Prodavci pečenog prasećeg mesa, koji su proteklih godina u ovo doba zbog praznika i krsnih slava imali pune ruke posla, sada se žale da je prodaja mršava, a isplativost nikakva, na šta je uticala epidemiološka situacija, odnosno preporuke da se okupljanja svedu na minimum.Istina, dobar dio građana posti, ali ima i onih koji ne poste, a koji su proteklih godina u ovo vrijeme masovno kupovali pečenicu.

Kako kažu farmeri, cijena prasadi znatno je povoljnija u odnosu na prethodne godine, na šta je uveliko uticao virus korona, ali i uvoz mesa iz EU.

Međutim, bez obzira na niske cijene, u skladu sa trenutnom situacijom prouzrokovanom pandemijom, stanovništvo se odlučuje na kupovinu manjih količina mesa, upravo zbog toga što su ljudi prinuđeni da praznike provedu u najužem krugu porodice.

Mišo Maljčić, predsjednik Udruženja uzgajivača svinja RS, smatra da su virus korona, kao i ograničenja i zabrane okupljanja, uticali i na lošu prodaju mesa.

"Situacija sa virusom korona uticala je na sve privredne sfere, pa i na prodaju prasadi. Iako su praznici pred nama, zabrane su na snazi, a samim tim naši ljudi iz inostranstva spriječeni su da dođu. Prema tome, neće biti slavlja niti okupljanja, a to će za posljedicu imati i slabu prodaju prasadi", kaže Maljčić za "Nezavisne".

Lider uzgajivača svinja dodaje da je uzrok pada cijena mesa u RS ujedno i uvoz jeftinijeg mesa iz EU.

"Naši proizvođači ne uspijevaju prodati ono što proizvedu, jer je uvozno meso povoljnije u odnosu na domaće, a stanovništvo se većinom odlučuje za kupovinu povoljnijeg mesa iz uvoza", zaključuje Maljčić.

Iz jedne banjalučke pečenjare kažu da je prodaja pečene prasetine pala za 50 odsto te da su cijene mnogo niže u odnosu na prethodne godine.

"Generalno, prodaja prasadi je opala za 50 odsto. Uzrok loše prodaje je prvenstveno trenutna situacija koja je uzrokovana virusom korona. Što se tiče cijena, u zavisnosti od kilaže, kilogram žive vage košta od 3,5 do četiri KM", kažu iz ove banjalučke pečenjare. Prema njihovim riječima, pred praznike je cijena malo viša, a doskora je bila do tri KM po kilogramu.

"U odnosu na prethodne godine, cijena je smiješna i mnogo je niža. Klanje i čišćenje prasadi košta 10 KM, dok je za uslugu pečenja potrebno izdvojiti 30 KM. Kod nas često dolaze i po dvije porodice da kupe po pola praseta. Oni koji su prethodno kupovali 15 kg mesa, sad kupuju četiri kg", dodaju iz pečenjare.

U pečenjari iz Bijeljine takođe se žale zbog novonastale situacije te i oni potvrđuju da je prodaja mesa upola manja u odnosu na prošlu godinu.

"Nismo zadovoljni prodajom, upola manje mesa se proda u odnosu na prethodne godine, a na to je veliki uticaj imao virus korona. Trenutna cijena prasadi je 3,5 km po kilogramu žive vage", kazali su iz pečenjare.

Kako dodaju, cijene klanja, čišćenja i pečenja kreću se u zavisnosti od toga za koju kilažu se odluče kupci prilikom kupovine praseta.

"Za prase do 30 kg cijena klanja iznosi 10 KM, a za pečenje takvog praseta potrebno je izdvojiti 20 KM. U posljednje vrijeme često dolaze dvije porodice i traže da kupe po pola praseta. Traže i po kilogram prasećeg pečenja, ali mi ne radimo na taj način, ne prodajemo tako male količine pečenja", dodaju iz bijeljinske pečenjare.

Izvor:https://www.nezavisne.com/ekonomija/privreda/Prodaja-prasetine-pala-za-50-odsto/637438

Kako bi proizvodi iz Republike Srpske bili što prepoznatljiviji na tržištu, u toku je proces brendiranja domaćih poljoprivrednih proizvoda.
Na terenu su već brendirani drenjina i proizvodi od drenjine, kao i borički krompir, romanijski skorup - kajmak. Odaziv poljoporivrednih proizvođača iz cele RS je odličan. U Ministarstvu poljoprivrede RS kažu da je cilj postizanje prepoznatljivosti domaćih proizvoda kao što su potkozarsko voće, jagode i paprika roga iz Berkovića, slatinski paradajz, rogatički krompir, nevesinjski krompir, semberski kupus, i da se osigura da ti proizvodi nađu svoj put do ciljanih potrošača.

- Primenom odgovarajuće marketinške strategije, povećava se vrednost domaćim poljoprivrednim proizvodima i postižu se veća profitabilnost i tržišna konkurentnost, a istovremeno se utiče na svest potrošača o značaju kupovine domaćih proizvoda - ističe Aleksandar Macanović, portparol ministarstva poljoprivrede RS.

On kaže da će se kod brendiranja proizvoda na terenu maksimalno iskoristiti potencijal lokaliteta.- Za svaki izabrani proizvod, plan je da se u toku i nakon pokretanja brenda, radi istraživanje tržišta i navika potrošača, koje će usmeriti razvoj brenda na osmišljavanje naziva, vizuelnog identiteta i prezentacije, promocije i eventualnog proširenja brenda - poručuje Macanović i dodaje da je cilj brendiranja bolja pozicija proizvoda na tržištu.

Jelena Mićić iz Ministarstva poljoprivrede RS kaže da geografska oznaka porekla treba da štiti geografski naziv regiona gde se vrši prerada.- Specifičnost ove zaštite je uslovljena uticajem geografske sredine, prirode, ljudskim faktorom, a prerada se odvija u označenom geografskom području. Savremeno tržište otvara realne uslove za širu proizvodnju, i izvornim, autohtonim prerađevinama daje mogućnost da postignu standardnu i stalnu vrednost. Tim proizvodima sa specifičnim svojstvima, proizvedenim u seoskim domaćinstvima, potrebno je organizovano otvaranje tržišta, naročito za one proizvode koji se donose sa udaljenih, nepristupačnih, planinskih područja, da dobiju mogućnost bolje realizacije na tržištu i realnu cenu - pojašnjava Mićićeva.

Ona kaže i da geografska zaštita porekla nije privilegija pojedinca, nego pripada svima koji žive na tom prostoru.

Proizvodnja romanijskog skorupa - kajmaka je među prvim proizvodima iz RS brendirana. Članice udruženja "Romanijski skorup - kajmak" su na 86. Međunarodnom poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu osvojile dve zlatne medalje za mladi dimljeni kajmak i dimljene zarice. Geografsko područje gde se proizvodi romanijski skorup - kajmak su opštine Sokolac, Han Pijesak i Rogatica.

Izvor:https://www.novosti.rs/republika-srpska/vesti/913203/brendirali-svoj-krompir-drenjinu-kajmak-sve-veci-odaziv-poljoprivrednih-proizvodjaca-zastitu-domacih-proizvoda

Zatanjirao sam osam dunuma kupusa, odnosno oko 50 tona ovog povrća, jer nisam imao kome da ga prodam, izjavio je Darko Ilić, poljoprivrednik iz Gornjih Karajzovaca, kod Gradiške.Otkup povrća u Republici Srpskoj je počeo, ali to dijelu povrtara nije ulilo puno nade jer na nekim povrtarskim kulturama, umjesto profita, beru gubitke.

"Kupus je stigao, bio spreman za tržište, ali nije bilo potražnje. Onda su ga napale bolesti i došao mu je kraj. Da je bilo tržišta, naravno da bi se uspio prodati. To je roba prve klase", priča Ilić.

Ovaj poljoprivrednik dominantno se ove sezone uz kupus bavio i proizvodnjom lubenice, krompira i luka.

"S krompirom i lukom ću takođe loše proći. Cijena im je niska, a potražnja nikakva. Kad roba ne ide obarate mu cijenu, ali ni na taj način nismo ništa dobili. Lubenici je cijena sada oko 30 feninga, što je za ovu godinu čak i dobro", ističe Ilić za "Nezavisne novine".Branko Mastalo, predsjednik Udruženja povrtara Republike Srpske, kaže za "Nezavisne" da su s otkupom povrća počeli prerađivači, ali i firme koje mogu da ga otkupe pa izvezu.

U problemu su, ističe, poljoprivrednici iz Lijevča polja, gdje je višak nekoliko vrsta povrća, poput krompira, luka i kupusa, a prerađivača nema.

"Povrtari iz Semberije imaju kome da prodaju povrće, a kod nas nema nikoga ko bi se mogao uključiti u preradu. Imamo firmu koja bi mogla da se bavi izvozom povrća, ali njima je otežavajuća okolnost što povrća imate i u okruženju, a pritom je jeftino", rekao je Mastalo.

Pita se kako izvesti, primjera radi, krompir ili kupus kad ga i u zemljama u okruženju ima u izobilju.

"Kupus se zaorava, ni za krastavce nema pomoći. Kome ih izvesti ako je cijena niska i u okruženju? Za izvoz ima i luka, krompira... Ali, kako ćemo ih izvesti ako su u drugim zemljama jeftiniji nego ovdje? Cijena krompira ispod 40 feninga i luka ispod 50 feninga ne opravdavaju proizvodnju i da vam nešto ostane", pita lider povrtara u Srpskoj.

Podsjetimo, iz Vlade RS ranije je saopšteno da će, u cilju stabilizacije tržišta i zaštite domaće proizvodnje, iz Kompenzacionog fonda RS biti obezbijeđena 2.000.000 KM za finansiranje interventnog otkupa tržišnih viškova proizvedenog povrća u RS. Otkup povrća za izvoz je počeo, a za preradu startuje 15. avgusta.

"Mi smo proljetos govorili našim proizvođačima, ali i građanstvu, da ove godine posiju više nego što su planirali i da se poljoprivredom bave i oni koji to možda nikad nisu radili. Imamo povećanje u proizvodnji, posebno povrća, i nije fer da sad ostavimo te ljude u smislu da ne otkupimo te viškove koji su se stvorili, ne samo zbog povećanja obima sjetve, nego i zbog smanjenog konzuma, pošto nemamo velika okupljanja poput svadbi", rekao je za RTRS Boris Pašalić, ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srpske.

Dodao je da su se odazvale najveće kompanije poput "Save", "Vitaminke", ali i nekoliko manjih. Istakao je da očekuju da će uspjeti da otkupe i prerade 11.000 tona povrća, te pokušati da se stimuliše izvoz određene količine, tako da bi do oko 20.000 tona povrća moglo da bude zbrinuto ili kroz preradu ili kroz izvoz.

Iz prehrambeno-prerađivačke industrije "Sava Semberija" poručuju da su njihovi kapaciteti spremni da prerade dodatnih 8.000 tona povrća, bez obzira na to da li poljoprivredni proizvođači imaju sklopljen ugovor s ovom kompanijom. Direktor tog preduzeća Stevo Filipović, pozdravljajući odluku Vlade Srpske i resornog ministarstva da subvencioniše otkup povrća od domaćih poljoprivrednih proizvođača sa područja Srpske, istakao je da su spremni za ovaj posao i da će nastojati da preradi količinu koja bude dovezena.

"Ovo je velika stvar za poljoprivredne proizvođače. Svi znamo da, zbog globalnog problema izazvanog virusom korona, ne rade mnogi hoteli i restorani, te da je mogućnost plasmana tih proizvoda svedena na minimum. Mi smo tu da sve tržišne viškove koji nam budu dovezeni otkupimo i preradimo u finalni proizvod", naveo je Filipović za Srnu.

Izvor:https://www.nezavisne.com/ekonomija/agrar/Zaoravaju-kupus-jer-nije-bilo-kupaca/615215

Poljoprivreda je u doba epidemije virusa korona isplivala u prvi plan. Narod se okrenuo maksimalno radu u baštama i obrađivanju zemlje, što je rezultiralo rekordom u zasejanim površinama. Zvanični podatak kaže da je u Srpskoj zasejano 20.000 hektara više nego inače u ovom periodu, otkriva u intervjuu, za "Novosti", Boris Pašalić, ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede RS.

- Narod koji nikada nije sejao, sada jeste. Povećale su se zasejane površine i kod, da kažem, profesionalnih ratara. Sa terena su podaci da se mnogo uvećala i prodaja semena, đubriva, zaštitnih sredstava - ističe ministar Pašalić.

Da li ovo znači da nema straha od nestašice hrane, pa čak i ako se korona vrati?

- Resurs u hrani je bezbedan. Nema straha od gladne godine. Možemo proizvesti količine hrane koja nam je potrebna. Od mleka, pilećeg, junećeg i svinjskog mesa. Proizvodnja pšenice nije upitna. Imamo stabilnu situaciju. Na tržištu sada imamo i višak junećeg i jagnjećeg mesa jer ugostitelji nisu radili. Očekujemo otvaranje inostranih tržišta poput Turske, što će pomoći uzgajivačima mesa da ga prodaju.

Šta znači veliko povećanje broja poljoprivrednika za RS?

- To je odlično. Kod nas je sada zaživela i "urbana poljoprivreda", kako po malim, tako i velikim sredinama. Ona je sjajna jer pored proizvodnje hrane ljudi borave više u prirodi. Urbana poljoprivreda ima odličan društveno-socijalni momenat za građane i ona je već zaživela po celoj Evropi poslednjih godina, a evo stiže i kod nas. Zasada Banjaluka prednjači. Kreiramo i mere da je ojačamo. Ovde je bitan i detalj da građani koji proizvode hranu znaju da je to zdrava hrana bez dodataka.

Da li su umanjene kapitalne investicije u resoru poljoprivrede?

- Nisu. Naprotiv, imamo veliki interes građana za podsticaje. Povećali smo budžet za kapitalne investicije sa sedam na 14 miliona KM. Agrarni budžet je 75 miliona maraka i najveći je u istoriji RS. Imamo oko 1.500 ljudi prijavljenih za traktore i priključke.

Koliki je broj gazdinstava u Srpskoj?

- Broj gazdinstava se smanjuje, ali oni koji ostaju se ukrupnjavaju, specijalizuju i postaju moćniji. To je trend u Evropi. Sada u RS imamo oko 45.000 gazdinstava u registru. Bilo ih je više oko 100.000 pre desetak godina. Broj pratimo prema proizvođačima mleka. Iako broj mlekara pada, raste proizvodnja mleka, što govori da se modernizuje proizvodnja.

Kako uopšte zadržati ljude na selu?

- Kroz razne podsticaje. Mi svim mladim agronomima dajemo podsticaj od 40.000 KM da pokrenu biznis na selu. Od ove godine isplaćujemo i 500 KM za svako rođeno dete na selu.

Započelo je i brendiranje proizvoda iz RS?

- Tako je. Brendiramo geografsko poreklo. Završili smo nevesinjski krompir, sada radimo na brendiranju proizvoda od drenje u Drvaru.

Zbog obilnih padavina, da li je u sektoru vodoprivrede sve pod kontrolom?

- Od 2014. godine kada su bile poplave, u kapitalne objekte u vodoprivredi je uloženo oko 215 miliona KM. Konstantno radimo na sanaciji nasipa, uređenju korita i objekata u RS.


POJAČANE KONTROLE U "ŠUMAMA RS"

U "ŠUMAMA RS" sa policijom se kontroliše promet trupaca?

- Sa policijom smo pokrenuli akciju, gde radimo kontrolu svih kamiona koji voze drvni sortiment. Proveravamo da li su papiri čisti i da se spreče i sankcionišu nelegalno izvlačenje i prodaja trupaca.

Izvor:https://www.novosti.rs/vesti/naslovna/republika_srpska/aktuelno.655.html:870744-Boris-Pasalic-Svi-se-okrecu-gajenju-povrca

Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srpske Boris Pašalić posetio je danas sistem za navodnjavanje u bijeljinskom selu Crnjelovo, gde su locirane pumpne stanice koje će obezbediti vodu za sisteme u ovom selu i Batkoviću.

- Reč je o više od 1.000 hektara sistema, stabilnog pritiska od šest bara, koji se može regulisati i na način da bude niži, što će obezbediti da naši proizvođači na parceli imaju hidrant. Dovoljno je da samo prikopčaju crevo na njega i da imaju stabilan pritisak, rekao je Pašalić novinarima.

On je naveo da će ovo proizvođačima umnogome olakšati proizvodnju.

- Ovo je samo prvi korak, jer smo ranije najavili da planiramo da u Semberiji izgradimo sisteme za navodnjavanje na više od 5.000 hektara, što ćemo raditi narednih godina, rekao je Pašalić.

Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Srpske istakao je da bi ovaj sistem trebalo da bude jeftiniji, ali samo pod uslovom da postoji masovno korištenje.

- Ako budemo imali broj proizvođača koji ga koriste onda je i cena koju plaćaju proporcionalno veća, rekao je Pašalić i napomenuo da je u razgovoru sa proizvođačima vidljiva njihova zainteresovanost.

Pašalić kaže da je zainteresovanost tim veća jer je proizvođačima jasno rečeno da u ovoj godini Ministarstvo finansira električnu energiju i održavanje pumpi.

- Nadamo se da će u tom periodu poljoprivredni proizvođači steći poverenje i videti da je ovo za njih mnogo bolji i jeftiniji način navodnjavanja, rekao je Pašalić.

 Dragan Sarić rekao je, u ime preduzeća "Higra" koje je izvođač radova, da je završen zapadni deo - oko 500 hektara sistema navodnjavanja u Donjem Crnjelovu, a da se ove godine u Batkoviću radi oko 600 hektara, kao i rekonstrukcija kanala, odnosno osposobljavanje kanala da bi mogao da prima vodu koja teče iz Drine kroz grad.

Sarić je naveo da bi navodnjavanje u Batkoviću trebalo, prema planu, da bude završeno do septembra.

Izvor: https://www.novosti.rs/vesti/naslovna/republika_srpska/aktuelno.655.html:862871-Navodnjavanjem-do-uspesnije-poljoprivredne-proizvodnje-u-Bijeljini

Poljoprivrednici ne treba da brinu zbog podsticaja, 1. aprila će sve biti isplaćeno. Vlada ne duguje ni marku, rekao je ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Boris Pašalić nakon održane sednice Republičkog štaba za vanredne situacije.

Dodaje da ovu meru mogu da izvrše i oni koji nisu ispunili sve obaveze uplate i prijave, piše Srpskainfo.

– Kada je u pitanju setva biće posijano mnogo kukuruza, pšenice, soje, povrća. Dodatno treba stimulisati proizvođače da više seju – rekao je on. Kako je rekao vidi da će soja biti tražena.

– Vlada je odlučila da finansira 50 odato setve soje – rekao je ministar, dodajući da su poljoprivradnicima obezbeđene mnoge mere pomoći.

Dodaje da će 5.573 gazdinstva koja su imala dugove i bila isključena iz sistema podsticaja, ipak moći da dobiju novac i da im treba izaći u susret.

– Obezbedili smo 60 miliona KM da pomognemo poljoprivrednicima i radimo na tome da smanjimo kamate – dodao je Pašalić.

Kaže da zaliha mleka, soje, brašna i ostalog ima dovoljno, te da će uz dodatnu pomoć koja stiže Srbije namirnica biti dovoljno do kraja godine.

– Treba pomoći poljoprivrednicima koji su stariji od 65 godina i omogućiti im da se kreću i obavljaju sve što im je potrebno – rekao je ministar, dodajući da će i drvoprerađivači imati određene povlastice.

Naglasio je da je ovo samo deo mera koja je donelo Ministarstvo poljoprivrede, te da će ih biti još, jer moramo biti svesni koliko je poljoprivreda važna.Setvene pakete i pomoć mogli bi dobiti i oni koji se primarno ne bave poljoprivredom, kako bi i njih stimulisali.

Pašalić se osvrnuo na najavljenu sednicu Narodne skupštine Republike Srpske koja će imati samo jednu tačku dnevnog reda – uvođenje vanrednog stanja.

– Vanredno stanje proglašavamo kako bismo bilo operativniji u smislu rada štaba i Vlade. Neće biti nikakvih totalnih izolacija gradova kako su to neki najavljivali, ne treba širiti paniku – dodao je on.

Izvor:https://www.blic.rs/vesti/republika-srpska/namirnica-ima-dovoljno-pasalic-porucio-poljoprivrednicima-da-ne-brinu-za-podsticaje/ntwllyg

Evidentirana količina proizvedenog kravljeg mlijeka u Srpskoj približava se cifri od 100 miliona kilograma godišnje.Proizvedeno je, naime, u 2019. tačno 95.041,7 tona, a poređenje sa ranijim godinama pokazuje da su na govedarskim farmama sve bolji rezultati.

Tako je, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u 2018. godini prikupljeno 92.491,4 tone kravljeg mlijeka, u 2017. godini 87.550,6 tona, godinu ranije 82.320 tona, a u 2015. godini 81.705,9 tona ovog zdravog napitka.

Vladimir Usorac, predsjednik Udruženja poljoprivrednih proizvođača - mljekara RS, ističe da su podaci o rastu proizvodnje mlijeka u Srpskoj tačni, te da iza ovakvog trenda stoje dva glavna razloga.

"Raste proizvodnja mlijeka po kravi, ali se povećava i broj krava kod velikih proizvođača", naveo je Usorac za "Nezavisne".

Prema njegovim riječima, uz podsticaje, koji po litru proizvedenog kravljeg mlijeka iznose 0,25 KM, proizvođači od otkupljivača dobijaju, u prosjeku, 0,55 maraka po litru.

"Najveći mljekarski krajevi u Srpskoj su Bijeljina, Prnjavor i Gradiška", istakao je Usorac za "Nezavisne", koji ocjenjuje da se domaćim mlijekom može zadovoljiti oko 50 odsto potreba ovdašnjeg stanovništva.

Prema Pravilniku o uslovima i načinu ostvarivanja novčanih podsticaja za razvoj poljoprivrede i sela za 2020. godinu, premija za kravlje mlijeko iznosi 0,25 KM po litru.

Za otkupljeno ovčije i kozije mlijeko, premija je prošle godine iznosila 0,25 KM, a ove je 0,40 KM.

"U prošloj godini ukupno je isplaćeno 12 premija za 12 mjeseci, i ukupno je izdvojeno 27.326.273 KM", rečeno je za "Nezavisne" iz Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srpske.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u Srpskoj raste i proizvodnja mliječnih proizvoda.

Tako je, recimo, 2015. godine proizvedeno 2.276 tona sira, a prošle godine 3.758 tona ovog proizvoda. U tom periodu rasla je i proizvodnja pavlake, sa 7.468 na 8.675 tona.

Inače, iz Analize trgovinske razmjene poljoprivredno-prehrambenih proizvoda 2017-2019. godine, zaključuje se da, kada je riječ o BiH, mlijeko spada u jedan od glavnih izvoznih aduta u odnosu na sve poljoprivredno-prehrambene proizvode.

"Izvoz poljoprivredno-prehrambenih proizvoda iz BiH je ustaljen na nekoliko grupa proizvoda, koji zauzimaju oko dvije trećine ukupnog izvoza. Najznačajniji proizvodi koji su zastupljeni u izvozu su masti i ulja, voće, mlijeko i mliječni proizvodi, šećer i proizvodi na bazi šećera, proizvodi na bazi žitarica i brašna, voda, povrće, proizvodi mlinske industrije i meso", navodi se u ovom dokumentu Ministarstva spoljne trgovine i ekonomskih odnosa BiH.

Kako se dodaje, osim izvoza konzumnog mlijeka i smrznute maline, BiH bilježi deficit u robnoj razmjeni svih drugih poljoprivrednih i prerađenih poljoprivrednih proizvoda.

Prikupljeno kravlje mlijeko (u tonama)
*2015. 81.705,9
*2016. 82.320
*2017. 87.550,6
*2018. 92.491,4
*2019. 95.041,7

Izvor:https://www.nezavisne.com/ekonomija/privreda/Sve-bolji-rezultati-Proizvodnja-mlijeka-obara-rekorde/589100

Tačno 85.596 hektara poljoprivrednog zemljišta u 25 opština Republike Srpske - nešto manje od površine celog Trebinja - toliko bi nivo BiH da otme od Republike Srpske poslednjom odlukom Ustavnog suda BiH.

Ovime bi se dodatno narušio dejtonski balans, kojim 51 odsto teritorije u BiH pripada Federaciji BiH, a 49 odsto Republici Srpskoj. Ministar poljoprivrede kaže da je ovo zemljište resurs velike vrednosti, i da ga se neće lako odreći.

- Mi imamo negde oko 700.000 hektara obradivih površina, od toga su oranice oko 500.000 hektara, a mi obrađujemo oko 300-350 hiljada hektara, zavisno od godine do godine. Radi se o stotinama miliona maraka, ali mi govorimo samo o zemljištu, kako sam i sam prezentovao, državnom, koje je bilo vlasništvo raznih poljoprivrednih kombinata. Mi imamo zadružno zemljište; imamo zemljište lokalnih zajednica; imamo zemljište koje se vodi na nekim mesnim zajednicama - izjavio je Boris Pašalić, ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srpske.

Odlukom Ustavnog suda, najviše bi bio pogođen Sokolac - više od 10,5 hiljada hektara poljoprivrednog zemljišta na teritoriji ove opštine bi bilo oteto od Srpske i prepisano na zajednički nivo vlasti.

Šipovo i Nevesinje bi ostali bez više od 9.000 hektara, dok bi u Gradišci i Mrkonjić Gradu na BiH bilo prepisano 7.800, odnosno 7.300 hektara.

Ovo zemljište se nalazi u svim delovima Srpske, od Lijevča do Semberije, ali i nekoliko opština u Hercegovini, računajući i grad Trebinje. Uglavnom se radi o velikim i uređenim kompleksima sa najkvalitetnijim poljoprivrednim zemljištem i izgrađenom infrastrukturom, koji su nekada bili u vlasništvu velikih poljoprivrednih kombinata.

Milovan Bjelica, načelnik Sokoca, kaže da bi ova opština - u kojoj je oko 40 odsto teritorije poljoprivredno - odlukom Ustavnog suda mogla doći u veoma težak položaj.

- Ovo sve što je obradivo, i što vredi je obuhvaćeno ovom odlukom Ustavnog suda. To je preko 10 hiljada hektara, 100 hiljada dunuma, i to je veliki problem za opštinu, za njen dalji razvoj, za funkcionisanje. Izvršićemo konsultacije u nadležnom ministarstvu i u Vladi Republike Srpske, da vidimo kako nastaviti dalje - kaže Bjelica.

Iz ministarstva uveravaju da nema razloga za brigu, da su sigurni svi koji zemlju imaju pod koncesijom ili zakupom.

Ministar Pašalić kaže da je cilj da se kompletno poljoprivredno zemljište koje pripada Republici Srpskoj stavi u funkciju. Podseća da svi misle na isti način - pripremljeni scenario u Sarajevu je neprovodiv, i naša poljoprivredna proizvodnja zbog toga neće da trpi. Odlukom Ustavnog suda BiH, koju osporava Republika Srpska, prema nekim procenama obuhvaćeno je čak 200.000 hektara poljoprivrednog zemljišta.

 

Izvor: https://www.blic.rs/vesti/republika-srpska/otimanje-zemljista-bih-zeli-da-uzme-skoro-celo-trebinje-od-republike-srpske/2grzzyb 

Doktor Boris Pašalić, ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srpske ne krije da je izuzetno zadovoljan saradnjom sa srpskim kolegom
Branislavom Nedimovićem. Kako kaže, za poslednjih godinu dana razgovarali su bar desetak puta, razmenjuju iskustva i zajednički rade na boljem položaju poljoprivrednika u Srbiji i RS.
- Izgradnja protivgradnih stanica na području Republike Srpske južno od Zvornika je veoma važan zajednički projekat. U planu je postavljanje oko tridesetak stanica, mi ćemo sa naše strane da ih održavamo, a Srbija će obezbediti sredstva. Na taj način moći ćemo da štitimo Podrinje od grada koji je poslednjih pet godina napravio dosta štete na tom području – kaže ministar Pašalić. On ne krije da se sa srpskim kolegom posavetuje kada treba da donese neki pravilnik ili zakon, jer su iskustva iz Srbije dragocena.
Srpski pelcer zadruga
- Razgovarao sam i sa ministrom Milanom Krkobabićem, jer želim da srpski model zadruga zaživi i kod nas. Sam proizvođač, posebno sa malim posedima kakvih je najviše, je nevidljiv na tržištu. Jedini način da opstane i plasira svoju robu je da se udruži sa drugima. Šta da vam kažem, prosečna površina poseda u Republici Srpskoj je oko 3,5 hektara podeljena na sedam parcela. Osim novog zakona o zadruga, koji planiramo da donesemo, radimo na projektu uspostavljanja klastera u različitim segmentima, gde povezujemo prerađivače sa primarnim proizvođačima. Ipak, za sve nas je najvažnije da poljoprivredna proizvodnja u RS beleži konstantan rast u gotovo svim sektorima.
Subvencije kojima država pomaže poljoprivrednike najvažnije je pitanje za domaćine, pa je Vlada RS ove godine za podsticaje izdvojila 75 miliona konvertibilnih maraka, odnosno 4 miliona više nego lane.
- Nije to rast koji smo priželjkivali, ali prati rast budžeta RS i povećava se iz godine u godinu. Što se tiče dinamike isplate nikada nije bila bolja. Naši mlekari oko prvog u mesecu dobiju premije za mleko na račun. Ne trpe ni drugi sektori, sada lagano završavamo isplate subvencija za 2019. godinu, a od marta počinje plaćanje za tekuću 2020. godinu – kazao je ministar Pašalić i istakao:
- Poljoprivrednici razumeju da ne možemo u potpunosti da ispoštujemo sve njihove zahteve. Izračunali smo da bi nam trebalo 200 miliona konvertibilnih maraka za sve ono što se od nas traži, a mi na raspolaganju imamo samo 75 miliona. Ne preostaje nam ništa drugo nego da sredstva s kojima raspolažemo rasporedimo na najpošteniji način i da napravimo balans između različitih mera. Pri tome uvek vodimo računa da našim merama ne ugrozimo tržišta u okruženju, posebno ono u Srbiji.
Prvi čovek agrara RS kaže da se o svemu sa poljoprivrednicima dogovaraju kao ravnopravni partneri, jer je dobronameran i fer odnos dobar temelj za saradnju.
- Verujte mi, kada ljudima objasnimo zašto nešto ne može, oni to i razumeju.

Subvencije za voćare, ratare, stočare

Republika Srpska ima raznoliku poljoprivrednu proizvodnju. S posebnom pažnjom se vodi računa o proizvođačima mleka koji imaju najbolje premije u odnosu na druge države u okruženju.
- Naša premija za mleko je 25 feniga po litri, što je ubedljivo najveća premija u okruženju. Osim toga, uzgajivači muznih krava imaju na raspolaganju i podsticaje za nabavku junica, za regresirani dizel, izmužišta, zapravo za kompletnu mehanizaciju koja im je potrebna, kao i za kapitalne investicije kao što je izgradnja objekta. Država vraća 30 odsto uloženih sredstava, odnosno 40 procenata ukoliko je u pitanju mladi poljoprivrednik ispod 40 godina ili žena – otkriva ministar i dodaje da subvencije daju i u sektoru proizvodnju mesa kroz grlo i nabavku priplodnog materijala, podršku za biljnu proizvodnju… Sume sumaru svaki sektor ima na raspolaganju desetak mera podsticaja za poljoprivrednike.
- Kada je u pitanju voće i povrće sve zavisi od vrste proizvoda. Nisu iste premije za kilogram malina ili jabuka. Recimo, za rod maline iz 2018. isplaćeno 15 evrocenti a 2019. godine 10 evrocenti po kilogramu. Mi pratimo cenu maline i u skladu sa tim dajemo premije kako bismo pomogli onima čija cena proizvoda je pala na tržištu. Za jabuke, recimo, isplaćujemo 6 feniga po kilogramu za svežu, konzumnu jabuku i 3 feninga za industrijsku. Prošle godine imali smo problem sa cenom lubenice, pa smo tu malo povećali premiju i na taj način  kompezovali oscilacije u ceni na tržištu. Slično je i sa povrtarskim kulturama.
Kada je u pitanju izvoz, ministar Pašalić s ponosom ističe da raste izvoz mleka, pilećeg mesa, voća i povrća.
- Imamo šanse da malinu plasiramo u Evropsku uniju, mleko, jabuke i neke sorte krušaka na rusko tržište, dok smo u Liban izvezli živu junad. Trudimo se da imamo, što se kaže, 3 K - količinu, kvalitet i kontinuitet.
Zaobišla ih afrička kuga svinja
I dok je Srbija prošle godine imala problem sa afričkom kugom svinja, ova bolest je zaobišla Republiku Srpsku koja je značajan proizvođač svinja.
- Kombinovali smo više mera - monitoring populacije divljih svinja i podizanje zdravstveno - sanitarnih uslova na farmama gde se uzgajaju domaće svinje. Kada se pojavila afrička kuga svinja u Bugarskoj izdao sam naredbu Lovačkim udruženjima (imamo 99 lovišta u RS) posebno onima koji gravitiraju ka Srbiji, da prilikom odstrela divljih svinja nose uzorke u laboratoriju na analizu. Kada su u pitanju domaće svinje podigli smo sanitarno – higijenske mere, ograničili kretanje na farmama, kontrolisali ulazak vozila. Sve je to dalo rezultate. Afričku kugu je nemoguće zaustaviti, ali je moguće usporiti njen prodor. Prateći odluku ministarstva poljoprivrede Srbije i mi smo ukinuli vakcinaciju protiv klasične kuge svinja, jer time obezbeđujemo da naši proizvođači mogu da
prodaju svinjsko mese i na druga tržišta.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Ministar u Vladi Srbije zadužen za regionalni razvoj Milan Krkobabić razgovarao je danas s ministrom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srpske Borisom Pašalićem o saradnji u oblasti zadrugarstva, aktuelnim projektima i strategiji za naredni period za poboljšanje uslova života u selima.Kako je saopšteno iz Krkobabićevog kabineta, ocenjeno je da postojeći model zadrugarstva u Srbiji, a koncipiran u saradnji sa Srpskom akademijom nauka i umetnosti (SANU), može biti primenjen i u Republici Srpskoj.

Nadamo se da ćemo u drugoj polovini godine krenuti u realizaciju ovog uspešnog modela obnove zadrugarstva i u Republici Srpskoj i finansijski pomoći određen broj poljoprivrednih zadruga, rekao je Krkobabić.

On je istakao da spasavanje sela Republike Srbije i Republike Srpske ozbiljno pitanje koje zahteva neodložne mere, naveo da je dogovoreno zajedničko delovanje po programu koji će predložiti Nacionalni tim za preporod sela Srbije.

Jasno je da mali ne mogu sami. U Srbiji se vidi pomak zahvaljujući primenjenim merama u zadrugarstvu, a i sami smo uvereni da zadrugarstvo predstavlja najbolji model opstanka ljudi na selu, izjavio je ministar poljoprivrede RS Pašalić.

Sastanku su prisustvovali i Dragan Škorić, predsednik Akademijskog odbora za selo SANU, Darko Božić, državni sekretar u ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Srbije, Rajko Kulaga, predsed nik zadružnog saveza RS, i Nikola Mihailović, predsednik zadružnog saveza Srbije.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/index.php/ekonomija/poljoprivreda/krkobabic-model-zadrugarstva-srbije-i-u-republici-srpskoj-31-01-2020

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јануар 2021 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31