Ministarstvo poljoprivrede je planirajući razvoj i unapređenje poljoprivredne proizvodnje za ovu godinu donelo Uredbu o raspodeli podsticaja u poljoprivredi u ruralnom razvoju na zadovoljstvo svih farmera i stručnjaka koji se bave ovom privrednom granom.

To je, kako ističe Robert Širtov, savetodavac za stočarstvo u vranjskoj Poljoprivredno savetodavnoj i stručnoj službi, od posebne važnosti za svakog farmera koji se bavi ili hoće da se bavi intenzivnom primarnom poljoprivrednom proizvodnjom ili preradom poljoprivrednih proizvoda zato što treba da zna kako da planira i raspodeli finansije za predstojeću proizvodnu godinu.

„Ovom uredbom predviđene su i mere ruralnog razvoja za unapređenje konkurentnosti i to za investicije u fizičku imovinu poljoprivrednog gazdinstva koje se odnose na podsticanje podizanja novih višegodišnjih zasada voćaka, vinove loze i hmelja, podršku za unapređenje primarne poljoprivredne proizvodnje, investicije za nabavku novih mašina i opreme za unapređenje primarne biljne i stočarske poljoprivredne proizvodnje, investicije u preradu i marketing poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda i proizvoda,kao i nabavku opreme u sektoru mesa, mleka i piva u iznosu od 1.000 dinara, izgradnju objekata i nabavku opreme u sektoru proizvodnje vina i jakih alkoholnih pića“, kaže Širtov.Po njegovim rečima predviđeni su i podsticaji u organskoj proizvodnji koji se odnose na očuvanje biljnih i životinjskih genetičkih resursa, diversifikaciju dohotka i unapređenje kvaliteta života u ruralnim područjima, unapređenje ekonomskih aktivnosti na selu kroz podršku nepoljoprivrednim aktivnostima, podršku mladima u ruralnim područjima, sprovođenje aktivnosti u cilju podizanja konkurentnosti u smislu dodavanja vrednosti kroz preradu kao i za uvođenje i sertifikaciju sistema kvaliteta hrane, organskih prizvoda i proizvoda sa oznakom geografskog porekla na gazdinstvima.

Svi poljoprivredni proizvođači koji su zainteresovani za realizaciju ovih mera agrarne politike Ministarstva poljoprivrede donete za ovu godinu kao i za dodelu sredstava koja se, između ostalog odnose, na ostvarenje prava premije za mleko, osnovne podsticaje u biljnoj proizvodnji, podsticaje za kvalitetne priplodne mlečene krave, tovne krave i bikove, ovce, koze, jarčeve, krmače, nerastove… mogu da se za sve informacije obrate savetodavcima Poljoprivredno savetodavne i stručne službe u Vranju.

Izvor:https://jugmedia.rs/usvojena-uredba-o-raspodeli-podsticaja-u-poljoprivredi-i-ruralnom-razvoju-za-ovu-godinu/

Uprava za agrarna plaćanja je objavila bodovnu listu podnetih zahteva za odobravanje projekta za IPARD podsticaje u Prvom javnom pozivu za podnošenje zahteva za odobravanje projekta za IPARD podsticajе za divеrzifikaciju poljoprivrеdnih gazdinstava i razvoj poslovanja - Ruralni turizam, koji jе trajao od 01. jula 2020. godinе do 30. oktobra 2020. godinе.
Visina podsticaja jе 65 odsto.

Podnosilac zahteva može izjaviti prigovor na ovu Rang listu u roku od 15 dana od dana objavljivanja Rang liste na zvaničnoj internet stranici Uprave za agrarna plaćanja.

Ovde možete pogledarti kompletnu rang listu:

http://uap.gov.rs/wp-content/uploads/2020/12/rang-lista-mera-7-prvi-poziv.pdf

 

Izvor: Agrobiznis magazin 

Novoosnovano partnerstvo između Čačka i Gornjeg Milanovca za razvoj ruralnih područja, odnosno lokalna akciona grupa održala je Skupštinu udruženja. Ova grupa je organizovana po dva principa, međusektorskom i međuteritorijalnom, a obuhvata i grupu za planiranje i Komisiju za odabir prioritetnih projekata. Cilj lokalne akcione grupe je pomoć i razvoj poljoprivrednih domaćinstava u ruralnim sredinama, Milanovca i Čačka.

LAG je lider pristup fondovima EU koji će biti na raspolaganju stanovništvu Čačka i Gornjeg Milanovca, odnosno žiteljima ruralnih krajeva koji se bave poljoprivredom. Neophodno je prepoznati ciljeve, odnosno prioritete u selima koja su pokrivena teritorijalno ovim partnerstvom.

Milka Nedeljković, predsednik UO LAG ČM , GM: Opština Gornji Milanovac na čelu sa gospodinom Predsednikom Dejanom Kovačevićem i gradonačelnik grada Čačka, gospodin Milun Todorović dali su nam saglasnost na formiranje te lokalne akcione grupe, tako da smo mi inicijatori, odnosno, da kažem stejt holderi ruralnog razvoja koji smo svakodnevno na terenu, koji najbolje vidimo koji su prioriteti i potencijali, ne samo registrovanih gazdinstava, nego i preduzetnika, pravnih lica da se udruže, odnosno da neke svoje prioritete kroz neke projekte buduće mogu da realizuju u zajedničkom interesu. 

Čačak i Gornji Milanovac osim što se graniče teritorijalno, imaju zajedničke ciljeve po pitanju poljoprivrede, ali i interesa za određene infrastrukturne projekte koji bi u narednom periodu doprineli boljem razvoju. Lokalna akciona grupa čini partnerstvo javnog, privatnog i nevladinog sektora gde se po lide pristupu tačno zna koliko članova mora biti iz kog sektora. Nedeljko Radulović, menadžer LAG ČA, GM: U planu LAG-a za naredni period je izrada strategije, lokalne strategije ruralnog razvoja teritorije LAG-a. To je nešto za šta smo dobili podršku do strane Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede preko konkursa na koji smo aplicirali u septembru mesecu, a sve u cilju da krenemo da menjamo situaciju na ruralnom području. Znači, ulazne komponente oko kojih ćemo razvijati aktivnosti su prikupljanje informacija sa terena sa ruralnog područja, uključivanje svih zainteresovanih strana kako obrazovnih institucija, tako i sportskih klubova, udruženja građana, udruženja koja promovišu domaću kulturu. 

Sve što članovi LAG-a trenutno rade ima za cilj da se izradi strategija koja će biti osnova za pravljenje projekata i njihovo sprovođenje u lokalnim zajednicama. Bez obzira što postoji podela među opštinskom granicom između Čačka i Gornjeg Milanovca, problemi su vrlo slični, a pred LAG-om je veliki posao, jer će Ministarstvo poljoprivrede do kraja godine raspisati konkurs za LAG-ove koji budu najbolje kotirani, a Čačak, Gornji Milanovac trenutno se nalaze na visokom mestu među 22 udruženja ovog tipa, koliko ih postoji u Srbiji.

 

Izvor: STUDIO B

Kako možemo promeniti svet hranom koju jedemo? Da li je to što jedemo globalno pitanje, jer utiče i na nas i na buduće generacije? Ili je to lokalno pitanje,  budući da se hrana upravo tu i proizvodi – u lokalnim zajednicama? Ovo su samo neke od tema dvodnevne konferencije ”Hrana sutrašnjice – Zlatibor” koju je ambasada Švedske organizovala u saradnji sa Švedskim institutom, opštinom Čajetina, Regionalnom razvojnom agencijom Zlatibor (RRA), kao i lokalnim organizacijama i preduzetnicima Zlatiborskog okruga.

”Hrana je odlična tema za saradnju između Srbije i Švedske. Ona znači mnogo toga – prvo poslovnu i trgovinsku saradnju. Sve maline koje se prodaju u Švedskoj stižu baš iz ovog dela Srbije. Imamo poslovni potencijal koji treba još razvijati. Ova tema je važna jer za proizvodnju zdrave hrane treba imati čistu životnu sredinu, a i Švedska i Evropska unija žele da i u Srbiji, bude čisto kao i u ostalim zemljama”, rekao je ambasador Švedske Nj.E. Jan Lundin.

Cilj švedskog projekta ”Hrana sutrašnjice” je promocija umrežavanja individualaca, grupa i organizacija koje se bave konceptom ”zelene hrane”. Hrana sutrašnjice okupila je predstavnike Zlatiborskog okruga (Arilje, Bajina Bašta, Kosjerić, Nova Varoš, Priboj, Prijepolje, Sjenica, Užice i Čajetina) koji su se sastali sa ambasadorom i saradnicima i razgovarali o mogućnostima saradnje.

Uz brojne goste iz Švedske i regiona i uz prisustvo lokalnih proizvođača organske hrane,  predstavljeni su primeri dobre prakse, što je i namera projekta ”Hrana sutrašnjice”- da se približe zelene inicijative, okupe lokalni preduzetnici koji se bave promocijom zelenog koncepta, kao i da se podstaknu predstavnici lokalnih zajednica da razmišljaju zeleno u procesu proizvodnje hrane.

“Govorimo o tome koliko je važna hrana i koliko je bitno razmišljati i usmeriti se na značaj sistemske proizvodnje hrane u jednom društvu. U ovaj projekat se nisu uključili samo pojedinci, već i mladi ljudi i start-ap organizacije koje se bave ovom temom sa ciljem da podignemo svest o značaju zdrave hrane”, rekla je menadžerka projekta Birgita Tenander iz Švedskog instituta.

O svom iskustvu u  proizvodnji i plasmanu svojih proizvoda, kao i o izazovima sa kojima su se suočavali, govorili su i preduzetnici iz Srbije.

”Drago mi je što su ovde ljudi puni entuzijazma. Nadam se da ce nam se pridružiti i drugi poljoprivrednici i da ćemo svi zajedno, malim koracima doprineti očuvanju životne sredine. Moramo brinuti o tome kakvu planetu ostavljamo deci”, rekla je Jasmina Kostić vlasnica gazdinstva ”Koza i vuk” koja je urbani način života zamenila proizvodnjom kozjeg sira.

Manifestacija se nastavlja i danas, kada će biti reči o važnosti sinergije lokalnog sistema proizvodnje hrane, kao i o promociji i marketingu zdravog načina ishrane koji utiče na zdravlje svih ljudi.

Tokom našeg putovanja po Pešteru posetili smo i Sjenicu, mesto gde turisti sve češće vole da borave, naročito u letnjem periodu. To, kako kažu turističi radnici nije dovoljno, već žele da uposle kapacitete i u zimskom periodu. Sve ovo ne bi bilo moguće bez prirode kava je na Pešteru, vazduh i voda čisti, ljudi vredni, a pomogla je i država, ističe većina naših sagpvrnika. Jedni ističu da pored Ministarstva poljoprivrede, koje daje subvencije kako za ovce tako i za krave, značajnu ulogu ima i Ministarstvo trgovine kojim rukovodi ministar Rasim Ljajić jer zahvaljujući inisijatvama kojoj dolaze iz ovog resora turizam na Pešteru dobija na zamahu. Sve to nam potvrđuje i činjenica da zaista ovo mesto postaje značajna turistička destinacija. Možda ćete i pogoditi da ovde vojvođani najviše dolaze, alisiguran sam nećete, ni pretpostaviti da su po brojnosti, poljaci na drugom mestu. O svemu ovome u narednim redovima u razogovru sa Mihailom Tripkovićem koji je direktor Turističke organizacije Sjenice i sam poljoprivredni proizvođač – stočar tako da mu je lako da razume potrebu i mogućnost da se spoje aktivnosti u poljoprivrednoj proizvodnji, odnosno proizvodnja hrane koja će biti najbolje plasirana kroz turističke kapacitete. Razgovor sa gospodinom Tripovićem sam započeo na novom mostiću u gradskom parku, a završio pored Carske džamije čije se renoviranje privodi kraju.

Kakva je perspektiva razvoj turizma u Sjenici?

Svedoci smo da je u prošloj i pretprošloj godini došlo do povećanja broja poseta turista u našem kraju. Pred nama je jedan lep objekat “Sjenička kuća” koji može da posvedoči o uspešnoj infrastrukturnoj godini Turističke organizacije i lokalne samouprave Sjenice, naravno uz podršku Ministarstva turizma. Ono što je evidentno i sigurno jeste da je broj turista svake godine sve veći i trenutno su svi raspoloživi smeštajni kapaciteti popunjeni 100%, tj. tokom lepih, jesenjih i letnjih dana u Sjenici se uvek traži mesto više, ležaj više za goste.

Kanjon Uvca, jedna od atrakcija u okolini Sjenice

O svemu više u novom broju Agrobiznis-a za maj 2018. 

 

Koliko otprilike možete da smestite gostiju u jednom trenutku?

Maksimum naših kapaciteta u samom gradu je oko 500 ležajeva, koji se odnosi na hotelski i privatani smeštaj. Do pre samo nekoliko godina je postajao problem da se sugrađani afirmišu i da počnu da se bave turizmom, izdavanjem smeštaja, kategorizacijom svojih objekata. Od prošle godine su oni prepoznali značaj svea toga i  uz našu podršku i pomoć izvršili su kategorizaciju svojih smeštajnih kapaciteta. Sada imamo mogućnost da preporučimo već oko 20 objekata u privatnom smeštaju koji su kategorizovani i koji pružaju svoje usluge svim potencijalnim turistima. Dakle to je turizam u domaćoj radinosti, odnosno smeštaj i kapaciteti u seoskom turizmu.

Hotel Borovi u Sjenici nudi sjeničke specijalitete iz proizvodnje sa sopstvenih farmi

Nalazimo se ispred objekta u izgranji koji finansira Republika Srbija, o čemu se radi?

To je Sjenička kuća, etno – turistički kompleks. Put od ideje do realizacije ovog projekta je prilično dug i vezuje se na par generacija, tj. predstavnika lokalne samouprave. Ovaj projekat je zaustavljalo to što nije moglo da se dođe do idejnog rešenja. Ovo što vidite je sjenička kuća sa kraja 19. i početka 20. veka, tj. ovo je njena replika naravno nešto većih dimenzija. Ono što nju, na prvi pogled, karakteriše je izuzetno strm krov, pokriven šindrom, drvetom, i videćete na njoj nigde nema odžaka.

Sjenička kuća u centralnom parku

Zašto nema odžaka?

To je karatkeristična gradnja sjeničkih kuća. Odžak nikada u njima nije postojao, ložište je bilo ognjište, a sa ognjišta se dim slobodno širio u gornji deo kuće, odnosno ispod krova je izlazio, recimo  kao ispod poklopca. Upravo to je ono što je omogućilo dugovečnost drveta na krovu. Na taj način se drvo impregnira i to je održavalo po stotinu godina te krovne konstrukcije, koje su bez problema odolevale dugim sjeničkim zimama i snegovima po kojima je ovaj kraj i poznat.

 

Pita sa sjeničkim sirom 

Odakle najviše gostiju dolazi?

Oko 70% su nam gosti iz Vojvodine jer smo njima izuzetno zanimljivo područje, a ostatak gostiju je iz inostranstva. Kada je reč o gostima iz inostranstva, izdvojio bih goste iz Poljske, koji čine ogromne grupe, a već su prve počele da dolaze. Od ukupnog broja gostiju oni zauzimaju nekih 20% kapaciteta.

 

Uskoro će biti završeno renoviranje carske džamije

Za zemlje Zapadnog Balkana, posebno za Srbiju, čija je ekonomija u velikoj meri oslonjena na poljoprivredu, strateški su, u okviru pristupnih pregovora sa Evropskom unijom, bitne teme koje se odnose
na ruralni sektor. U tom smislu od velikog je značaja za sve zemlje regiona da stvore uslove za primenu IPARD-a instrumeta pretpristupne pomoći za ruralni razvoj. Ovaj instrument evropske pomoći zemljama koje su pred vratima EU zapravo je priprema za buduće učešće u kompleksnoj i jasno definisanoj Zajedničkoj agrarnoj politici Evropske unije, koja predstavlja set pravila jednakih za sve, i
koja podrazumeva zajednički agrarni budžet. Evropske pare biće na raspolaganju za investicije u imovinu poljoprivrednih gazdinstava (prva mera), za preradne kapacitete i marketing (druga mera), te za unapređenje ruralnog turizma i pratećih usluga (treća mera).

Da bismo što bolje razumeli način funkcionisanja fondova EU i principe agrarne politike EU, trebalo bi da razjasnimo i upoznamo se sa pojmovima koji se često pominju i tesno su vezani za funksionsanje
svih fondova EU. Savremena definicija pojma "ruralni razvoj" podrazumeva integralni i višestruki, održivi razvoj ruralnog (negradskog) prostora. Integralni, odnosno celovit razvoj ruralnih područja bitan je zbog diverzifikacije ruralne ekonomije koja se u vreme savremenih strukturnih procesa i zbivanja suočava sa brojnim problemima poput depopulacije, starenja stanovništva, generalno sve lošijim socio-ekonomskim pokazateljima koji čine ovaj prostor pasivnim i nepoželjnim za život. Diverzifikacija ruralne ekonomije ključna je iz razloga što čini preduslov demografske stabilizacije koja predstavlja osnovu za održivost svih komponenti razvoja.

 

Opširnije pročitajte u novom broju AgroBiznis magazina!

 

AgroBiznis magazin

Ukoliko o ovim temama želite da budete redovno informisani, pretplatite se na AgroBiznis magazin. Godišnja pretplata je samo 1800,00 dinara i uključuje 12 izdanja i sve poštanske troškove. Prijavite se putem telefona 011/4052-117, 060/0712-350 ili na imejl Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.. U toku je akcija, svaki novi pretplatnik dobija poklon iznenađenja. Za više informacija o našim posebnim izdanjima PČELARSKI PODSETNIK, kao i LEKOVITO BILJE posetite www.agrobiznis.rs.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јануар 2021 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31