Otvaranjem novog autoputa "Miloš Veliki" stvara se ozbiljna mogućnost za profitiranje više strana, od građana i privrede preko lokalnih samouprava do varošica i sela.

Već sada je jasno da bi Ub, Ljig, Lajkovac, Takovo i još najmanje toliko mesta pozicioniranih uz novu infrastrukturnu trasu, mogli ekonomski napredovati iz više uglova - novih investicija, prodaje zemljišta, razvoja turizma, otvaranja novih radnih mesta i privrednih subjekata, ali i bržeg i komfornijeg putovanja ka zapadnoj Srbiji, crnogorskom primorju i istočnoj Bosni. Ipak, najviše bi mogli profitirati Lajkovac i Preljina gde je pored manjih ugostiteljskih objekata planirana gradnja i motela, a što bi pored novih radnih mesta moglo da dovede i do različitih benefita po poljoprivrednike i lokalno stanovništvo. Posle otvaranja južnog kraka Koridora 10 kroz Grdelicu, gradnja i otvaranje autoputa "Miloš Veliki" od Obrenovca do Čačka nova je značajna infrastrukturna investicija u ovoj godini. Novi autoput povezivaće Obrenovac, Ub, Lajkovac, Ljig, Rudnik, Takovo, Gornji Milanovac i Ljubić kod Čačka - voćarski kraj sa relativnom slabo razvijenom industrijom, ali sa velikim privrednim potencijalom kome bi odskočna daska sada nesumnjivo mogao da bude novi autoput.Poznavaoci tvrde da bi "Miloš Veliki" u srce Srbije mogao dovesti nove investitore i pokrenuti sve subjekte razvoja, ali i unaprediti turizam i poljoprivredu i stvoriti više mogućnosti za lokalne privrednike i privatnike. Ocena je i da bi razvoj ovih mesta i lokalnih samouprava mogao bar delimično i vratiti stanovništvo iz Beograda na svoja rodna imanja kao i sprečiti sve učestalije unutrašnje emigracije.Na potezu od Obrenovca do Čačka, prostornim planom predviđeno je po pet odmorišta u oba smera kretanja, u okviru kojih bi se gradile benzinske pumpe. Na odmorištu kod Obrenovca, planirana je i izgradnja baze za održavanje "Puteva Srbije" u kojoj bi se trebalo da se zaposli do 60 radnika. Predviđena je i izgradnja parkirališta, restorana, kafea i prodavnice prehrambene robe, prodavnice delova za vozila, kao i informacionog centra. Sve su to mesta koja će otvoriti nove radne pozicije, uposliti ljude, povećati prodaju robe i usluga. Kod petlje Lajkovac predviđena je gradnja odmorišta, gde je planirana i izgradnja motela kapaciteta 20- 40 ležajeva. U blizini petlje Preljina, u prostornom planu je "ucrtan" motel kapaciteta od 50 do 60 ležajeva.Spajanjem dela auto-puta od Obrenovca do Ljiga sa postojećim Ljig-Preljina u nedelju će zvanično za saobraćaj biti pušteno 103 kilometra Koridora 11, a putnici će tada do Preljine stizati za sat vremena brže nego ranije. Time će putovanje ka zapadnim delovima Srbije, crnogorskom primorju i istočnoj Bosni biti značajno olakšano.

U resornom ministarstvu navode da će putnici sada mogu mnogo brže stizati do Preljine i Čačka jer će umesto nekadašnjih dva i po sata putovanja Ibarskom magistralom, sada autoputem putovati sat i po.

- Kada pogledamo kuda sve ide Koridor 11 to je nama veza i sa Rumunijom i veza sa Crnom Gorom i izlazak na luku. Ja stalno pominjem da je Srbija kontinentalna zemlja, nema izlaz na luku, to sigurno znači bolju konkuretnost srpske privrede - ističe ministarka saobraćaja Zorana Mihajlović.Ekonomista Milan Kovačević slaže se da će novi autoput biti od koristi i privredi i građanima, a kako ocenjuje najviše će uticati na povećanje saobraćaja i transporta robe, jer će sada sve ići brže pa i bliže većim gradovima.

- Novi autoput će doneti opštu korist tom delu Srbije koji je dugo stajao nepovezan. Profitiraće svi, ali najviše veći gradovi. Transport će biti jeftiniji što će preduzećima stvoriti uslove da budu konkurentnija. Još više benefita biće sa ulaganjem u okolne puteve kako bi i manja mesta bila dobro povezana - kaže Kovačević za "Blic Biznis".U resornom ministarstvu kažu da je Koridor 11 strateški bitan za Srbiju. Uz sadašnji naziv Koridor 11, zvaće se i "Miloš Veliki", po Milošu Obrenoviću, osnivaču srpske države koji je poreklom iz Dobrinja kod Požege, gde koridor i prolazi.Do kraja godine očekuje se spajanje ovog dela autoputa sa deonicom Surčin-Obrenovac, čime će se povezati sa Koridorom 10 i autoputem Beograd-Zagreb. Tada će Srbija imati svih 120 kilometara novog auto-puta na Koridoru 11, pa putnici iz Beograda i Vojvodine praktično neće silaziti s autoputa na putu do mora sve do Preljine, a vozači sa severa će to putovati bez prolaska kroz centar Beograda.

U beogradskoj opštini Surčin, ukrstiće se tri autoputa – Koridor 10 (Subotica-Preševo), Koridor 11 (Surčin-Čačak) i autoput Beograd-Zagreb. To je, kako tvrde stručnjaci, jedan od razloga za očekivanje velikog razvoja i te najmlađe beogradske opštine.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/milos-veliki-probudice-srce-srbije-novi-autoput-povezace-vocarski-kraj-a-evo-ko-ce/x9je9qg

Privredna komora Srbije i Fakultet za hotelijerstvo i turizam u Vrnjačkoj Banji, organizovali su panel diskusiju posvećenu razvoju seoskog turizma u Srbiji s ciljem uključivanja mladih preduzetnika u razvoj ove delatnosti i njihovo udruživanje. Aleksandar Bogunović iz Udruženja privrednika Privredne komore Srbije rekao je za Tanjug da su učesnici panela imali priliku da čuju o potencijalima i značaju ruralnog turizma u Srbiji.

Prema rečima Bogunovića, preko 70 odsto našeg izvoza, kada je reč o poljoprivrednim proizvodima su sirovine.

Cilj je da se skrati taj lanac i one prodaju uravo tamo gde se i proizvode.

Ideja jeste da dovedete nekoga upravo u tu regiju kako bi proveo par dana na lokalu i probao baš te proizvode. Zato je promocija tog ruralnog turizma veoma bitna. U toj varijanti imaćete situaciju da recimo vaš komšija može da proizvede salatu ili voće koje nije prskano, kajmak i ostale namirnice i jela. I uslov jeste da u okviru toga postoje i kapaciteti od tridesetak smeštaj, rekao je Bugunović.

U okviru ovog događaja u Vrnjačkoj Banji, organizovan je i mini sajam na kome su se predstavila lokalna udruženja i poljoprivrednici.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/index.php/ekonomija/naslovi/cil-ruralnog-turizma-je-da-gostima-prodamo-svoje-proizvode-17-05-2019

Gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević zajedno sa predsednicom Vlade Srbije Anom Brnabić, predsednikom Pokrajinske vlade Igorom Mirovićem i predsednikom Skupštine AP Vojvodine Ištvanom Pastorom, prisustvovao je godišnjoj Antares konferenciji, koju organizuje Institut BioSens na Univerzitetu u Novom Sadu.

Institut BioSens je javni istraživačko-razvojni institut koji je posvećen razvoju i primeni informaciono-komunikacionih tehnologija u biosistemima sa posebnim akcentom na primenama u poljoprivredi, a njegov najznačajniji porjekat je Antares.

Kako javljaju iz Kabineta gradonačelnika Novog Sada, na konferenciji je predstavljen projekat izvođenja izgradnje zgrade Instituta BioSens, a prisutnima su se obratili i direktor Instituta BioSens prof. dr Vladimir Crnojević, prorektor Univerziteta u Novom Sadu, rukovodilac projekta Antares prof. dr Vesna Bengin, kao i ambasador Izraela u Srbiji Alona Fišer Кam. Tom prilikom je obeležen i zvaničan početak rada BioSens biznis akceleratora, čiji je cilj da pomogne domaćem IT sektoru u razvoju sopstvenih proizvoda i usluga u oblasti poljoprivrede kroz konkretne finansijske grantove i programe treninga. BioSens je uspeo da spoji dva važna pojma po kojima su Novi Sad i Vojvodina prepoznatljivi. To su poljoprivreda, koja je tradicionalno oslonac razvoja ovog područja, i informacione tehnologije. Verujem da će poljoprivrednici u Srbiji imati snagu i volju da prihvate inovacije koje im pruža nauka i da što pre počnu da primenjuju nova znanja. Ono što naš grad izdvaja i što je naša šansa za budućnost jesu snažan univerzitet i vrhunski naučno-istraživački centri. I zato, najmanje što možemo da uradimo kao lokalna samouprava, je da im pomognemo da imaju što bolji ambijent i uslove za rad. Gradnja objekta BioSens instituta je jedan od kapitalnih projekata na nivou cele zemlje, čija realizacija počinje ove godine u našem gradu – rekao je gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević i pohvalio veliki trud, rad i posvećenost direktora i zaposlenih Instituta BioSens, kao i rukovodioca projekta Antares prof. dr Vesnu Bengin, javljaju iz Gradske kuće.Predsednica Vlade Ana Brnabić istakla je da je Srbija već pozicionirana kao centar regiona u digitalizaciji i inovacijama, kao i da je poljoprivreda oduvek bila veoma važna za Srbiju.

- Ipak, ova grana privrede mora konstantno da se razvija, mora biti mogo efikasnija i naprednija kako bismo iskoristili sav njen potencijal. Šansa za to upravo leži u korišćenju kapaciteta informacionih tehnologija. BioSens svojim delovanjem oslikava iskorak ka modernoj, digitalnoj poljoprivredi i povezuje starteški dva značajna sektora u Republici Srbiji, a to su poljoprivreda i IT – rekla je predsednica Vlade Ana Brnabić i posebno se zahvalila partnerima iz Evropske unije koji učestvuju u finansiranju nauke u Srbiji.

Izvor:http://www.mojnovisad.com/vesti/brnabic-sansa-za-razvoj-poljoprivrede-lezi-u-koriscenju-kapaciteta-informacionih-tehnologija-id27165.html

Temperaturni faktor je jedan od najvažnijih i, u većini slučajeva, limitirajućih klimatskih uslova za gajenje voćarskih kultura. Utiče na intenzitet odvijanja veoma važnih fizioloških procesa (disanje, fotosinteza, transpiracija i dr.), kao i na početak, tok i trajanje svih fenofaza u godišnjem ciklusu voćaka (kao što su pupoljenje, cvetanje, listanje, oprašivanje, oplođenje, intenzivni porast mladara, formiranje i razvitak plodova i sl.).

Uprkos činjenici da je svaka vrsta voćaka, ali i sorta stekla odgovarajuću naslednu osnovu za opstanak i plodonošenje, adaptabilnost izabranih gajenih kultura prioritetni je uslov za postizanje najboljih rezultata zasnovanog zasada u datim agroekološkim uslovima. Ograničavajući faktor za gajenje pojedinih voćnih vrsta jesu visoke, ali i niske temperature. Zahtevi voćnih kultura prema toploti su različiti. Tako na primer rentabilna proizvodnja jabučastih, koštičavih i jezgrastih voćaka ostvariva je u toku godine ukoliko temperaturna kolebanja nisu veća od + 35 do – 20 °C.

Upravo zato što visoke, ali i niske temperature nepovoljno deluju na biohemijske procese u biljkama. Optimalna temperatura za razviće i plodonošenje raznih voćnih vrsta je između 20-25 °C. Voćke iz umereno kontinentalne zone mogu se uspešno gajiti do 700, pa i do 900 m nadmorske visine (zavisno od izbora vrste i sorte). Tako, neke sorte prenete iz hladnijih u toplija područja bitno menjaju vreme sazrevanja, sortne karakteristike, pa čak i ukus ( na pr. sorte jabuke elstar, jonagold, gloster iz hladnijih područja, prenete u naše, toplije oblasti ).


U našim voćarskim krajevima, uz otpornost voćaka prema glavnim ekonomski prioritetnim bolestima i štetočinama, najznačajnija je otpornost pojedinih vrsta na niske temperature, koje mogu naneti velike štete reproduktivnim, ali i vegetativnim organima.

Osetljivost na takve agroekološke uslove, direktno zavisi od vrste odnosno sorte. U tom pogledu, cvetni pupoljci (znatno osetljiviji od vegetativnih) su osetljiviji kod breskve, kajsije, badema, nego kod jabuke, kruške, trešnje, višnje, šljive i sl. Takođe, najmanje otporni su tek zametnuti plodići. Samim tim preventivno se mora analizirati teren, pre sadnje, posebno na izloženost poznim prolećnim mrazevima. U takvim krajevima nije preporučljivo gajiti vrste koje rano cvetaju i zameću plodove (pr. kajsija, breskva), ali ni ranocvetajuće sorte kruške, trešnje, višnje.

Takođe, i sorte se veoma razlikuju prema otpornosti na niske temperature: sorta šljive požegača je znatno otpornija od sorte stenly; kruška vilijamovka otpornija od Butire moretini (rane moretinijeve); ili, recimo, selekcije oraha šampion; elit; kasni rodni; gajzenhajm 139; jupiter i sl. otpornije su od sorata esterhazi; šejnovo; ovčar i sl., koje se mogu preporučiti u vinogradarskim, ne jako mraznim podnebljima. Mere koje delimično mogu ublažiti ovaj uticaj u zasadima su: krečenje, zasenjivanje, dimljenje, veštačko zamagljivanje ili pak veštačko izazivanje strujanja vazduha u zoni voćnih zasada.

Visoke temperature mogu izazvati velika oštećenja ( na primer, ožegotine na lišću, plodovima i mladarima, sve do sušenja pojedinih grana ili celih stabala). Osim pravilnog izbora voćnih vrsta, u ovom pogledu i sortimentu se mora pokloniti posebna pažnja. Recimo kod kruške sorta konferans je značajno osetljivija na ožegotine listova od većine drugih sorti. Suprotno tome, u uslovima nedovoljne osvetljenosti listovi su bledo-zelene boje, sitniji, dok plodovi su slabije obojeni i manje krupnoće.

Pročitajte koje voće donosi najviše novca, i gde plasirati finansijska sredstva: 

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/2812-ovo-voce-donosi-najvise-novca

 

 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Август 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
      1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30 31