Srbija je poslednja zemlja u Evropi po količini ribe koju pojedemo. Zvanično, svega 2,4 kilograma (nezvanično četiri kilograma), dok u razvijenim državama ljudi jedu 14,5 kilograma godišnje.

Paradoksalno, uzgoj ribe u ribnjacima je poslednjih godina jedan od najprofitabilnijih poslova u Srbiji, gde se na uložen jedan zarađuje još jedan dinar, a ekspanzija ovog biznisa tek se očekuje.

- Prema podacima kojima raspolažemo, u Srbiji se godišnje pojede oko 32 miliona kilograma ribe, a domaći izlov i proizvodnja obezbeđuju po slobodnoj proceni oko 12 miliona kilograma. Tako nam nedostaje gotovo 20 miliona kilograma ribe, što znači da uvozimo blizu 65 odsto - kaže profesor ribarstva na Poljoprivrednom fakultetu Univerziteta u Beogradu Zoran Marković.
* U Srbiji je trenutno pod toplovodnim šaranskim ribnjacima oko 11.000 hektara

* Pod hladnovodnim pastrmskim ribnjacima 12 do 15 hektara

* Dodaje da je ovaj posao izuzetno isplativ u kojem se uloženi novac vraća u roku od oko četiri godine

Šaranski ribnjaci proizvedu godišnje između četiri i pet miliona kilograma konzumnog šarana, a pastrmski oko dva miliona kilograma konzumne kalifornijske pastrmke.
- Da bi Srbija mogla sama da zadovolji sadašnje veoma male potrebe za ribom, trebalo bi da četiri puta poveća površinu pod ribnjacima, za ta postoje odgovarajući klimatski i zemljišni uslovi. Prema nekim drugima autorima, Srbija se nalazi na gotovo idealnom geografskom položaju za gajenje slatkovodne ribe, koju još imaju samo Kina i Izrael. Nalazimo se na 40 stepeni geografske širine, sa identičnom klimom kao Peking, gde se proizvodi najviše šarana na svetu i u njegovoj okolini postoje na hiljade najuređenijih šaranskih ribnjaka - navodi autor teksta Branislav Gulan.Dodaje da je ovaj posao izuzetno isplativ u kojem se uloženi novac vraća u roku od oko četiri godine. Prema sadašnjim uslovima potrebno je uložiti najmanje 5.000 evra za izgradnju jednog hektara toplovodnog šaranskog ribnjaka, a za hladnovodni pastrmski potrebno je najmanje 7.000 evra za jedan ar ribnjaka.

Izvor:https://www.alo.rs/vesti/ekonomija/biznis-koji-cveta-u-srbiji-zarada-ogromna-a-ulozen-novac-vam-se-visestruko-vraca-za-samo-par-godina/264607/vest

Pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo mr Vuk Radojević uručio je juče 14 ugovora korisnicima koji su ostvarili pravo na bespovratna sredstva u okviru dva konkursa. Reč je o sufinansiranju započinjanja novih postupaka komasacije i njihovom nastavku u opštinama u AP Vojvodini gde su započete, dok je drugi konkurs namenjen finansijskoj podršci podizanju novih ribnjaka i rekonstrukciji postojećih u AP Vojvodini u 2017. godini.

“U okviru prvog konkursa, potpisano je 11 ugovora s predstavnicima osam lokalnih samouprava iz Vojvodine – izneo je Vuk Radojević. – Njihova ukupna vrednosti je oko 218 miliona dinara, od čega je učešće resornog sekretarijata 73,5 miliona.

Ukupan iznos bespovratnih sredstava za započinjanje novih postupaka komasacije u Vojvodini, na ime čega je potpisano sedam ugovora, iznosi oko 118 miliona dinara, u čemu je učešće Sekretarijata nešto više od 24 miliona. Kada je reč o nastavku tih aktivnosti, Radojević je rekao da je za četiri ugovora, čija je ukupna vrednost 101 milion dinara, Sekretarijat izdvojio 49,3 miliona.”

On je naveo da je od 11 ugovora koji su juče zaključeni, po dva namenjeno opštinama Vršac, Sremska Mitrovica i Apatin, i za započinjanje i za nastavak postupka komasacije, dok su s predstavnicima opština Bačka Palanka, Čoka, Ruma i Šid, potpisani ugovori za započinjanje tih aktivnosti, a s opštinom Kovin za nastavak komasacije.

„Za izgradnju novih i rekonstrukciju postojećih ribnjaka u našoj pokrajini ove godine je, s današnja tri, potpisano ukupno pet ugovora, čija je ukupna vrednost investicija 38 miliona dinara, u čemu je učešće resornog sekretarijata oko 24 miliona”, saopštio je Radojević.

S tim investicijama, kako je naveo pokrajinski sekretar, biće rekonstruisano 95 hektara postojećih i izgrađeno 6,5 hektara novih ribnjaka u Vojvodini. Poručio je da će te dve mere agrarne politike Vojvodine biti nastavljene i u 2018. godini, za šta je planiran novac u buyetu.

Duplo više mladima

Radojević je ukazao na to da će buyetom za 2018. godinu akcenat biti stavljen na mlade poljoprivrednike do 40 godina. Finansijski iznos za tu podršku je udvostručen u odnosu na 2017. godinu, u cilju podrške ostanka mladih na selu i njihovog bavljenja poljoprivredom.

Radojević je izneo uverenje da će resorni sekretarijat i u narednoj godini nastaviti tempom iz 2017, kada je ova pokrajinska vlada prvi put bila u prilici da koncipira agrarni budžet Vojvodine, i kad je do sada izdvojeno najviše para. U ovoj godini unapređene su postojeće mere agrarne politike, uvedene nove, povećani finansijski iznosi za poljoprivredna gazdinstva i načinjeni krupni iskoraci u podršci vojvođanskih poljoprivrednika. Kako je Radojević rekao, Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu će, uvažavajući IPARD program, tu politiku nastaviti i u 2018. godini.

Izvor: www.dnevnik.rs

 

Cena ribe nikad veća!

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/stocarstvo/sitne-zivotinje/item/3437-cena-ribe-nikad-veca

 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30