Republička fitosanitarna inspekcija zabranila je uvoz 3.000 kilograma sirovih semenki suncokreta u ljusci, poreklom iz Srbije, zbog povećanog prisustva kadmijuma.

Iz Republičke uprave za inspekcijske poslove saopšteno je da je prilikom pregleda pošiljke nadležni inspektor izvršio uzorkovanje za laboratorijsku analizu radi ispitivanja ostataka teških metala.

- Na osnovu izveštaja o laboratorijskoj analizi izdatog od Instituta za vode Bijeljina, u analiziranom uzorku utvrđeno je prisustvo kadmijuma iznad vrednosti propisanih Pravilnikom o maksimalnim dozvoljenim količinama za odrđene kontamitente u hrani - dodaje se u saopštenju.

Na zahtev uvoznika, izvršena je superanaliza kontrolnog uzorka u laboratoriji u Bečeju, u Srbiji, kojom su potvrđeni rezultati prve analize, odnosno utvrđeno je prisustvo kadmijuma u vrednosti od 0,581 miligrama po kilogramu, čija je sumarna vrednost iznad Pravilnikom propisane vrednost od 0,1 miligrama po kilogramu.

Inspektor je zabranio uvoz sporne pošiljke i naredio vraćanje pošiljaocu ili uništavanje pod nadzorom nadležnog inspektora.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2567422/republika-srpska-zabranila-uvoz-semenki-suncokreta-iz-srbije

Nekontrolisano prskanje i tretiranje pesticidama u poljoprivredi doprinosi tome da sve više pčelinjih društava izumire, a pčela je sve manje.

Kako navode pčelari za Srpskainfo, rešenju ovog problema mora se pristupiti sistemski i studioznije. Imajući u vidu da je med proizveden na ovom području izuzetnog kvaliteta i da se može plasirati i van granica BiH, pčelarstvo je, tvrde, grana poljoprivrede koja može doneti sigurnu dobit.

Naime, u Semberiji je u tri udruženja registrovano oko 300 pčelara sa oko 12.000 košnica.

Milorad Vasić iz Bijeljine pčelarstvom se bavi već 10 godina. U početku mu je ovo bio hobi, ali kako su godine prolazile povećavao je broj društava, pa sada ima više od 100 košnica. Ove godine suočio se sa velikim gubicima.

- Godišnje sam gubio u proseku košnicu, dve, što se može tolerisati. Ove godine sam, od ukupnog broja, izgubio šest odsto košnica. Razlog je upotreba nedozvoljenih pesticida. Ti pesticidi utiču na orjentaciju pčela, pčele se gube u prirodi pa se ne vraćaju u košnice. Do masovnog pomora pčela dovodi i elektromagnetno zračenje, na koje se ne obraća tolika pažnja - kaže Vasić.

On smatra da bi trebalo da postoji koordinacija s voćarima i ratarima, kako bi imali minimalne ili nikakve gubitke. U nekim zemljama regiona ove stvari su bolje uređene.- Voćari plaćaju pčelarima da im dovezu pčele na oprašivanje, dok kod nas nije praksa. Voćari koji pršću stabla u toku sezone cvetanja, to bi trebalo da rade u ranim jutarnjim ili kasnim večernjim satima, nikako u toku dana - kaže ovaj pčelar.

Semberski pčelari, osim problema sa izumiranjem pčela, upozoravaju i da je neophodno izvršiti brendiranje meda i označavanje geografskog porekla meda sa ovih prostora kako bi se zaštitili od planeload konkurencije i smanjili mogućnost da se na pijacama, marketima, sajmovima prodaje med sumnjivog porekla.

Bosna i Hercegovina ima kvalitetniji med pa se pčelarima preporučuje da se posvete ovoj proizvodnji. Stalne edukacije i praćenje najnovijih dešavanja u ovoj oblasti su potrebni kako bi ojačali i sačuvali pčelinja društva.

U bijeljinskom Resoru za pružanje stručnih usluga u poljoprivredi kažu da na zahtev pčelara organizuju seminare na kojima stručnjaci edukuju voćare i pčelare o aktuelnim temama.

Radinka Mičić iz ovog resora kaže da se pčelarima pružaju i drugi vidovi podrške.

- Ovih dana organizovaćemo prezentaciju novih apiterapija. Nastojimo da uvažimo sugestije pčelara i obradimo teme koje ih najviše zanimaju - pojasnila je Mićićeva.

Pravilnikom o podsticajima Ministarstva poljoprivrede RS ove godine planirano je 640.000 KM, što je za 50.000 maraka više nego u prošloj godini.

Portparol Ministarstva Aleksandar Macanović podseća da pravo na podsticaj mogu ostvariti pčelari koji imaju više od 50 pčelinjih društava.

- Podsticaj po košnici je šest KM. Podsticaj se daje i za proizvodnju matica. On iznosi 15 odsto od cene matice, koja se na tržištu kreće od 10 do 20 KM. Prošle godine sredstva za ove namene su iznosila 15.000 KM, a ove godine su povećana na 40.000 KM - rekao je Macanović.Iz resornog ministarstva apelovali su na pčelare da se u skladu s Pravilnikom o načinu vođenja evidencije pčelara i pčelinjaka u Srpskoj do 31. jula upišu u evidenciju pčelara, jer bez toga ne mogu ostvariti pravo na podsticaj.

Prema evidenciji Ministarstva registrovano je 2.890 pčelara, koji poseduju ukupno 156.696 pčelinjih društava. Ukupni godišnji prinosi meda u Srpskoj procenjuju se na oko 3.000 tona godišnje.

Izvor:https://www.blic.rs/vesti/republika-srpska/sve-manje-pcela-zbog-nekontrolisanog-prskanja-i-upotrebe-pesticida/xlrd13t

U Republici Srpskoj ima 40-50 povrtara, voćara, stočara, malinara, čak i ratara koji se bave proizvodnjom organske hrane, rekao je Bojan Kecman iz Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i najavio da će ove godine ministarstvo podržati organsku proizvodnju hrane i njenu sertifikaciju.On je na predavanju za zvorničke poljoprivrednike o temi "Organska zaštita i proizvodnja hrane" rekao da u Republici Srpskoj postoji i Udruženje sertifikovanih proizvođača organske hrane, ali su to uglavnom proizvođači samoniklih šumskih plodova.

- Osnovni uslov za dobijanje sertifikata je da se kontroliše proizvodnja hrane i da proizvođače organske hrane mora neko da prati, rekao je Kecman i podsetio da u Republici Srpskoj, odnosno u BiH, postoji samo jedna sertifikaciona kuća za kontrolu hrane.

Kecman je naglasio da u zvorničkom kraju sve više ljudi podiže zasade, pa se javila potreba da se govori i o organskoj zaštiti, budući da je organska poljoprivredna proizvodnja sve zastupljenija. - Navažnije je da proizvođači znaju kada, u kom trenutku i sa koliko sredstava treba da tretiraju voće da ne bi došlo do kontaminacije zemljišta i plodova, pojasnio je Kecman.

On je naglasio da ljudi žele da jedu zdravu hranu, da znaju da li je i čime tretirana, a ako jeste, koliko su sredstva za tretiranje opasna po zdravlje.

Navodeći da je proizvođač koji nema sertifikat - tradicionalni proizvođač hrane, Kecman je podsetio da je nekoliko proizvođača malina dobilo sertifikat preko jednog projekta i ocenio da će to biti značajan podstrek za proizvodnju u narednom periodu, jer se na taj način stiče povjerenje kupaca da je hrana kontrolisana.

Predavanju je prisustvovao veliki broj zvorničkih poljoprivrednika.

Izvor: http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/republika_srpska/aktuelno.655.html:780808-Organska-proizvodnja-u-RS-u-usponu-a-ministarstvo-ce-pomoci-sertifikaciju

Zaštita useva i voćnjaka u Republici Srpskoj od iduće godine biće znatno olakšana zahvaljujući novoj aplikaciji uz pomoć koje će domaći proizvođači uz samo jedan klik na telefonu imati sve informacije o vremenskim uslovima i pojavi bolesti i štetočina, a to će im omogućiti da blagovremeno deluju. Novu aplikaciju razvili su stručnjaci iz Resora za pružanje stručnih usluga u poljoprivredi pri Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srpske, a ratari je mogu besplatno preuzeti na "Gugl pleju". Stručni saradnik za voćarstvo u ovom resoru Mirko Jokić kaže da će aplikacija proizvođačima omogućiti da u svakom momentu imaju uvid u izmerene i prognozirane meteorološke podatke sa 50 mernih stanica širom Srpske. - Poljoprivrednici će putem veb i mobilne aplikacije moći naći mernu stanicu koja je najbliža njihovoj parceli i odabirom jednog od 20 ponuđenih parametara videti kakvo je vreme i kakvo se očekuje u narednih sedam dana - rekao je Jokić. Istakao je da će, osim vremenskih prilika, aplikacija prognozirati i nivo rizika od najznačajnijih bolesti i štetočina koje napadaju voće i povrće. - Implementirali smo pet modela, tako da softver prognozira čađavu krastavost i bakterioznu plemenjaču kod jabuke i kruške, zatim jabučni smotavac kao i sivu trulež maline, jagode i vinove loze. Aplikacija detektuje i plemenjaču krompira i paradajza - naveo je Jokić. Prema njegovim riečima, radnici Resora za pružanje stručnih usluga će tokom decembra i januara organizovati niz prezentacija ove aplikacije za proizvođače širom RS. - Biće to jedna vrsta obuke, da poljoprivrednike naučimo kako da koriste aplikaciju. Nadamo se da će naša ideja biti prepoznata i da će naići na široku primenu - istakao je Jokić i dodao da slične sisteme imaju samo razvijene zemlje u Evropi i svietu. Kaže da je rad na projektu počeo pre dve godine instaliranjem primarne mreže meteoroloških stanica, nakon čega su zahvaljujući podršci UNDP-a i Ambasade Holandije u BiH povezali stanice u sistem. - Cilj je bio uspostavljanje nezavisnog sistema, jer su postojeći komercijalni skupi. Vrednost projekta je 80.000 evra - rekao je Jokić. Predsednik Saveza udruženja poljoprivrednih proizvođača RS Stojan Marinković pozdravio je pokretanje aplikacije, istakavši da će to znatno unapriediti proizvodnju. - Meteorološka služba je bitno uznapredovala i kratkoročne prognoze su poprilično tačne, tako da će uz aplikaciju korišćenje pesticida biti znatno redukovano jer će proizvođači znati ciljano koji preprat da upotriebe i kada - rekao je Marinković i dodao da će se na taj način izbeći "odokativno" tretiranje biljaka na svakih sedam dana, što je do sada bio slučaj. On kaže da će im to znatno uštedeti novac jer je “hemija” skupa, a proizvod će biti zdraviji jer prekomerno tretiranje pesticidima truje voće i povrće.

Redizajn sajta

 Mirko Jokić kaže da Ministarstvo poljoprivrede nastoji da prati moderne trendove, te da je u skladu s tim redizajniran sajt Resora za pružanje stručnih usluga u poljoprivredi, koji je dostupan na veb adresi nss.rs.net. - Aktivno objavljujemo razna obaveštenja, a akcenat je na stručnim preporukama jer nam je najera da sajt ponudi informacije koje će proizvođačima biti korisne i blagovremene - dodao je on.

 

Izvor: www.poslovnojutro.com 

 

Tradicionalna manifestacija "Dan polja strnih žita"  održana je u Bijeljini. Ova tradicionalna  manifestacija je organizovana na imanju Poljoprivrednog dobra Semberija u naselju Pet jezera. Na "Danima polja strnih žita" u Bijeljini poljoprivrednici su imali priliku da vide makroogled sa 63 sorte hibrida ozimih strnih žita, na kojem su pšenica, ječam, tritikale, zob i raž zasijane na 2,5 hektara, a zastupljeno je 12 selekcionih kuća.

Ogled je postavljen u organizaciji Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Resora za pružanje stručnih usluga u poljoprivredi.

U Republici Srpskoj pšenicom je zasijano 47.000 hektara i njen kvalitet i zdravstveni status je zadovoljavajući, izjavio je danas pomoćnik ministra poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Srpske Boris Pašalić, a prenosi SRNA. Pašalić je ovom prlikom rekao novinarima da se u agraru Srpske očekuje dobra godina, sa prinosom od pet tona pšenice po hektaru, što je više od prosječne proizvodnje u Republici. Prema njegovim riječima, za podsticaje je prijavljeno 19.500 hektara pod pšenicom i 3.100 poljoprivrednih proizvođača, što je povećanje u odnosu na prošlu godinu. "U Republici Srpskoj iz godine u godinu imamo povećanje prinosa strnih žita i kukuruza i dobrim dijelom je to zasluga i prezentacija i ogleda koje resorno ministarstvo organizuje na 15 lokacija širom Srpske", ocijenio je Pašalić.

On kaže da je cilj takvog rada da se nove sorte i tehnologije predstave domaćim proizvođačima na njivi, što je mnogo efektnije.

Manifestaciji "Dani polja strnih žita" na imanju Poljoprivrednog dobra "Semberija" u Bijeljini prisustvovao je i direktor Agencije za agrarna plaćanja Savo Minić, koji je istakao da je ove godine agrarni budžet u Republici Srpskoj povećan sa 60 na 71 milion maraka i da su sva plaćanja proizvođačima redovna. On je pohvalio odziv domaćih proizvođača na javni poziv za dodjelu sredstava za navodnjavanje i naveo da su poljoprivrednici Republike Srpske za proteklih šest mjeseci investirali 12 miliona KM u sisteme i opremu za navodnjavanje.

"Generalno imamo uzlazni trend kada je u pitanju poljoprivredna proizvodnja u Republici Srpskoj, a plasirane subvencije Srpske samo poljoprivrednicima u Bijeljini imaju neprestano povećanje u posljednje četiri godine, od devet miliona maraka u 2014. godini na više od 12 miliona maraka u prošloj godini", rekao je Minić.

 

 
Dvadesetpetogodišnji Vojislav Lukić iz Suvog polja kod Bijeljine, automehaničar po struci, imao je mogućnost da ode u Nemačku kod oca i tamo živi i radi, što je san mnogih njegovih vršnjaka.

Ali Vojislav je izabrao rodno selo i poljoprivredu na porodičnom imanju. Zasnovao je porodicu, proizvodi žitarice, mleko, tovi junad i srećan je što je ostvario svoj san.

 

Nije želeo da ode u tuđu zemlju i ostavi imanje da zarasta u korov. Prvi automobil koji mu je poklonio otac, prodao je i kupio kombajn. Danas ima farme za tov i proizvodnju mleka, sije žitarice i uslužno obrađuje zemlju drugim poljoprivrednicima.

- Sviđa mi se ovde ovaj život na selu i da ovde radim. Neko ne voli i jedva čeka da ode tamo, ali nije ni tamo lako. Meni je ovde dobro, volim to da radim i pošto volim meni je ovde baš fino - izjavio je Lukić.

U farmi ima 20 muznih grla. Mesečno isporuči oko 10 hiljada litara mleka. Od kada kravama puštaju muziku, kaže, mlečnost se znatno popravila.

- Ima skoro petnaest godina i nikada se radio nije ugasio. Znam sigurno, kada bi radio ugasio da bi došlo do manjka mleka - dodao je Lukić.

 

Supruga Živana, ekonomski tehničar –bankarskog smera, dobro se snašla u poljoprivrednim poslovima.

- Imala sam mogućnost da nađem posao, ali pošto muž se bavi ovim, odlučili smo da tu ostanemo. To radimo i zavolela sam, uopšte nemam problem i sve mi ide od ruke - navela je supruga Živana Lukić, prenosi RTRS.

U porodici žive i rade četiri generacije. Sve što zna o poljoprivredi naučio je od deda koji je uvek tu kada zatreba pomoć.

- Vukao je sam s volom. Ako jedan ne može da vuče, ja stavim svoje rame i vučem. Sad imamo traktor i kombajn. Nema krize nikakve, ako hoćeš da radiš, ako nećeš i nemaš ništa - istakao je deda Miodrag Lukić.

A Lukići imaju, bogato imanje, poljoprivredne mašine, izgradili su i novu farmu da bi proširili proizvodnju, i što je najvažnije, imaju srećnu i složnu porodicu.

https://www.blic.rs/ 

Video prilog je na linku: https://youtu.be/InYEYg4Gunc

Malo je siromašnijh mesta od Ljubinja, a skromnijih i vrednijih ljudi od tri i po hiljade onih koji i danas žive na pola puta od Mostara do Trebinja. Kako je privreda davno izdahnula, svi su se prebacili na poljoprivredu. Prosečan Ljubinjac kad nije na njivi, bavi se odbojkom ili uzgaja pčele, to su glavne priče ovog kraja. Propast privrednih subjekata posle rata naterala je ljude da se bave poljoprivredom, piše Klix.ba. Načelnik opštine Darko Krunić nam se pohvalio kako od 1.500 poljoprivrednih parcela na području opštine, obrađuje se 1.490. Deset preostalih miruju silom prilika zbog spornih imovinsko pravnih odnosa. Takav procenat obrađenosti zemljišta ne može se susresti nigde drugo u BiH. Malo kriza, a malo marljivost ljudi.

Posebno je razvijeno pčelarstvo. Veliki broj stanovnika uzgaja pčele, načelnik opštine, njegov zamenik, predsednik odbojkaškog kluba, baš svi... Kažu i da danas u Ljubinju ima dva puta više košnica nego stanovnika.
Stanovnika je pre bilo oko pet hiljada, sada je tri i po, a košnica ima sedam hiljada. Raspitali smo se pa saznali da jedna košnica za solidne godine može dati dvadesetak kilograma meda, a da se odlični ljubinjski med prodaje po dvadesetak maraka. Računica nije loša. Nekad se najviše sadio duvan, danas je to rizičan posao, a uvek je bio mukotrpan. Nešto ima voćarstva, uspeva odličan crveni i beli luk ili saransak kako kažu u Hercegovini. Jedna od retkih firmi iz Ljubinja od belog luka pravi posebne marinade i izvozi u svet.

 

Dragiša Sikimić, urednik portala Moja Hercegovina, kaže kako je ovo jedno od retkih mesta u kojima nema javnog sektora, odnosno on je potpuno zanemariv.

- Ljudi se bave poljoprivredom, malo stočarstvom, zarađuju novac svojim rukama, bore se. Ovde nema ni nacionalnizma, nisu ljudi opterećeni time. Ljudi su skromni, nema ni partitokratije, jer partije nemaju gde ljude zaposliti. Trebinje je potpuno druga priče jer je sve zarobljeno u javnom sektoru - kaže Sikimić.

Negativne stvari koje se mogu navesti o Ljubinju kreću od infrastrukture. Sedamdesetih se gradio put između Ljubinja i Stoca kojoj nedostaje metar širine. Važan putni pravac koji povezuje dve najvažnije hercegovačke sredine, Mostar i Trebinje, na ovoj deonici širok je samo pet metara, iako je standard uvek bio bar šest. Nikom ni danas nije jasno zbog čega je to tako, ali se niko nije setio da od tih godina do danas utroši marku da put modernizuje. Druga i još teža istina porazna za Ljubinje je činjenica da je to valjda jedina opština u BiH koja nema izvor pitke vode na svojoj teritoriji. Problem je rešen sa izvorišta u Berkovićima, ali tako je voda preskupa, a nedovoljno je ima za veći razvoj mesta, posebno potrebe neke potencijalne industrije.
Problem s odlaskom stanovništa pristan je svugde u Hercegovini, a u Ljubinju je on posebno bolan. Bolne su i posledice toga, posebno kad su izražene plastičnim primerima, kao što je onaj da već godinu i po u Ljubinje ne dolaze novine. Jedini kiosk je zatvoren, tako za kupiti dnevnu ili sedmičnu štampu morate otići do Stoca ili Trebinja.

Odbojka je glavna priča u Ljubinju

Ljubinjska odbojka je svetska priča, mnogo veća i važnija od malog mesta za kojeg ljudi čuju tek leti kad ga opkole strašni požari pa se silom prilika probije u medije. Ljubinjski odbojkaši su u sedamdesetak godina tradicije stvorili brojne uspehe, igrali i prvu ligu bivše BiH, a s ponosom ističu činjenicu da kad bi u jednu selekciju okupili sve svoje odbojkaše da bi uvek imali kvalitet za bar četvrtfinale Evropskog prvenstva. Nadprosečna visina ljudi iz ovog dinarskog kraja, činjenica da je to postao jedini sport u mestu i pravilo da u Hercegovini nema sredine, il' si katastrofa il' najbolji.

Ljubinje je pravi dokaz da svako naše mesto u sebi nosi posebnu lepotu, a da nju osetite kad dođete i provedete dan u razgovoru s njegovim ljudima. Ljubinje je po mnogo čemu teška i tužna hercegovačka priča, ali vednost njegovih ljudi daje nadu da će doći do nekog preokreta i mesto početi sijati odbojkaškim sjajem.

 

Izvori: 

https://www.klix.ba/ 

https://www.blic.rs/ 

Foto: http://agrobiznis.rs/ 

Izgradnjom više akumulacionih jezera i brana na rekama u Potkozarju, dugoročno će biti obezbeđeno navodnjavanje 1.750 hektara voćnjaka koji su ugroženi sve većim sušama.

U Ministarstvu poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva RS organizovali su nedavno nekoliko sastanaka sa voćarima i prezentovali idejna rešenja razvoja sistema za navodnjavanje u Potkozarju.

- Projekat koji se finasira kreditom Svetske banke, ima za cilj uspostavljanje sistema za navodnjavanje voćnjaka u Potkozarju, gde su koncetrisani najveći voćnjaci u regionu, a time unapređenja kvaliteta ove važne proizvodnje – navode u Ministarstvu.

Smatraju da su programi navodnjavanja, postavljanja protivgradnih mreža i zaštite od drugih vremenskih nepogoda, morali biti davno urađeni. O tome se, kažu voćari iz jablaničkog i podgradačkog kraja, godinama pa i decenijama govori, ali od ideje se nije odmaklo. U Ministarstvu uveravaju da su na dobrom putu i da se na realizaciju navedenih projekata neće dugo čekati. Oni smatraju da će radovi početi krajem ove ili u proleće 2018. godine.

- Predložena rešenja izgradnje brana na vodotocima imaće dvostruku funkciju, jer će leti služiti za sakupljanje vode, a u slučaju poplava branama će regulisati prekomeran dotok vode i eliminisati mogućnosti poplava – kaže Aleksandar Macanović, portparol Ministarstva.

Zaključuje se da bez ulaganja u sisteme za navodnjavanje nije moguća intenzivnija proizvodnja, posebno u agrarnom sektoru. Naglašeno je da nema dovoljno novca u budžetu RS za naknadu štete od suše, mraza i elementarnih nepogoda i da je zbog toga, takođe važno što pre započeti izgradnju sistema za navodnjavanje.

Inače, Vlada RS je usvojila mere koje imaju za cilj ublažavanje šteta i podsticaj zasnivanja novog proizvodnog ciklusa.

- Od početka avgusta ubrzana je dinamika podsticaja uplatom 11.000.000 KM. Radi se o izmirenju svih dugova za prošlu godinu i trećine podsticaja za 2017. godinu. Do kraja avgusta biće isplaćeno još 10.000.000 KM, što je polovina godišnjih obaveza – navode u resornom ministarstvu.

Dragoja Dojčinović, predsednik Udruženja voćara RS smatra da će subvencije pomoći voćarima da ublaže štete od elementarnih nepogoda ali da to nije dugoročno rešenje. Upravo izgradnjom sistema za navodnjavanje, nedaće voćara biće višestruko ublažene. Od usvojenih mera, smatra Dojčinović, najveću korist imaće vlasnici novih zasada jer je 5.000.000 KM rezervisano za izgradnju sistema za navodnjavanje, zasnivanje novih voćnjaka ali i jesenju setvu u ratarstvu.

Bunarima rešavaju problem suše

Slavko Ljoljić iz Kriškika kod Gradiške ima 12 hektara soje koju redovno navodnjava. Uložio je 5.000 KM u kopanje bunara, pumpu, električni vod i plastične cevi. Ova investicija njemu će se višestruko isplatiti.

-U Lijevču postoji dovoljno vode na dubini od maksimalno deset metara. Na njivi sam iskopao bunar, ozidao starim automobilskim gumama i imam sasvim dovoljno vode za navodnjavanje. Soja je odličnog roda i uopšte nisam osetio problem suše – kazao nam je Ljoljić.

www.blic.rs 

Kada smo stigli kod porodice Despotović, u Slobomir kod Bjeljine, srdačno nas je dočekao domaćin Miko sa suprugom i érkom.  Do sada smo odlazili kod pčelara sa porodičnom tradicijom bavljenja pčelarstva, ali ova je drugačija. Kako ističe naš sagovornik, pčelarstvom je počeo da se bavi 1975. godine. Od tasta je dobio dve košnice, i tako su supruga Radinka i on počeli da se bave pčelarstvom.

- Počeli smo sa dve, i kako je ljubav prema pčelarstvu rasla, tako se povećavao broj košnica. Danas, broj pčelinjih društava porodice Despotović iznosi oko 350. Košnice su smeštene na dva porodična imanja. Na ušću Save i Drine u bijeljinskoj opštini, i u Novom Selu na Sokocu.

Osim njih dvoje, pčelarstvom se bave dve ćerke i zet. Ujeda ima dosta, ali pčelama treba prići bez nervoze, staloženo, one ne vole brze pokrete.

Porodica Despotović proizvodi sve proizvode: med, polen i propolis. Glavna proizvodnja je matični mleč, kojoj su se najviše posvetili ćerka Danijela i zet Bojan.

Prošla godina je bila jako loša, a i ova je slaba. Kako ističe naš sagovornik, nemaju baš neku pomoć od države. Dobijaju 4,5 maraka po košnici, što je jako malo. Po njegovim rečima, bolje je da im daju lekove, nego što im daju jako malo para. Imaju veću pomoć od opštine.

Prema Mikovim rečima, dobar deo pčelara će prestati da se bavi pčelarstvom, mnogi su nestali, i  nemaju od čega da ulože. Neću da odvraćam ljude, ko nema zaposlenja trebalo bi da počne, ali mora sve da proizvodi, mada tu nema nekih para.

Treba početi sa 5 košnica i to LR, pa onda kada se obuče može AŽ. Proizvodnja matica je takođe interesantna i tu treba iskustva.

Za Agrobiznis magazin, Radinka Despotović, suvlasnica preduzeća „Bimed“, pokazala je sa ćerkom Danijelom postupak kako se dolazi do krajnjeg proizvoda u pčelarstvu, odnosno matičnog mleča.  Ona je ovom prilokom rekla da je njihova firma bazirana samo na pčelama i pčelinjim proizvodima. Mi ne proizvodimo mnogo meda, navodi Radenka. Sav potencijal i snagu usmerili smo ka proizvodnji matica, matične mleči, propolisa i polenovog praha. To je ono po čemu su nadaleko poznati. Proizvodi su isključivo prirodnog porekla, bez dodataka hemijskih supstanci. Među njihovim proizvodima, izdvaja se propolis mast, proizvod sa velikom koncentracijom propolisa. Propolis mast je jako lekovit proizvod, koji rešava sve probleme na koži. Matična mleč je najsavršeniji proizvod za imunitet čoveka. Dopire do svake ćelije u ljudskom organizmu. Kako nam je istakla Radenka, postoje naučno istraživački radovi koji ukazuju na to, da kada bi čovek jeo matičnu mleč radi prevencije, ne bi mogao da oboli od opakih bolesti.

Video prilog je na linku: https://www.youtube.com/watch?v=0FxrjJPlZNo&t=294s 

Kako smo videli, ćerka Danijela iz košnice vadi ram, na kome se nalaze kućice, u kojima je smeštena matična mleč. U svakoj košnici nalazi se po jedan ram, koji u košnici stoji 72 sata. Postupak vađenja larvi i matične mleči je jednostavan. Kućice se iseku, iz njih se izvadi larva i matična mleč. Proces vađenja larvi i matičnog mleča se ponavlja na svaka tri dana. Nakon vađenja matične mleči, pronalaze se larve koje su male i stare samo tri dana. Izvade se iz košnice, stavljaju u kućice i proces pravljenja matične mleči se ponavlja. Kako nam ističe Danijela, potrebno je iskustvo, dugogodišnji rad i strpelenje za obavljanje ovog posla, kako bi se došlo do željenih rezultata. Svoje proizvode predstavljaju širom Bosne i Hercegovine, i van zemlje. Mnogobrojne nagrade znak su da idemo u pravom smeru. 

Ukratko rečeno, postupak se započinje dodavanjem larve i malo matičnog mleča u matičnjake nakon čega se ram stavlja u košniicu gde ostaje do 72 sata tokom tog perioda pčele donose matičnu mleč. Pootom se ram donosi u prostoriju gde se počinje sa postupkom vađenja matičnog mleča. Prvo se skinu poklopčići, kako bi larve ostale čiste. Pristupa se postupku vađenja larvi. Odstranjuje se jedna po jedna larva i vadi matični mleč, navodi nam Danijela koja je takođe izabrala svoj put u pčelarstvu zajendno sa porodicom. Tradicija se nastavlja…

 

Proizvodnja matica

Ono što je bitno reći, jeste da ovi vredni ljudi  puno  ulažu u nauku i edukaciju. U svojoj biblioteci imaju puno naslova raznih svetskih autora-istako nam je Miko i ukratko objasnio postupak proizvodnje matica.

Za proizvodnju matica, kako nam kaže Miko Despotović, potrebno je dosta iskustva, nije uopšte lak posao, kako neki misle.  Porodica Despotović, u svom pčelinjaku ima oko 130 oplodnjaka, LR ram koji je izlomljen u tri dela, standardan je.  Da bi zamenili staru maticu, najbitnije je imati novu maticu. Miko svake godine iz Slovenije nabavlja rodonačelnice matice, iz Centra za razvoj pčelarstva. Dobili smo kranjsku pčelu rodonačelnicu, koja je testirana. Od nje se proizvode matice, presađuju se njena jaja u košnicu koj će da proizvodi matičnjak. Nakon deset dana, matica zatvara matičnjak, i prenosi se u oplodnjak. Iz oplodnjaka  šesnaesti dan, mora da izađe iz larve. Rodonačelnice su majke matice, dodaje Miko. One su selekcionisane za proizvodnju meda i matične mleči. To pčelari u Sloveniji najbolje rade. Kako nam ističe Miko, njegov ze je Pragu bio kako bi usavršio veštačku oplodnju matica. On podseća da genetski preneseno svojstvo na buduće pčele, najvećim delom zavise od truta. Veštačka oplodnja poznata je po tome što se matica oplodi pomoću specijalnih instrumenata. Takva oplodnja i u praksi polako dobija na popularnosti, čak i kod specijalizovanih komercijalnih odgajivača matica. Rodonačelnice matice, su skuplje u Sloveniji nego kod nas, ističe Miko. Pčelar koji uzgaja matice za tržište dužan je da tokom celog procesa vrši kontrolu zdravstvenog stanja svih pčelinjih zajednica koje u tom procesu učestvuju. Posebno česte kontrolne preglede treba vršiti na eventualnu pojavu nozeme. Matice zaražene nozemom, bez obzira na kvalitet odgajanja vrlo brzo ulaze u proces tihe zamene.

 

Matični mleč u službi očuvanja imunog sistema

Matični mleč sadrži esencijalne hranljive sastojke neophodne za održavanje dobrog zdravlja. Sadrži sve vitamine B-komleksa, vitamine A, C, D i E, sve aminokiseline, proteine i minerale. Najveći je izvor pantotenske kiseline (vitamina B 5) koji je do sada pronađen. Matični mleč se zbog svog hemijskog sastava smatra se eliksirom mladosti, izuzetan je biostimulator, imunomorulator, regenerator.

Matični mleč sprečava razvoj bakterija i povećava snagu imunološkog sistema. Pospešuje oporavak, ublažava anksioznost i potištenost, otklanja nesanicu, pomaže da se normalizuju telesne funkcije, usporava proces starenja, poboljšava moć pamćenja, koristi se u prevenciji karcinoma. Žene koje teško podnose menopauzu takođe bi trebalo da koriste matični mleč.  Takođe, sadrži kompleksna jedinjenja koja stimulišu ženske i muške žlezde, te deluje kao prirodni hormon. Pokazao se blagotvornim u lečenju steriliteta. Jača seksualnu sposobnost.

Nakon 15 do 30 dana uzimanja matičnog mleča  u kontinuitetu, potrebno je napraviti pauzu i istom vremenskom periodu. Razlog zbog kojeg je neophodno  praviti pauzu je antibakterijsko svojstvo matičnog mleča.

Maksimalna dnevna doza za odrasle osobe je 1 gram i nikako više od toga.  Ako se matična mleč koristi za prevenciju dovoljno će biti čak 200-500 mg dnevno, zavisno od vašeg zdravstvenog stanja.

Uzima se sa plastičnom ili drvenom kašikom i drži pod jezikom 5 do 10 minuta. Na taj način se lagano otapa u ustima, apsorbuje u krvotok i deluje na ceo organizam. Pored svih  dobrih osobina, trebalo bi naglasiti da je matični mleč siguran za upotrebu samo ako se ne koristi dugoročno. U suprotnom, može da izazove nuspojave i ozbiljne alergijske reakcije kao što su osip,oticanje grla i stomacne tegobe.Imuni sistem poslednja je linija odbrane koja se aktivira kada infekcija već prodre u organizam.

Propolis prirodni antibiotik

Propolis je prirodni antibiotik, jer ima jako antibiotičko dezinfekciono dejstvo. Primenjuje se kod upalnih procesa uha, grla, nosa, usne duplje, gornjih disajnih puteva, odnosno za podizanje opšteg stanja organizma. Efikasan je kod čireva, uboda, kod ekcema, psorijaze, kod gljivičnih oboljenja kože.  Propolis sadrži 50% smole, 30% voska, 10% eteričnih ulja, 5% cvetnog praha, brojne vitamine i minerale, organske kiseline, polifenole, flavonoide.

Video prilog je na linku: https://www.youtube.com/watch?v=WkWvh9cDdKM&t=33s 

Pogledajte video prilog o dečku koji pčelari od 14. godine, a sada mu je tek 16! https://www.youtube.com/watch?v=XwsVvjg1hno 

 

Kada smo stigli kod porodice Despotović, u Slobomir kod Bjeljine, srdačno nas je dočekao domaćin Miko.

Do sada smo odlazili kod pčelara sa porodičnom tradicijom bavljenja pčelarstva, ali ova je drugačija. Kako ističe naš sagovornik, pčelarstvom je počeo da se bavi 1975. godine. Od tasta je dobio dve košnice, i tako su supruga Radinka i on počeli da se bave pčelarstvom.

- Počeli smo sa dve, i kako je ljubav prema pčelarstvu rasla, tako se povećavao broj košnica. Danas, broj pčelinjih društava porodice Despotović iznosi oko 350. Košnice su smeštene na dva porodična imanja. Na ušću Save i Drine u bijeljinskoj opštini, i u Novom Selu na Sokocu.

Osim njih dvoje, pčelarstvom se bave dve ćerke i zet. Ujeda ima dosta, ali pčelama treba prići bez nervoze, staloženo, one ne vole brze pokrete.

Porodica Despotović proizvodi sve proizvode: med, polen i propolis. Glavna proizvodnja je matični mleč, kojoj su se najviše posvetili ćerka Danijela i zet Bojan.

Prošla godina je bila jako loša, a i ova je slaba. Kako ističe naš sagovornik, nemaju baš neku pomoć od države. Dobijaju 4,5 maraka po košnici, što je jako malo. Po njegovim rečima, bolje je da im daju lekove, nego što im daju jako malo para. Imaju veću pomoć od opštine.

Prema Mikovim rečima, dobar deo pčelara će prestati da se bavi pčelarstvom, mnogi su nestali, i  nemaju od čega da ulože. Neću da odvraćam ljude, ko nema zaposlenja trebalo bi da počne, ali mora sve da proizvodi, mada tu nema nekih para.

Treba početi sa 5 košnica i to LR, pa onda kada se obuče može AŽ.

 

Detaljnije na video linku: https://www.youtube.com/watch?v=WkWvh9cDdKM&t=7s 

Kako se proizvode matice: https://www.youtube.com/watch?v=VUYeJLvI55w 

Proizvodnja maticnog mleca: https://www.youtube.com/watch?v=0FxrjJPlZNo&t=172s 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јул 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30 31