Ovogodišnji rod dunje u Srbiji izmosi oko 14.000 tona. Time je Srbija izbila na prvo mesto u Evropi, a među deset je najvećih proizvođača tog voća u svetu, smatraju stručnjaci. Dunja se u Srbiji gaji na 1.600 hektara, najviše u okolini Aleksandrovca, Blaca i Kraljeva.

"Ove godine rod je bio dobar. Ja sam prezadovoljan jer je ovo mlad voćnjak, koji daje onoliko koliko može da da u četiri godine. A projektovan je da daje nekih 300 tona po hektaru", kaže Vladeta Obradović iz Tavnika kod Kraljeva. Ukupna površina pod dunjom u Srbiji prošle godine je uvećana za 200 hektara. I u okolini Kraljeva dunjari su uglavnom mladi, a voćari se opredeljuju za sorte koje daju kvalitetan rod. 

Opširnije o uzgoju dunje možete pročitati u Agrobiznis magazinu.

Izvor: Agrobiznis

Rod kukuruza ove godine biće rekordan, procenjuje ministar poljoprivrede Branislav Nedimović i očekuje da će to u proseku biti između sedam i osam tona po hektaru, ali ga, kako je rekao za "Tanjug", ne bi iznenadilo da bude i više. Iako je u Srbiji posejano 900.000 hektara kukuruza, 20 odsto manje nego prethodnih godina, ministar Branislav Nedimović očekuje rekordan rod.

"Spreman sam da potpišem ovog sekunda da će kukuruz imati rekordan rod po hektaru za sve godine otkako se prati rod kukuruza u Srbiji", ističe Nedimović.

Ministar je svoj optimizam potvrdio, kaže, posle činjenice da je nedavno, u selu Laćarak, prvo branje "dalo" 12 tona kukuruza po hektaru, iako se, objašnjava Nedimović, radi o sorti koja je po svom kvalitetu najmanje izdašna, a sorte koje sada "stižu" su "izdašne" i daju od 20 do 30 odsto više roda.

"Video sam u nekim medijima da kukuruz podstiče rast BDP-a. Pa dobro, eto neke koristi i od poljoprivrede, da ne budemo uvek loši đaci", kaže Nedimović.

Uveren je da će i rast ostalih kultura biti nesumnjivo dobar, jer je, navodi, pšenica krenula da raste na berzama, te će je oni koji su je sačuvali u silosima prodati po dobroj ceni.

Slična situacija je, kaže, i sa sojom i suncokretom.

Podseća da je u voćarstvu bilo manjih problema, naročito sa onim voćarskim kulturama koje ne trpe vodu, kao što su kupina, malina, višnja, breskva. Uprkos gljivicama u breskvama i nektarinama, Srbija je izvezla 110.000 tona voća na rusko tržište, i za prvih šest meseci imala 150 miliona evra od izvoza.

"Međutim, nama najveći deo proizvodnje otpada na ratarstvo, pšenicu, kukuruz, soju, repu, a tu stvari stoje perfektno", podvukao je Nedimović.

Govoreći o izvozu govedine, ministar kaže da je Srbija na tursko tržište do ponedeljka izvezla 2.300 tona govedine i dodao da očekuje da će do 15. novembra naša zemlja izvesti svih dogovorenih 5.000 tona.

"Sa turskim kolegama 1. avgusta smo se dogovorili da, ukoliko ispunimo kvotu, dobijemo novu kvotu od još 2.000 tona do Nove godine", najavio je Nedimović.

Kaže da stvari u stočarstvu dobro idu, da farme govedine niču, kao i da će u novembru biti novih subvencija za tovno i mlečno govedarstvo.

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/3236064/nedimovic-ocekuje-rekordan-rod-kukuruza.html

U Aranđelovcu su voćnjaci u dobrom stanju. To je za njih veoma važno jer su poslednjih godina mnogo novca uložili u razvoj poljoprivrede. Tačnije za četiri godine više od milion evra.

Tri generacije Markovića, iz Trešnjevice kod Aranđelovca, žive od poljoprivrede. Obrađuju oko 70 hektara zemlje, a uz podsticaje države, podigli su 12 hektara zasada pod šljivom. Za kupovinu mehanizacije koriste kredite, u čijoj otplati im pomaže Opština.

"Sada sam kupio neku mešaonu za stočnu hranu, tu će mi vratiti 40 posto. Što god uložiš u poljoprivredu, opština ti da jedan deo, pomaže u toj investiciji", kaže Tomislav Marković.

Iz opštinske kase, kroz osam programa, subvencioniše se sve – od nabavke mehanizacije do veštačkog osemenjavanja grla. 

Najviše domaćina ulaže u voćarstvo.

"Zasadio sam negde oko 25 ari vilameta i pet ari polke. Sve što je bilo potrebno, oni su nam dali 40 odsto od uloženog", rekao je Dragan Spasojević iz Venčana kod Aranđelovca.

Sa oko 33 miliona dinara, Aranđelovac je u prošloj godini pomogao oko hiljadu poljoprivrednika.

"Ogroman resurs, skoro 10.000 hektara, ne obrađuje se i mi smo se time vodili ovim subvencijama. Pokušavamo da prokrčimo ta zapuštena domaćinstva, jer smanjenje nezaposlenosti ne krije se samo u otvaranju fabrike, ono što takođe daje zamajac, to je i otvaranje novih radnih mesta kada je u pitanju poljoprivreda", objašnjava predsednik Skupštine opštine Aranđelovac Bojan Radović.

Uz pomoć države, urađeno je oko 200 kilometara puteva, vodovodna mreža, obnavljaju se škole. Čak 70 odsto od ukupnih ulaganja je u poboljšanje života na selu.

Izvor: http://novaekonomija.rs 

Ovo leto srpski seljaci će pamtiti kao jedno od najsušnijih, jer je sunce umesto njih obralo rod, a prema prvim procenama samo ratarske kulture će zabeležiti manjak od 600 miliona evra! Koliki će biti gubitak u voćnjacima i povrtnim kulturama još niko ne zna!

Ukupna šteta, prema rečima Milana Prostrana, stručnjaka za poljoprivredu, jeste oko milijardu evra. Paorima treba pomoć, a iz Vlade Srbije najavljuju da će uskoro izaći sa konkretnim predlozima za spas agrara.

- Šteta na kukuruzu je oko 540 miliona evra, soja je pobacila za 60 odsto, zvaničnici rade na procenama, zapravo čekaju izveštaje lokalnih samouprava - priča Prostran. On se plaši da će Vlada predugo čekati da smisli plan kako pomoći ratarima i da će zbog čekanja stradati jesenja setva.

- Nužne mere su jeftinije gorivo za jesenju setvu, odlaganje otplate kredita i povoljnije cene đubriva i semena. Jesenja setva je u toku i treba brzo delati - navodi Prostran i dodaje da se plaši da će seljaci ostati kratkih rukava, jer u budžetu nema dovoljno novca.

Godišnja vrednost poljoprivredne proizvodnje je 5,5 milijardi evra, a prema proceni našeg sagovornika ove godine će biti smanjena za milijardu evra, što će uticati na smanjenje BDP-a.
Miroslav Kiš, predsednik Asocijacije poljoprivrednika Srbije, kaže da ništa ne očekuje od pomoći.

- Da je neko hteo da pomogne već bi obelodanio mere, jer je jesenja setva u toku. Sve zemlje u okruženju Hrvatska, Mađarska, Bosna i Hercegovina, imaju jeftinije gorivo za ratare za 20 do 30 odsto. Jedino u Srbiji ratari naftu plaćaju po tržišnoj ceni - kaže Kiš.

On kaže da će kao proizvođač kukuruza, ječma i uzgajivač bikova imati veliku štetu od suše, te da će se oporaviti za dve do tri godine, ako ne bude nove suše ili poplava.

Kako je za "Vesti" izjavio direktor Žita Srbije Vukosav Savković sušom su najviše pogođeni kukuruz, soja, šećerna repa i suncokret.

- Za poslednjih 18 godina ovo je šesta suša, a gore od ove godine bile su 2000. i 2012. pa je neophodno ulagati u sisteme za navodnjavanje.

- U ovakvoj godini bi prosečni prinosi sa navodnjavanjem bili veći dva i po puta. Neophodno ulagati u sisteme za navodnjavanje. Država treba da napravi kanale i obezbedi vodu i proizvođači da nabave opremu od kanala do njiva - rekao je Savković.

Izvor: www.vesti-online.com

Đorđe Marićević je u martu ove godine zasadio u selu Orašac, 80 ari pod malinom, sorte vilamet.

Inače kik bokser od 26 godina, rešio je da se oproba i u poljoprivredi. Kako iz kik boksa u poljoprivredu, Đorđe kaže - samo "haj kikom" (visokim udarcem):

"Uložio sam 10.000 evra u ovaj posao i to bez kredita i zaduživanja. Odradio sam sve agrotehničke mere sa dubokim zimskim oranjem, đubrio ovčijim stajnjakom i ugradio sistem za navodnavanje".

Nakon loše prolećne sezone sa vremenskim nepogodama, ovogodišnji rod maline manji je za 40 odsto. Iako je postignut dogovor, nakon sastanaka i putešestvija u Poljsku, da akontna cena maline bude 160 dinara, mnogi proizvođači ostali su pri svojoj ceni od 1,83 evra. Međutim, iako još nije ubrao svoj prvi rod, i pored toga što su problemi malinara sa cenom dvodecenijski, Đorđe ne bere ni brigu: 

"Mislim da smo mi najveći krivci, jer uvek kukamo, kojim god poslom da se bavimo. Siguran sam da koja god cena da bude - biće dobra, a cena od 160 din/kg je korektna. Verujem da će se meni, sa ovom cenom, vratiti uloženo". 

Marićević kaže da za njegov budući rod već postoje interesenti, da cena zavisi od samog ugovora i vremena na koji je dogovoren otkup, ali da će ona biti približna trenutno akontnoj. "Uvek će postojati kupac za malinu", siguran je ovaj Orašanin. 

Srbija je prošle godine bila najveći proizvođač maline sa 83.000 tona roda sa cenom od 230 do 250 dinara za kilogram. Ove godine predstavnici malinara procenjuju da neće biti viša od 55.000 tona roda. Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović rekao je za srpske medije da cena zavisi od inostranih kupaca. Iako je naše tržište Zapadna Evropa, smanjen je broj upita, ali se očekuje skok cena tokom avgusta i septembra. 

Da li je pogrešno što su se svi okrenuli malinama uprkos masovnoj proizvodnji i sve nižim cenama, kik bokser iz Orašca smatra da je upravo to ono što je dobro: 

"Nije velika greška što su se svi okrenuli malinama, bolje je što nas ima više. Samim tim što nas ima više, bolju ćemo malinu uzgajati, jer će se raditi više na kvalitetu. Dakle, što nas ima više, bolju ćemo malinu stvarati, negovati i konzumirati". 

U sezoni 2015/2016, uvoz zamrznute maline u Evropi bio je preko 89.000 tona. Najveći izvoznik na tržište Evropsko unije, a koji nije član EU, je upravo Srbija sa 67,7 hiljada tona, preneo je portal Frešplaza. U ovom trenutku, zbog većih zaliha smrznute maline, cena na tržištu je pala. 

Ipak, tokom juna, cene za kilogram maline kretale su se od 420 dinara u Španiji do 980 dinara u SAD-u u veleprodaji. Ekspanzija cene maline u Srbiji bila je od 2008. do 2011. godine, kada je cena dostizala i 2,8 evra za kilogram. U godinama posle toga, sledio je pad cena, sa manjim ili većim oscilacijama. 

Ipak, razlika postoji u ceni u otkupu i u marketima. Resorni ministar je rekao da moramo raditi "na većoj konzumaciji". 

"Cene u megamarketima za jedan kilogram maline nisu realne, jako su visoke i malina bi bolje išla kad bi te cene snizili, a to je moj stav", naglašava Đorđe. 

Uprkos hrabrosti i samouverenosti, Marićević ne planira proširenje svog malinjaka, već podizanje zasada pod borovnicom, ali i uzgoj ovaca rase il de frans. Što se tiče maline, njegovi planovi za sledeću godinu su protivgradna mreža, a cilj da napravi i svoju hladnjaču. 

Izvor: www.b92.net

Milutin Dodić, kupinar iz Levča, oglasio je da traži radnike za branje kupina, ali nije uspeo na taj način da dođe do njih.

Kako kaže za RTS, nekoliko njih se javilo na oglas, jedan je došao na posao, ali je već oko podne odustao i rekao da ne može više i da je naporan posao.

Milutin zbog toga mora da angažuje radnike sa strane, da im plaća smeštaj i hranu. Dnevnica iznosi oko 2.000 dinara. 

Mladi koji su ostali u Levču ne obrađuju ni svoju zemlju, a kamoli tuđu. Kažu da se ne isplati. Iz Nacionalne službe za zapošljavanje, međutim, kažu da ne misle da je reč o lenjosti već o tome da niko neće da radi ukoliko nije adekvatno plaćen. 

“Može da se zaradi, ali mora da se radi”, poručuju sa druge strane berači kupina. 

Pri ceni od 60 dinara za kilogram, kupinari ne mogu da ponude više od 20 dinara beračima za kilogram obranog ploda, ako rod uopšte bude i obran.

Izvor: www.b92.net

U podnorudničkim selima Vojkovci i Jarmenovci počinje berba prvih plodova kupine, čiji je rod dobar, ali se proizvođači žale na nisku otkupnu cenu.

Bojan Mijailović iz sela Vojkovci pod kupinom ima 15 ari, sorte čačanska bestrna, koja je u punom rodu i kaze da baš nikada do sada nije imao toliko plodova, ali podseća da kad je visok prinos onda je cena niska.

"Na otkupu za ovu voćnu vrstu plaća se 40 dinara po kilogramu što je jako malo", kaže Mijailović. 

Ista situacija je i u susednom selu Jarmenovci. Domaćin Saša Savić ima zasad od 25 ari već pomenute sorte. 

"Iako je ova godina dosta problematična, kupina je ponela veliku količinu izuzetno kvalitetnih plodova," izjavio je Savić. 

On se, međutim, nada da će tokom berbe koja traje skoro mesec dana cena skočiti, jer se sa trenutnom cenom, kako kaže, ne uklapaju. 

"Nije lako odnegovati kupinu, iako nemamo velike površine ipak treba dosta ulaganja, đubrivo, hemija, navodnjavanje a cena nikakva,"dodao je Savić. 

Kupine iz ovih sela putuju za Čačak odakle i vodi poreklo ova sorta, poljoprivrednici imaju ugovoren otkup sa hladnjačom koja dalje plasira plodove na englesko tržište.

Izvor: www.b92.net

Ovogodišnji rod kajsije je odličan, ali proizvođači ovog voća nisu zadovoljni cenom.

Zbog toga su sve prilike da će mnogi preći na proizvodnju stonih sorti, koje su namenjene izvozu, prevashodno Rusiji.

"Trenutna cena kajsije za preradu, koja se u 90 odsto slučejeva koristi za rakiju, iznosi 25 dinara, što je ispod višegodišnjeg proseka. Proizvođači sigurno nisu zadovoljni, ali moj savet im je da pređu na proizvodnju komercijalnih sorti koje imaju prohodnost i ka inostranom tržištu", rekao je predsednik Organizacionog odbora ispred udruženja "Miokovačka kajsija" i Mesne zajednice Miokovci, Predrag Radovanović. 

Mi otkupljivači, naveo je Radovanović, potrudićemo se da u narednim danima utičemo na prerađivače da se ta cena makar malo podigne i kaže da je "cena branice i dalje od 80 do 85 dinara". 

Zamenik gradonačelnika Čačka, Radoš Pavlović, izjavio je da je cena "padalice" niska i zbog obilnog roda u smederevskom kraju, Vojvodini i na neki način zbog zasada po agroekološkim područjima koja nisu namenjenena kajsiji. 

"Tu se vidi nedostatak reonizacije poljoprivredne proizvodnje. U narednom periodu smo predvideli da se razvoj poljoprivrede u čačanskom kraju odvija u dva pravca, reonizacija i viši stepeni obrade. Želimo da se stvaraju mala porodična gazdinstva koja će na sopstvenom gazdinstvu pakovati svoje proizvode ili da imaju poluproizvod ili čak gotov proizvod. Tako će uz adekvatnu ambalažu postići veću cenu", zaključio je Pavlović.

Izvor: www.b92.net

Ovogodišnji prinosi kukuruza, suncokreta, soje i šećerne repe neće biti rekordni poput prošlogodišnjih zbog visoke junske temperature i manje količine padavina od prosečnih, a kako je direktor Udruženja "Žita Srbije" Vukosav Saković rekao dobro je to što nedostatak padavina nije zabeležen u celoj zemlji.

Kratkotrajne padavine početkom jula su odgovarale usevima, jer su delimično popravile stanje vlage u zemljištu, a ukoliko uskoro padne još kiše situacija bi mogla da se popravi.

Visoke temperature ubrzale su sazrevanje zrna pšenice i žetva je u punom jeku, a prema podacima Ministarstva poljoprivrede do sada je obavljena na oko 65 odsto zemlje pod usevima

Direktor Udruženja "Žita Srbije" Vukosav Saković kaže za Tanjug da će suša svakako ostaviti traga na usevima, ali dodaje da je dobro što nedostatak padavina nije zabeležen u celoj zemlji, pa su sušom više pogođeni Banat, deo Srema i Negotinska krajina, dok su centralna Srbija i Bačka imale dovoljno padavina.

"Sigurno ne možemo očekivati nove rekorde u proizvodnji ove godine, ali će to više zavisiti od toga kada će doći nove padavine. Ukoliko kiša bude nešto urednije dolazila u narednih mesec dana, onda bi stvari mogle dosta da se poprave, a gubici budu minimalni", rekao je Saković.

Dodaje da je nezahvalno govoriti o prinosima, jer se situacija može promeniti u zavisnosti od toga da li će pasti nove količine kiše, ali navodi da se rekordni prinosi neće ponoviti.

"Za sada sve liči na prosečnu petogodišnju proizvodnju, čime proizvođači svakako ne mogu da budu zadovoljni. Kod kukuruza to je oko 6,5 tona po hektaru, a kad je reč o suncokretu i soji oko tri tone", objasnio je Saković.

Kaže da je prošle godine prosečan prinos pšenice u zemlji bio oko 5,1 tonu po hektaru, što je bio apsolutni rekord za Srbiju, dok se ove godine očekuje prinos između 4,3 i 4,4 tone po hektaru.

"To će se znati kada žetva bude završena u celoj zemlji. Za sada možemo reći da imamo prinos negde oko 15 odsto manji nego prethodne godine", rekao je Saković.

Govoreći o ceni pšenice, Saković navodi da se ona kod nas još nije formirala, jer žetva nije završena, i dodaje i da ju je teško predvideti, kao i da postoji velika razlika između želje proizvođača i realne tržišne vrednosti po kojoj se pšenica može plasirati na međunarodno tržište.

"Kupci bi mogli pronaći sebe u ceni od 16,5 dinara, a prodavci traže sebe u ceni od 18 dinara po kilogramu. To je velika razlika i u narednih desetak dana će se svesti na pravu tržišnu cenu", rekao je Saković.

On je dodao da Srbija, kao izvoznik pšenice, mora da se uklapa u međunarodne cene, i naveo da ni kod nas ni u svetu za sada ne postoji nijedan razlog za enormno poskupljenje pšenice.

Inače, prema podacima ove godine kukuruz je zasejan na površini nešto većoj od milion hektara, suncokret na 221.735 hektara, soja na 203.114, a šećerna repa na 54.183 hektara.

Izvor: www.naslovi.net

Nemačka kompanija "Maminger" namerava da otkupi od povrtara iz Kikinde oko 320 tona kornišona.

Budući da je otkup osiguran, proizvodnja ove vste krastavaca je povećana i ove godine je zasnovana na oko osam hektara, za razliku od prošle, kada je bila oko pet hektara.

Ovdašnji povrtari proizvode krastavac kornišon za poznatog stranog kupca, a saradnja je počela pre četiri godine. Svake godine je sve bolja, jer su se povrtari uverili da kupac poštuje dogovoreno, pišu Večernje novosti. 

“Pojavilo se sedam-osam novih proizvođača, tako da se kornišoni sada gaje na oko osam hektara. Rod bude oko 40 tona po hektaru. Ovo je sada odlična šansa za naše povrtare da unaprede proizvodnju i da im se rad i trud isplate”, istakao je Dejan Ugrešić, koji krastavce prodaje nemačkoj firmi. 

Sagovornik je proizvodnju zasnovao na parceli u Distričkoj ulici, koju je lokalna samouprava ustupila Udruženju poljoprivrednih proizvođača "Banatska lenija". Kornišoni zauzimaju oko hektar, a proizvodnja je špalirska. Godina je pogodovala gajenju krastavaca, jer nije bilo puno kišnih dana i vlage, pa ni bolesti, što je, opet, doprinelo da se smanji upotreba hemijskih sredstava. 

Kupac iz Nemačke ima neke specifične zahteve u nabavci krastavaca. 

“Potreban im je sitniji kornišon i zato se oslanjanju na male proizvođače. Na taj način mogu da računaju na kvalitetniji proizvod”, tvrdi sagovornik, ističući da je veoma zadovoljan saradnjom sa "Mamingerom". 

Krastavci se već drugu godinu odvoze na otkupno mesto u Senti, što je isplativije i lakše u odnosu na prve dve, kada su se odvozili u Gospođince, što je iziskivalo i veće troškove za gorivo. Cena za prvu klasu krastavaca sada je 80 evrocenti, za drugu 70, za treću 51 i 34 evrocenti za četvrtu klasu. 

Osim krastavaca, kikindski povrtari na otvorenom uzgajaju i konzumnu papriku, a u 14 plastenika "Banatske lenije" i paradajz. 

Tokom berbe krastavaca neophodni su sezonski radnici, jer se očekuje veliki prinos. 

“U toku je kidanje zaperaka i uplitanje u mreže, kako bi plod lakše mogao da raste. Početak berbe očekujem za četri-pet dana. Trebaće nam 15 do 20 radnika. Zasad je cena radnog sata 150 dinara, ali će biti i veća”, dodaje proizvođač Dejan Ugrešić.

Izvor: www.b92.net

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Мај 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31