Čuveni čačanski, užički i kraljevački kajmak na listi su nematerijalnog Kulturnog nasleđa Srbije,tajna receptura ovog „belog mrsa" među domaćicama u zapadnoj Srbiji se prenosi sa kolena na koleno.

Dragana Nešović iz podjeličkog sela Ježevica, svakodnevno radi na svojoj farmi koja broji 16 rasnih krava i za kvalitet dobrog kajmaka smatra važnim grla simentalske rase koja daju kvalitetnije mleko.

Ova vredna Jeličanka oslanja se na vekovnu recepturu dobropoznatu čitavom ovom kraju.

Staru recepturu koristi i Rada Joksić sa Jelice kako bi proizvela dobropoznat kajmak sa ovog geografskog područja.

Ovaj proizvod proglašen je za nematerijalno Kulturno nasleđe Srbije i drugačiji je u odnosu na sve druge mlečne proizvode, rekla je za Glas zapadne Srbije Srbije, Snežana Šaponjić Ašanin, etnolog Narodnog muzeja u Čačku.

„Važno je da se podudari geografsko poreklo, tako da proizvodnja kajmaka u Srbiji, najveći delom obuhvata deo zapadne Srbije, odnosno deo od užičkog, zlatiborskog kraja, preko Čačka i prema Kraljevu, te prati tok Zapadne Morave", kazala je Šaponjić Ašanin.

Inače, postoje pisani tragovi o tome kako je čuveni čačanski kajmak dvadesetih godina prošlog veka prevožen vozom Ćirom na sarajevsku pijacu i tamo bio prava atrakcija, a danas kulturno dobro Srbije.

Izvor:http://www.glaszapadnesrbije.rs/399821/Tajna-receptura-Belog-mrsa-iz-zapadne-Srbije/

Jovica Radovanović iz Takova kod Uba protekle dve decenije radio je kao kuvar u Grčkoj. Kada su granice zbog pandemije zatvorene, u zavičaju se posvetio proizvodnji sireva u koje dodaje različito mediteransko začinsko bilje i tako spojio dve svoje ljubavi.Sir sa šafranom zlata vrednim, ali i sir sa jestivim zlatom – delikatesi su Jovice Radovanovića iz Takova u Tamnavi. Kuhinja mu miriše na Mediteran, jer sirevima dodaje i timari, korijander, različite mešavine začinskog bilja. Ima dugogodišnje iskustvo kuvara u Grčkoj. Šest godina pre pojave kovida 19 kuvao je na Kritu.„Primetio sam da u zadnje vreme, možda pod uticajem tog turizma, jer ljudi odlaze na razne destinacije, počeli su da traže to što su jeli tamo, da traže i ovde . Zbog toga sam imao nadu da bi moglo to da uspe“, objašnjava Jovica Radovanović svoje motive zašto se upustio u ovaj poduhvat.

Istančani su ukusi pravih ljubitelja sira. Jovica im dodaje i sremuš, ljutu papriku, čak i tartufe iz okline Valjeva. Ali osnova za kvalitetan proizvod je način pripreme.

Pre desetak godina upoznao se sa svojim učiteljem, Hajncom Piterom Telmanom, koji je iz planinskih krajeva Švajcarske došao da živi u jedno mioničko selo.

Hajnc kaže da nije više želeo da čuva svoj tajni recept jer misli da ova lepa zemlja i tako interesantni i prijateljski nastrojeni ljudi zaslužuju da im otkrije i prenese svoju tajnu spravljanja sira.

„Porodica Telman čuva ovu tajnu već ko zna koliko godina. Znam samo da nema nikakvu hemiju, nikakve dodatke ukusa. Može da se desi da poneki put neki moj sir ima neku tačkicu plesni i neku malu anomalijicu, ali to je samo čist pokazatelj da ne postoji hemija unutra, da ne postoji konzervans“, napominje Jovica.

Za primenu novina u tehnologiji, koje je naučio u Grčkoj, Hajnc Jovici kroz osmeh kaže: „Ja nemam pravo, jer sam Švajcarac. Ti imaš pravo, jer si Srbin“. Njegov učenik namerava da razvija posao poštujući stare, zdrave načine pripreme sira, jer veruje da može da napreduje tek kada se vrati korak unazad.

Izvor:https://www.rts.rs/page/magazine/sr/story/511/zanimljivosti/4114273/kuvar-jovica-radovanovic-svajcarac-proizvodnja-sira.html

Kukuruz (lat. Zea mays) je jedna od prvih žitarica koje je čovek počeo da uzgaja. Od zrelog zrna melje se brašno, dok se u ishrani najčešće koristi šećerac. Bere se kad nije sasvim dozreo, odnosno zrna nisu suva i tvrda što znači da proces transformacije šećera u skrob nije završen. Može se jesti kuvan, pečen, kako dodatak brojnim salatama ili prilog uz glavno jelo. Nekada, u Srbiji se najviše jela proja, odnosno hleb od kukuruznog brašna, dok je za doručak
bio obavezna kačamak ili cicvara, takođe napravljeni od ovog brašna.
Primitivni ratari su još pre 10. 000 godina odvajali najkvalitetnije seme kako bi poboljšali osobine teosinte, divljeg predaka kukuruza. Poreklo vodi iz Severne i
Južne Amerike, a posebno je bio cenjen među Majama koja je imala čak i boga posvećenog kukuruzu s kojim se i trgovalo. U Evropu su ga doneli Španci 1493. dok je na Balkanu počeo da se gaji u 17. veku. Kukuruz je i danas osnovna hrana u mnogim delovima sveta i po proizvodnji prevazilazi pšenicu i pirinač.
Ali valja napomenuti da nije svaki kukuruz namenjen za ljudsku ishranu. Deo kukuruzne proizvodnje koristi se kao stočna hrana, a deo za preradu u raznim
granama industrije. Postoji šest glavnih tipova kukuruza: zuban, tvrdunac, plevičar, kokičar, mekunac i šećerac.
U ljudskoj ishrani najviše se koristi kukuruz šećerac čijim kuvanjem se oslobađa ferulinska kiselina koja je lekovita. Ima 86 kalorija u 100 grama, bogat je vlaknima, prirodnim skrobom i vitaminom B1 koji je neophodan u pravilnom funkcionisanju mozga. Zato se preporučuje da kukuruz redovno jedu starije osobe kako bi sprečile pojavu senilnost. Štiti organizam od kardio - vaskularnih bolesti, čuva vid, sprečava anemiju, pomaže kod bolova u mišićima pa je redovno na meniju sportista. Osim toga poboljšava koncentraciju, jača nervni sistem, čisti krvne sudove, digestivni trakt i odličan je diuretik, pa ga naučnici svrstavaju u super - namirnicu.
Zanimljivo je da smrznut kukuruz šećerac ne gubi svojstva dubokim zamrzavanjem pa se može pripremati na isti način kao i kad je svež ili konzerviran. Za razliku od drugog povrća koje termičkom obradom gubi deo nutritijenata, kuvanjem ili pečenjem kukuruza delimično se uništava samo vitamin C, ali se oslobađaju molekuli sa antioksidativnim dejstvom, što povećava njegova lekovita svojstva. Inače, iskusne domaćice savetuju da, ukoliko sami
kiselite kupus, dodajte jednu šaku suvog, prošlogodišnjeg kukuruza. Raso će ostati bistar, lepe žute boje i neće biti sluzav.
Lekovita svojstva
Međutim, koliko god ovo povrće bilo zdravo, ono što ga čini lekovitim je kukuruzna svila. U narodnoj medicini, čaj od kukuruzne svile se koristi kao blagi diuretik, za izbacivanje kamena i peska iz bubrega i mokraćne bešike, protiv cistitisa, gihta, reumatizma, reumatoidnog artritisa…Konzumiranjem ovog čaja u toku 24 časa može se nekoliko puta povećati količina izlučene mokraće, i to bez štetnih posledica. Ovo je važno za one bolesnike koji imaju problem sa zadržavanjem vode u organizmu. Naučna istraživanja su dokazala da sveža kukuruzna svila u sebi sadrži masno i eterično ulje, smolu, gumu,
alkaloid koji ima osobinu da steže krvne sudove, hlorofil, fosfornu kiselinu i dosta kalijuma i mangana.
Da bi se koristila kao lek, kukuruzna svila se uzima sa klipova kukuruza pre oprašivanja i suši se na promaju. Priprema čaja je jednostavna: jedna kašičica dobro osušene kukuruzne svile prelije se šoljom vrele vode, ostavi da odstoji pet do deset minuta i onda se popije. Samo, kao i kada je bilo koji drugi lek u pitanju, ni sa ovim čajem ne treba preterivati.
Osim šećerca u ljudskoj ishrani koristi se i kukuruz kokičar od koga se prave kokice. Ova vrsta kukuruza u sebi sadrži malu količinu vode, koja, kada se zagreje pretvori se u paru i natera zrno na eksploziju koje nalikuje belim cvetovima. Kokice sadrže malo kalorija, a brzo zasite pa se preporučuju kod dijeta, naravno bez previše soli ili preliva poput putera i čokolade.
I za kraj za sve one koji žele da se oprobaju u pravljenju prave, domaće seljačke proje poklanjamo i recept. Proju služiti umesto hleba uz sarmu, podvarak, prebranac ili punjene paprike.
PROJA
Potrebno:
*400 gr kukuruznog brašna
* 200 ml mlake vode
* 1 prašak za pecivo
Priprema: U 400 grama kukuruznog brašna sipati oko 200 ml mlake vode sa razmućenim praškom za pecivo i jednom kašičicom soli. Sve dobro izmešati varjačom i sipati
u tepsiju podmazanu mašću. Peći u zagrejanoj rerni na 230 stepeni C oko 15 do 20
minuta. Kada je proja pečena ovlaš je poprskati vodom, prekriti je kuhinjskom krpom i ostaviti da se prohladi.

Izvor: Agrobiznis magazin

Pasulj, čorbast ili gusto kuvan kao prebranac, već decenijama važi za jedno od najomiljenijih jela u Srbiji. Iako ga često svrstavamo u nacionalnu kuhinju istina je da pasulj na Balkanu počeo da se uzgaja tek poslednja četiri veka. Zbog svoje izdašnosti najčešće se priprema u velikim količinama, a kako je vrlo hranljiv i kaloričan primenu je našao u vojsci u ratnim i mirnodopskim vremenima. Uostalom, muškarci koji su bili u vojsci dobro pamte ukus vojničkog pasulja iz kazana. Pasulj (Phaseolus vulgaris) je jednogodišnja biljka iz porodice bobova. Poreklom je iz Južne Amerike odakle su ga sa krompirom i kukuruzom doneli Španci, a u Evropi se prvi put spominje 1542. U Srbiju je stigao iz Italije u 17. veku, a danas se najčešće uzgajaju sorte gradištanac, tetovac, biser, dvadesetica, panonski tetovac…
Pasulj ima izuzetnu kaloričnu vrednost (100 grama pasulja ima 143 kilokalorija) bogat je proteinima (26 odsto) ugljenim hidratima (52 procenta) ima masti, ali
i esencijalne aminokiseline, lecitin, kalijum, kalcijum, fosfor, gvožđe... Ljuska pasulja je bogata pektinom i drugim teško svarljivim sadržajima pa se ne preporučuje osobama sa želudačnim, crevnim i sličnim smetnjama. Bogat je proteinima, ugljenim hidratima, vitaminima, mineralima, vlaknima i omega 3 masnim kiselinama, pa dugo održava stanje sitosti, zbog čega se posebno preporučuju u hladnim zimskim danima.Većina domaćica pasulj priprema sa suvim
mesom, rebrima, slaninom ili kobasicama, ali može da se pravi i „klot“ bez mesa, pa je pogodan za dane posta. Posna trpeza, posebno za Badnji dan, ne može da se zamisli bez gusto skuvanog i zapečenog pasulja – prebranca. Kuvanje pasulja je prava mala gastro "nauka" jer niko ne može tačno reći koliko to traje. Sve zavisi od vrste pasulja ali i od toga da li je svež iz ovogodišnje berbe ili od ranijih godina. Najveći problem za domaćice je kada nesavesni trgovci pomešaju ovogodišnji i prošlogodišnji rod, pa se pasulj neujednačeno skuva. Poenta je da ne zrno ne sme da ostane nekuvano, ali ne bi trebalo ni da
se raspadne prilikom kuvanja.Osim u ishrani, pasulj se koristi se i u lekovite svrhe. Njegove mahune su oprobano sredstvo za regulisanje šećera u krvi,
dobre su protiv upale bubrega i bešike, dok su stablo, list i cvet pouzdan diuretik. Zahvaljujući kombinaciji vlakana i folne kiseline pasulj štiti od moždanog
udara, bolesti srca i debelog creva. Pasulj deluje povoljno kod pacijenata koji pate od anemije, bolesti zuba, uva, bronhitisa, glavobolje, depresije, krvarenja iz nosa, pa čak i impotencije. Možda niste znali ali pasulj je delotvoran i kod nesanice, osteoporoze, prehlade i gripa, hemoroida, hroničnog umora, stresa…
Američki naučnici sa državnog Univerziteta u Koloradu testirali su šest vrsta pasulja. Merenjem količine antioksidanasa u svakome ponaosob, ustanovili su da crveni, šareni i tamnoplavi pasulj imaju i do deset puta veće količine ovog vrednog sastojka i drugih lekovitih materija u odnosu na beli i žuti pasulj.
U narodnoj medicini pasulj se koristio kod glavobolja i prehlada. Recept je vrlo jednostavan - pola kilograma pasulja skuva se u vodi sa belim lukom. Kada se zrna raskuvaju, zgnječe se i pomeša sa malo maslinovog ulja i sokom od limuna. Ovako dobijenom kašom treba mazati slepoočnice dok glavobolja ne prestane ili nazeb ne umine.
Bilo kako bilo, prva asocijacija na pasulj je ipak hrana, pa vam, za kraj poklanjamo recept za pravi vojnički pasulj i to iz kuvara nekadašnje vojske JNA. Mnogi se često pitaju u čemu je tajna fantastičnog ukusa vojničkog pasulja. Otkrićemo vam tajnu – u količini. Što se veća količina pasulja sprema, on se duže krčka i postaje sve ukusniji. A da biste izbegli nadimanja i gasove od pasulja najbolje je da ga potopite veče pre pripreme da odstoji u hladnoj vodi i nabubri, ili ga jednostavno prokuvajte petnaestak minuta, tu vodu bacite a pasulj pripremite onako kako volite.
Vojnički pasulj
Sastojci:
* 1/2 kilograma pasulja
* 3 glavice crnog luka
* 3 čena belog luka
* 1 šargarepa
*1 sušena paprika
* Začini (so, biber, začinska paprika, lovorov list)
Priprema: Očišćen pasulj koji je odstojao u hladnoj vodi procediti, sipati u veći lonac, naliti vodu da ogrezne i kuvati 10-15 minuta. Ocediti tu vodu i baciti, pa sipati vrelu vodu da pasulj ogrezne, dodati polovinu sitno seckanog crnog luka i ostaviti da kuva uz povremeno dolivanje tople vode. U manju šerpicu sipati malo ulja, prodinstati ostatak crnog luka, šargarepu isečenu na sitne kockice (može i rendana) dok povrće blago ne porumeni. Kada je pasulj upola kuvan,
dodati isprženi crni luk, šargarepu, sušenu papriku i lovorov list. Ukoliko pasulj spremate sa mesom dodati suva rebra, slaninu ili kobasice.
U manju posudu sipati malo ulja, dodati kašiku brašna da blago porumeni i pola kašike slatke (ili ljute) začinske paprike, te seckani beli luk. Ovu
smesu sipati u pasulj i nastaviti sa kuvanjem na tihoj vatri dok zrna potpuno ne omekšaju. So se dodaje na kraju, ali pre toga obavezno probajte
pasulj jer ako je suvo meso slano možda neće trebati dodatna so. Kada je skuvan pasulj ostaviti na toploj ringli, dodati malo bibera i seckani
peršunov list po ukusu, te ostaviti deset do petnaest minuta da se malo prohladi pre serviranja.

Izvor: Agrobiznis magazin

Knedle sa šljivama

Sastojci:

1 kg krompira

2 jaja

2 kašike griza

1 kašika masti ili maslaca

malo soli

dve kašike brašna

šljive

prezle

šećer

 

Krompir skuvati   u vodi sa jednom kašičicom soli,pa ga procediti i ispasirati. Dodati  margarin i jaja ,i dobro izmutiti mikserom. Kad se malo prohladi,dodati griz i brašno i umesiti testo.

Smesu od testa uvaljajte u valjak. Secite valjak od testa na parčiće od oko 5 cm i od njih pravite krugove. U sredinu svakog kruga stavite pola šljive ili celu šljivu, kako više volite, pa ih zatvorite u loptu, odnosno knedlu.

U veću šerpu stavite vodu i malo soli da provri. Kada voda provri , stavljati prezle. Gotove su kada isplivaju na površinu. Prezle propržiti na teflonu, pustiti malo da se ohladi, i uvaljati knedle.  Ako želite možete posuti prah šećer.

 Izvor: Agrobiznis magazin

www.agrobiznis.rs 

 – 1 litar mleka

– 200 gr kvalitetnog putera (maslaca)

– 6 kašika brašna

– 6 kašika kakao u prahu

– 200 gr šećera u prahu

– 1 jaje

– 200 gr lešnika

 

 

Priprema:

* Lešnik sitno sameljite ili iseckajte u blenderu (sto sitnije – to bolje)

* Pomešajte kakao, brašno i šećer u prahu

* U to dodajte pola litre mleka i jaje, dobro promešajte

* Drugu polovinu mleka sipajte u šerpu i dovedite do ključanja

* U ključalo mleko, stalno mešajući, dodajte prethodnu smesu

* Dodajte lešnik, promešajte.

* Smanjite vatru i stalno mešajte dok se smesa ne zgusne

* Sklonite sa šporeta, dodajte puter (maslac) i promešajte

* Kad se ohladi – promešajte sa mikserom. Preručite u tegle.

 

Stavite u frižider da prenoći.

Sastojci:

Umutiti četri žumanca, 3 čaše brašna, dodati čašu šećera (2 dcl), posebno umuti četiri belanca, sve zajedno pomešati.

Dodati 1,5 dcl ulja, 100 ml slatke pavlake, malo ruma, oko 100 gr suvog grožđa, 100 seckanih oraha, i staviti žele bombone po želji.

U smesu dodati i čašu i po brašna i tri kašike mlevenog keksa, jedan prašak za pecivo.

Podeliti testo na dva dela, u jedan deo testa staviti dve kašike kakaoa.

Sipati u pleh i peći na 180 stepeni oko 20 minuta.

 

Prijatno!

 

AgroBiznis magazin

Ukoliko o ovim temama želite da budete redovno informisani, pretplatite se na AgroBiznis magazin. Godišnja pretplata je samo 1800,00 dinara i uključuje 12 izdanja i sve poštanske troškove. Prijavite se putem telefona 011/4052-117, 060/0712-350 ili na imejl Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.. U toku je akcija, svaki novi pretplatnik dobija poklon iznenađenja. Za više informacija o našim posebnim izdanjima PČELARSKI PODSETNIK, kao i LEKOVITO BILJE posetite www.agrobiznis.rs.

Kako biste prirpremili Breskvice potrebno je da sve sastojke dobro izmešate i staviti da odstoje u frižider u 2 sata. Nakon toga dodati jos brašna i polako mešati, dok testo ne bude takvo da se odvaja od činije. Oblikovati kuglice, koje treba da odstoje u tepsiji 10 min. Staviti tepsiju u hladnu rernu i uključiti na 180 stepeni Celzijusa.

Izdubiti kugilce, dok su jos vruće i u tu smesu dodati mlevene orahe, rum, kašiku marmelade od kajsije, toplo mleko i 100 g istopljene čokolade. Napuniti izdubljene kuglice i spajati po dve.

Skuvati 2 dcl vode sa 2 kašike šećera, kuvano podeliti u dve posude. U jednu staviti ekstrat od maline i crvenu boju, a u drugu žutu boju.Pola breskvice umočiti u jednu boju, pola u drugu, pa uvaljati u kristal šećer.

• 4 dcl ulja,
• 4 dcl šećera,
• 2 dcl mleka,
• 2 jaja,
• 2 praška za pecivo,
• 4dcl. brašna.

Prijatno!

 

AgroBiznis magazin

Ukoliko o ovim temama želite da budete redovno informisani, pretplatite se na AgroBiznis magazin. Godišnja pretplata je samo 1800,00 dinara i uključuje 12 izdanja i sve poštanske troškove. Prijavite se putem telefona 011/4052-117, 060/0712-350 ili na imejl Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.. U toku je akcija, svaki novi pretplatnik dobija poklon iznenađenja. Za više informacija o našim posebnim izdanjima PČELARSKI PODSETNIK, kao i LEKOVITO BILJE posetite www.agrobiznis.rs.

Istina je da se ajvar može napraviti od manje više bilo koje crvene paprike. Međutim, za vrhunski ajvar neophodna je vrhunska paprika, tačno određenog kvaliteta i po mogućnosti uzgojena na prirodan način, kao nekad.

Poznato je da se dakle najbolji ajvar pravi od starih, autohtonih balkanskih sorti paprike a najbolja među najboljima jeste čuvena Kurtovska kapija, i to ona uzgojena na padinama netaknutih prirodnih oaza u podnožju Kopaonika, gde temperatura vazduha i sastav zemljišta posebno pogoduju ovoj vrsti.

Kurtovska kapija je paprika intenzivne crvene boje, robustne i čvrste građe, sa samo dve ili ređe tri strane, duguljasta i špicasta na vrhu. Puna ukusa i mirisa, ova paprika obiluje suvim mesnatim delom što je veoma važno za kvalitetan ajvar. Kada se stavi na roštilj, ova paprika ne cvrči i ne pušta tečnost već se polako peče, tako da zadržava ispod kožice sve sokove i ukuse. Obzirom da ima samo dve ravne strane, lako se ravnomerno peče i još lakše ljušti.

I na kraju nakon konsultacija sa iskusnim domaćicama, da sumiramo smernice za odabir prave paprike za najbolji ajvar:

  1. Paprika mora biti sasvim zrela i neoštećena.
  2. Najvažnije je da paprika bude mesnata i suva. Kada se stavi na roštilj ovakva paprika ne cvrči i ne pušta mnogo tečnosti, već se polako peče i zadržava sve sokove i ukuse.
  3. Birajte pljosnate paprike koje se lako peku samo sa dve strane i samim tim i lako ljušte.
  4. Ako ste u prilici izaberite organski gajenu papriku starih sorti čiji su plodovi obično nešto manji ali čvršći, takozvanih „ajvarki“ od kojih je najbolja Kurtovska kapija.

Izvor: www.ajvar.com

 

Kako se pravi zaboravljena poslastica od dunja

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/tehnologija-prerade/item/3163-kako-se-pravi-zaboravljena-poslastica-od-dunja

 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Октобар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
      1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30 31