Prinos maline ove sezone u Srbiji biće manji nego lane. Površine pod crvenim zlatom smanjile su se za 30 odsto za samo godinu dana, a u preostalim srpskim malinjacima trećina voćki je bolesna zbog problematičnog sadnog materijala.

Iako su prošlogodišnji izdanci obećavali dobar rod jer je jesen bila lepa a zima blaga, suvo proleće i smene sva četiri godišnja doba u jednom danu uticali su da maline ove sezone imamo daleko manje. Procena je, naime, da će na nivou cele Srbije biti ubrano 50.000 do 55.000 tona, a ranijih godina je bivalo 75.000, pa čak i više od 100.000 tona crvenog zlata.- Kada se sve sagleda, situacija je krajnje problematična. Obilazeći malinjake ovih dana, razočarao sam se, pre svega, koliko ih je manje. Na primer, Radovan Lazarević iz Brankovine, koji je imao prošle godine imao ubedljivo najbolji malinjak u celom ovom kraju, iskrčio je 60 ari jer sa prošlogodišnjom cenom od 130 do 150 dinara nije imao nikakvu zaradu. Sada, kada je otkupna cena maline i više od 200 dinara, roda nema ni na preostalih 60 ari. I to je jedan od primera koji svedoče da su površine pod malinom smanjene od 20 do 30 odsto - priča Jovan Milinković iz Poljoprivredne stručne i savetodavne službe.Iako će tek popis poljoprivrede koji je planiran za sledeću godinu pokazati koliko su se površine pod malinom smanjile, u Asocijaciji malinara Srbije se slažu sa pretpostavkom da je domaće malinogorje za samo godinu dana manje za 30 odsto, sa oko 16.000, na 13.000 hektara. To, međutim, nije najveći problem.

- Nažalost, od toga što je ostalo, 30 odsto je bolesna malina. Ovih dana maline koje su u savršenoj kondiciji napala je vaš koja se hrani sokom lista, jer su joj pogodovali vremenski uslovi. Svemu kumuje sumnjiv sadni materijal i ne bude li se promenio zakon o sadnom materijalu koji će sertifikovati sadnice i uvesti strogu kontrolu sadničara, ta malina će u roku od godinu dana širenjem bolesti zaraziti i malinu koja je sada u ekstradobroj kondiciji - upozorava Dobrivoje Radović, predsednik Asocijacije malinara Srbije.

Prema podacima Asocijacije malinara, trenutna otkupna cena u pojedinim područijima je oko 210 dinara, ali je većinom 190 dinara za kilogram prve klase vilameta.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/moj-biznis/glavobolja-zbog-maline-otkupna-cena-bice-veca-od-200-dinara-ali-roda-nema/22kj57z

Na osnovu stanja useva na dan procene očekuje se proizvodnja pšenice od preko 2,5 miliona tona, što je za 5,3 odsto više u odnosu na proizvodnju ostvarenu u prošloj godini. Kod proizvodnje malina očekuje se povećanje proizvodnje, u odnosu na prošlu godinu za 7,4 odsto, a kod višanja za 70,9 odsto.Republički zavod za statistiku objavio je podatke o očekivanoj proizvodnji pšenice, malina i višanja i zasejanim površinama kukuruza, suncokreta i soje prikazanim prema stanju na dan 23. maja ove godine.

Na osnovu stanja useva na dan procene očekuje se proizvodnja pšenice od 2.668.000 tona, što je za 5,3 odsto više u odnosu na proizvodnju ostvarenu u prošloj godini. Kod proizvodnje malina očekuje se povećanje proizvodnje, u odnosu na prošlu godinu za 7,4 odsto, a kod višanja za 70,9 odsto.U poređenju sa prethodnom godinom, prema stanju na dan procene, u prolećnoj setvi 2020. godine zasejano je više kukuruza (za 3,6 odsto), suncokreta (za 2,6 odsto) i soje (za 4,7 odsto), a manje šećerne repe (za 12,0 odsto).U odnosu na desetogodišnji prosek (2010–2019), proizvodnja pšenice je veća za 5,7 odsto, dok je kod zasejanih površina više kukuruza (za 0,1 odsto), soje (za 32,9 odsto) i suncokreta (za 16,2 odsto), a manje šećerne repe (za 33,9 odsto) .Objavljeni podaci dobijeni su na osnovu "Ankete o površinama i zasadima na kraju prolećne setve", procene poljoprivrednih stručnih savetodavnih stanica i drugih administrativnih izvora o očekivanoj proizvodnji pšenice, maline i višnje i zasejanim površinama najvažnijih kultura na kraju prolećne setve.

Izvor:https://www.agroklub.rs/poljoprivredne-vesti/kakve-su-procene-ovogodisnje-proizvodnje-ratarskih-kultura-visnje-i-maline/61145/

Zoran Aritonović, proizvođač jabuke iz Vranja i ove godine se nadao berićetnom rodu teškom od 30 do 40 tona po hektaru u svom voćnjaku koji se prostire na 80 ari u obližnjem selu Dubnica. Ta nadanja je, međutim, pokopao gradonosni oblak koji je 20. maja protutnjao vranjskim krajem i sručio grad koji je oštetio stabla i smlatio gotovo svo lišće sa grana u njegovom voćnjaku.

"Dejan Mujakić, savetodavac za zaštitu bilja vranjske Poljoprivredno savetodavne i stručne službe savetovao mi je da u roku od 12 do 24 časa od vremenske nepogode zaštitim voćnjak od pojave čađave krastavosti i drugih patogenih mikroorganizama kojima je omogućen slobodan prodor unutar oštećenog tkiva. Međutim, zbog obilnih padavina nisam mogao traktorom i atomizerom da zađem među stabla i obavim neophodno tretiranje", kaže Zoran i dodaje da je to učinio posle četiri odnosno pet dana kada se zemlja prosušila.Iako sam od tada primenio tri tretiranja protiv čađave krastavosti i pepelnice, moj trud nije dao rezultate. Oni plodovi koje je grad oštetio su propali, a ono što je ostalo zaraženo je čađavom krastavošću i to će da otpadne. Sada uz pomoć savetodavca pokušavam da voćnjaku zacelim rane i oporavim ga za sledeću godinu."Savetodavac za zaštitu bilja ističe da čađava pegavost lista i krastavost ploda jabuke, čiji je prouzrokovač Venturia inaeyualis, predstavlja ekonomski najznačajnije oboljenje u zasadima jabuke. Ovaj patogen može da izazove veliku štetu u kvalitetu i količini prinosa, koja u odsustvu hemijske zaštite može biti potpuna, odnosno 100 odsto. Njegova štetnost ogleda se u poremećaju formiranja rodnih pupoljaka za narednu godinu, pa se tako štete odražavaju i na prinos u sledećoj vegetciji.U cilju uspešnog i racionalnog suzbijanja ovog oboljenja, neophodno je kontinuirano i dosledno praćenje faza razvoja i načina i uslova za širenje patogena. To predstavlja osnovu uspešne prognoze čađave pegavosti lista i krastavosti polodova jabuke, a prema metodama rada u laboratoriji i jabučnjaku, prate se uslovi za pojavu i širenje bolesti i prema tome određuju rokovi primene mera suzbijanja. Osnovni koncept u prognoziranju i suzbijanju zaraza treba da se zasniva na nastojanjima da se onemogući ostvarenje primarnih zaraza tokom celog perioda emitovanja askospora s posebnim akcentom na sprečavanje najranijih zaraza", podvlači savetodavac.Naš sagovornik tvrdi da se realizacijom takvih nastojanja eliminišu svi problemi koji bi se javili pojavom i širenjem sekundarnih zaraza. Samo u slučaju neuspeha takve orijentacije, program suzbijanja čađave pegavosti lista i krastavosti ploda treba da bude nastavljen primenom mera zaštite u cilju suzbijanja zaraza konidijama - sekundarne zaraze.

U tom smislu se izvode sledeće aktivnosti: prati se proces razvoja gljive Venturia anaeyvalis u saprofitskoj fazi, što praktično znači praćenje dozrevanja pseudotecija."Početak vegetacije jabuke vezan je za agroekološke uslove lokaliteta u kome se ona gaji. Kako se ovi uslovi razlikuju ne samo iz godine u godinu, nego i među lokalitetima može se očekivati da i sama vegetacija jabuke počne u različitim vremenskim periodima shodno pomenutim razlikama. Pored ovoga, početak vegetacije i dinamika fenološkog razvoja biljke, naročito tokom rane vegetacije, u vezi su sa sortom jabuke", naglašava savetodavac.

S druge strane, jabuka je prema prouzrokovaču čađave krastavosti najosetljivija u svojim ranim fenološkim fazama razvoja. Zato je praćenje početka i toka fenološkog razvoja biljaka tokom ovog perioda izuzetno značajno. Od izuzetne praktične vrednosti za uspešnost.

Izvor:https://www.agroklub.rs/vocarstvo/cadava-krastavost-proizvodacu-jabuke-iz-vranja-obrala-rod/60948/

U Topličkom kraju i na području opštine Merošina proizvede se jedna polovina od ukupne proizvodnje višanja u Srbiji. Za nešto više od mesec dana u nižim predelima počeće berba tog voća.

Posledice prošlogodišnje višemesečne suše, ali i višegodišnje nerentabilne proizvodnje i evidentne redukovane primene agrotehničkih mera, vidljive su u većini ovdašnjih zasada. U podjastrebačkim selima mali broj proizvođača će se ove godine pohvaliti dobrim rodom voća.

- Slabije od prošle godine. Nešto se desilo u cvetanju, još ima cveta na višnjama, podeljeno je i ovo sitnije što se pojavilo, verovatno će da opadne - kaže Srbislav Balović,voćar iz Mršelja.

Dejan Tonić, direktor PSS u Prokuplju kaže da su procene da je zametanje plodova bilo negde od 50% - 70%:

- Definitivno će biti manji rod u odnosu na prošlu godinu. Nadamo se da bi to moglo da poveća otkupnu cenu.

Novu sezonu berbe i otkupa hladnjačari i izvoznici, u ovom delu Srbije, dočekuju sa istim ili neznatno uvećanim smeštajnim i preradnim kapacitetima. Na ruku voćarima ide to što, uprkos pandemiji, izvoz zamrznutog voća nije stajao.

- Praktično celokupna ugovorena proizvodnja, odnosno, ugovoren izvoz od prošle godine je realizovan. Kad to kažem, pre svega mislim na višnju i ostale koštičave voćne vrste. Prerađivači će ući u novu kampanju prilično relaksirani, što se tiče zaliha - rekao je Dragan Paunović iz Privredne komore Srbije.

Da li će se voće koje pristiže brati na uobičajeni način, ili će i ovde biti primenjene dodatne zaštitne i higijenske mere, zavisiće u prvom redu, prema rečima stručnjaka, od daljeg razvoja epidemiološke situacije. Zbog manjeg broja berača, poslednjih godina, sve je prisutnija mašinska berba, koja polako postaje dominantna.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2876862/slab-rod-visnje-moze-da-znaci-vecu-otkupnu-cenu

Krompir je važna poljoprivredna biljka , po obimu proizvodnje u svetu je na IV mestu Prinos krompira je u direktnoj korelaciji sa navodnjavanjem i ñubrenjem Sorte iz grupe ranih krompira imaju vegetacioni period 90- 120 dana, srednje 120- 150 i pozne 150 -180 dana.

-prinos je u korelaciji sa dužinom održavanja zdrave lisne mase (cime krompira)

-krompir je vrlo osetljiv prema vodnom stresu , povoljno reaguje na povolnji vodni režim zemljišta

-potrebe za vodm su 460-480mm.

Dinamika potrošnje vode na evapotranspiraciju raste od sadnje, dostiže visok nivo krajem juna , kada je intenzivno razvijena lisna površina Maksimalna sredinom jula i zadržava visok nivo evapotranspiracije do polovine avgusta, onda opada do polovine septembra Dnevno troši oko 3,5 mm vode max 7-8 mm, početkom vegtacije oko 1mm, juli-avgust 5mm. Zalivni režim treba prilagoditi uslovima godine Nedostatak pristupačne vode u zemljištu u srednjem i poslednjem delu vegetacionog perioda nosi veću opasnost po smanjenje prinosa nego ako se desi u ranijem delu vegetacionog perioda. tehnički minimum 75-80 % PVK

-Kritični periodi krompira za vodom su:

-butonizacija –cvetanje

-porast krtola ( 1-2 zalivanja)

Sa zalivanjem se prekida mesec dana pre vađenja krtola U beskišnim periodima 7 zalivanja , normom 30 mm.

Norma navodnjavanja preko 200 mm u zavisnosti od predvegetacionih rezervi i padavina.

Vreme zalivanja: u trećoj dekadi maja , pre butonizacije , butonizacija , porast krtola

Dnevne potrebe su 4-6 mm u letnjim mesecima HIDROFITOTERMIČKI INDEKS 0,19

Načini zalivanja:

BRAZDAMA (50-70 cm),

VEŠTAČKOM KIŠOM (40-50cm)

Izvor:https://domacinskakuca.rs/2020/05/12/povrtarstvo/ovako-zalivajte-krompir-i-necete-pogresiti/

Sorte višanja, koje pretežno rađaju na jednogodišnjim dugim letorastima, zavisno od dužine letorasta obrazuju sa strane generativne ili vegetativne pupoljke, a na samom vrhu vegetativni pupoljak. Duže grančice od 50 cm nose lateralno i vegetativne i generativne pupoljke, koji su retko raspoređeni. Letorasti manji od 30 cm nose sa strane samo cvetne, a umereno razvijeni letorasti, dužine 30-50 cm nose sa strane generativne pupoljke, koji su nešto gušće raspoređeni, dok im je na vrhu vegetativni pupoljak.
Najkvalitetniji rod imaju umereno bujni letorasti (sorte sa ovakvim rodnim grančicama su na pr. reksele; severna i lotova višnja; hajmanova konzervna; hajmanov rubin; maraska visećih grana i slično). Detaljno orezivanje višanja u praksi (kao  što je kod jabuke, kruške, breskve, šljive itd) je vrlo retko. Uglavnom se izbacuju polomljene, suve, oštećene grane, ali u savremenijim, komercijalnim zasadima, za postizanje visokih prinosa neophodna je redovna intenzivna rezidba. Realan problem kod sorata, koje rađaju na vitim rodnim grančicama, ukoliko se stabla duže ne orezuju, dolazi do brzog ogoljavanja grana i premeštanja rodnosti na periferiju krune. Zato bi trebalo obezbediti svake godine dovoljno umereno bujnih letorasta i sprečavanje izmeštanja roda na periferiju krune.
U donjem delu krune vrši se skraćivanje primarnih grana na nižu, umereno bujnu granu, ili rodni letorast, dok izrođene, bujnije grane i slabije bujni letorasti se izbacuju iz osnove. Na ostavljenim grančicama obrazuje se po nekoliko mladara, odnosno rodnih grana za sledeću godinu. One grančice, koje su dale rod se skraćuju na jedan ili dva umereno bujna letorasta, koji će biti nosioci rodnosti za tu godinu.
Kod sorti višanja uspravnih grana ( primer ričmorensi; montmorensi, maraska, majska i dr.) rod je pretežno na majskim kiticama. Kod ovih zasada svake godine ostavlja se dovoljan broj jednogodišnjih letorasta za formiranje kratkih rodnih grančica tokom godine, a sledeće vegetacije one će biti nosioci roda, dok ostavljen i jedan letorast poslužiće za formiranje novog rodnog drveta. Rezidbom kod ovih sorata obezbeđuje se dovoljan broj jednogodišnjih letorasta za rast kratkih rodnih grančica.
Sorte, veoma rodne, kao na primer oblačinska; keleris-16, neki tipovi maraske i dr., rađaju kako na jednogodišnjem rodnom drvetu, i na kratkom rodnom
drvetu. Bez rezidbe plodovi su jako sitni, a krune preguste i slabo osvetljene i neprovetrene. Zato se rezidbom smanjuje preterana rodnost, ostavlja što veći broj
umereno bujnih letorasta, koji daju najkrupnije plodove, ali ne bi trebalo zanemariti ni kratko rodno drvo za veći prinos. U slučaju da se ovakva stabla duže
ne orezuju, plodovi postaju jako sitni, kruna veoma zasenjena i pregusta, a cele voćke vrlo brzo se iscrpljuju preteranom rodnošću.

Izvor: Agrobiznis magazin

Da bi osigurali stalnu i obilnu rodnost kajsije osim odgovarajuće nege i zaštite jako je važno da je i pravilno orezujete ali uz napomenu da se rezidba kajsije izvodi nekoliko puta tokom vegetacije. Kajsija je možda jedina biljka kod koje se javlja neredovna rodnost. Jedan od uzroka je velika osetljivost reproduktivnih organa prema zimskim i prolećnim mrazevima.

Drugi razlog neredovne rodnosti je obilno plodonošenje u povoljnim godinama. Tada dolazi do značajnog iscrpljivanja stabla što dovodi do sušenja.
Sve nabrojano dovodi do toga da se kajsiji ne poklanja odgovarajuća pažnja u primeni osnovnih agrotehničkih mera pri čemu rezidba ima možda i najveći značaj. Plantažno gajenje kajsije zahteva posebnu pažnju naročito kada je rezidba u pitanju, pri čemu i kod takozvanih hobista koji imaju nekoliko stabla takođe bi nezi trebalo pristupiti stručno i ozbiljno. Utvrđeno je da se pravilnom rezidbom uz primenu odgovarajućih agrotehničkih mera gde spadaju: đubrenje, zaštita i navodnjavanje može znatno uticati na redovnu i povećanu rodnost kajsije. Zanimljivo je da se za razliku od ostalih voćnih vrsta kod kojih se rezidba izvodi u periodu mirovanja zimska rezidba i u toku vegetacije -zelena rezidba. Kod kajsije rezidba se obavlja u periodu vegetacije od kretanja pupoljaka u proleće pa sve do polovine avgusta.

Oštećenja koja nastaju tokom rezidbe, predstavljaju rane koje čine otvoreno mesto za prodor raznih patogena počev od bolesti tipa truleži i pepelnice koje tokom vegetacije mnogo lakše i pre zarastaju nego što je to slučaj kod zimske rezidbe.
Da bi kajsija imala odličnu rodnost potrebno je da se rezidba izvodi u tri vremenska perioda i to: u rano proleće, u rano leto i tokom leta.
Rezidba u rano proleće se obavlja u momentu od kretanja vegetacije pa sve do početka cvetanja. Ovom rezidbom proređuju se mlade grane koje se ukrštaju i zagušuju krunu, zatim polomljene i grane koje smetaju pri obradi, kao i grane koje su prošle godine bile zahvaćene monilijom. Takođe, u ovom periodu se odstranjuju i svi zaostali mumificirani plodovi koji se zajedno sa odstranjenim grančicama spaljuju što dalje od stabla, jer kao takvi predstavljaju izvor zaraze, jer u sebi nose spore gljive koja prouzrokuje bolesti tipa truleži . Uklanjanje zaostalih plodova i odsecanje zaraženih grančica je najbolje da se obavi tokom rezidbe zimi, ali ako se iz bilo kog razloga zakasnilo nije greška da se uradi i sada.

Cilj ove rezidbe jeste podmlađivanje rodnih površina Veće preseke treba dezinfikovati i premazati kalem voskom kako bi sprečili prodor gore spomenutih patogena.

Rana letnja rezidba u zavisnosti od vremenskih prilika se po kalendaru radova izvodi u periodu od 20 maja do 15 juna. Ovom rezidbom prekraćuju se bujni mladari za 1/3 ili 1/2. Ovom rezidbom dobija se veći broj cvetnih pupoljaka u kruni, veća otpornost na niske temperature u toku zime, ali i odlaganje fenofaze cvetanja za 3-7 dana čime se u značajnoj meri produžava vreme cvetanja što je od posebnog značaja za kajsiju koja je najosteljivija na prolećne mrezeve jer je voćka koja cveta među prvima. Na ovakav način uspevamo da je prevarimo pa samim tim i zaštitimo cvet i zametanje ploda od mrazeva koji znaju u ovom periodu u značajnoj meri da oštete kajsiju.
Veoma je važno da se istakne, da, ukoliko se rana letnja rezidba obavi kasno onda neće dati očekivane rezultate.Letnja rezidba se izvodi posle berbe i to od polovine jula pa do polovine avgusta. Ovom rezidbom uklanjaju se osušene i polomljene grane koje zagušuju krunu čime se povećava osvetljenost i u značajnoj meri povećava fiziološka aktivnost. Ukoliko se ova rezidba dobro izvede smanjiće se obim prolećne rezidbe sledeće godine.

Dakle, ukoliko želite stalnu rodnost i kvalitetne plodove a samim tim i konstantni prinos u rodu svake godine, potrebno je da sa makazama u rukama budete u svom voćnjaku skoro cele godine a posebno tokom vegetacije kajsije. Ona je kompeksna i teška za gajenje možda i zbog toga što je u poređenju sa drugim voćem možda i najmanje zastupljena, jer se voćari mahom orijentišu na jabuku. Ali ako poredimo, da jabuka ima i po dvadeset tretmana u zaštiti i da zahteva punu agrotehniku, onda i u poređenju sa kajsijom, ispada da je kajsija jedna nežna biljka, koja zahteva samo malo više pažnje i ništa drugo. Takođe pravilnom rezidbom u značajnoj meri smanjujete iznenadno sušenje kajsije poznate pod nazivom apopleksija za koju još uvek nema pouzdanog leka.

Izvor:https://domacinskakuca.rs/2019/02/04/vocarstvo/kako-orezati-kajsiju-za-dobar-rod/

"Oj Srbijo među šljivama, oj Srbijo među ljudima na njivama", napisao je svojevremeno čuveni pesnik Oskar Davičo.Na ove njegove stihove najpre se može odazvati Tomislav Marković iz sela Trešnjevica jer ima najveći zasad šljiva u celoj Srbiji, a koji se prostire na čak 18 hektara.

"Počeli smo sa samo tri hektara, ali radilo se i dokupljivalo. Kad sam odlazio u školu moj deda je plakao i govorio kako će sve ovo bez mene propasti. Njegove reči, ali i suze, zauvek su mi ostale u sećanju, pa iako sam imao posao u gradu vratih se na imanje, da ne zaraste u korov. Da to nisam učinio verovatno bi se dedino predskazanje obistinilo i od ovog velikog imanja sada ne bi bilo ništa", priča Marković za RINU.Ni sam ne zna koliko u svom šljiviku ima stabala, ali zna da je rod dobar bez obzira na sve vremenske neprilike koje su ga snašle.

"Grad nas je pobio dva puta, ali bili smo osigurani i štete nije bilo. Nabrali smo oko 17 vagona i sve smo upeli i da prodamo. Od ove njive živi moja cela porodica koja broji 25 članova. U vreme berbe ovde je opsadno stanje, ne stajemo od jutra do mraka", kaže Tomo.

Međutim, Markovići ne samo da su dobri voćari, već su i vredni stočari. Ponosni su na svoje veliko stado, koje im služi ne samo za šišanje, već i za održavanje zelenih površina.

"Celo leto ovce su u šljiviku, pustimo ih i one pasu svu tu travu koju bi mi inače morali da kosimo. Sklonimo ih samo kad dođe vreme berbe", izjavio je ovaj srpski domaćin.

Da njegovo imanje neće zarasti u korov dokaz su i potomci, četiri sina koji su odlučila da ostanu na selu i bave se teškim poljoprivrednim poslovima.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2019&mm=12&dd=29&nav_id=1636262

Neuobičajeno topla jesen donela je i neuobičajene pojave u čačanskim voćnjacima. Rodila je malina u novembru i to ne sporadično. Plod je sazreo i dobrog je kvaliteta, ali mu se voćari ne raduju.Crveni plodovi u novembru iznenadili si i Dobrivoja Radovića, koji je krajem avgusta završio sezonu radova u malinjaku."Radi se o vilametu, nije druga nikakva sorta. Da je to neka sorta jesenja, polka ili nešto drugo, ne. Ovo je, znači, stari vilamet i ovo je stvar neverovatna. Kažu da je to bilo i ranije. Jeste, po jedan plod, dešavalo se, ali ovo...", kaže Dobrivoje Radović, malinar iz Prilika.

Nesvakidašnja je pojava rodnih grančica na kojima ima i cveta i ploda, kao usred leta. Zrele maline na miholjskom suncu punog su ukusa.

"Izgleda mi da je bolja nego kad je prskana. Ovo je neprskana malina i čvrsta je i to nema, nije prskana ni od truleži ni od čega. Lastari su izrasli preko pola metra ima po dvadesetinu na struku", dodaje Radenko Jovanović.

Kod sorti maline koje su zastupljene u našim agroekološkim uslovima, u ovo doba godine, tvrde stručnjaci, moguće je cvetanje i plodonošenje u gornjem delu biljke. Ali kretanje pupoljaka kod drugih voćnih vrsta može uticati na sledeći rod.

"Zbog izuzetno dugog sušnog perioda procesi diferencijacije za plodonošenje za sledeće godine nisu tekli uobičajenim i normalnim uslovima, što svakako može dovesti do problema sledeće godine i do smanjenja prinosa", navodi Aco Leposavić iz Instituta za voćarstvo Čačak.

Radovići u Prilikama strahuju da će zbog jesenjeg iznenadnog roda prinos u narednoj berbi biti manji od ovogodišnjeg, koji je iznosio svega šest tona po hektaru.

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/3745680/malina-rodila-i-slatka-je-kao-usred-leta-zasto-to-nije-dobro.html

Većina malinjaka u Ivanjici ponovo se crveni. Maline su rodile u novembru, lepše i slađe nego u julu.

Očigledno je da su klimatske promene uslovile nesvakidašnju sliku u njivama i dale "crvenom zlatu" drugu šansu. Rađale su maline i ranije kada im vreme nije, ali ovako, u čitavim grozdovima, sredinom novembra, nikada do sada, kažu proizvođači.

- Pre neki dan sin je došao i video da su maline rodile, tada je i nas obavestio, iznenađeni kvalitetom i krupnoćom maline, možda i lepše nego u leto, neočekivano je za ovo doba godine - kaže za Info ligu Saja Drndarević iz sela Dubrava.

- Neobično, da u ovo doba naberemo nekoliko šaka plodova maline dobrog ukusa čak boljeg nego u leto. Verovatno da ishod sledeće berbe neće biti od značajnog prihoda, klima se izmenila reklo bi se da malini više prijaju oktobarski uslovi nego letnji. Očekujemo manji negativan uticaj, nadamo se da neće drastično uticati na sledeću sezonu roda - rekao je Tomislav Čabarkapa iz Ivanjice.

- Jedne godine kad im nije vreme isto su rodile maline, gde smo ustanovili da veliku štetu pravi klimatski uslovi jer u zimskom periodu nema snega, a golomrazica uništi pupoljke, na stablu maline unište se mladari pa stablo ostaje golo, a ako i koji pupoljak opstane, mladar maline ostane kratak pa je rod duplo manji. U ovom sušnom periodu bez vlage i primerenih uslova za ovo doba godine, uticaće na rod iduće godine - navela je Snežana Nikačević iz Bukovice.

Stručnjaci tvrde da će sve to loše uticati na rod naredne godine a s obzirom da se miholjsko leto ne predaje, te da su najavljenje visoke temperature i sledeće nedelje, o posledicama će se tek pričati.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2697624/ivanjicki-malinjaci-crvene-se-u-novembru-hoce-li-jesenja-berba-ugroziti-rod

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јул 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31