Potrošnja ribe se povećava u celom svetu, a uzgoj ribe smatra se poslom budućnosti. Agencija za hranu i poljoprivredu FAO Ujedinjenih nacija već godinama upozorava na stagnaciju ulova ribe u odnosu na rast stanovništva. Potrošnja ribe je 2016. godine premašila 20 kilograma po stanovniku, ali u Srbiji se konzumira tek trećina tih količina – oko sedam kilograma po stanovniku godišnje. Najveća je potrošnja morske ribe, a od slatkovodnih šaran i kalifornijska ili ružičasta pastrmka.

Inače, ribarstvo je u našoj zemlji u usponu. Količina od oko 15.000 tona ribe koja se proizvede u našoj zemlji godišnje samo delimično može da zadovolji domaće potrebe za tom namirnicom. Istovremeno, naša zemlja ima sve potencijale za razvoj ribarstva.

Uz to, ulaganjem u ovu granu poljoprivrede možemo prerasti u velike i važne izvoznike ribe, jer tržišta za nju definitivno postoje. Proizvodnja ribe u ribnjacima, najviše je zastupljena u Vojvodini, a najveće su površine pod ribnjacima u kojima se gaji šaran. Mogućnosti za razvoj ribarstva su velike, ali nedovoljno iskorišćene. Prema podacima iz oktobra prošle godine, u Srbiji je 2017. proizvedeno oko 5.000 tona konzumne ribe u ribnjacima. Od toga 4.148 tona šarana i 922 tone pastrmke. Ukupna proizvodnja i ulov bili su oko 7.278 tona ribe. Srbija je iste godine uvezla oko 34.918 tona ribe i prerađevina, za oko 89,2 miliona dolara. Najviše smo uvozili iz Norveške, Španije i Tajlanda. Za najzdravije ribe smatraju se losos, tuna i pastrmka – masne ribe koje su jedan od najvažnijih izvora masnih kiselina omega-3. Međutim, losos je za većinu prosečnih kupaca nedostižan, jer je cena fileta u domaćim supermarketima oko 2.000 dinara. Pastrmka je između 450 i 620, a šaran oko 450 dinara po kilogramu.

Stručnjaci preporučuju i skušu, koja se nekada smatrala hranom za siromašne, a sad se nalazi na listi najpoželjnijih namirnica. Ova vrsta ribe dobar je izvor selena koji jača imunitet, ali je preporuka da se biraju sitnije skuše, jer sadrže manju količinu žive. Međutim, stručnjaci kažu i da one ribe koje se nalaze na vrhu lanca ishrane, kao što su morski pas ili tuna, sadrže više teških metala, jer se hrane manjim ribama, ali i da toksine najviše sadrže ribe s većim procentom masti. Riba često dolazi iz različitih, čak i najudaljenijih delova sveta, koji se nalaze u blizini velikih fabrika, a u praksi izostaju i ne sprovode se adekvatne mere provere sastava, kvaliteta i izvora tih namirnica.

Kako da budemo sigurni u to koju ribu kupujemo? U praksi bi trebalo da postoje određene oznake na pakovanju – trgovački naziv namirnice, postupak proizvodnje i ribolovna zona gde je riba uhvaćena. Ukoliko je riba uzgojena, onda bi morali da budu navedeni poreklo i država u kojoj je obavljena poslednja faza uzgoja. Ribolovna zona obeležava se po međunarodnim pravilima sa FAO i brojem područja.

 

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/426372/Ekonomija/Morsku-ribu-jedemo-vise-od-recne

U sredu, 24. januara 2018. godine, na Međunarodnoj zelenoj nedelji koja se održava u Berlinu od 19. do 28, održano je start ap takmičenje u vezi hrane. Izabrani preduzetnici su predstavili svoj proizvod i ideje žiriju.

 

Prvu nagradu na ovom takmičenju osvojila je onlajn kompanija iz Minhena (https://nearbees.de/). Svojim sloganom ,,Pronađite med u komšiluku’’ privlači kako kupce, tako i proizvođače. Ova firma svojim sajtom spaja proizvođače meda širom Nemačke, sa potencijalnim kupcima. I obrnuto. Na njihovom sajtu proizvođači mogu oglasiti svoj proizvod i obratiti se direktno kupcima. Kupci, sa druge strane, mogu na sajtu nearbees.de da pronađu lokalne pčelare i time podstiču njihov hobi. Preko ovog sajta je omogućena i besplatna dostava. Predstavljene su i razne zanimljive mešavine od meda, kao na primer med pomešan sa raznim cvetovima i drugih biljnih sorti, proizvode poput adekvatnih činijica za med, poklon kartice i sl.

 

Drugo mesto na ovom takmičenju dodeljeno je skupu farmi pod imenom Bickus (https://www.bickus.de/) iz severnog Hesea, u zapadno-centralnoj Nemačkoj. Ovaj lanac farmi koje obrađuju meso kokoši koje više ne ležu jaja na odgovoran i organski način, umesto da ih ostave industriji. Njihovi proizvodi su organski pileće meso, kao i, uz pomoć kuvarice Urslue Heinzelman, organski sosevi kao prilog supama, salatama itd.

 

Konačno, treće mesto, žiri je dodelio firmi Hiddenseer Kutterfisch (https://www.hiddenseer-kutterfisch.de/), udruženju ribara iz Rugena koji pecaju svojim tradicionalnim udicama i opremom i samo onu ribu koja se može preraditi i servirati, što predstavlja održivo upravljanje u ribolovnim  područjima.

JVP Vode Vojvodine poribile su ribolovne vode Dunava kojima upravlja sa 17.000 kilograma mlađi šarana.
 
Akcija poribljavanja sprovedena je poslednje nedelje 2017. godine u okviru redovnog Programa upravljanja ribarskim područjima.
 
U deo Dunava od mosta kod Bačke Palanke do mosta kod Beške puštena je jedna tona riblje mlađi. U kanale Hidrosistema DTD u Bačkoj je pušteno 9.600 kilograma mlađi, a u kanale u Banatu 6.400 kilograma.
 
- Reč je o lokacijama za koje su stručne službe procenile da je poribljavanje najpotrebnije. Na ovaj način biće poboljšan kvalitet ribljeg fonda u našim vodama - poručili su iz Voda Vojvodine.
 
Ribari, ali i predstavnici ribolovačkih udruženja, tvrde da se riblji fond u Dunavu smanjio nekoliko puta.
 
 
 

Da li je ribarstvo profitabilna grana poljoprivrede?

 

Veliki potencijali ribarstva, još nedovoljno iskorišćene i razvijene grane srpske poljoprivrede.

Fileti se sada izvoze i iz Srbije, pa i oni od norveškog lososa, jer je prerada ribe u našoj zemlji u usponu. Izgrađeni su značajni prerađivački kapaciteti prema najsavremenijim svetskim standardima, a fileti ribe danas čine 55 odsto ukupnog izvoza ribe i proizvoda od ribe. Iz Srbije je u prvih deset meseci ove godine kupcima u inostranstvu prodato 1.915 tona ribe i prerađevina od ribe, a vrednost ovog plasmana je dostigla 13,2 miliona dolara - 13 odsto više nego u istom periodu prethodne godine. Međutim, mogućnosti srpskog ribarstva i dalje nisu dovoljno iskorišćene.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, raspolažemo sa 8.290 hektara šaranskih ribnjaka, ali se procenjuje da je proizvodnju moguće zasnovati na još 200.000 hektara. Ukupna proizvodnja konzumne ribe u 2016. godini je iznosila 6.878 tona, privredni ribari su ulovili 581 tonu, dok su rekreativni ribolovci upecali 1.488 tona ribe. Od ukupno 8.947 tona ribe, dve trećine je uzgojeno u ribnjacima, dok su trećinu ulovili profesionalni i rekreativni ribari.

- U odnosu na prethodnu godinu, došlo je do znatnog povećanja u izvozu fileta od 88 odsto - objašnjava Mirjana Miščević, savetnik u Udruženju za stočarsku proizvodnju i preradu stočarskih proizvoda PKS. - Konzervirana riba je u ukupnom izvozu zastupljena sa 20 odsto i beleži rast od 20 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Riba i prerađevine od ribe su se najviše uvozili iz Norveške, Tajlanda, Hrvatske, Španije i Vijetnama, a najviše smo izvozili u Italiju, Bosnu i Hercegovinu, Dansku, Crnu Goru i Francusku.

Statističari su, na osnovu ankete sprovedene među domaćinstvima, izračunali da prosečni građanin naše zemlje godišnje pojede 5,8 kilograma ribe. Pošto more nemamo, veoma je značajan uvoz ribe. Godišnje se uveze skoro 35.000 tona ribe i njenih prerađevina, a proizvede se oko 9.000 tona ribe. Mi proizvodimo šarana i pastrmku, a uvozimo meso lososa, oslića i soma iz Vijetnama.

- Najveća prepreka u ribarstvu je to što je cena vode visoka. U Češkoj su, na primer, ribnjaci oslobođeni plaćanja vodnog doprinosa - dodaje Mirjana Miščević. - Podsticaji za 2017. godinu su niski, pa su za kvalitetne matice šarana iznosili 500 dinara po komadu, a za kvalitetne priplodne matice pastrmke 300 dinara po komadu. Dok podsticaji za konzumnu ribu iznose od 10 dinara po kilogramu proizvedene ribe. U poređenju s prethodnom godinom, nije bilo povećanja podsticaja u oblasti ribarstva. I pored povoljnih uslova za razvoj ribarstva, postoji i niz problema. Tržište i marketing u vezi s ribom i proizvodima od ribe još nisu dovoljno organizovani. Red u ribarstvu se može uvesti jednostavno,praćenjem proizvodnje, transporta, prerade i prodaje ribe.

Izvoz ribe i prerađevina od ribe u 2016. godini je vrednosno povećan tri puta u odnosu na 2011. godinu, dok je uvoz ribe i prerađevina od ribe u istom periodu vrednosno smanjen za 12 odsto.

- Neophodno je preduzeti sve mere da bi se ribarstvo stavilo u ravnopravan položaj sa ostalim granama poljoprivrede - ističe Mirjana Miščević. - Naši proizvodi treba da dostignu konkurentsku poziciju u odnosu na proizvođače iz drugih zemalja. To je moguće ako se iskoriste potencijali koje ova proizvodna grana nudi. Na taj način bi naši ribnjaci postali konkurentni za izvoz na tržišta Evropske unije.

Izvor: www.novosti.rs

 

Da li je riba na pijacama zdrava i bezbedna?

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/stocarstvo/sitne-zivotinje/item/3446-da-li-je-riba-na-pijacama-zdrava-i-bezbedna

 

Pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo mr Vuk Radojević uručio je juče 14 ugovora korisnicima koji su ostvarili pravo na bespovratna sredstva u okviru dva konkursa. Reč je o sufinansiranju započinjanja novih postupaka komasacije i njihovom nastavku u opštinama u AP Vojvodini gde su započete, dok je drugi konkurs namenjen finansijskoj podršci podizanju novih ribnjaka i rekonstrukciji postojećih u AP Vojvodini u 2017. godini.

“U okviru prvog konkursa, potpisano je 11 ugovora s predstavnicima osam lokalnih samouprava iz Vojvodine – izneo je Vuk Radojević. – Njihova ukupna vrednosti je oko 218 miliona dinara, od čega je učešće resornog sekretarijata 73,5 miliona.

Ukupan iznos bespovratnih sredstava za započinjanje novih postupaka komasacije u Vojvodini, na ime čega je potpisano sedam ugovora, iznosi oko 118 miliona dinara, u čemu je učešće Sekretarijata nešto više od 24 miliona. Kada je reč o nastavku tih aktivnosti, Radojević je rekao da je za četiri ugovora, čija je ukupna vrednost 101 milion dinara, Sekretarijat izdvojio 49,3 miliona.”

On je naveo da je od 11 ugovora koji su juče zaključeni, po dva namenjeno opštinama Vršac, Sremska Mitrovica i Apatin, i za započinjanje i za nastavak postupka komasacije, dok su s predstavnicima opština Bačka Palanka, Čoka, Ruma i Šid, potpisani ugovori za započinjanje tih aktivnosti, a s opštinom Kovin za nastavak komasacije.

„Za izgradnju novih i rekonstrukciju postojećih ribnjaka u našoj pokrajini ove godine je, s današnja tri, potpisano ukupno pet ugovora, čija je ukupna vrednost investicija 38 miliona dinara, u čemu je učešće resornog sekretarijata oko 24 miliona”, saopštio je Radojević.

S tim investicijama, kako je naveo pokrajinski sekretar, biće rekonstruisano 95 hektara postojećih i izgrađeno 6,5 hektara novih ribnjaka u Vojvodini. Poručio je da će te dve mere agrarne politike Vojvodine biti nastavljene i u 2018. godini, za šta je planiran novac u buyetu.

Duplo više mladima

Radojević je ukazao na to da će buyetom za 2018. godinu akcenat biti stavljen na mlade poljoprivrednike do 40 godina. Finansijski iznos za tu podršku je udvostručen u odnosu na 2017. godinu, u cilju podrške ostanka mladih na selu i njihovog bavljenja poljoprivredom.

Radojević je izneo uverenje da će resorni sekretarijat i u narednoj godini nastaviti tempom iz 2017, kada je ova pokrajinska vlada prvi put bila u prilici da koncipira agrarni budžet Vojvodine, i kad je do sada izdvojeno najviše para. U ovoj godini unapređene su postojeće mere agrarne politike, uvedene nove, povećani finansijski iznosi za poljoprivredna gazdinstva i načinjeni krupni iskoraci u podršci vojvođanskih poljoprivrednika. Kako je Radojević rekao, Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu će, uvažavajući IPARD program, tu politiku nastaviti i u 2018. godini.

Izvor: www.dnevnik.rs

 

Cena ribe nikad veća!

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/stocarstvo/sitne-zivotinje/item/3437-cena-ribe-nikad-veca

 

Još jedan dokaz da se na beogradskim pijacama prodaje zdrava i kvalitetna riba pristigla je od Naučnog instituta za veterinarstvo Srbije. Tokom prethodne nedelje Gradske pijace naručile su komercijalnu analizu zdravstvene ispravnosti rečne i morske ribe. Uzorkovanje šarana, pastrmke, bele ribe, smuđa, babuške, kečige, tostolobika, oslića i papaline, metodom slučajnog uzorka, obavljeno je tokom prethodne nedelje, uoči najveće posne srpske slave, Nikoljdana.

Ispitivanje ribe na prisustvo teških metala, parazita i biohemijske supstance histamina obavio je Naučni institut za vetirinarstvo Srbije i potvrio da je riba sa beogradskih pijaca u potpunosti ispravna i da ispunjava sve uslove u skladu sa Pravilnikom o opštim i posebnim uslovima higijene hrane u bilo kojoj fazi proizvodnje, prerade i prometa (Sl. glasnik 72/10).

Gradske pijace, i dalje predstavljaju jedinu maloprodajnu tržišnu instituciju u Srbiji, koja sprovodi monitoring program, radeći preko 650 različitih analiza na više od 170 proizvoda godišnje. Ceneći interese građana Beograda i poslovnih partnera, pred novogodišnje i božićne praznike, Gradske pijace obaviće i peti krug analize namirnica, odnosno zdravstvene bezbednosti mlečnih, suvomesnatih proizvoda, kao i svežeg mesa.

 

Stigle nove cene sa Kvantaša 

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/agroekonomija/trziste/item/3440-stigle-nove-cene-sa-kvantasa

 

Morski i rečni plodovi tokom ovogodišnjeg pravoslavnog posta skuplji i za 50 odsto nego lane. Cena šarana je sa 400 skočila na 600 dinara. Orada je 1.200, a fileti lososa 2.000 dinara.

Teško im je palo odricanje od mrsne hrane, ali je sve one koji poste mnogo više zabrinuo rast cena ribe. U ribarnicama tvrde da im se cene nisu menjale poslednja dva meseca, ali poređenje sa cenama iz lanjskog posta pokazuje da je ove godine pojedina riba skuplja i do 50 odsto. Tako je šaran sa 400 "otišao" na 600 dinara, gotovo koliko košta i kilogram junećeg buta bez kostiju. Skuplja riba pregazila je i "hiljadarku".

Cene ribe posebno zanimaju pravoslavne vernike koji poste, kao i mnogobrojne domaćine koji slave Svetog Nikolu. Kupci su, po običaju, najzainteresovaniji za pastrmku i oslića, koji se mogu pronaći po ceni od 520, odnosno 400 dinara. U redu "povoljnijih" riba je i cipal, za koji treba izdvojiti 600 dinara.

U ribarnicama na pijaci "Zeleni venac" u Beogradu kažu da se dobro prodaje šaran, koji na "živoj vagi" košta 549 dinara. Cena ove ribe u pojedinim ribarnicama dostigla je 600 dinara. Šnicle su znatno skuplje, pa za njih treba izdvojiti 961 dinar, dok se sveža skuša može pazariti za 790. Cena losos pastrmke, koja ukusom i izgledom podseća na lososa, iznosi 629 dinara.

Orada i brancin koštaće sugrađane nešto više, i to od 1.100 do 1.200 dinara, a najskuplji je losos, čiji fileti koštaju gotovo 2.000.

- Posna slava je skuplja od mrsne - kaže nam Milovan M., penzioner iz Zemuna. - Niko ne žali da potroši za slavu, ali kad imate puno gostiju ne možete da uzmete dva kilograma ribe. Kad stavite na papir, za ribu dam gotovo kao za jagnje. A iz godine u godinu je skuplje. Pastrmka je ove godine 30 odsto skuplja. Prošle godine sam je plaćao oko 400, a sada je i više od 520 dinara.

Potrošače "boli" poskupljenje ribe, koje je, kako tvrde, uobičajeno uoči svakog posta. S druge strane, ribari upozoravaju na drastično smanjenje ribljeg fonda. Svetska fondacija za prirodu u Srbiji (WWF) i Ujedinjeni ribolovci Srbije godinama ukazuju na nekontrolisano i neregulisano tržište ribom i ribokrađu, zbog čega finansijski ispaštaju država i legalni uzgajivači riba.

BAKTERIJE I TEŠKI METALI

IZ Ujedinjenih ribolovaca Srbije (URS) kao potencijalno opasan i po zdravlje ljudi, ističu ulov ribe na otvorenim vodama odnosno rekama i jezerima. Ta riba je često ulovljena oko kanalizacionih odvoda, deponija i klanica, puna je bakterija, teških metala i drugih otrova.

- Zbog ilegalnog ribolova, na tržište dospeva riba čije poreklo je nemoguće utvrditi. Dostavlja se direktno na pijace i u restorane, bez prethodne inspekcijske kontrole. Neretko se prodaje na mestima koja ne ispunjavaju osnovne sanitarne uslove, u okolini pijace i na trotoaru, iz prljavih gajbica i kesa, umesto u ribarnicama ili na pijačnim tezgama - izjavio je izvršni direktor URS Ljubomir Pejčić.

Izvor: www.novosti.rs

 

 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јул 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30 31