Ekološka organizacija Ekonaut pokreće pilot projekat "Zelena mreža održivih rasadnika Srbije", sa ciljem da doprinese poboljšanju tehnologije proizvodnje, zaštite, transporta, potrošnje i tretiranja organskog otpada: ukrasnih, autohtonih, jestivih i medonosnih biljaka u Srbiji.

Projekat je pokrenut uz partnerstvo sa Udruženjem za biljnu proizvodnju i preradu biljnih proizvoda Privredne komore Srbije.

Iz Ekonauta navode da su kroz dugogodišnji rad sa profesionalcima u oblasti pejzažne hortikulture prepoznali potrebu i značajan prostor za unapređenje i osavremenjavanje mnogih karika u lancu proizvodnje, usluga i potrošnje sadnog materijala u Srbiji.

- Shvatanje dobiti iz primene cirkularnog i ekološki odgovornog poslovanja podrazumeva edukaciju svih učesnika u ovom procesu, od proizvođača do potrošača. Uz sve klimatski i geografski povoljne faktore u Srbiji, sa jedne strane, i rastuću potražnju sadnog materijala raznovrsnih katergorija sa druge, ne proizvodi se dovoljno sadnog materijala ujednačenog kvaliteta, proizvedenog po hortikulturnim standardima koje preporučuje EU. Proizvođači nisu upoznati sa principima cirkularne ekonomije i mogućnostima koje proizvodni lanac čine ekološki i ekonomski održivim – istovremeno štedeći resurse i smanjujući svoje troškove. Na domaćem tržištu vidljivost rasadnika i proizvođača sadnog materijala je mala, a profesionalni izvođači i projektanti zelenih površina nemaju pouzdan uvid u ponudu i stanje proizvoda na tržištu. I jedni i drugi ulažu značajne resurse i dragoceno vreme da bi došli do kupaca - navodi se na sajtu Ekonauta.

Upravo zato, projekat prati kampanja koja se oslanja na razvoj veb portala u saradnji sa partnerom iz oblasti informacionih tehnologija, kompanijom Presta doo. Ovaj portal na adresi greennet.rs je osmišljen da olakša prodaju i promociju sadnog materijala koji proizvodi udruženje Ekonaut, ali i drugi domaći proizvođači. Ovaj sofverski alat kreiran prema potrebama domaćih korisnika pruža online usluge sa ciljem bolje vidljivosti i preglednosti proizvoda sadnog materijala.

U isto vreme, preko portala "Zelena mreža" korisnici se mogu informisati o standardima u proizvodnji sadnog materijala i saznati kakva su kretanja i poslovni trendovi na svetskom tržištu u ovoj industriji. U okviru saradnje, korisnicima se pružaju različite usluge na terenu i van okvira veb portala – od podrške povećanju poslovnih kapaciteta, pružanja stručnih i martketinških konsultacija u oblasti standardizacije sadnog materijala, trendova u industriji, do unapređenja poslovnih komunikacija i finalnog plasmana proizvoda.

Projekat se kroz praksu i teoriju bavi održivom, cirkularnom i ekološki odgovornom upotrebom resursa u rasadnicima, poput: regulisanja osiromašenja zemljišta i gubitaka vode u proizvodnji, upotrebe i prerade ‘otpadaka’ u tehnologiji rasadničke proizvodnje, skladištenja i vraćanja u proizvodni proces.

Deo organskog otpada od proizvodnje može se koristiti za kompost i preobražaj u humusnu zemlju, a deo se može koristiti za malčiranje tj. zastiranje.

Ovaj postupak ciljano smanjuje potrebu za zalivanjem, kao i razvoj neželjenih i korovskih vrsta za čije se suzbijanje najčeće koriste totalni i drugi herbicidi sa izuzetno nepovoljnim uticajem na životnu sredinu, a najčešće su zabranjeni u EU.

Na ovaj način zemljištu se vraćaju iscrpljeni nutrijenti, smanjuje se upotreba veštačkog ili dodatnog đubriva kao i spaljivanje ogranskog otpada, smanjuje se upotreba hemijskih sredstava, štedi se voda, smanjuje se potreba za mašinskim radom koji najčešće produkuje gasove staklene bašte. Posebnu pažnju projekat posvećuje primeni standarda u proizvodnji sadnica, uz saradnju i podršku stručnjaka Udruženja za pejzažnu hortikulturu Srbije i Šumarskog fakulteta u Beogradu, koji su preveli EU standarde za sadni materijal na srpski jezik.

Pilot projekat "Zelena mreža održivih rasadnika Srbije" finansiran je kroz redovan godišnji program Ministarstva za zaštitu životne sredine Srbije namenjem nevladinim organizacijama.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2620565/ekoloska-organizacija-ekonaut-pokrece-pilot-projekat-zelena-mreza-odrzivih-rasadnika-srbije

Na predstojećem Međunarodnom sajmu poljoprivrede u Novom Sadu Italija će Zemlja Partner, a Italijanska agencija za spoljnu trgovinu ITA će, kao i prethodnih godina, organizovati zvaničnu kolektivnu italijansku izložbu.

Iz Italije će na sajam doći predstavnici 28 kompanija, pri čemu će najbrojnije biti one koje se bave proizvodnjom različitih poljoprivrednih mašina i rezervnih delova. Na sajmu će se predstaviti i neki od najvećih proizvođača sadnica voća, sredstava za zaštitu poljoprivrednih kultura, hrane i suplemenata za životinje, a biće tu i predstavnici sajma u Veroni.

Kompanija Geoplant Vivai osnovana je 2007. godine i nastala je na temeljima preduzeća Geoplant, koje je porodica Danesi pokrenula pre 30 godina. Upravo je na taj način kompanija nasledila svoju stručnost i znanje, kao i veštinu upravljanja rasadnicima za proizvodnju voća. Geoplant Vivai danas je rasadnik poznat po visokom kvalitetu svojih sadnica. Oni se proizvodnjom sadnica voća i jagodičastih plodova bave od 1982. godine, a prisutni su na italijanskom, ali i na tržištima drugih evropskih zemalja. Osim sadnica jagoda, ova kompanija bavi se i uzgojem jabuka, višanja, kajsija, šljiva, bresaka i krušaka. Rasadnik Geoplant Vivai takođe je na polju razvoja i uzgoja novih sorti.

Maccanti Vivai, kao rasadnik voćnih stabala, u Italiji proizvodi više od 300.000 stabala kruške i preko 100.000 stabala jabuke. Čitava proizvodnja oslobođena je od virusa, počevši od baznog materijala, preko podloga i kalema koji svi imaju sertifikate. Kompanija Maccanti Vivai u svojoj ponudi ima sadnice proizvedene u Italiji, kao i stabla koja su proizvedena u Srbiji sa italijanskim baznim materijalom i tehnologijom. Ovaj rasadnik nudi i tehničku podršku za dobijanje najboljih rezultata u uzgoju voća. S.C.A.M. je agrohemijska kompanija koja se bavi proizvodnjom, razvojem i marketingom poljoprivrednih proizvoda. Ova kompanija svojim klijentima nudi prvoklasne proizvode kao što su organsko-mineralna đubriva - granularna đubriva visokog učinka, tečna i vodo-rastvorljiva đubriva, biostimulante, kao i proizvode za zaštitu bilja - herbicide, fungicide i insekticide. Kompanija S.C.A.M. traži strane partnere koji su u stanju da razumeju i promovišu filozofiju ove kompanije i njene proizvode vrhunskog kvaliteta.

Tecnozoo je porodična kompanija specijalizovana za proizvodnju, istraživanje i razvoj proizvoda za rešavanje problema vezanih uz prehranu i zdravlje životinja na farmama. Proizvodi koje nudi ova kompanija sastoje se od komplementarnih vitamina, minerala, probiotika, posebne hrane i veterinarskih specijaliteta. Stručnjaci ovog preduzeća razvijaju optimalnu strategiju i proizvode za svaku fazu u životu životinja, a ceo proizvodni proces pažljivo se proverava i proučava do poslednjeg detalja.

Na Međunarodnom sajmu poljoprivrede u Novom Sadu biće i zastupnici kompanije Veronafiere za alpsko-jadransku regiju (Austrija, Slovenija, Hrvatska, Srbija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Severna Makedonija, Kosovo, Albanija) i Tursku. Zadatak predstavništva Veronafiere jeste pružanje podrške svim kompanijama iz ovog regiona, koje su zainteresovane da učestvuju kao izlagači ili posetioci međunarodnih sajmova u Veroni.Rasadnik Nischler osnovan je 1985. godine i ima više od 30 godina iskustva. Danas predstavlja jedan od tri najveća rasadnika u Evropi, sa administrativnim sedištem u Silandru (Bolcano), dok je proizvodni centar kompanije u gradu Albaredo d'Adiđe (provincija Verona). Godišnja proizvodnja stabala jabuka iznosi oko 5-6 miliona, od čega su 60% Knip sadnice a 40% jednogodišnja stabla. Ona se uzgajaju na površini od oko 500 hektara, dok druge vrste rastu na ostalih 150 hektara.

Pored veoma bogatog izložbenog dela, posetioci Međunarodnog sajma poljoprivrede imaće priliku da prisustvuju i velikom broju seminara i predavanja. Tako će 14. maja sa početkom u 11 časova na programu biti seminar i radionica pod nazivom "Sustainable, Green & Circular Economy" (prijavite se OVDE), čiji je pokrovitelj italijanski Nacionalni centar za istraživanja (CNR). Ovaj seminar biće posvećen pitanjima ekologije i održive poljoprivrede.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2494293/italija-zemlja-partner-medjunarodnog-sajma-poljoprivrede-predstavnici-najvecih-italijanskih-rasadnika-dolaze-u

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović ukazao je u Trsteniku, na sastanku sa rukovodstvom opštine i proizvođačim kalemova iz tog kraja, da je u budžetu Srbije po prvi put ubačena stavka koja se odnosi na pomoć proizvođačima sadnica - kalemarima. 

- Vlada Srbije je zbog velikog broja proizvođača sadnica našla potrebu da im pomogne. Čak 85% proizvoda sa ovog područja se izveze, bilo da je u pitanju istočna Evropa ili Rusija. Naša ideja je da sve ono što je izvozno orijentisano, dodatno podstičemo. Ne mogu da mislim o tome zašto neko to ranije nije uveo, već da radim sada i ubuduće, a kalemari će imati podršku države - rekao je Nedimović.

 

Aleksandar Ćirić, predsednik opštine Trstenik, rekao je da je ovaj kraj lider u proizvodnji loznog i voćarskog kalema.

- Opština Trstenik i Rasinski okrug će imati najveće benefite od ovog novog pravilnika i subvencija koje će dobiti proizvođači - rekao je Ćirić.

Proizvođač kalemova Milomir Milićević, iz sela Stragari kod Trstenika, koji ima zasad od 100.000 kalemova vinove loze, rekao je da je tema razgovora bila subvencije za velike proizvođače.

- Mom preduzeću ove subvencije Ministarstva poljoprivrede odgovaraju. Uklapam se u limit od 500.000 dinara, jer nemam kooperante. Pozdravljam ovaj potez Ministarstva poljoprivrede i nadam se da će dogodine pravilnik biti dopunjen i za kooperante kako bi i oni dobili pomoć - rekao je Milićević.

Nove mere podsticaja proizvodnje sadnog materijala donose

Kako bi se obezbedila što kvalitetnija i dovoljna proizvodnja domaćeg sadnog materijala viših kategorija (sadnica sertifikovane kategorije), Ministarstvo je do sada ovu oblast poljoprivredene proizvodnje podsticalo kroz davanja podsticaja kao posebne podsticaje.

 Od 2017. godine, mere za unapređenje rasadničarske proizvodnje su poboljšane.

Mera podsticanja proizvodnje sadnica je nova mera pomoći, gde pravo na korišćenje podsticaja imaju pravna lica i preduzetnici (proizvođači sadnog materijala upisani u Registar proizvođača sadnog materijala).

 FOTO: http://www.tanjug.rs 

 

Novim Pravilnikom o podsticajima za proizvodnju sadnog materijala i sertifikaciju i klonsku selekciju voćaka, vinove loze i hmelja podstiče:   

1) podizanje matičnih zasada predosnovne i osnovne kategorije vinove loze, voćaka i hmelja - maksimalan iznos do 3.000.000 dinara po korisniku;

2) proizvodnja sadnica voćaka, vinove loze i hmelja – maksimalan iznos do 500.000 dinara po korisniku;

3) sertifikacija i klonska selekcija sorti voćaka i vinove loze – maksimalan iznos podsticaja do 10.000.000 dinara po korisniku.

Da bi se ova proizvodnja dalje pospešila i unapredila (pre svega da bi se obezbedio kvalitetan sadni matrijal autohtonih i domaćih novostvorenih sorti voćaka i vinove loze), kao i povećala konkuretnost domaćih proizvođača, Ministarstvo poljkoprivrede je juna meseca 2017. godine donelo Pravilnik o podsticajima za proizvodnju sadnog materijala i sertifikaciju i klonsku selekciju voćaka, vinove loze i hmelja kojom su uvećani maksimalni iznosi za podsticaje za podizanje matičnih zasada sa 2 na 3 miliona dinara, a maksimalni iznosi za sertifikaciju i klonsku selekciju sa 2 na 10 miliona dinara. Takođe, nova mera za subvencionisanje proizvednje sadnica, gde je poseban akcenat stavljen na proizvodnju autohtonih i domaćih novostvorenih sorti će sigurno uticati na poboljšanje konkurentnosti domaćih proizvođača sadnog materijala i afirmaciju autohtonih i domaćih novostvorenih sorti voćaka, vinove lote i hmelja. 

Podsticaji za proizvodnju sadnica se odnose na sorte koje su upisane u Registar sorti poljoprivrednog bilja i to na sadnice:

  1. a) jabučastih, koštičavih, jezgrastih i jagodastih vrsta voćaka;
  2. b) vinove loze (osim za sorte-direktno rodne hibride Noah, Othello, Isabelle, Jacquez, Clinton i Herbemont) i
  3. v) hmelja

Maksimalni iznos podsticaja po korisniku po ovom pravilniku je 500.000,00 dinara.

Za proizvodnju sadnica autohtonih, domaćih i odomaćenih sorti podsticaji se uvećavaju za 10, 7, 5 ili 3 dinara po sadnici u zavisnosti od vrste i/ili sorte voćaka i vinove loze.

Zahtevi se podnose Upravi za agrarna plaćanja od 01. septembra do 15. oktobra tekuće godine.

Za sadnice koje su predmet podsticaja mora da postoji sertifikat o proizvodnji sadnog materijala koji izdaje Uprava za zaštitu bilja. 

Podsticaji se dodeljuju za proizvedene sadnice, i to na osnovu broja proizvedenih sadnica u skladu sa sledećim iznosima po sadnici:

  1. a) za sadnice predosnovne i osnovne kategorije:

1)         jabučaste vrste voćaka - 50 dinara po sadnici;

2)         koštičave vrste voćaka, kao i badema - 50 dinara po sadnici;

3)         oraha - 100 dinara po sadnici;

4)         jagodaste vrste voćaka (osim jagode) - 20 dinara po sadnici;

5)         borovnice - 100 dinara po sadnici;

6)         jagode - 10 dinara po živiću;

7)         vinove loze - 50 dinara po sadnici;

8)         hmelja - 50 dinara po sadnici;

  1. b) za sadnice sertifikovane kategorije:

1)         jabučaste vrste voćaka - 10 dinara po sadnici;

2)         koštičave vrste voćaka, kao i badema - 10 dinara po sadnici;

3)         jagodaste vrsta voćaka (osim borovnice i jagode) - 5 dinara po sadnici;

4)         borovnice - 50 dinara po sadnici;

5)         jagode - 5 dinara po živiću;

6)         vinove loze - 5 dinara po sadnici;

7)         hmelja - 5 dinara po sadnici;

  1. v) za sadnice standardne/standardne SA kategorije:

1)         jabučaste vrsta voćaka - 3 dinara po sadnici;

2)         koštičave vrste voćaka, kao i badema - 3 dinara po sadnici;

3)         jezgrastih vrsta voćaka (osim oraha) - 5 dinara po sadnici;

4)         kalemljenog oraha i kalemljene leske - 80 dinara po sadnici;

5)         jagodastih vrsta voćaka (osim borovnice i jagode) - 3 dinara po sadnici;

6)         borovnice - 10 dinara po sadnici;

7)         jagode - 3 dinara po živiću;

8)         vinove loze -3 dinara po sadnici;

9)         hmelja - 3 dinara po sadnici.

 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јул 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31