Neuobičajeno topla jesen donela je i neuobičajene pojave u čačanskim voćnjacima. Rodila je malina u novembru i to ne sporadično. Plod je sazreo i dobrog je kvaliteta, ali mu se voćari ne raduju.Crveni plodovi u novembru iznenadili si i Dobrivoja Radovića, koji je krajem avgusta završio sezonu radova u malinjaku."Radi se o vilametu, nije druga nikakva sorta. Da je to neka sorta jesenja, polka ili nešto drugo, ne. Ovo je, znači, stari vilamet i ovo je stvar neverovatna. Kažu da je to bilo i ranije. Jeste, po jedan plod, dešavalo se, ali ovo...", kaže Dobrivoje Radović, malinar iz Prilika.

Nesvakidašnja je pojava rodnih grančica na kojima ima i cveta i ploda, kao usred leta. Zrele maline na miholjskom suncu punog su ukusa.

"Izgleda mi da je bolja nego kad je prskana. Ovo je neprskana malina i čvrsta je i to nema, nije prskana ni od truleži ni od čega. Lastari su izrasli preko pola metra ima po dvadesetinu na struku", dodaje Radenko Jovanović.

Kod sorti maline koje su zastupljene u našim agroekološkim uslovima, u ovo doba godine, tvrde stručnjaci, moguće je cvetanje i plodonošenje u gornjem delu biljke. Ali kretanje pupoljaka kod drugih voćnih vrsta može uticati na sledeći rod.

"Zbog izuzetno dugog sušnog perioda procesi diferencijacije za plodonošenje za sledeće godine nisu tekli uobičajenim i normalnim uslovima, što svakako može dovesti do problema sledeće godine i do smanjenja prinosa", navodi Aco Leposavić iz Instituta za voćarstvo Čačak.

Radovići u Prilikama strahuju da će zbog jesenjeg iznenadnog roda prinos u narednoj berbi biti manji od ovogodišnjeg, koji je iznosio svega šest tona po hektaru.

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/3745680/malina-rodila-i-slatka-je-kao-usred-leta-zasto-to-nije-dobro.html

Većina malinjaka u Ivanjici ponovo se crveni. Maline su rodile u novembru, lepše i slađe nego u julu.

Očigledno je da su klimatske promene uslovile nesvakidašnju sliku u njivama i dale "crvenom zlatu" drugu šansu. Rađale su maline i ranije kada im vreme nije, ali ovako, u čitavim grozdovima, sredinom novembra, nikada do sada, kažu proizvođači.

- Pre neki dan sin je došao i video da su maline rodile, tada je i nas obavestio, iznenađeni kvalitetom i krupnoćom maline, možda i lepše nego u leto, neočekivano je za ovo doba godine - kaže za Info ligu Saja Drndarević iz sela Dubrava.

- Neobično, da u ovo doba naberemo nekoliko šaka plodova maline dobrog ukusa čak boljeg nego u leto. Verovatno da ishod sledeće berbe neće biti od značajnog prihoda, klima se izmenila reklo bi se da malini više prijaju oktobarski uslovi nego letnji. Očekujemo manji negativan uticaj, nadamo se da neće drastično uticati na sledeću sezonu roda - rekao je Tomislav Čabarkapa iz Ivanjice.

- Jedne godine kad im nije vreme isto su rodile maline, gde smo ustanovili da veliku štetu pravi klimatski uslovi jer u zimskom periodu nema snega, a golomrazica uništi pupoljke, na stablu maline unište se mladari pa stablo ostaje golo, a ako i koji pupoljak opstane, mladar maline ostane kratak pa je rod duplo manji. U ovom sušnom periodu bez vlage i primerenih uslova za ovo doba godine, uticaće na rod iduće godine - navela je Snežana Nikačević iz Bukovice.

Stručnjaci tvrde da će sve to loše uticati na rod naredne godine a s obzirom da se miholjsko leto ne predaje, te da su najavljenje visoke temperature i sledeće nedelje, o posledicama će se tek pričati.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2697624/ivanjicki-malinjaci-crvene-se-u-novembru-hoce-li-jesenja-berba-ugroziti-rod

Neuobičajeno lepo vreme za ovo doba godine pogoduje ratarima da pozavršavaju jesenje radove na njivama. Još samo ponegde se može videti neobran kukuruz, dok je žetva soje i suncokreta završena.

Istovremeno ističe optimalan rok za setvu pšenice – kraj oktobra – i u tom pogledu ima dve grupe poljoprivrednika: ratarima koji su je posejali već je nikla, dok drugi čekaju kišu pa da polože seme u zemlju.Podaci Udruženja "Žita Srbije" kažu je od početka oktobra pšenicom već posejano između 250.000 i 300.000 hektara.

Direktor Udruženja Vukosav Saković navodi da se očekuje da ove jeseni pod žitom bude između pola miliona hektara i 550.000, što je manje u odnosu na lanjsku setvu, kada smo pod pšenicom imali 570.000 hektara. Kukuruza smo ovog proleća posejali na 970.000 hektara i, po podacima Udruženja "Žita Srbije", prosečan domaći prinos je osam tona po hektaru, što je isto kao i lane.

Saković kaže da je kukuruz obran sa više od 90 odsto površina i da ćemo ove ekonomske godine imati 7,7 miliona tona kukuruza. Kada se oduzme 4,5 miliona tona, koliko nam treba za domaće potrebe, imaćemo da prodamo na inotržište tri miliona tona kukuruza, kazao je Saković, i naveo da je izvoz već dobro krenuo, pošto je van granice prodato 700.000 tona.Ovogodišnji prinos soje manji je nego lanjski. Pod sojom smo imali 230.000 hektara i po jednom u proseku dobili tri tone, a u prošlogodišnjoj žetvi soje prosečan prinos je bio 3,5 tone.

Sojom ćemo trgovati cele godine, rekao je Saković, i pomenuo da nam je ostalo soje od prošle žetve pa su očekivanja da ćemo imati bar 500.000 tona za izvoz. Sada je izvoz solidan, mesečno se inotržištu proda 20.000 tona.Suncokreta smo požnjeli sa 220.000 hektara i dobili tri tone po hektaru. Lane smo te uljarice imali na 245.000 hektara, a prinos je bio 3,1 tone po hektaru. Izvoz je krenuo odmah po ulasku kombajna u njive, kazao je Saković.

Po njegovim rečima, već je na inotržište otišlo 60.000 tona suncokreta, a u septembru i 20.000 tona ulja. Najviše domaćeg ulja prodato je u BiH, Hrvatsku i Makedoniju, ali se 2.000 tona našlo i među turskim potrošačima, kazao je Saković.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/psenica-na-300000-hektara-kukuruza-soje-i-suncokreta-i-za-izvoz/c6djghv

Vađenje krompira započelo je na njivama širom Srbije. Prema prvim procenama, ovogodišnji rod je na nivou proseka ili malo iznad njega. Uzgajivači u brdsko-planinskim predelima moći će da očekuju prinose i do 25 tona po hektaru. dok će oni u nizijama imati gotovo duplo više.

Cena krompira u otkupu kreće se između 22 i 25 dinara po kilogramu.

- Zasadi krompira nekada su zauzimali i do 90.000 hektara, a danas se on gaji na oko 45.000 hektara. Te količine, sa prosečnim prinosima, ne mogu da zadovolje potrebe domaćeg tržišta, pa će Srbija morati da uvozi krompir. Ipak, biće i izvoza, jer je u zemljama u okruženju podbacio rod - kaže za Novosti Ratko Vukićević iz Guče, jedan od najvećih proizvođača krompira, vlasnik firme Agromobil.

Veliki deo proizvođača u zapadnoj Srbiji krompir predaje čačanskoj čipsari, a mnogi, posebno iz Ivanjice, prodaju i na kvantaškoj pijaci.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2640440/cena-krompira-u-otkupu-izmedju-22-i-25-dinara-po-kilogramu

Ova godina išla je na ruku vinogradarima. U Aleksandrovačkoj župi očekuju jednu od najboljih berbi. Razloge da budu zadovoljni imaju i njihove kolege iz Smederevskog vinogorja, dok u Vršcu očekuju prosečan rod. Rane sorte su već obrane, ali zvanično berba grožđa počinje za desetak dana.Berba grožđa rane autohtone župske sorte "jagoda" privedena je kraju u Aleksandrovačkom vinogorju. Zrno krupno i preukusno, a godina izdašna, kažu vinogradari, sa sunčanim danima i svežim noćima."Svaki vinogradar na ovom svetu za dobro vino može da poželi. To je preplitanje minerala, stvaranje dobrih kiselina, ukusa, a sa druge strane nismo imali bolesti u vinovoj lozi", kaže Kosta Botunjac, vinogradar iz Zleginja kod Aleksandrovca.

U Smederevskom vinogorju prinosi su, kažu proizvođači, podbacili za petinu nego lane, ali je grožđe kvalitetnije.

"Bilo je u početku dosta kiše i dobrim tretmanima u vinogradu i ozbiljnim radom mi smo sve to sačuvali. Ima sunca dosta, vlage više ne treba", ističe Dragan Vasić, vinogradar iz Smedereva.

U okolini Vršca završena je berba "muskat otonela". Kvalitetom roda ove rane sorte su zadovoljni, ali im muke poslednjih petnaestak dana zadaje vruć vetar specifičan za ovo vinogorje.

"Visoke temperature dnevne, noćne temperature koje se ne spuštaju ispod 20 stepeni i evo kao što vidite ovaj vruć vetar zaista utiče, isušuje grožđe", navodi Petra Milanović Krajovan iz firme "Vršački vinogradi".

Polovinom septembra će se uveliko brati grožđe u vinogradima širom Srbije. A uz berbu ide i slavlje.

U čast roda, već krajem sledeće nedelje počeće manifestacija "Smederevska jesen". U jeku berbe slaviće se na "Grožđebalu" u Vršcu i u Aleksandrovcu na "Župskoj berbi". A kraj radova u vinogradima obeležiće se u Topoli. Tada će već mlado vino biti u sudovima.

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/3644591/vinogradari-zadovoljni-rodom-rane-sorte-vec-obrane.html

Kako je javio novosadski poljoprivredni portal Agrosmart.net, ostali veliki kupci i uljare nisu izašli sa konačnim uslovima otkupa, ali se očekuje da će pratiti ovu kompaniju.

Viktorija grupa je ranije objavila da će akontativno kilogram plaćati 25 dinara sa PDV-om, zbog čega su ratari negodovali, neka udruženja su pripremala proteste, ali su burnije reakcije ipak izostale.Prema saznanjima Agrosmarta, otkupljivači Viktorija grupa, Bimal i Dijamant planiraju da na srpskom tržištu otkupe oko 600.000 tona suncokreta, a u Srbiji je zasejano oko 220.000 hektara.

Portal dodaje da uljare imaju ugovoren uvoz suncokreta iz Rumunije, Moldavije i Hrvatske, a cena koja se pominje je 280 evra po toni.

Prema informacijama koje je Agrosmart danas dobio od trgovaca poljoprivrednim proizvodima, ni cena soje neće ići u prilog ratarima, a navodi se da će konačna cena koju poljoprivrednici mogu da očekuju - 35 dinara po kilogramu. Prošle godine cena soje bila je 36 dinara.

Očekuje se dobar ovogodišnji rod kukuruza, što može dovesti do niske otkupne cene ove robe, za koju poljoprivrednici mogu da očekuju oko 13,5 dinara za kilogram, sa PDV-om, dodaje portal.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2019&mm=08&dd=28&nav_id=1583404

Ove godine matematika ne ide naruku proizvođačima šljive. Rodila je manje nego obično, otkupna cena je pala, a nevreme je pričinilo dodatne probleme.Poznati blački voćar Jugoslav Azdejković imao je ove godine veliku sreću što je nevreme zaobišlo njegove voćnjake. Kaže da će o ceni šljive razmišljati tek kada je bude prodavao kao suvu ili zamrznutu, ali i da većina proizvođača nema te mogućnosti. "Em šljive nema, em je cena izuzetno loša, berba je jako skupa, nema ni radne snage, tako da većina seljaka nije zadovoljna", istakao je Jugoslav Azdejković.

Bojan Nikolić, poljoprivredni stručnjak, kaže da je trenutna cena šljive veoma niska.

"Trenutna neka cena je 15 dinara što je jako malo, baš jako malo, jer kad sagledamo da je cena berbe pet dinara i više, onda je tu veliki problem šta da ostane poljoprivrednom proizvođaču", kaže Nikolić.

Iako proizvođačima ove godine gotovo ništa ne ide na ruku, u Blacu nisu odustali od svetkovine u čast ovog voća, manifestacije "Dani šljive".

"Ove godine možemo da se pohvalimo napretkom u preradi, kažem proizvodnja je dosta manja nego prošle godine, ali idemo dalje", rekao je Dragan Gmijović iz opštine Blace.

Jedanaest porodica mladih poljoprivrednika pamtiće ovu manifestaciju i po donaciji opštine i Fondacije "Ana i Vlade Divac" od milion i po dinara.

"Naša porodica se bavi stočarstvom, konkurisali smo za priplodna grla", rekla je mlada poljoprivrednica.

Blačani su, kao i obično, dobri domaćini hiljadama posetilaca koji će prvi put moći da probaju i tradicionalna srpska jela, koja pripremaju i služe učenici ovdašnje srednje škole.

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/3637192/debakl-zastitnog-znaka-srbije--rod-smanjen-cena-mizerno-niska.html

U Loznici, Krupnju, Ljuboviji i Malom Zvorniku berba kupina je u punom jeku. Pod ovim voćem je 1.050 hektara, a rod je, uprkos nepovoljnim vremenskim uslovima, dobar. Prinosi se kreću od 15 do 20 tona po hektaru, a u pojedinim zasadima biće i veći.

Već nekoliko godina cena je veoma niska, a dešavalo se da bude i prekinut otkup. Početak sezone obećavao je kakvu-takvu zaradu jer se kupina otkupljivala po ceni od 50 do 70 dinara za kilogram u zavisnosti od sorte.

Međutim, kako to obično bude svake godine, vrlo brzo je pala na 30, a trenutno se otkupljuje po ceni od 40 do 50 dinara za kilogram. Veliki problem predstavlja i nedostatak radne snage, iako se dnevnica kreće od 2.000 do 2.500 dinara.

Zlatica Krsmanović, diplomirani inženjer voćarstva i vinogradarstva iz lozničkog "Poljosaveta", kaže da je važno da voćari usklade površine pod kupinama sa raspoloživom radnom snagom.

- Potrebno je težiti i da se postigne što veći prinos, a to se postiže uvođenjem savremenih tehnologija koje podrazumevaju sistem kap po kap za navodnjavanje, mrežu za zasenjivanje u periodu kada su visoke temperature, mogućnost orošavanja i primenu svih drugih agrotehničkih mera u optimalnom vremenskom roku. Pre zasnivanja zasada neophodno je uraditi agrohemijsku analizu zemljišta i pravilno pripremiti parcelu uz obavezno meliorativno đubrenje (popravljanje kvaliteta zemaljišta). Za sadnju je veoma važno koristiti kvalitetan sadni materijal - kaže Krsmanovićeva.

Podseća i da posle berbe zasad treba očistiti od starih izdanaka i spaliti, a neophodno je obaviti i jesenju zaštitu biljaka.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2609122/rod-kupina-dobar-ali-cena-niska-i-nema-beraca-resenje-veci-prinos

Visoke temperature u Srbiji neće značajno oštetiti kukuruz i očekuje se rod sličan rekordnim godinama, od oko osam tona po hektaru, ocenili su stručnjaci za poljoprivredu.

Direktor udruženja "Žita Srbije" Vukosav Saković rekao je za Betu da je kukuruzom zasejano 970.000 hektara i da se očekuje ukupan rod od oko 7,8 miliona tona.

"Kukuruz je u fazi voštanog zrenja, jer su ove godine pretežno zasejane rane sorte, pa mu visoke temperature neće smetati, osim manjih područja gde nije padala kiša i gde je zemlja peskovita", rekao je Saković.

Berba kukuruza bi prema njegovoj proceni mogla da počne sredinom septembra.

Rekordan prinos kukuruza, u proseku od osam tona po hektaru, kako je kazao, ostvaren je 2016. i 2018. godine i ova godina bi po prinosu mogla biti slična.

Saković je rekao da bi višak kukuruza za izvoz ove godine mogao da iznosi oko tri miliona tona.

Prema rečima stručnjaka za poljoprivredu Milana Prostrana u prognozi roda treba biti obazriv sve dok se kukuruz ne smesti u ambare.

"Od suše koja je zahvatila manja područja neće biti veće štete, ali rizici uvek postoje dok se rod ne skine sa njiva jer je krajem jula 1986. godine, kada se očekivao rekordan prinos od oko 12 miliona tona olujni vetar oštetio oko 30 odsto roda", rekao je Prostran.

Dodao je da rod kukuruza ima udeo od 15 do 20 odsto u ukupnoj poljoprivrednoj proizvodnji i da će se uglavnom izvesti kao sirovina jer preradjivačka industrija nije oživela, a ni stočarstvo se nije previše razvilo da bi se ta žitarica koristila za ishranu stoke i proizvodnju finalnih proizvoda.

Predsednik Upravnog odbora Udruženja poljoprivrednika Pančevački ratari Jovan Negovan rekao je da je značajne površine pod kukuruzom u pančevačkom ataru oštetio grad.

"Na tim njivama će rod biti slab, a na ostalim, ne rekordan, ali dobar mada se još ne zna jer je do branja više od mesec dana, a sorte kukuruza koje kasnije zru su još u mlečnoj fazi", rekao je Negovan.

Dodao je da je svaku kišu od proleća pratilo nevreme i da rizici postoje sve do branja.

Izvor:http://rs.n1info.com/Biznis/a507144/Strucnjaci-ne-ocekuju-da-ce-visoke-temperature-nastetiti-rodu-kukuruza.html

Rod pšenice nije podbacio za petinu kako su tvrdili pojedini analitičari već šest odsto, kaže država posle analize Instituta za primenu nauke u poljoprivredi.Ipak, proizvođači najavljuju da će sejati manje površine, a stručnjaci savetuju da im se pomogne subvencijama.

Marko Gladović je poljoprivrednik iz Šapca. Požnjeo je 15 hektara pod pšenicom na kojoj je, kaže, primenio sve mere za zaštitu bilja. Prinos je 5, 7 tona po hektaru i to je jedino čime je zadovoljan.

"Cena je tu da pokrije troškove, ali mi ne radimo samo da bi pokrili troškove, valjda treba nešto i da zaradimo. Za narednu godinu ću smanjiti te površine zbog cene i zbog velikih ulaganja koje zahteva pšenica", rekao je Marko Gladović, poljorivrednik iz Šapca.

Slično razmišlja sve više poljoprivrednika.

U šabačkom kraju pre nekoliko godina suncokret se sejao na 500 hektara, sada na deset puta više i to na uštrb pšenice.

"Sigurno da će biti turbolencija što se tiče setvene strukture za narednu godinu, dakle imamo povratnu informaciju od poljoprivrednih proizvođača da će zasigurno smanjiti, malo je i tržište učinilo svoje, malo klimatski uslovi", istakao je Darko Simić iz PSS Šabac.

Suša, kiša i otkupna cena od oko 18 dinara po kilogramu, nije sve što šteti pšenici.

"Razlog pre svega što je optimalna setva obavljena na svega 40 odsto prošle jeseni, što je svega 60 odsto pšenice zasejano deklarisanim sortnim semenom i naravno što je ukupna agrotehnika bila na veoma skromnom nivou, od oranja preko đubrenja, pa kasnije i prehranjivanja", objašnjava Milan Prostran, agroekonomski analitičar.

Država tvrdi, rod nije podbacio koliko se priča, a manji je pre svega zato što je, zbog plodoreda koji održava plodnost zemljišta, prošle godine zasejano 50 do 60 hiljada hektara pšenice manje.

"Mi u ovom trenutku imamo negde pet do šest odsto manje prinosa po hektaru nego što smo imali prethodne godine koja je bila rekordna. Kada posmatrate to na nivou deset zadnjih godina, ovo je na nivou top tri-četiri rezultata. Ja znam da ovo sad malo zvuči na osnovu nekih podataka naučno-fantastično, ali prođite malo terenom, poslušajte malo bolje i bićete uvereni u to", naglašava Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede.

Stručnjaci, ipak, upozoravaju da država ne sme da dozvoli da se odustaje od pšenice i predlažu subvencionisanje proizvođača po prinosu.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2019&mm=08&dd=04&nav_id=1573710

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Децембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30 31