Vaš omiljeni časopis o poljoprivredi, selu i hrani je sada svega 99 dinara. U prodaji je novo izdanje Agrobiznis magazina po skoro duplo nižoj ceni nego što je do sada bio. Zahvaljujući saradnji sa kompanijom Ringier Axel Springer, Agrobiznis magazin će biti distibuiran na oko 3000 kioska u Srbiji, a takođe moći će da se kupi na svim značajnijim prodajnim mestima u Crnoj Gori, Makedoniji i u Bosni i Hercegovini.

Saznajte kako mladi poljoprivrednici mogu doći do bespovratnihsredstava iz budžeta Ministarstva poljoprivrede. Savetujemo pčelare kako bez greške dodavati nastavke, a za sve one koje interesuje hidroponika preporučujemo našu stalnu rubriku povrtarstvo.

Stručnjaci savetuju kako da se rešite moljca u paradajzu, pravilno i ekonomično đubrite soju, a vodimo vas i u Prijedor gde se melje srpska pšenica za tursko tržište. Da li se isplti baviti se voćarstvom ili je za vas bolja industrijska konoplja odlučićete kada budete pročitali iskustva koja vam donosimo u novom broju. Sada smo još dostupniji, po ceni samo 99 dinara!

Nema dobrog domaćina bez Agrobiznis magazina!

Često čujemo izraz alternativne žitarice. Mini anketom  „Štasu alternativne žitarice“u svojoj okolini  nisam dobio ni jedan tačan odgovor. Što je to tako? Da li nas one malo interesuju ili je odgovor da uopšte nismo ni čuli za njih najtačniji i najčešći.

Pod alternativnim žitaricama smatraju se žitarice koje se ne gaje duži vremenski period na nekoj površini, području, regionu ili se nikada nisu ni  gajile,a mogu. Najčešće pripadaju biljkama koje  su ratari proizvodili na početku ratarske proizvodnje i toliko su seprilagodile da se sada mogu gajiti i bez primene mineralnih đubriva i pesticide.

Pored pravih žitarica značajne su i pseudožitarice kao heljda, zrnasti štir i kinoa. Naziv pseudožitarice su zaslužile zato što im se plodovi i semenke koriste na isti način kao i žitarice. Čakkinou (Chenopodiumquinoa) zovu „majka svi žitarica”.

Njihov značaj se ogleda u tome da se gaje na malim površinama sa ekstenzivnim načinom proizvodnje, većinom su otporne na bolesti, štetočine i korove, bez primene mineralnih đubriva  pa samim tim su pogodne i za tradicionalnu, integralnu kao i organsku proizvodnju.

Nedovoljna proizvodnja i stalan porast tražnje za organskim proizvodima  nam govori da će značaj alternativnih žitarica i pseudožitarica stalno rasti. Ko je još pre neku godinu mogao naći u maloj prodavnici  hrane kore od heljdinog brašna  i ko ih je uopšte tražio? U Srbiji je kao i u Evropi zabeležen stalni rast za zdravom hranom koja ima oblik, boju i ukus nečega što traži i prija našem organizmu , mozgu i čulu ukusa. i samo takva hrana će imati stalnu potražnju.

Heljda je biljka koju su u Evropu doneli Mongoli i tu se zadržala .Na višim nadmorskim visinama se i dalje gaji , dok je u nižim predelima retka. Prinosi su 1,3–2 t/ha , dok je u zapadnoj Evropi taj prinos niži osim u Francuskoj (3t/ha). Gaji se gde druge žitarice slabije uspevaju.

Može se gajiti kao glavni i postrni usev zbog kratke vegetacije. kao glavni usev osetljiva je na mrazeve u klijanju, a kao postrni i na nedostatak vlage kasnije,a u oplodnji i na temperature preko 24°C. Minimalna temperature za setvu je 4–9°C. Količina semena kao glavnog useva je do 50kg/ha, a kao postrnog do 80 kg/ha semena. Sredstva za zaštitu od korova se nekoriste pošto „guši korove”, a zaštita od bolesti i štetočina je vrlo retka. Zrno se posle berbedosušuje do 14 % vlage.

Heljda ima svoje mesto u narodnoj medicini, ljudskoj ishrani i proizvodnji meda naročito zato što može produžiti cvetanje pa samim tim i pašu pčela, a i prinos heljde je daleko viši ako su oprašivanje obavile pčele.

Krupnik je žitarica spade u najstarija žita , koja se najduže gaje u ljudskoj istoriji. Gaji se na površinama gde ostala žita ne uspevaju ,otporniji je na niske temperature nego ostala žita.Glavni problem kod upotreba krupnika je  teška vršidba i ljušćenje zrna. Ne zahteva posebne agroekološke uslove za proizvodnju, otporan je na bolesti i štetočine pa je pogodan za organsku proizvodnju. Ne izaziva alergiju na glutenin. Za setvu se koristi od 160 do 250kg/ha neoljuštenog zrna pošto kada se ljušti može se desiti da se zrno ošteti. Za setvu se koriste žitne sejalice.  Žetva se obavlja u julu i prinos na organskim gazdinstvima je 2–3 t/ha.

Jednozrnac i dvozrnac su pšenice koje se mogu naći na manjim gazdinstvima. Zahvaljujući tome što nisu zahtevna u agroekološkom smislu dosta se gaje na organskim gazdinstvima.

Proso je zanimljiv po tome što ne sadrži gluten i može se mešati sa pšeničnim brašnom. Sadrži dosta skroba, skoro kao kukruz. Brašno od  zrna sirka se može upotrebiti u proizvodnji hleba i kolača , kao i za spravljanje kaša.

Prinos kod žitarica i pseudožitarica  nije odlučujuća stvar za njihovo gajenje Ne traže velika ulaganja, u smislu pesticida, mineralnih đubriva i ostale skupe agrotehnike. Pogodne su za organsku proizvodnju koja je sve više zastupljena i čiji proizvodi se već sada lakše prodaju po višoj ceni i kojih nikad nema dovoljno. Cela područja u Srbiji kao što je zapadna Srbija su pogodna za gajenje heljde i drugih alternativnih kultura. To treba iskoristiti i prodavati  kupcima koji su zainteresovani  za proizvod sa lepim izgledom i primamljivim ukusom bez raznih aditiva i poboljšivača ukusa.

Agrobiznis magazin, mart 2017.

www.agrobiznis.rs 

Porodici Buboš, koja živi od poljoprivrede, ljute papričice zasladile su život. Ilona pravi bidermajere u koje stavlja po nekoliko desetina sušenih papričica. Prodaje ih na pijacama i vašarima za 700 dinara. Do sada je napravila oko tri hiljade. Ilona i Tibor Buboš, obrađuju nekoliko hektara pod žitaricama, uzgajaju pet sorti tikava, zečeve. Od pre pet godina kućni budžet uvećavaju i zahvaljujući spretnim Iloninim rukama koja od ljutih papričica pravi dekoracije i bidermajere.

 

„Nosili smo kod prijatelja kada smo išli na večere kao poklon, da bude malo izuzetno, a ne svakodnevni poklon. Tako smo počeli, pa smo videli da se ljudima sviđa. Onda smo nosili na pijacu i vidimo da obožavaju“, kaže Ilona Buboš iz sela Kupusina. Proizvodnja čilija, kažu, zahteva mnogo posla, od proleća do jeseni. Za pravljenje buketa Iloni treba svega pola sata. Bidermajer u kom ima nekoliko desetina sušenih papričica, Ilona prodaje na pijacama i vašarima za 700 dinara. Do sada je napravila oko tri hiljade. „Čujemo od kupaca da nose u Nemačku, Hrvatsku, Mađarsku kao poklon. Za muškarce ima buketa, dugotrajni buket. Pravila sam i za venčanje, za mlade“, objašnjava Ilona. „U zadnje vreme vidim da se do toga može da se zarađuje i živi od toga. Videćemo. Ove godine ću malo povećati proizvodnju, pa ću videti od potražnje i od sreće“, otkriva planove za narednu sezonu Tibor Buboš. Ako se vremenom ne pojede, kao ukras može da stoji dve do tri godine. Ono što se ne stavi u buket, melje se, kiseli, odvaja za seme. Papričice su Bubošima donele i nekoliko nagrada za najlepši štand na vašarima.

Pripremila Ivana Miljković, RTS

Prilog koleginice možete videti ovde: http://www.rts.rs/page/magazine/sr/story/511/zanimljivosti/2633675/ljuti-bidermajeri.html 

 

Nekoliko prasadi je uginulo u Republici Srpskoj od posledica niskih zimskih temperatura, a za sada nije prijavljena šteta prouzrokovana niskom temperaturom na ozimim usevima, voćnjacima i u plastenicima javlja SRNA, a prenosi BLIC.

 
Foto: ilustracija/RTRS / Promo

- Na našim njivama nemamo prijavljenih oštećenja od niske temperature niti smo ih primetili na terenu - rekao je rukovodilac prijedorske kancelarije resora za pružanje stručnih usluga u poljoprivredi Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srpske Danijel Egić.

Prema njegovim rečima, problemi s niskom temperaturom kod žitarica dovode do redukcije lisne mase, a u ekstremnim slučajevima do uginuća biljke.

Uspešnost prezimljavanja, odnosno adaptacije biljke u zimskim uslovima zavisi od procesa koji se zove kaljenje, a to u suštini znači prikupljanje šećera u biljne ćelije.

Egić kaže da pšenica i strna žita pod snegom visine desetak centimetara mogu da izdrže temperaturu do minus 30 stepeni Celzijusa.

Kad su u pitanju voćne vrste, on je rekao da su i ove kulture imale postepen prelaz i dobro se pripremile za zimu.

- Voćke su osetljive na niske temperature u prelaznom periodu kad iz vegetacije prelaze u fazu mirovanja i u proleće kad iz faze mirovanja ulaze u vegetaciju - kaže on.

Jabuka, kao najzastupljenija voćna vrsta, može da izdrži temperaturu vazduha do minus 30 stepeni, kruška i višnja do minus 25 stepeni Celzijusa, a najosetljivije su breskva i kajsija.

Kad je u pitanju plastenička proizvodnja, Egić je rekao da ni u ovoj oblasti nema prijavljene štete.

- U uslovima ekstremno niskih temperatura potrebno je zagrijavati plastenike ili prekriti biljke adekvatnom folijom, što poskupljuje proizvodnju - rekao je on.

Egić kaže da su goveda, pre svega krave i ovce, osetljivije na visoke nego na nisku temperaturu.

- U razgovoru sa farmerima saznali smo da ima pada proizvodnje mleka do 10 odsto, ali to se ne događa zbog uticaja temperature na stoku već zbog činjenice da se često u objektima voda smrzne kao i silaža i problem nastaje zbog konzumacije ovakve hrane i vode - rekao je on.

Zabeleženo je nekoliko slučajeva uginuća prasadi u objektima koji nisu bili dovoljno zagrejani.

Egić je preporučio stočarima da zatvore objekte u kojima je smeštena stoka da ne bude propuha, te da pojačaju energetski deo obroka jer životinje u uslovima niske temperature troše više energije.

Dr Ivo Đinović osnovao je Kompaniju Superior Seeds sada već davne 1993. godine, a kasnije su mu se u poslu priključili sinovi. Preko dvadeset godina ova vredna porodica i njihovi zaposleni rade proizvodnju semena, a postali su prepoznatljivi po čuvenoj paprici Slonovo uvo koja se i danas proizvodi kako u Srbiji tako i u regionu.

-Od samog početka smo se trudili da prepoznamo želje naših korisnika i da ispunimo njihova očekivanja. Naš uspeh dugujemo poverenju kupaca i zato smo kao prioritet postavili ispunjavanje njegovih  želja. Na primer kada je u pitanju ambalaža, nekada je naše seme išlo u istom pakovanju za profesionalce i baštovane. Danas je to  drugačije, drugači je dizajn, samo pakovanje se razlikuje i pored  toga da bude na oko lepa, da ima estetsku funkciju,   ima i onu važniju, a to je da očuva visok kvalitet semena.  Zahvaljujući našim kooperantima koji proizvode visoko kvalitetna semena u saradnji sa našom službom za podršku, Superior je u mogućnosti da osigura optimalnu proizvodnju ističe za Agrobiznis Nebojša Đinović,  direktor ove kompanije iz Velike Plane. Superior pored proizvodnje semena povrća, ima i sektore proizvodnje ratarskih semena ali i sadnica voćaka.

Kako ocenjujete trenutnu situaciju u vašem sektoru?

Očigledan je trend promene demografske strukture ljudi kako na selu tako i u gradu. Naime, značajan broj njih manje jedu povrće poput graška i boranije, među mladima malo ko jede  ovo povrće.  S druge strane pojavila se grupa mladih  ljudi koji žele da se bave poljoprivredom, i  nije više  sramota biti seljak ističe Đinović. Srbija ima dva izvozna potencijala to je IT sektor odnosno informacione tehnologije i poljoprivredu.

- Trebali bi da se držimo kako Holanđani, koji kažu, mi smo poljoprivredna zemlja, i  kada bi to kod naš rekao ministar, ili predsednik Vlade, a sve to pretočeno u mere, onda bi nama bilo bolje. Mi svuda pričamo o potencijalima Srbije, od potencijala se ne živi, živi se od proizvoda kao što su kukuruz, pšenica, paradajz, kupus i drugi. Dogovori treba da budu na višem nivou, firme ne mogu da nalaze kupce po svetu, to treba da  urade ljudi koji su na višem nivou, i da dogovore kvote. Naši proizvođači mogu da proizvedu, bitan je samo kupac, da znaju da će da prodaju svoje proizvodnje  Na nama, proizvođačima semena, đubriva, sadnog materijala je da doprinesemo da se seme proizvede, u traženom kvalitetu. Mi smo proizvođači, selekcionari i tu u smo da pratimo potrebe tržišta, ali prodaja treba takođe da bude razvijena kroz velike sisteme i izvozno orjentisana.

Šta je naša šansa?

U Srbiji možemo da radimo integralnu poljoprivredu, naše njive nisu zagađene enormnim količinama đubriva.  Mi imamo zdravu zemlju,  zdravu vodu, jeftinu radnu snagu.

 

Superior ima 56 zaposlenih, i tokom leta ovde radi još oko 40-50 sezonaca, koji pomažu da se okopaju usevi, uberu i očiste plodovi.  Radimo sa 30 kooperanata, koji rade za Superior, širom Srbije, zato što time izbegavaju  mogućnosti da na primer grad, ili neke elementarne nepogode ugroze proizvodnju, svaku sortu proizvodimo na dva do  tri mesta ne bi li sprečili negativni efekat klime. Superior ima svojih 130 ha, što u zakupu što u vlasništvu, sve mašine za proizvodnju, a takođe i deset traktora, mašinu za doradu i pakovanje.

Udruženje novinara za poljoprivredu AGROPRESS, pod pokroviteljstvom Grada Valjeva,  organizuje  svečanost povodom 12 godina postojanja, i tom prilikom će dodeliti nagrade za novinare, i ratare rekordere u 2016. godini. Na skupu učestvuje oko 150 najznačajnijih predstavnika udruženja poljoprivrednika, kompanija, novinara i poljoprivrednika, predstavnika Vlade i  institucija. Najbolji ratari biće nagrađeni vrednim nagradama,  a pripašće im  pehar i plaketa. Svečanost počinje u 17h , u Centru za kulturu Valjevo, Čika Ljubina 5.

Udruženje novinara za poljoprivredu AGROPRESS je nevladina organizacija čiji je osnovni cilj oživljavanje i unapređenje života na selu u Srbiji. Od 2006. godine AGROPRESS je članica Međunarodne federacije novinara IFAJ. Sajt ove organizacije jedan je od najposećenijih kada je u pitanju poljoprivreda i mesečno ima više od 300.000 posetilaca.

Ovaj skup podržali su JTI, Superior, PKB Agroekonomik,Europrom, KWS,  i restoran ,, Kuća” iz Valjeva. Učesnici skupa uživace u tradicionalnim valjevskim specijalitetima, poput, duvan čvaraka, mladog sira i kajmaka, i drugih đakonija iz valjevskog kraja.  Na skupu će nastupati učenici valjevske muzičke škole ,  a skupu će se obariti najveći predstavnici Opštine Valjevo.

 

Kukuruz šećerac, (Zea mays L.sacharata Sturt.) se od drugih podvrsta kukuruza izdvaja svojim naboranim zrnom bogatim šečerom i proteinom. Bere se u fazi mlečne zrelosti kada je zrno meko, sočno i vrlo ukusno. Osim za kuvanje i pečenje šećerac se koristi i za konzervisanje i zamrzavanje. Konzervišu se mladi klipovi ubrani pre oplodnje tzv. “ mini korn“ (Glycine hispida max). Šećerac se smatra povrćem jer se u ishrani koristi mlado zrno na prelazu iz mlečne u voštanu zrelost, kada sadrži oko 75 odsto vode, što ga čini idealnom hranom za čoveka. Po sastavu zrno je slično mladom zrnu graška jer sadrži mnoge hranljive i lekovite sastojke, kao i biljne antibiotike. Šećerci su spontani mutanti zubana, tvrdunaca ili kokičara. Šećerac se gaji slično poljskom kukuruzu. Zemljište se đubri stajnjakom u jesen, uz unos NPK đubriva u odgovarajućoj količini pre dubokog oranja. Setva se obavlja sredinom aprila pa do 20. juna (postrno). Sukcesivna setva svakih 15 dana omogućuje duži rok potrošnje. Seje se sertifikovano i dezinfikovano seme. Dubina setve se kreće od 4-6 cm. U baštama se šećerac seje u najmanje tri reda radi što bolje oplodnje. Duža sezona potrošnje se postiže sejanjem iste sorte u razmacima od 10 do 15 dana ili istovremenim sejanjem nekoliko sorti različitog perioda sazrevanja. U vrtovima se seje u kućice na rastojanju 70x60 cm, a na velikim površinama sa međurednim razmakom od 70 cm. U kućicama se ostavljaju prosečno po tri biljke, a u redovima se biljke proređuju na 30x50 cm. Okopava se plitko, kao i poljski kukuruz. Prihranjuje se dva puta. Prvo prihranjivanje se izvodi kada biljke dostignu visinu 10-15 cm, a drugo u uzrastu od pola metra. Preporučljivo je da se đubrivo unosi dalje od korenovog vrata, nakon čega je obavezno navodnjavanje. Kod nas se šećerac gaji u svim krajevima. Standardne šećerce treba gajiti u prostornoj izolaciji od običnog kukuruza radi sprečavanja ukrštanja, koje mu smanjuje sadržaj šećera u zrnima. U vreme stasavanja tj. u fazi mlečne zrelosti veoma je osetljiv prema visokim temperaturama i suši što mu smanjuje prinos i značajno pogoršava kvalitet mladih klipova. U pogledu zemljišta, plodoreda i đubrenja identičnih je potreba kao i poljski kukuruz. Na tržištu se više cene sorte žutog zrna šećerca zbog sadržaja beta karotena kojeg nema u belim sortama. Hibridi su prinosniji i pogodniji za komercijalnu proizvodnju zbog svog ujednačenog stasavanja, dok su za baštensko gajenje podesnije sorte sa dužim periodom berbe, npr. zlatni bantam. Veoma je važna pravovremena berba klipova s tim da se ne kasni ni jedan dan. Nedozreli klip se prepoznaje po nedovoljno naraslim zrnima i prisustvu vodnjikavog soka u njima. U mlečnoj zrelosti zrna postaju jedra, puna mlečnog soka i šećera koji sa nastupanjem voštane zrelosti prelazi u skrob.

Sa ovogodišnjim izvozom pšenice i planiranim izvozom rekordnih 30 miliona tona za sledeću godinu, Rusija je zaobišla svoje glavne konkurente EU i SAD i postala najveći svetski izvoznik tog useva, piše biznis časopis "Ekspert".

Rusija konstantno pojačava svoj izvoz pšenice na globalnom tržištu kao deo napora vlasti da ožive poljoprivredu zemlje, dok državne i vodeće kompanije ulažu novac u tu privrednu granu usred sankcija koje su presekle uvoz hrane, piše "Ekspert".

Slaba rublja i loša žetva u Nemačkoj i Francuskoj takođe su bili faktori u rekordnom izvozu pšenice, uključujući i zemlje u koje Rusija do sada nije izvozila žito. Ulazak Rusije na nova tržišta je loša vest za tradicionalne izvoznike u Severnoj Americi, Evropi i Australiji, jer uvoznici sada mogu da kupuju po nižim cenama.

U protekla dva meseca Rusija je već prodala svoju pšenicu Meksiku, koji je ranije u potpunosti zavisio od uvoza iz SAD, a takođe je potpisala izvozne ugovore sa Alžirom i Marokom, koji tradicionalno kupuju žito iz Francuske. Spisak novih kupaca ruske pšenice uključuje Mali, Maltu i Burmu.

Prema informacijama državne kompanije "Grejn kvaliti servis", Rusija će izvoziti pšenicu i u Indoneziju, koja je do sada bila najveći kupac australijske pšenice, kao i u Egipat, Bangladeš i Mozambik, koji su tradicionalni klijenti. U međuvremenu, Ministarstvo poljoprivrede SAD je ponovo dalo svoju prognozu žetve i izvoza pšenice u Rusiji ove sezone.

radovi na zemljištu Foto: Profimedia
Prognoza za bruto prinos ruske pšenice porasla je na 72 miliona tona, što je sedam miliona tona više nego što je prognozirano u julu i 11 miliona tona više od prošlogodišnjeg nivoa. Izvoz ruske pšenice dostići će rekordnih 30 miliona tona, što će Rusiju staviti na vodeću poziciju u snabdevanju pšenicom na svetskom tržištu, ispred Evropske unije, koja izvozi samo 27 miliona tona žitarica.

Ministarstvo poljoprivrede SAD prognoziralo je da će izvoz pšenice za 2016/2017. godinu iznositi 25,5 miliona tona. U julu je Rusija izvezla oko 2,5 miliona tona pšenice, a za avgust se predviđa izvoz između 3 i 3,2 miliona tona. Prema prognozi BMI u narednih pet godina Rusija, Ukrajina i Kazahstan će se pojaviti kao glavni dobavljači pšenice za Bliski istok i Severnu Afriku.

Izvor:

http://www.srbijadanas.com/ 

Ukoliko do sada niste razmišljali da idete na potrnu setvu nakon skidanja ranih ozimih useva (ječam/uljana repica/grašak), 2016 je dokaz da treba razmišljati u tom smeru.

Evo i praktičnih preporuka Dr Agro tima, baziranih na višegodišnjem iskustvu.

Posebnu pažnju obratite na kritične faktore od kojih zavisi uspeh postrne proizvodnje u suvom ratarenju.

Šta sejati

Da bi smanjili rizik, naša preporuka van sistema za navodnjavanje je:

  • suncokret nakon ječma
  • kukuruz nakon uljane repice

 U sistemu za navodnjavanje pored pomenuta 2 useva, možete ići i na soju nakon ječma.

Vreme

Pratite vreme, odnosno da li je jun u suficitu padavina ili ne, kao i šta se očekuje tokom jula. Ukoliko ima padavina i ne očekuju se temperaturni ekstremi, što pre posejte.

Ne sejati posle 01. Jula.

Kalkulacija troškova

Prvo pravilo, pravilno proceniti trendove na tržištu. Obično se polovinom juna može sasvim solidno proceniti trend kretanja cena suncokreta. Naša preporuka je da ukoliko možete okvirno proceniti cenu suncokreta na oko 300 €/t -  upustite se u setvu.

Obično su troškovi postrne setve manji za oko  30-50% u odnosu na glavni usev, što znači da će Vas postrna proizvodnja koštati između 200 i 300 €/ha.

Kako obraditi zemlju?

Pre svega, imamo 4 sistema  koje možemo primeniti prilikom postrne setve i svaki od njih ima svojih prednosti i mana.

No till. Najpoželjnija varijanta po našem mišljenju je klasičan no till (setva bez obrade).

Prednosti: brzina jer samo jednim prohodom završavate setvu i đubrenje.

Mane: nema puno no till sejalica za okopavine kod nas, a postoji realna opasnost da improvizovane  no till sejalice neće imati mogućnost da uspešno zatvore red gde je uloženo seme.

Strip till. Druga varijanta je strip till ili obrada u trake. Ovaj sistem postaje sve popularniji u Evropi pa tako i u Srbiji. Strip till mašine obrađuju zemljište u trakama širine 15 cm dubine 15 cm. Nakon prolaska strip tila možete sejati običnim sejalicama u te redove.

Prednost: Niska potrošnja, duboko pozicioniranje đubriva.

Mane: zahteva veću suvoću zemljišta za optimalan rad. U slučaju suše strip se brzo isuši.

Redukovana obrada. Najčešća varijanta na našim njivama. Obrada se zasniva na 100% razbijanju, mešanju i prevrtanju zemljišta. Radi se tanjiračama i gruberima, često i podrivačima.

Prednosti: Većina farmera već poseduje ove mašine i oruđa u sopstvenom dvorištu. Na prvi pogled najjeftinija opcija.

Mane: Maksimalno isušivanje zemljišta u obrađenom sloju. Ogroman rizik za lošu setvu i pogotovo nicanje. Presejavanjesemena korova tanjiračama. Potrebno je napraviti i po 4 prohoda, uključujući i obavezno valjanje, što zahteva vreme, troškove goriva, angažovanje radnika.

Oranje.  Planirate orati za potrebe postrne setve? Naš savet je ne radite to nikako. Ovo je apsolutno najnepoželjnija mera koju možete primeniti prilikom razmatranja uvođenja postrne setve.

Prednosti: nema

Mane: maksimalni gubitak vlage, gubitak zemljišne strukture, ugrožavanje i neizvesnost čitave proizvodnje.

Kako zaštititi postrne biljke?

U no till i strip tillsistemu imate prednost jeftine zaštite u vidu totalnih herbicida koji će efikasno suzbiti sve uskolisne i eventualno širokolisne korove koji su se zatekli na parceli nakon skidanja useva.

Na redukovanoj obradi kao i oranju morate se osloniti na skuplju hemiju, iz tog razloga preporuka je da prilikom izbora hibrida suncokreta idene na ultra rane, clearfield hibride.

Da bi postrna setva u suvom ratarenju uspela, neophodno je da se, pored dobrog iskustva, poznavanja terena i karakteristika hibrida, ima i dosta sreće jer smo direktno zavisni od junsko/julskih padavina.

U svakom slučaju, suncokret je heliotrofna biljka koja je dokazani borac sa sušom, za razliku od kukuruza koji je veoma osetljiv.

Ukoliko nicanje protekne u redu, budite zadovoljni sa sklopom od  70-85% od posejanog.

Naša iskustva kazuju da je moguće postići prinose oko 1,6 do 2,5t/ha suncokreta nakon ječma, kao i 5 do 7 tona kukuruza po ha nakon uljane repice.

Autor: Branimir Popov

Pet poljočuvara trenutno je angažovano na oko 800 hektara poljoprivrednog zemljišta u vlasništu sremskomitrovačkog Kazneno popravnog zavoda. Razlog za njihovo angažovanje na terenu, jesu negativna iskustva sa kradljivcima useva u prethodnih nekoliko godina.

Na tim poslovima nije bilo potrebno dodatno zapošljavanje lica, već se koriste resursi koji su prethodno obučeni za takvu vrstu angažovanja.

RTV (Martin Martinov)

Poljočuvari tokom noći i dana paze na oko 800 hektara obradive zemlje, a trenutno je reč o kukuruzu. Radi se u smenama, a posebno obučena lica za ovaj posao patroliraju na konjima zbog bržeg i efikasnijeg reagovanja ukoliko se primete kradljivci.

"Pet ujahanih konja je predviđeno za akciju poljočuvanja, a njima upravljaju osposobljeni komandiri za taj posao. Upućuju se na različite pravce tokom patroliranja u zavisnosti od toga u kojoj je fazi usev koji treba da se čuva. Inicijator ovakve vrste obezbeđenja bio je upravo sam načelnik Službe obezbeđenja, što je podržano od strane uprave zatvora", kaže Igor Pešić, stariji komandir.

U narednim danima u vreme žetve kukuruza biće pojačan nadzor na ovim poljima, jer upravo u to vreme, kako saznajemo na licu mesta, do sada su se krađe najčešće i dešavale.

www.rtv.rs 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Мај 2017 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30 31