Paradajzu, papričicama i drugom povrću iz sopstvene baštice ove sezone vraćaju se mnogu koji imaju okućnice, ali su odavno navikli na snabdevanje na pijacama i marketima, a u malom baštovanluku su rešili da se oprobaju i oni koji nikada nisu zalivali i okopavali povrće.To potvrđuju proizvođači rasada i povrtari iz Kikinde, koji su zahvaljujući epidemiji koronavirusa, napravili i još uvek prave dobar pazar, jer je velika potražnja sezonskog rasada povrća, upravo od malih hobi baštovana...

Povrtar Radovan Đukin pod plastenicima ima više od 1.000 kvadrata, ukazuje da je proizvodnja i sama prodaja rasada mukotrpan „crnački“ posao uz velika ulaganja.

- Nešto od rasada se seje već krajem godine u decembru, pa je u zimskom periodu potrebno grejanje, a gotovo pet meseci čekamo da rasad bude spreman za prodaju - kazuje Đukin. - Troškovi proizvodnje rastu, dok cene rasada već godinama stagniraju, ali uz povrtarstvo vredi se baviti rasadom i kada nije ovako pojačana potražnja kao ovog proleća. Mada, kada je krenula epidemija, mislio sam da ove sezone nećemo ništa prodati. Ipak, mnogo rasada smo prodali od kuće, jer su se deca potrudila za oglas na internet pijaci, pošto sam ja „nepismen“ za te stvari.

Dolaze i kupuju rasad ljudi koje Đukin do sada nikada nije video, posebno oni koji nisu zarobljeni u stanovima, nego imaju kuće i dvorišta.

- Svi govore da ne znaju šta da rade, nisu se jedno vreme bavili baštovanlukom, imaju sada vremena, pa da ne dangube. Pitanje je kako će biti posle, jer nije dovoljno samo rasaditi, nego i negovati zasađeno, pogotovo što je dosta onih koji do sada nikada nisu sadili i baštu obrađivali. Daj bože da ljudima uspe sve. Ako im uspe, onda ćemo mi kasnije imati slabiju prodaju povrća iz naše proizvodnje, ali šta je tu je. Pored sezonskog povrća bavimo se i preradom, spremamo ajvar i turšiju i kiseli kupus za zimnicu.

Kao u svakom poslu, i u proizvodnji rasada povrća potrebno je ulagati mnogo truda, a poverenje mušterija se stiče godinama.

- Rasad je zelen i lep kada se iznese na tezgu, nije isto kao kada se kupuju jabuke, krompir ili kupus, jer ako vam se svidi po izgledu kupite ili ne kupite. Rasadom su se bavili otac i deda, tako da ljudi imaju poverenja. Proizvodnju rasada zasnivamo kvalitetnim semenom, 70 posto su holandska koja su malo skuplja, ali su se pokazala kao dobra - konstatuje Đukin.

Vladimir Žeravica, koji je pokrenuo onlajn pijacu u Kikindi, potvrđuje da je ovog proleća rasad imao izuzetno prođu, pa je sve prodao do prvomajskih praznika. Uz stare mušterije, bilo je puno novih iz Kikinde, ali i obližnjeg Ruskog Sela, pošto tamo četvrtkom izlazi na pijacu, pa su i oni dolazili.

- Da li je to zbog toga što su ljudi zatvoreni u kućama pa im je dosadno, ili iz praktičnih razloga razmišljaju o snabdevanju povrćem za sopstvene potrebe videće se. Većina ljudi koji su kupovali rasad su bili oni kojima je to prvi put. U kontaktu sam sa svim proizvođačima rasada i svi kažu da ne pamte ovakvu godinu, da je tako išao rasad. Povrtarstvom se sa mojima bavim od malih nogu, a rasad proizvodim sedmu godinu. Ima sezona kada vredi, ali i kada je računica slabija, kada se rasad daje budzašto, samo da se proda da ne propadne. Cena je ovog proleća dobra, domaći hibridi prodavani su po 50, a holandski po 60 dinara. Bitan je kvalitet semena i u čemu se zasniva proizvodnja, da li sa supstratom ili pregorelim stajnjakom. Mi radimo sve u supstratu i bitno je da rasad ne ode jako u visinu, da su biljke stabilne i kod primanja nema problema.Traženiji je i bolji manji rasad, jer ukoliko je rasad visok kod paradajza onda prva rodna grana bude tek na metar, pošto biljka ide u visinu i do dva - dva i po metra, pa se izgube dve-tri rodne grane - objašnjava Žeravica, koji ima dva plastenika od po 240 kvadrata i namerava da proširi sa još dva manja...

Đurica i LJiljana Jorgin naglašavaju da je proizvesti rasad komplikovano i teško, uz puno uloga, ali da je ova godina izuzetno uspešna.

- Od kada se bavim povrtarstvom i rasadom tri decenije, nikada nisam doživeo da se do 1.maja rasad skoro rasproda - zadovoljan je Radovan Jorgin. - Uvek je prodaja počinjala od 20. aprila pa išla do 1.juna, a sada smo već rasprodali sav rasad paradajza u čašama. Možda je sad razlog epidemija koronavirusa, jer svako ko ima parče zemlje razmišljao je da bolje da posadi iz bojazni, hoće li ili neće biti pijace.

Poljoprivredno gazdinstvo Jorgin ima više plastenika, u dva su uzgaja rasad, u ostalim se uzgaja rano povrće, a pod vedrim nebom zastupljene su kupusnjače, praziluk...

Đurica predočava da bavljenje povrtarstvom nije lak posao, a ono što se proizvede većinom se proda za tezgom na gradskoj pijaci i od kuće.

- Ko radi u povrtarstvu jako ga brzo zabole leđa i zglobovi, sustiže reuma, ruke su ispucane, jer je sve ručni rad - objašnjava težinu bavljenja povrtarstvom Đurica Jorgin. - Svaka semenka posebno mora da prođe kroz prste. Povrtarstvo je jako težak posao i malo ljudi to radi naveliko, a i naši roditelji su se bavili povrtarstvom. U Kikindi nas koji se ozbiljnije bave povrtarstvom mogu se izbrojati na prste jedne ruke, ostali koji su prisutni na pijaci su preprodavci. Kod povrtarstva je jako veliko ulaganje u supstrat, kontejnere, semenke. Priprema zemljišta u plasteniku počinje još u oktobru i novembru, za rasad rane paprike. Koristimo uglavnom uvozna hibridna semena, ali i domaća, ono što se najviše traži. Kada se za semenku da 12 do 16 dinara, ona mora da bude u supstratu, moraš sve da joj daš da rasad bude kvalitetan. Mora se plastenik i grejati, ima tu trista čuda dok se u plasteniku rasad zazeleni, a kada sve ozeleni, kada se rasad počne tražiti, sve se zaboravi, dobije se moral da radiš dalje. Ono što se uloži u proizvodnju, ipak se vrati, ukoliko ne dođe neka oluja da napravi štetu na plastenicima. Uvek radimo pod rizikom, dune jak vetar i ako ne stigneš da zatvoriš, ode sve u propast, a zimi kada padne sneg takođe zna da bude nevolje.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/dobar-pazar-proizvodaca-rasada-iz-kikinde-04-05-2020

Svedoci smo toga da je većina povrtara iznenađena, da ne kažemo šokirana neočekivanim niskim temperaturama za sam početak proleća. Svaka neočekivana situacija iziskuje znatno više pažnje, posvećenosti i nege, pogotovo u rasadu, dok su biljke mlade, osetljive i podložnije uticaju spoljašnje temperature.U prošlom broju bilo je reči o pravilnom izboru hibrida biljne vrste, proizvodnji zdravog rasada, savremenom pristupu i savetima o obraćanju pažnje na stvari
koje mogu da izazovu fatalne probleme u povrtarskoj proizvodnji koje se, po svemu sudeći, kasnije teško koriguju.
Većinu proizvođača su niske temperature iznenadile, s tim u vezi, ukazaćemo vam opštim i proverenim smernicama na potencijalne probleme i njihovo rešavanje stručnim pristupom.
Krenućemo od osnovnih stvari. Na izuzetno niskim temperaturama, pogotovo kada biljke na to nisu spremne, može doći do propadanja istih. Nepripremljenost biljaka, odnosno njihovo propadanje, je osim temperature, uslovljeno nizom faktora, koje ćemo se potruditi da vam predstavimo u tekstu koji sledi.
Prvo i osnovno je zdrav i kvalitetan rasad, šta se pod tim podrazumeva, mogli ste da pročitate u prošlom broju izdanja magazina AgroBiznis, da nastavimo...
Kaljenje rasada je proces koji se podrazumeva, pogotovo u možemo ih nazvati, nepredvidivim situacijama i kolebanjima temperature, kao što je to sada slučaj.
Pod tim podrazumevamo izlaganje rasada spoljnim vremenskim uslovima pred iznošenje, kako bismo što više ojačali biljku.Pravilna primena folijarnih đubriva igra
izuzetno važnu ulogu pogotovo u samom startu. Bez adekvatne i blagovremene primene folijarnih đubriva sa naglašenim fosforom (P), (primer 12:52:05 u količini od 50g/10 litara vode), biljka će apsorpcijom makro i mikroelemenata u primerenim količinama prvenstveno razviti jak i razgranat korenov sistem, koji je preduslov za jaku i zdravu biljku.
Moramo napomenuti i zalivanje. Kada su hladni dani, rasad se zaliva mlakom vodom u najtoplijem delu dana, a ako su dani topliji ujutru ili predveče. Određene
biljke se zalivaju po mogućnosti bez kvašenja lista.

Izvor: Agrobiznis magazin 

U plastenicima Janoša Balinta iz Mihajlova za desetak dana dospeće rasadi paradajza, paprike, patlidžana i celera. Rasad je u odličnom stanju, ali Janoša brine kako će ga prodati.

- Ovako nešto nikada nismo doživeli i stvarno sam zabrinut. Za desetak dana trebalo bi da počnemo intenzivnu prodaju rasada na pijacama a, uz nadu da će pijace biti otvorene, pitanje je koliko će biti kupaca. Jer, naše mušterije su uglavnom penzioneri, a onda i oni mlađi koji su sadili povrće na vikendicama van grada, što je sada sve neizvodljivo. Najviše sam, na primer, rasada prodavao na vašaru u Bašaidu, a sada nema ni vašara. Uložili smo mnogo, radili mnogo, a pitanje je kako će se završiti. Spreman sam da rasad nosim i na kućnu adresu, samo ako bude interesovanja. Nadamo se svi da će se krajem aprila situacija popraviti. Mi smo u stanju da do tog vremena održimo rasad - kaže Janoš Balint.

Janoš u plastenicima ima i rotkvice koje bi trebalo da dospeju za katolički Uskrs. NJegova koleginica sa pijace, kaže Janoš, ima 4.000 komada zelene salate koju jako teško može da proda.

- Mušterija je malo, a salata ne može dugo da stoji. Stvarno je teško - ističe Balint.

U preduzeću „Carska bašta“ iz Mužlje uskoro bi trebalo da počne rasađivanje crvene paprike na 12 hektara. Na jednom hektaru treba da se rasade kornišoni. To je ugovorena proizvodnja. Sve ostalo ide svojim tokom.

- Za povrtare sada počinju udarni poslovi. Živimo od proizvodnje i isporuke naših proizvoda velikim lancima. Pooštrili smo mere zaštite na svakom radnom mestu, slušamo sve preporuke i nadamo se najboljem. Jer, od naše proizvodnje ne zavisi samo naša firma i zaposleni nego i snabdevanje građanstva - ističe Đula Madaras, iz „Carske bašte“.

Radovi su u punom jeku i u plastenicima poljoprivrednog gazdinstva Balanji iz Lukinog Sela, koje se bavi proizvodnjom organskog povrća.

- U plastenicima su nam dospeli mladi beli i crni luk, spanać, rotkvice... Za desetak dana će i mladi krompir. Naše povrće prodajemo i dalje tri puta nedeljno na novobeogradskoj pijaci, a starim mušterijama nosimo i na kućni prag. Spremni smo i za kućnu dostavu u Zrenjaninu – navodi Šandor Balanji.

Povrtari se nadaju da će se situacija u dogledno vreme stabilizovati i da će u zelenim plodovima povrća naši građani moći da uživaju i prethodnih godina.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/index.php/vojvodina/dospeva-rasad-ali-kako-ga-prodati-28-03-2020 

Nakon preskočene prve stepenice u samoj proizvodnji, misli se naravno na odabir biljne vrste, u okviru toga, pored opravdane isplatljivosti, moramo planirati
kvalitetan hibrid, koji je osnov konvencionalne proizvodnje. Veliki je izbor i ponuda hibrida različitih firmi na tržištu, da proizvođači prosto ne mogu da se odluče kom hibridu i proizvođaču će dati prednost.
Kako sa sigurnošću odabrati kvalitetan hibrid koji će osigurati proizvodnju i opravdati očekivanja u pogledu prinosa?
Seme je osnov i početna tačka svega. Zdravstvena ispravnost i kvalitet semena moraju biti provereni i testirani kod samog proizvođača, koji mora dati garanciju za to. Van tih okvira, kao i u svemu, proizvođači moraju uzeti stvari u svoje ruke i najpre proveriti klijavost nekoliko semenki pre same setve. Ako su rezultati pozitivni, onda se može pristupiti setvi.
Ogledi su ti koji mnogo toga govore o hibridima, pogotovo onim koji su tek kročili na tržište i zakoračili u proces same proizvodnje. Pored zdravog i ispravnog semena, treba odabrati kvalitetan i pouzdan supstrat. Osnovne karakteristike koje trebaju da budu ispunjene je da je blago kisele reakcije, odnosno pH od 5,5 do 6,5 – sterilisan i proveren. Za setvu se koriste supstrati granulacije 0-6 mm, dok se za pikiranje koriste supstrati granulacije 0-10 mm / 0-20 mm, a sve u zavisnosti od biljne vrste. Količina hraniva u supstratu mora da bude izuzetno kvalitetna i dostupna, a takođe mora da odgovara zahtevima useva koji gajimo.Šta podrazumevamo pod terminom „zdrav rasad“?
Zdravstenu ispravnost rasada je dosta teško utvrditi, te se ista može jednostavno pretpostaviti detaljnim pregledom rasada. Posmatrani parametri su visina, razvijenost biljke, opšti izgled, kao i kontrola uslova proizvodnje, tu spada tip objekta za proizvodnju, ventilacija, grejanje, svetlost.
Kod rasada treba posebno obratiti pažnju na prisustvo insekata. Oni su sami najčešće vektori, odnosno prenosioci biljnih bolesti. Njihovo prisustvo možemo najlakše primetiti i kontrolisati putem lepljivih žutih ili plavih ploča, koje u svojoj osnovi služe za prepoznavanje letećih insekata poput lisne vaši, bele leptiraste vaši, tresetne mušiće, tripsa.
Šta se događa ako proizvođači kupuju rasad?
Prilikom kupovine rasada velika opasnost preti od sirenja štetnih insekata i bolesti. Kupovni rasada, bilo da je iz uvoza ili ne, dolazi najčešće iz velikih rasadnika, gde imamo česte slučajeve, da iako imamo veliki broj hemijskih tretmana ipak dolazi do pojave bolesti. Ono na šta proizvođači treba striktno da
obrate pažnju jeste knjiga zaštite. Ovo je posebno bitno zbog samog zdravlja rasada i planiranja primene biološke zaštite ili bumbara.
Svetlost i temperatura kao odlučujući faktori!
Temperatura je odlučujući faktor, a uticaj niskih temperatura diktira početak setve i rasađivanja. Temperaturu je, naravno, moguće kontrolisati, grejanjem –
dogrevanjem ili hlađenjem – po potrebi. Zbog visoke cene energije, potrebno je dobro isplanirati i tempirati vreme setve i rasađivanja, kako bismo uz minimalne utroške postigli optimalan finansijski rezultat. I visoka temperatura može imati veoma negativan uticaj, koji se može ogledati u spaljivanju useva (pogotovo mladih tek rasađenih biljaka), problemima sa zametanjem plodova, problemi sa ožegotinama plodova i druge.
Uz temperaturu, veliku pažnju moramo obratiti i na svetlost, jer bez svetlosti nema proizvodnje. Iako postoji mogućnost prevazilaženja deficita svetlosti u jednom
delu godine (veštačkim osvetljenjem), to u našim uslovima proizvodnje nije ekonomski isplativo..

 

Izvor: Agrobiznis magazin 

Klasična proizvodnja rasada duvana u lejama se sve više povlači pred flotalnim sistemom uzgoja. Zbog mnogobrojnih prednosti koje donosi, takva proizvodnja
rasada ili proizvodnja „na vodi“ postaje sve popularnija i u proizvodnji rasada mnogih povrtarskih vrsta. S obzirom da se proizvodnja odvija u zaštićenom prostoru, mikroklimatski uslovi u plasteniku predstavljaju jedan od najvažnijih činioca za ekonomsku opravdanu i kvalitetnu proizvodnju rasada duvana.
Dakle, osnovni cilj kontrole mikroklime u plastenicima je postizanje optimalnih uslova za rast i razvoj biljaka. S obzirom da postoji više uzajamno zavisnih faktora koji utiču na klimu u plasteniku, svako odstupanje od njihovih optimuma dovodi do više ili manje limitiranog razvoja mladih biljaka. U ekstremnim situacijama čitava proizvodnja može biti dovedena u pitanje.
Jedan od najvažnijih mikroklimatskih uslova je svakako temperatura vazduha. S obzirom, da setva duvana počinje u prvoj dekadi marta niske spoljne temperature vazduha su uobičajne. Veoma često se ne možemo u potpunosti osloniti na direktnu sunčevu insolaciju kao izvor toplote u plasteniku (usled visoke oblačnosti npr.) tako da je najčešće neophodno dogrevanje plastenika. Tehnička rešenja variraju uzavisnosti od mogućnosti farmera – od
klasičnih peći, preko cevnih izmenjivača toplote do ventilatora, koji za zagrevanje vazduha koriste čvrsto gorivo, električnu energiju, dizel gorivo ili TNG. Na navedene načine ne može se obezbediti optimalna temperatura (oko 20 °C), ali u svakom slučaju možemo zaštititi biljke od izmrzavanja. Treba napomenuti da i agril folija ima značajno mesto u očuvanju toplote, ali je za preporuku njena primena samo tokom noći (preko dana stvaranjem senke može da indukuje izduživanje biljaka). Takođe, poznato je da postoji i čitav niz tzv. termičkih folija sa visokom energetskom efikasnošću.
Temperatura vode na čijoj površini „plutaju“ biljke je najčešće u početku veoma niska. Često i ispod 8-10 °C. Zagrevanje vode još uvek nije rašireno, ali je poznat benefit koji donosi (bolji razvoj korenovog sistema i smanjenu pojavu negativnog geotropizma). Treba reći da postoje mogućnosti da se zagrevanje vode vrši putem solarnih panela, ali ostaje još da se vidi da li će ideja zaživeti u praksi. Visoke temperature vazduha u plasteniku se zadovoljavajuće rešavaju pasivnim provetravanjem (otvaranjem čeonih luftera i krilnih vrata). Bitno je da na sredini plastenika održavamo temperaturu 25- 28 °C. Eventualni problemi mogu da se jave u plastenicima dužine veće od 28 m, pa u tom slučaju treba računati na ugradnju bočnih luftera čime se ostvaruju dobri rezultati. Proizvodnja rasada duvana se uglavnom završava krajem aprila i u prvoj polovini maja, tako da se u tom periodu veoma retko stvaraju ekstremno nepovoljni temperaturni uslovi i potreba za dodatno rashlađivanje biljaka putem senčenja, fogera, aktivne ventilacije i dr.
Veliku ulogu u rastu i razvoju biljaka ima i relativna vlažnost vazduha koja utiče na intenzitet transpiracije, fotosinteze, ali i pojavu bolesti. Flotalni sistem obično onemogućava da vlažnost vazduha u plasteniku bude ispod 30 % (što bi bilo nepovoljno za biljke), već uglavnom u kombinaciji sa visokom temperaturom i visokom transpiracijom biljaka dovodi do prevelike vlažnosti vazduha (iznad 80%). Tada najveća opasnost preti od pojave oboljenja čijim prouzrokovačima (gljive, bakterije) upravo ovakvi uslovi najviše i odgovaraju. Vlažnost vazduha se (kao i temperatura) reguliše provetravanjem.
Ne sme se zaboraviti, da čak i u uslovima prohladnog i oblačnog vremena treba obavezno povremeno otvoriti plastenik (računajući pri tome na prihvatljiv gubitak toplote). Svetlost je faktor koji svojim kvalitetom i kvantitetom direktno utiče na fiziološku produktivnost biljaka. Na dužinu trajanja sunčanog dana mi naravno ne možemo uticati, ali uz izbor odgovarajuće folije (debljina, UV blokada, propustljivost difuzne svetlosti itd.) i orijentaciju plastenika (sever-jug) može se značajno doprineti većem iskorišćenju svetlosnog potencijala. Naravno, veštačko osvetljenje bi bilo idealno rešenje u uslovima nedostatka svetlosti, ali za sada finansijski nije isplativo u komercijalnoj proizvodnji rasada duvana.

Izvor: Agrobiznis magazin

Bez kvalitetno proizvedenog rasada nema uspešne proizvodnje povrća, ni na otvorenom, ni u plastenicima. Ako kvalitetan rasad presadimo u plastenik, ili kada se stvore optimalni uslovi, na otvoreno polje, onda znatno skraćujemo vreme do berbe.

Dok su u rasadniku mlade biljke prožive i do pet svojih životnih stadijuma razvoja, tako da je ovom delu proizvodnje neophodno posvetiti optimalnu pažnju.

Lepo odnegovan rasad će u budućnosti imati lep izgled biljaka ali i sklop zasada, kao i veću mogućnost ranijeg cvetanja i takve biljke po pravilu daju natprosečne prinose. Takođe ako se zasad formira iz rasada onda može da se posadi znatno veći broj biljaka po jedinici površine.

Porodica Đurić iz pedgrađa Trstenika, tačnije iz Grabovca, se godinama unazad uspešno bavi plasteničkom proizvodnjom, ali su pre podizanja plastenika morali da izaberu najbolje mesto gde mogu da podignu objekat za proizvodnju rasada. S obzirom na to koliko rada i brige treba oko rasada najzgodnije je bilo da to mesto bude u blizini porodične kuće, ali pošto tu nije bilo dovoljno prostora za podizanje takvih objekata i podizanje nove i lepe porodične kuće, rešenje je bilo objediniti sve pod jedan krov.


Odluka je doneta i tako reći pod jednim krovom, na spratu njihovog doma je nikao rasadnik. Sa godinama razvoja i ulaganja popravljali su se i uslovi u rasadniku. Danas je to jedna pre svega čista prostrana dobro osvetljena prostorija opremljena sa svom neophodnom opremom.

U prostoriji je već četiri pokretnih stolova za proizvodnju rasada. Trenutno se izvodi rasad paradajza i paprike, dok je rasad kupusa i krompira nedavno promenio stanište i posađen je u plastenike. Količine koje sada proizvode su, kažu Đurići, dovoljne za prvu turu rasada u plasteniku za oko 40 ari. Trenutno imaju 10000 biljaka paradajza i 7000 biljaka paprike.

Početkom januara su ove biljke posejane iz semena, i nakon četiri nedelje, početkom februara su pikirane, odnosno rasađene pojedinačno. Po planu proizvodnje ove nežne biljčice će od desetog marta početi da se rasađuju u plastenike. Za 3 do 4 dana planiraju da petoro ljudi obave kompletnu sadnju i kažu da to nije težak posao, ali da im do tad predstoji možda najteži posao u ovoj proizvodnji, a to 

Zemljište u plasteniku treba da se podrije, da se isfrezira, pođubri i zaštiti. Svake druge ili treće godine se đubri stajnjakom.

Paradajz i paprika u rasadu ostaju optimalno 50-70 dana. Za proizvodnju rasada je neophodno da se odvija u zaštićenom prostoru i da određeni broj sati bude pod prirodnim ili veštačkim osvetljenjem pa je bolje ako su krovni pokrivači od providnih materijala. Proizvodnja se obavlja u strogo kontrolisanim uslovima temperature, svetlosti, vlage i ishrane.

 

Važno je da seme iz koga se dobija rasad a kasnije i celokupna proizvodnja ima sva izražena dobra svojstva, da ima visok procenat klijavosti i visok procenat energije klijanja. Seme treba da bude dezinfikovano kako bi se sprečila pojava virusa u kasnijem rastu u zasadu.

Zaštićeni prostor treba da ima dobre klimatske uslove pa je neophodno često provetravanje da biljke u rasadu nebi bile tanke i visoke, a samim tim i slabe. U fazi kad biljke niknu temperatura može da se snizi za desetak stepeni, a kada počnu da niču prvi listovi opet im je neophodna viša temperatura do perioda kaljenja pa se opet snižava.

Rasad zahteva stalnu negu, provetravanje prostorije, zalivanje po potrebi, osvetljenje i prihranjivanje. Đurići se prema njima ophode sa velikom brigom kao da su članovi porodice, s obzirom na to da dele zajednički životni prostor.

Ovako sa ljubavlju odnegovan rasad uvek da dobar prinos, samo ga treba odbraniti od bolesti i štetočina. Prošle vegetativne sezone su u dva plastenika sa paprikom isprobali biološku zaštitu i ona je dala izvanredne rezultate, pogotovu zato što su u ostalim hemijski branjenim plastenicima, pred kraj vegetacije imali velike probleme sa virusima i prenosiocima virusa, tako da za ovu sezonu nije bilo dileme. Iako je biološka zaštita prilično skupa za naše uslove proizvodnje, kako bi sačuvali kompletan rod svi plastenici sa paprikom će biti branjeni od bolesti i štetočina na ovaj način.

Plasman je godinama obezbeđen, a pošto kvalitetom uvek pravdaju očekivanja kupca za tržište ne brinu ni ove godine. Najveća zebnja je neposredna blizina plastenika Zapadnoj Moravi, koja je i najveći prijatelj i najveći neprijatelj ovim proizvođačima, kao što je dokazala u majskim poplavama 2014. godine, kada im je u dva navrata odnela sve. Sa setom se sećaju tih dana. Finansijski gubici su bili ogromni, ali osećaj nemoći i gubitka neće zaboraviti nikad. I svaki veći sneg, kome se mnogi raduju za njih je dodatni posao, jer potrebno je rasteretiti plastenike i sprečiti oštećenja.

Pitali smo ih i da li ostvaruju neke finansijske benefite iz državne ili lokalne kase. Kažu imaju povraćaj za sisteme za polivanje i foliju koju uglavnom menjaju svake treće godine.

Kad vidimo sočne plodove jarkih boja na pijacama i učini nam se da su skupi treba samo da stvorimo sliku svih stepenica koje su prešli od semena do pijačne tezge, i možda shvatimo da cena nije uopšte visoka.

 

izvor : https://www.agromedia.rs 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Мај 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31