Lisičara (Canthrellus Cibarius) je široko rasprostranjena, veoma dobro poznata vrsta. Poznata je i kao lisičarka, lisičica, pršutnica (ovo poslednje ne znam odakle i zašto, znam samo da se slično zove i na ruskom, pa iz toga izvlačim zaključak da smo taj naziv poneli iz prapostojbine).
Kako je ovo veoma dobro poznata vrsta u opisu ću dati samo glavne karakteristike vrste.
Opis vrste
Lisičara je relativno sitna gljiva koja svoj rast nadopunjuje brojnošću, tako da se vrlo retko mogu pronaći pojedinačni primerci. Praktično je pravilo da kada
nađete jednu pretražite blisku okolinu i vrlo verovatno će vas, sakriveni ispod lišća, čekati ostali primerci. Na gljivi je moguće razlikovati šešir i stručak pri čemu je prečnik šešira od tri do 12 (češći su sitniji primerci), a visina gljive je od tri do osam centimetara.
Boja i jednog i drugog je ista, žuta do žutonarandžasta. Meso ove gljive je u sredini prljavobelo do svetložuto, dok prema spoljašnjem omotaču poprima boju same gljive (žuto do narandžastožuto).
Posebna odlika ove vrste su listići, karakteristično debeli i razmaknuti, tako da skoro liče na grančice, nikako na lamele, koji se spuštaju niz stručak i nešto malo svetlije boje od šešira. Takođe, miris koji podseća na breskve predstavlja poseban kvalitet ove gljive.
Vreme i mesto rasta
Možete je tražiti od kraja maja pa sve do kraja oktobra po listopadnim šumama, osobito ispod hrastova i bukava (mada postoji i njena srodnica koja raste ispod
četinara, ali o njoj drugom prilikom). Upotrebljivost Zbog žilave konzistencije mesa nije pogodna za sušenje, ali je izuzetna na sve druge načine.
Važno upozorenje
Gljivara početnika, u potrazi za ovom vrstom, može prevariti (odatle joj i ime) zavodnica (Omphalotus Olearius). Da biste izbegli moguće zamene vodite računa o
sledećem: zavodnica raste na panjevima ili odumrlom drveću busenasto, dok lisičara raste isključivo na zemlji – pojedinačno; zavodnica ima izražene tanke guste listiće, a lisičara debele i retke; miris zavodnice podseća na smolu (vrlo je slabo izražen) dok je miris lisičare voćni i, konačno, zavodnica vrlo često oboji ruku kojom je hvatana u žuto, pa je po tom bojenom tragu lako razlikujemo.
Zamene sa drugim predstavnicima roda Canthrellus nisu ni osobito bitne, a posebno ne opasne pa ih neću ovde ni razmatrati.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Organska proizvodnja je sistem održive poljoprivrede sa velikim ekonomskim potencijalom i trendom rasta u celom svetu. Podaci kažu da ova tendencija važi i za Srbiju.
U poslednjih deset godina, površina zemljišta uključenog u organsku proizvodnju u Srbiji porasla je više od osam puta, dok je od strane Ministarstva poljoprivrede šumarstva i vodoprivrede u ovom trenutku evidentirano preko 6000 proizvođača u ovoj oblasti. Pozitivan trend prati i sektor animalne proizvodnje, kao i sektor prerađivačke industrije organskih proizvoda. Takođe, sve veći broj organskih proizvođača iz Srbije izvozi svoje proizvode, dok je potrošačima u Srbiji dostupna raznovrsna ponuda domaćih organskih prerađevina.

Napretku organskog sektora u Srbiji značajno je doprinela Nacionalna asocijacija za razvoj organske proizvodnje – Serbia Organica, koja 24. septembra obeležava 10 godina postojanja, a čije osnivanje i rad je u okviru Nemačko-srpske razvojne saradnje, u ime Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj (BMZ), podržala Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju GIZ.

– Izazova u organskoj proizvodnji je uvek bilo mnogo. Između ostalog, neki od njih su bili: kreiranje i adekvatna primena propisa i stimulativnih mera podrške sektoru, izgradnja instucionalnih okvira, nedostatak znanja o metodama organske proizvodnje, nedovoljna povezanost primarnog i prerađivačkog sektora, nedovoljna javna svest i svest potrošača, to jest zadobijanje njihovog poverenja. Bilo je tu još mnogo “uskih grla” na čijem prevazilaženju je naša asocijacija, u saradnji sa svim zainteresovanim učesnicima i partnerima, konstantno radila u proteklih deset godina – kaže Ivana Simić, generalni sekretar Serbia Organica.

U okviru projekta “Razvoj privatnog sektora u Srbiji” (PSD) GIZ je u proteklih deset godina, u saradnji sa mnogobrojnim partnerima, organizovao i podržao niz aktivnosti sa ciljem jačanja organskog sektora u Srbiji.

Kroz podršku i u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, izrađen je Program za razvoj organske proizvodnje koji je usvojen kao integralni deo Nacionalnog programa ruralnog razvoja od 2018-2020 godine.

U uskoj saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede i Direkcijom za nacionalne referentne laboratorije, uz podizanje kapaciteta Akreditacionog tela Srbije, razvijen je i sa EU regulativom usklađen efikasni kontrolni sistem u ovoj oblasti, priznat od strane Evropske komisije za obavljanje poslova sertifikacije organskih proizvoda.

Ove godine, nakon intezivne razmene iskustva svih zainteresovanih aktera i sagledavanju najboljih praksi država EU, koncipiran je i model subvencionisanja organske proizvodnje u pretpristupnom periodu.

U cilju jačanja konkurentnosti organskih proizvođača na lokalnom tržištu i njihovog pristupa tržistu EU, GIZ konstantno pruža podršku edukaciji svih organizacija, institucija, javnosti i svih učesnika u lancu organske proizvodnje.

Pored niza treninga i obuka u ovoj oblasti važnost edukacije prepoznata je i implementirana kroz uspostavljanje Departmana za organsku poljoprivredu na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu.

Poljoprivrednici koji se bave organskim uzgojem dobili su mogućnost da besplatno koriste softver AGROLIFE, koji je, uz podršku GIZ razvila firma GREENSOFT, a koji im omogućava da modernizuju poslovanje i smanje administrativni teret.

Podržani su nastupi organskih proizvođača iz Srbije na svetski priznatim sajmovima u ovoj oblasti, poput BIOFAH-a, i organizovani B2B susreti na kojima je omogućeno predstavljanje potencijalnim kupcima. Pružena je podrška izdavanju publikacija, stručnih vodiča, godišnjih pregleda sektora, poput “Organic at a glance”, knjiga polja, priručnika za uzgajanje različitih biljnih kultura i raznih promotivnih materijala.

Urađen je i promo film kojim se Srbija predstavlja kao destinacija organske proizvodnje.

– Prepoznali smo važnost organske poljoprivrede kao privrednog sektora sa sve većim potencijalom, koji može doprineti ekonomskom napretku Srbije, ali i njenoj promociji na međunarodnom nivou. U godini kada Nacionalna asocijacija za organsku proizvodnju – Serbia Organica obležava 10 godina rada, zadovoljstvo je što možemo da kažemo da su pomaci u ovoj oblasti očigledni – izjavio je Tomislav Knežević, vođa PSD projekta.

Izvor:https://www.vesti-online.com/organska-proizvodnja-u-srbiji-ubrzano-raste/

Najnovije globalne podatke o organskoj poljoprivredi širom sveta predstavio je Institut za organsku poljoprivredu (FiBL) na vodećem svetskom sajmu organske hrane u Nirnbergu, u Nemačkoj. Statistički
godišnjak „Svijrt organske poljoprivrede“ konstatuje da je bila još jedna rekordna godina za organsku poljoprivredu. Prema najnovijem istraživanju FiBL-a o organskoj poljoprivredi širom sveta, organska poljoprivredna proizvodnja se značajno povećala, a broj organskih proizvođača i organske maloprodaje je takođe nastavio da raste, dostigavši još jedan najviši nivo, kako pokazuju podaci iz 181
zemlje (podaci od kraja 2017).
Kompanija za istraživanje tržišta Ecovia Intelligence procenjuje da je globalno tržište za organsku hranu dostiglo 97 milijardi dolara u 2017. godini (oko 90 milijardi evra). Sjedinjene Države su vodeće
tržište sa 40 milijardi evra, a slede ih Nemačka (10 milijardi evra), Francuska (7,9 milijardi evra) i Kina (7,6 milijardi evra). U 2017. godini, mnoga velika tržišta su nastavila da pokazuju dvocifrene
stope rasta, a francusko organsko tržište poraslo je za 18 posto. Švajcarci su najviše potrošili na organsku hranu (288 evra po stanovniku u 2017. godini). Danska je imala najveći udeo organskog tržišta (13,3 posto ukupnog tržišta hrane). Skoro tri miliona proizvođača širom sveta U 2017. godini prijavljeno je 2,9 miliona organskih proizvođača, što je 5 posto više nego u 2016. godini. Indija je i dalje
zemlja s najvećim brojem proizvođača (835.200), a slede Uganda (210.352) i Meksiko (210.000).
Na kraju 2017. godine organski je rađeno 69,8 miliona hektara, što predstavlja rast od 20 posto ili 11,7 miliona hektara u odnosu na 2016. godinu, to je najveći rast ikada zabeležen. Australija ima najveću organsku poljoprivrednu površinu (35,6 miliona hektara), zatim Argentina(3,4 miliona hektara) i Kina (3 miliona hektara). Zbog velikog porasta područja u Australiji, polovina globalnog organskog poljoprivrednog zemljišta je sada u Okeaniji (35,9 miliona hektara). Evropa ima drugo po veličini područje (21 procenat; 14,6 miliona hektara), zatim Latinska Amerika (11,5 odsto; 8 miliona hektara). Organska poljoprivreda se povećala na svim kontinentima. Deset ili više odsto poljoprivrednog zemljišta je organsko u četrnaest zemalja. Međutim, mnoge zemlje imaju daleko veće udele. Zemlje sa najvećim organskim učešćem u ukupnim poljoprivrednim zemljištima su Lihtenštajn (37,9%), Samoa (37,6%) i Austrija (24%). U četrnaest zemalja od ukupne površine 10 posto ili više poljoprivrednog zemljišta je organsko. Globalne organske statistike pokazuju doprinos organske poljoprivrede ciljevima održivog razvoja.
Prema dr. Monici Rubiolo iz SECO-a i Josephu Vozniaku iz ITC-a „globalni podaci o organskoj proizvodnji i tržištima su od velike važnosti za kreatore politike i doprinose razumevanju važnosti organske
poljoprivrede u različitim zemljama”. „Ova publikacija pokazuje naše stalno angažovanje u oblasti transparentnosti u organskom sektoru“, kaže profesor Urs Niggli, direktor FiBL-a i Louise Luttikholt, izvršni direktor IFOAM-a i dodaju: „Ova publikacija takođe pokazuje doprinos organske poljoprivrede ciljevima održivog razvoja. Sve u svemu, godišnjak pokazuje potencijal organske poljoprivrede koja
treba da doprinese održivoj budućnosti! ”Veoma dobra posećenost Nacionalnog štanda Srbije prvog dana Međunarodnog sajma organske hrane Biofach 2019, koji se održava u Nirnbergu, obećava kvalitetan nastup srpskih kompanija i ove godine, prve, u organizaciji Privredne komore Srbije (PKS) i Razvojne agencije Srbije (RAS), uz podršku Nacionalne asocijacije Serbia Orgaica i GIZ-a.
U okviru Nacionalnog štanda Srbije, površine 63 m2, devet domaćih kompanija predstavljalo je širok asortiman proizvoda od svežeg, sušenog, liofiliziranog i zamrznutog voća i povrća, preko proizvoda
od žitarica i uljarica do sirća i snekova. Na sajmu Biofach 2019 izlagali su: Ecoagri Serbia, Bela Crkva, Suncokret, Hajdukovo, Drenovac, Arilje, Zadrugar, Ljubovija, All Natural Foods, Nova Pazova, Den
Juro Organic, Beograd, Jovanjica, Beograd, Mondi Lamex, Kraljevo i Menex, Kruševac.

Izvor: Agrobiznis magazin 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30