Ovo je članak koji je napisao Henrik Lomholt Rasmussen, danski novinar koji je osvojio nagradu IFAJ-a (Međunarodne federacije novinara koji prate poljoprivredu). Našim čitaocima prenosimo u celosti tekst koji na zanimljiv način opisuje poljoprivredu našeg suseda – Rumunije.
Nakon 10 godina danske poljoprivrede, Razvan Gheorghiu kupio je staru farmu svinja na severoistoku Rumunije 2009. godine, gde sada ima 390 krmača. Konjski vagoni i dalje su prisutni u Rumuniji i pokazuju kako je ta zemlja uprkos snažnoj ekonomskoj formi rast proteklih godina je još uvek zaostajao u odnosu na većinu drugih zemalja u EU.
Novinari lista otputovali su u Rumunije da bi pogledali bliže zašto se broj rumunskih radnika u danskim stajama svinja i farmama za stoku smanjuje. Upitali su
se zašto rumunski radnici više ne dolaze već ostaju kod kuće. Ranijih godina imali su veliko povećanje broja rumunskih radnika u Danskoj poljoprivredi, a sada taj broj opada zbog jakog ekonomskog rasta u Rumuniji.
Putujete u Dansku da radite u štali? Zašto bih to uradio? Pita se 25-godišnji Andrei Bizdiga i smeje naglas. Slušajte, pre nekoliko godina se zaista isplatio odlazak u Dansku, ali sada nam je zaista dobro, imamo različite mogućnosti u rumunskoj poljoprivredi ako ste voljni naporno raditi i ostati. Ja sam spreman za to , objašnjava Andrei Bizdiga. Zajedno sa ocem vodi tri farme sa 20 zaposlenih, 50 krava, svinja i divljim veprovima, kao i polja na pola sata vožnje od prestonice regiona Lasi na severoistoku Rumunije. Ovde je Andrej Bizdiga prošle godine stekao znanje završivši poljoprivrednu školu.
Škola je započela saradnju sa Poljoprivrednom školom Borris School u Danskoj u kasnim pedesetima i podučavala 1.000 danskih farmera koji su otišli da rade iz Rumunije u ovu skandinavsku državu. Međutim, poslednjih nekoliko godina broj onih koji odlaze se naglo smanjio, kaže direktorka škole Konstantina Timua.
Nekoliko godina sa većim ekonomskim rastom

- Prošle godine 8 procenata – imamo više novih radnaih mesta što je učinilo budućnost u Rumuniji poželjnijom. Mladi mogu videti daleko više mogućnosti
nego pre. Zbog toga oni ostaju ovde nasuprot tome da se oprostimo od porodice i prijatelja da biste putovali u, na primer, Dansku, kaže Constantin Timu i ističe svoje zadovoljstvo saradnju sa danskim sektorom poljoprivrede.
Osim što je mnogim mladim Rumunima obezbedila posao, rumunska poljoprivreda je dobila puno znanja i iskustva, posebno kroz studente koji su otišli u Dansku i nakon školovanja ili su se vratili u svoju zemlju. Oni su sjajni primeri i mogu primeniti znanje stečeno o veoma visokim tehnologijama koje koristi Danska poljoprivreda. Ovo je sada važno jer mi imamo svoje javne fondove i podršku iz EU jer se oni se koncentrišu na podršku lokalnim
preduzetnicima, koji doprinose rastu i radnim mestima između ostalog u okviru poljoprivrede, objašnjava Konstantin Timu.
Među tim preduzetnicima je i Razvan Gheorghiu. On je 2009. godine, posle 10 godina na farmi svinja u Danskoj iskoristio svoju ušteđevinu i uz kredit zajedno
sa partnerom kupio staru farmu svinja u pokraini Gorban u blizini granice prema Moldaviji. Njegov partner je zadužen za 800 hektara zemlje, dok Razvan Gheorghiu odgovoran je za farmu sa 390 krmača. Njegove krmače imaju godišnje u poseku 32 praseta. Plan je da se oko prišire na farmu sa 600 - 700 krmača.
- Mi ih odgajamokao svinje u Danskoj gde preko mojih kontakata kupujem i zalihe opreme za naše štale. Moja supruga i ja stigli smo do tačke u kojoj smo morali da odlučimo da li želimo da budemo daleko od naše porodice i prijatelja i da li bi deca trebalo da odrastu kao Danci ili Rumuni. Mi smo izabrali da budu Rumuni - priča Razvan Gheorghiu. I dalje je u kontaktu s nekim od svojih bivših rumunskih kolega koji su odlučili da ostanu u Danskoj.
- Mnogi od njih su napustili poljoprivredu u korist poslova u fabrikama i kompanijama poput Vestasa, gde je radno vreme „porodičnije“, a plata bolja - ističe Razvan.
- Nedostajala nam je porodica. Nekoliko meseci tokom godine putovali smo na sever i radili na jednoj danskoj farmi da bi stekao zaradu od od rada na farmi“ otvoreno govori Razvan Gheorghiu. Ali teško je voditi farmu posebno u Rumuniji zbog birokratije i korupcije. To se, međutim, polako poboljšava i sada radimo na jačanju naše farme i stvaranju dobrih radnih mesta u ovoj oblasti kako bi bila privlačnija objašnjava danskom novinaru Razvan Gheorghiu, koji sada ima 8 zaposlenih. Među njima je i Jona Plamadeala. Posle 14 godina u Danskoj sada je zaposlen kod Razvan Gheorghiu na farmi u Rumuniji. Moja žena je nedostajala roditeljima, koji su bili ovde sami i obrnuto. Takođe, ja sam želeo da moja deca odrastaju u Rumuniji i pomognu u obnovi zemlje sad
kao i mi uspostavili su nešto na čemu će raditi, objašnjava Jona Plamadeala.
Rumunija:
Površina: 238.391 km2 (uzgajano 40 odsto, stoka 20 odsto, šuma 29 odsto, 11 procenata ostalo)
Stanovništvo: 19,6 mil. (-0,33 procenata rasta u 2017. godini)
Migranti: 3,6 mil. (od toga 2,3 miliona u zemljama EU, 24,000 u Danskoj)
Glavni grad: Bukurešt
Valuta: Lei (1 lei = 1,60 DKK / 0,23 USD.)
BNP: 2985 b. DKK / 0,45 b. DOLAR. (2017)
Poljoprivreda čini 4,2 posto BNP-a.
BNP pr. rezident: 151.000 DKK / 22.550 USD (2017)- rast od 10 procenata u poređenju sa 2015
Ekonomski rast u 2017. godini: 8 procenata
Članica EU od 1.1.2007

Izvor: Agrobiznis magazin

Kompanije članice asocijacije Serbia Does Apples od 28. do 30. avgusta imaće priliku da se u Bukureštu sastanu sa najvećim rumunskim maloprodajnim lancima i uvoznicima voća.

U okviru trejd misije, pored predstavljanja asocijacije i njenih članova, održaće se i B2B sastanci sa potencijalnim rumunskim kupcima.

Deo posete Rumuniji podrazumeva i obilazak logističko – distributivnih centara maloprodajnih lanaca Mega Image, Profi i Romfruit, kao i distributivnog centra jednog od najvećih uvoznika Deco Frucht, gde će srpska delegacija imati priliku da na licu mesta vidi način prijema jabuka i ostalog voća, kao i traženi kvalitet i pakovanja.

Asocijacija Serbia Does Apples organizuje ovu trejd misiju, u skladu sa rezultatima makreting analize rumunskog tržišta voća koja je urađena zahvaljujući podršci USAID-ovog Projekta za konkurentnu privredu sa ciljem uspostavljanja saradnje sa novim, potencijalnim tržištima.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2611434/maloprodaja-i-uvoz-voca-sastanak-kompanija-iz-srbije-sa-potencijalnim-rumunskim-kupcima

Nakon gotovo 65 godina, u prvom redu zahvaljujući dobrim političkim odnosima Srbije i Rumunije, juče je potpisan sporazum između dve zemlje koji će omogućiti značajno bolju kontrolu i upravljanje nad svim pograničnim vodotokovima.

Izostanak ovog sporazuma je u prošlosti, usled neuređenih odnosa, izazivao velike štete tokom plavljenja reka, kako ekonomske, tako i infrastrukturne na velikim površinama, među kojima je svakako i pogranično mesto Jaša Tomić koje je u potpunosti bilo devastirano.

Sporazum o saradnji Srbije i Rumunije u oblasti održivog upravljanja prekograničnim vodama u Bukureštu su potpisali ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović i rumunski ministar voda i šuma Joan Denes.

Cilj Sporazuma je saradnja u oblasti održivog upravljanja prekograničnim vodama radi sporazumnog rešavanja svih pitanja (aspekata) za koja imaju interes obe ili jedna od Strana, kao i stvaranje organizacionih, institucionalnih i ekonomskih uslova za saradnju.

Izvor:http://www.minpolj.gov.rs/bolja-kontrola-i-upravljanje-vodotokovima-zahvaljujuci-saradnji-srbije-i-rumunije/?script=lat

Rumunija se već mesecima bori sa zaraznom smrtonosnom bolešću koja napada svinje! Od početka godine u ovoj zemlji zbog afričke kuge morali su da ubiju 50.000 zaraženih životinja. Zbog rizika od širenja bolesti Ministarstvo poljoprivrede Srbije oformilo je Nacionalni krizni centar, a preko granice više ne može da se unese ni sendvič!

Rizik od unošenja afričke svinjske kuge u Srbiju sve je veći jer se virus u Rumuniji iz severozapadnih delova zemlje sada proširio i na zapadni i jugoistočni deo. Temišvarski region udaljen svega 100 kilometara od graničnog prelaza sa Srbijom sada se tretira kao rizičan pojas.

- Sa podacima od 8. avgusta ima tačno 635 žarišta kod domaćih svinja i 30 slučajeva kod divljih svinja. Ono što je za nas posebno bitno jeste da su ta žarišta obuhvatila ugroženo područje koje je blizu naše zemlje, područje Arada, tako da je jedan uzan pojas pogranični prema Rumuniji slobodan od afričke kuge - kaže Saša Ostojić iz Nacionalnog kriznog štaba Uprave za veterinu.

Carinici su prva linija odbrane od unošenja virusa. U Srbiju iz Rumunije više ne može da se unese ni sendvič sa mesom.

- Ništa što je na bazi mesnih proizvoda nije dozvoljeno, primera radi nije dozvoljeno unošenje sendviča u kojima se nalaze suhomesnati proizvodi, nije dozvoljeno unošenje svežeg mesa, mesnih prerađevina, imali smo pre nekoliko dana slučaj da nismo dozvolili unošenje dve table slanine - objašnjava koordinator poslova na Carinarnici Vršac Jovica Nikolajev.

U našoj zemlji nije zabeležen nijedan slučaj svinjske kuge, ali su stočari zabrinuti.

- Svako se plaši, čim ulažeš novac, svi se mi plašimo što se tiče tih bolesti, što se tiče afričke kuge, crvenog vetra, svega što napada našu stoku - kaže uzgajivač svinja Goran Mitrovanov.

Ministarstvo poljoprivrede i uprava veterine oformili su četiri regionalna krizna centra.

Uzgajivači svinja su pozvani da neovlašćenim licima i nezaposlenima ne dozvole ulazak na farme i da, ako nađu uginulu životinju, obaveste nadležne.

- Ne prilaziti tim leševima, već obavestiti ili nadležnu lovočuvarsku službu ili veterinarsku službu, koja će na adekvatan način zbrinuti taj leš da ne predstavlja potencijalnu opasnost - naglašava Zoran Ivanović iz Nacionalnog kriznog štaba Uprave za veterinu.

Ipak, najveći rizik od unošenja zaraze iz Rumunije u Srbiju predstavljaju divlje svinje, zbog čega su u pomoć pozvana i lovačka društva.

 

Izvor: https://www.srbijadanas.com/vesti/drustvo/kuga-stigla-pred-vrata-srbije-preko-granice-ne-moze-ni-sendvic-da-se-unese-2018-08-14

INFORMACIJA O NAGRADAMA SA TAKMIČENjA INVENTICA 2017. ODRŽANA NA TEHNIČKOM UNIVERZITETU U GRADU JAŠI /RUMUNIJA/

Kada Agrobiznis magazin saznaje, inovacija je plod naučno-stručnog postignuća i proistekla je između ostalog i iz finansiranja iz projekta Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.

Na nedavno održanom salonu inovacija INVENTICA 2017., koja je imala i revijalni i takmičarski karakter, čiji je domaćin bio Tehnički univerzitet ĐERĐ ASAČI u gradu Jaši u Rumuniji, veliki uspeh ostvario je profesor Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Beogradu, prof.dr Vladan Pešić.

Naime, u takmičenju predstavnika 26 univerziteta na 21. salonu inovacija, patenata i transfera tehnologija, u kategoriji poljoprivrednih postignuća, sa inovacijom Terra Foster-stimulator biljaka, predstavnik Univerziteta u Beogradu osvojio je zlatnu medalju, kao i specijalno priznanje Asocijacije inventivnih kompanija, čiji je izvršni direktor g-din Ramin Adžebati, kao član borda Međunarodnog žirija lično predao u vidu povelje i gran prija.



  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Децембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30 31