priplodne ovce i ovnove, koze i jarce, priplodne krmače i neraste, tov junadi, tov jagnjadi i tov svinja. Tu su i košnice pčela, kao i roditeljske kokoške teškog i lakog tipa, roditeljske ćurke, kvalitetne priplodne matice šarana i pastrmke i proizvodnja konzumne ribe.

Izmene i dopune Zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju su nužne da bi se ispoštovala pravila i rokovi postavljeni sporazumom koji je Srbija potpisala s Evropskom komisijom u okviru Instrumenata za pretpristupnu pomoć. Sticanjem statusa kandidata 2012. godine, Srbija je dobila mogućnost da koristi komponente IPA fondova namenjene poljoprivredi i ruralnom razvoju, pri čemu je nužni uslov akreditovanje decentralizovanog sistema upravljanja, a deo operativne strukture tog sistema čini Uprava za agrarna plaćanja. Da bi se uredila procedura rada te uprave, neophodno je izmeniti postojeći zakon da procedure njenog rada ne bi bile u suprotonosti s njim. Zapravo se predloženim izmenama uređuje postupak rada Uprave u pogledu dodeljivanja novca iz IPARD fondova.

Tek kada se izmeni postojeći zakon, Uprava za agrarna plaćanja moći će da radi nesmetano i blagovremeno, što je osnovni preduslov za korišćenje IPARD fondova. Pošto će korišćenje tih para našim poljoprivrednicima biti omogućeno od naredne godine, potrebno je što pre izmeniti postojeći Zakon o poljoprivredi i ruralnom razvoju jer će u suprotnom taj novac i dalje biti nedostupan.

Lj. Malešević

Najveća korist za poljoprivrednike

Od izmena Zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju, kojima se stvaraju pravne osnove za sprovođenje IPARD programa, najveću korist će imati srpski poljoprivrednici, koji će moći da koriste novac za razvoj. No, za primenu tog zakona potrebna su i buyetska sredstva koja se moraju obezbediti za kofinansiranje projekata iz IPARD programa.

 

dnevnik.rs

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Октобар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30 31