Prema podacima Agencije za restituciju do sada je u procesu restitucije vlasnicima i njihovim naslednicima vraćeno oko 95% oduzete imovine. Najviše problema ima u vezi sa vraćanjem poljoprivrednog zemljišta, a ima i slučajeva gde je na nezakonit način promenjeno vlasništvo nad državnim zemljištem.

Od nekadašnje ciglane svog pradede Mora Bodroga iz Bačke Topole, Beograđanin Bojan Radić je do sada uspeo da dobije samo ciglu sa inicijalima svog pretka. Nju je našao na zgarištu objekta koji su nepoznate osobe do sada tri puta palile. Da li je neko pokušao da ga natera da odustane od zahteva da dobije nasledstvo, za sada se ne zna, ali problem je nastao onog trenutka kada je saznao da je državno zemljište od 16 hektara, na kojem je bila ciglana, na čudan način postalo privatno. U Katastru nisu dali odgovor na pitanje na osnovu kojeg dokumenta je promenjeno vlasništvo nad državnim zemljištem, pa se čeka odluka suda.

- Postupak je pred Upravnim sudom. Rezultat postupka bi trebao da se zna za dve nedelje do mesec dana dok se presuda ne objavi. Presuda ne znam kakva će biti, ali je jako interesantno da je pred sam kraj tok postupka došlo do ovog požara i da su izgorele upravo deo zgrada za koje je nedvosmisleno jasno da su zidane pre drugog svetskog rata i da su pripadale mom dedi - objašnjava Radić.

Mile Antić iz Mreže za restituciju ističe da i pored dobrih rezultata restitucije, ovakvih slučajeva ima dosta.

- Zakon o restituciji umesto da ima prioritet u odnosu na neke druge propise, u odnosu na zakon o ozakonjenju koji predstavlja zakon o ozakonjenju kriminala, on ima rang zakona drugog reda, to jest prioritet imaju predmeti ozakonjenja u odnosu na restituciju. Prioritet ima nepravo u odnosu na pravo - smatra Antić.

Dobrih primera je ipak više u odnosu na one loše, kaže Antić.

- Napravljen je jedan veliki pomak u Upravi za poljoprivredno zemljište pa je do sada popisano poljoprivredno zemljište, ali zaista popisano i uspostavlja se sve više kontrola državnog poljoprivrednog zemljišta. Tu je konačno utvrđeno da ima najmanje nespornih preko pola miliona hektara državnog zemljišta. Ne treba zaboraviti državno je samo sinonim za oduzeto, nacionalizovano - dodaje Antić.

Do sada je u postupku restitucije vraćeno preko 509.000 m2 poslovnog prostora zgrada i stanova, 62.000 hektara poljoprivrednog zemljišta, skoro 6.000 hektara šumskog zemljišta.

- Intezitet vraćanja neće biti manji u ovoj godini i taj postupak vraćanja poljoprivrednog zemljišta u naturi biće okončan u naredne tri godine. Gotovo sve poljoprivredno zemljište koje je traženo biće vraćeno. Tu smo imali veliku pomoć i razumevanje Vlade Srbije, koja je donela uredbu o vraćanju poljoprivrednog zemljišta i tačno odredila parcele koje se mogu vratiti u restituciji - kaže Strahinja Sekulić, direktor Agencije za restituciju.

U prvoj polovini ove godine Vlada treba da donese i vrednost koeficijenata prema kojima će ono što ne može biti vraćeno u naturi biti nadoknađeno obveznicima. Prve isplate očekuju se do kraja godine.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2763655/postupak-vracanja-poljoprivrednog-zemljista-u-naturi-bice-okoncan-u-naredne-tri-godine

BEOGRAD - Mreža za restituciju u Srbiji pozdravlja današnju uspešnu objavu podataka o državnom poljoprivrednom zemljištu od strane Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

"Uprava za poljoprivredno zemljište u okviru ovog ministarstva, ne samo da je izvršila svoju zakonsku obavezu popisivanja i evidencije državnog poljoprivrednog zemljišta, već je otišla i korak dalje obezbeđujući najširoj javnosti totalnu transparentnost u gazdovanju sa poljoprivrednim zemljištem. Izuzetno dobro softversko rešenje, za koje nije izdvojen ni jedan dinar novca građana, predstavlja pravi primer savesnog i odgovornog rada državne uprave, nakon više od 12 godina nepopisivanja i haosa sa državnim njivama po celoj Srbiji", navodi se u saopštenju Mreže za restituciju u Srbiji.

Na ovaj način, Uprava za poljoprivredno zemljište je, uz postupak naturalne restitucije, dala svoj nemerljiv, trajan i suštinski doprinos sprečavanja daljnih malverzacija sa državnom imovinom, a Vlada Republike Srbije, doprinos u transparentnosti gazdovanja sa ovom državnom svojinom, i povećanju efikasnosti ukupne privrede u Republici Srbiji, dodaje se u saopštenju.

Građani su dobili mogućnost da za svaku pojedinačnu državnu parcelu, lako izvrše uvid i ustanove da li je izdata u zakup, pa čak i da li se obrađuje u određenom vremenskom okviru.

Izvor: RTV

Link ka sajtu Uprave za poljoprivredno zemljište je http://upz.minpolj.gov.rs/ 

Ukoliko se obistini najava direktora Agencije za restituciju Strahinje Sekulića, obeštećenje građana kojima je posle Drugog svetskog rata oduzeta imovina moglo bi početi naredne godine, i to preko obveznica čiji je rok dospeća 12 godina, a godišnja kamata dva odsto.

Maksimalan iznos koji bivši vlasnik može dobiti je 500.000 evra, bez obzira na tržišnu vrednost imovine.

Obeštećenje bi trebalo da dobiju oni vlasnici ili naslednici oduzete imovine koja nije mogla biti vraćena u naturi. Agencija za restituciju upravo utvrđuje koja imovina ne može da se vrati u naturi, a Poreska uprava procenjuje vrednost u skladu s kriterijumima prenosa apsolutnih prava, pri čemu je ta vrednost veća od tržišne. Sve u svemu, Vlada Srbije treba da utvrdi koeficijente na osnovu kojih će se izračunavati visina obeštećenja, s tim što je zakonom već predviđeno da za nju iz buyeta može maksimalno biti izdvojeno dve milijarde evra jer su nam tolike ekonomske mogućnosti.

Vraćanje oduzete imovine u naturi nijednog trenutka nije bilo sporno, i tu je Agencija za restituciju veliki deo posla već odradila. Međutim, vraćanje poljoprivrednog zemljišta u naturi nije pri kraju, mada i tu ima značajnih rezultata. Sekulić ističe da je vraćeno gotovo 17.000 hektara poljoprivrednog zemljišta, što je mali procenat u odnosu na podnete zahteve. Razlog za to je, kako objašnjava, usporavanje, odnosno opstrukcija, pre svega Ministarstva poljoprivrede, i otpor lokalnih moćnika vraćanju tog zemljišta.

92.000 hektara traže naslednici
Prethodni podaci pokazuju da naslednici ili stari vlasnici potražuju 92.000 hektara poljoprivrednog zemljišta, a do sada je vraćeno manje od petine. Najveće površine dobili su potomci predratnih vlasnika u Vojvodini, i to u Bačkoj Topoli, Kikindi, Bečeju, Srbobranu, Novom Kneževcu... Prošle godine Agencija za restituciju uradila je izmene i dopune zakonskog propisa o vraćanju imovine upravo zato da bi se ubrzala i olakšala restitucija poljoprivrednog zemljišta, tvrdeći da bi se po novim pravilima ceo proces mogao završiti za četiri ili pet godina, a ukoliko izmene ne budu usvojene, vraćanje njiva trajaće barem dvostruko duže, a neke neće ni biti vraćene već će naslednici dobiti obeštećenje.

Suština predloženih izmena je da dopuštaju da Vlada Srbije, u saradnji s Agencijom za restituciju, određuje koje će parcele biti vraćene. To bi omogućilo da, ukoliko u jednoj katastarskoj opštini nema dovoljno obradivih površina koje se potražuju, vlasnicima ili naslednicima može da bude ponuđeno odgovarajuće zemljište u susednoj katastarskoj opštini ili na nekoj drugoj lokaciji na teritoriji okruga. No, da bi se ta nova pravila mogla sprovesti, moraju biti raščišćeni vlasnički odnosi, što bi i državi omogućilo da efikasnije upravlja obradivim površinama.

550.000 hektara oranica ima država
Veliki problem predstavlja i činjenica da imovinski odnosi u Srbiji nisu uređeni, da je prethodnih godina vođena loša evidencija o zemljištu, da još uvek ima dosta slučajeva uzurpacije. Popis državnog poljoprivrednog zemljišta nikad nije urađen, a prošle godine u zadatak ga je dobila svaka opština. Postoji procena da država upravlja s oko 550.000 hektara oranica, što je pet puta više od nego što se restitucijom potražuje. Nesporno je, jer su propisi takvi, da poljoprivredno zemljište koje je sada u privatnom vlasništvu pošto ga je država prodala, neće moći da budu vraćeno potomcima i da će oni dobiti obeštećenje u obveznicama, ali i mimo toga postoji dovoljno njiva koje se mogu vratiti.

Lj. Malešević

U Sremskim Karlovcima nije vraćena nijedna njiva

Agencija za restituciju naslednicima je vratila oko 20 odsto traženih oranica. Po podacima od 14. avgusta, vraćeno je 24.200 hektara poljoprivrednog zemljišta, a od svih vojvođanskih opština jedino u Sremskim Karlovcima nije vraćen ni jedan jedini hektar.

Izvor: www.dnevnik.rs  

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Мај 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31