U poslednjih pet godina proizvodnja rakije u Srbiji povećana je za više od 25 odsto, dok je istovremeno izvoz veći za oko 42 odsto, kažu u Privrednoj komori Srbije.

Pored najpopularnije i najzastupljenije voćne rakija od šljive, popularne šljivovice, koja se izvozi i u SAD, u PKS navode da se poslednjih godina sve više proizvodi i rakija od dunje, kruške, kajsije i maline.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u strukturi izvoza prvih pet zemalja čine Crna Gora sa 19,3 odsto učešća, SAD sa 14,5 odsto, Hrvatska sa 13,5 odsto, Nemačka sa 11,6 odsto i BiH sa 10,1 odsto, dok je učešće ostalih zemalja 31 odsto.

Rakiju se iz Srbije u 2018. najviše izvozila u EU i taj je izvoz vredan 2,1 milion evra, zatim u zemlje Cefta 1,7 miliona evra i u ostale zemlje 1,7 miliona evra.

Prema podacima Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede u Srbiji je registrovano oko 530 proizvođača jakih alkoholnih pića, a Ivan Bogdanović iz jedne užičke destilerije kaže za Tanjug da je od ukupne godišnje proizvodnje voćne rakije, 60 odsto namenjeno za izvoz.

Destilerija, koja postoji 25 godina, godišnje proizvede 100.000 litara voćne rakije premijum kvaliteta, kaže Bogdanović i navodi da najviše izvoze u SAD, Kanadu, Australiju, Rusiju, u skoro sve bivše jugoslovenske republike, a da se njihova rakija prodaje i u Nemačkoj, Švajcarskoj, Holandiji, Danskoj, Švedskoj, Austriji i Velikoj Britaniji.

„I dalje su kupci naše rakije u inostranstvu naši iseljenici i njihovi prijatelji”, rekao je Bogdanović i naglasio da su u poslednje tri godine uvećali proizvodnju za oko 25 odsto i da su planovi da održe takav rast i proizvodnje i prodaje.

Proizvođači rakije su, kažu u PKS, veoma zainteresovani za nastup na sajmovima u inostranstvu, tako da se u PKS nadaju i povećanju izložbenog prostora na tim manifestacijama.

Najavljuju da će u narednom periodu raditi na tome da voćna rakija iz Srbije bude prepoznata i na tržištu Rusije, s obzirom da će Sporazum sa Evroazijskom ekonomskom unijom stupiti na snagu 60 dana nakon što ga ratifikuju sve zemlje potpisnice.

Pored toga, kako kazu, pružaće pomoć proizvođačima prilikom izvoza, posebno u delu upoznavanja sa carinskim procedurama i tehničkoj dokumentaciji, koja je potrebna za to tržište.

U poslednjih pet godina industrijska proizvodnja jakih alkoholnih pića kao što su prirodna žestoka alkoholna pića od grožđa i vina, prirodna rakija, likeri i veštačka žestoka alkoholna pića je sa 58.304 hektolitara u 2014. porasla na 72.986 hektolitara u 2018. godini, što čini povećanje od oko 25 odsto, javlja Tanjug.

U tom periodu udeo proizvodnje prirodne rakije u ukupnoj proizvodnji jakih alkoholnih pića se povećala sa 27 odsto u 2014. godini na 32 odsto u 2018. godini.

Najviše šljivovice proizvodi se u zapadnom delu Srbije i to od autohtonih sorti šljive požegače i crvene ranke, a u poslednje vreme i od čačanskih sorti.

U istočnoj Srbiji dominiraju specijalne rakije tipa travarice, nanovača, menta, dok se u Vojvodini sve više proizvode rakije od dunje i kajsije, kao i rakije od grožđa.

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/445818/Raste-izvoz-rakije-iz-Srbije

Nema bolje rakije od srpske, a za to je dokaz i popularni brend "Yebiga" koji je oduševio Amerikance i popularnog Bilija Goulda, basistu grupe Fejt no mor.Tvorac ove jedinstvene ljute kapljice je dugogodišnji stručnjak Ivan Urošević.

"Ono po čemu je Srbija itekako poznata u svetu je svakako šljivovica, a rakija "Yebiga" našla je put preko Atlantika do američkog tržišta. Saradnja sa Bilijem počela je pre dve i po godine na festivalu rakije u Beogradu", kaže za Rinu Ivan.Najpoznatija srpska rakija nastaje u selu Brezna, na planini Goč. Tradicija se prenosi sa kolena na koleno i destilerija "Tok" postala je nadaleko poznata, a sve je počelo kad se Ivanov otac Veroljub kao inženjer tehnologije jakih alkoholnih pića vratio na dedovinu i posadio šljive.

"Tradiciju smo nastavili brat i ja. Proizvodimo isključivo rakiju od šljive i to isključivo od čačanske rodne i čačanske lepotice, obe sorte stvorene su u Institu za voćarstvo u Čačku, jer je dokazano da se od njih stvaraju visokokvalitetne rakije. Destilat stoji 18 meseci u hrastovoj buradi", rekao je Ivan Urošević koji je i predsednik Upravnog odbora saveza proizvođača rakija, kojeg je osnovala Vlada Republike Srbije.

Inače, ova destilerija je pobedila na takmičenju za najbolju šljivovicu u srpskim zemljama 2018. godine sa najvišom mogućom ocenom (19,71 bodova), takođe i 2015. je bila na vrhu po oceni degustatora.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2020&mm=01&dd=13&nav_id=1641487

Savez proizvođača rakije Srbije na sednici Skupštine održanoj 27.12.2019. godine, u Beogradu, primio u članstvo nova Udruženja: Udruženje proizvođača rakije „Vojvodina“, Udruženje proizvođača rakije „Rasinskog okruga“, Udruženje proizvođača rakije „Beogradsko rakijsko udruženje“ i Udruženje proizvođača rakije "Južna Srbija“.
Savez proizvođača rakije Srbije je nastao inicijativom više Udruženja registrovanih proizvođača rakije radi ostvarivanja zajedničkih ciljeva i interesa u oblasti proizvodnje i promocije rakije i jakih alkoholnih pića, čiji se interesi inače ne bi mogli pojedinačno ostvariti.
Savez je nedavno izvršio regionalizaciju, gde je jedan od kriterijuma bio koncentracija proizvođača rakije u Srbiji po regionima.
Prema toj regionalizaciji „Rakijski regioni“ u Srbiji su: Vojvodina, Beograd, Šumadija i Pomoravlje, Zapadna Srbija, Južna Srbija, Istočna Srbija, Mačvansko-Kolubarski region, Moravičko-Raški, Rasinski i Kosovsko-Metohijski region.
Na ovaj način se povećava broj članova Saveza proizvođača rakije Srbije i ide dalje u osnivanje novih udruženja prema regionalnizaciji koja je određena Statutom Saveza.
Država je podržala formiranje Saveza, što je izazvalo veliko interesovanje proizvođača rakije da se učlane u regionalna udruženja koja će postati deo Saveza i na taj način doprineti razvoju rakije kao tradicionalnog srpskog pića.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Petar Horti, inženjer mašinstva, u slobodno vreme proizvodi odlične rakije i ovenčava ih zlatnim medaljama sa svakog takmičenja na kom se pojavi. Horti je dobar deo svog profesionalnog veka proveo u somborskom "Inpru", a sada sa sinom proizvodi i ugrađuje aluminijimsku i PVC stolariju, dok rakiju proizvodi u skladu sa enološkom naukom, piše novosadski "Dnevnik".

"Kvalitet se postiže pre svega primenom na nauci zasnovanih, najsavremenijih tehnologija, enzima i selekcionisanog kvasca", naizgled je jednostavan Hortijev recept za osvajanje medalja na takmičenjima najboljih proizvođača rakije.

Tu je naravno i ’ulazna sirovina’, odnosno kvalitet voća koje se koristi u proizvodnji destilata, jer ne preporučuju stručnjaci s naših fakulteta tek tako da u kominu treba da ide samo ono voće koje biste i u usta stavili, odnosno pojeli.Tako kaže Horti koji ima svoj voćnjak od 50 stabala dunje i 80 stabala viljamovke, voćki kod kojih je pretvaranje roda u u destilat možda i najzahtevniji koji može da savlada proizvođač rakije.

"Kada se koriste tradicionalni metodi dunja ne važi kao preterano izdašno voće, pa naši ljudi dodaju šećer, vodu... pa na kraju i uz najzdravije plodove rezultat bude sumnjivog kvaliteta. Ali primenom nauke i novih tehnologija dobija se lako od devet do 11 litara destilata od 100 kilograma ploda", naglašava Horti prednosti sticanja novih znanja u odnosu na vekovnu tradiciju.Ovaj Apatinac iskoristio je svoje iskustvo i u izgradnji stalnog kotla, obzidanog ciglom, za čije funkcionisanje koristi isključivo gas, ne bi li kontrolu temperature doveo do perfekcije, što je jedan od preduslova za dobijanje dobrog destilata.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/moj-biznis/apatinac-osvaja-medalje-od-100-kilograma-dunja-11-litara-rakije/pwk55n3

Voćna rakija Srbe Josijevića iz Jagodine najbolja je na čitavom Zapadnom Balkanu. Posle degustacije, iz Australije su naručili čak 20 hiljada litara.Ako je dunjevača Srbe Josijevića iz Jagodine još u, kako kaže ovaj domaćin, probnoj proizvodnji, pa je konzumiraju samo njegovi prijatelji, njegov nastup na Velesajmu u Zagrebu nije prošao nezapaženo.

Naprotiv, u konkurenciji 120 uzoraka rakija i likera s teritorije čitavog Zapadnog Balkana, "Dunja institucija" iz grada pod Belicom zaslužila je Veliku zlatnu medalju i proglašena je za najkvalitetniju."Dunjevaču proizvodim tek sedam godina, a žiri je činilo 20 stručnjaka iz Ljubljane, Zagreba, Sarajeva i Beograda. Istine radi, među voćnim rakijama su nagrađene još dve poreklom iz Srbije", ponosan je Josijević, i ne zaboravlja da pomene tehnologa Milana Vukovića.

Inače, odlikovana rakija iz Jagodine je, zahvaljujući Srbinim već pominjanim prijateljima, stigla čak do Buenos Ajresa, Kejptauna, Tokija, Hongkonga, Moskve, Melburna... pa raste tražnja iz svih delova sveta. Uzorak je, saznaju "Novosti", poslao i u Australiju, odakle su mu odmah naručili kontingent od 20.000 litara.

"Nažalost, još nisam u stanju da proizvedem toliku količinu, jer ne želim da se širim nauštrb kvaliteta. Ali, ne odustajem od namere da, čim bude okončan postupak registracije, dunjevaču plasiram na svetsko tržište. Po interesovanju, trenutno prednjače potencijalne mušterije iz Rusije i zapadnoevropskih zemalja", objašnjava Josijević koji rakiju peče od autohtone sorte koju gaji na dva i po hektara.

Lane je ubrao 50.000 kilograma dunje i proizveo oko 4.000 litara rakije, a ove godine je posed proširio za još hektar i po. Jer, njegov voćnjak o kojem brine agronom Milorad Stevanović je i svojevrsno ogledno dobro koje su dosad posetili i stručnjaci iz Albanije i Crne Gore, ne bi li saznali koje se agrotehničke mere primenjuju, pa njegove dunje ne napada čak ni veoma rasprostranjena bakterija ervinija.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2019&mm=12&dd=22&nav_id=1633781

Za proizvođače rakije iz regiona potiska varoš Senta postala je nazaobilazna tačka, u kojoj se proverava kvalitet žestine iz kazana poljoprivrednih proizvođača, malih pecara i destilerija.Tako bilo i na međunarodnom “Nikoljdanskom festivalu rakije” koji je priređen 19.put, uz rekordan broj uzoraka, najprestižniji je festival rakije u Srbiji i jedan od prestižnijih u regionu. Manifestaciju “Senćanski dani poljoprivrede” koja je velika promocija lokalnih poljoprivrendih, prehrambenih i zanatskih proizvoda otvorio je predsednik senćanske opštine Rudolf Cegledi, a u ime organizatora učesnike je pozdravio predsednik udruženja poljoprivrednika Sente Ferenc Šoti.

Delikatan zadatak imao je međunarodni žiri jer je za degustiranje i ocenjivanje pristiglo 692 uzoraka rakije 212 proizvođača. Na ovaj impozantni samit slile su se rakije raznih fela iz Srbije, odnosno velikog broja vojvođanskih mesta, Mađarske, Rumunije, Slovačke, Slovenije i Ukrajine. Konkurencija je bila najžešća među kajsijevačama i šljivovicama gde je bilo preko stotinu uzoraka, ali nisu se dale ni dunjevače, viljamovke, kruškovače, lozovače, višnjevače, trešnjevače i druge kapljice iz ovogodišnje produkcije, kao i rakije koje su imale kade da odleže u buradima ili drugim prikladnim posudama.

- Kvalitet rakije je bio izuzetno dobar pa su šampionski pehari dodeljeni u 14 kategorija, u kojima je bilo najviše uzoraka. Žiri je ocenjivao čak 33 vrste rakije i destilata. Zlatne, srebrne i bronzane medalje zaslužilo je dve trećine rakija, ili njih 466 tako da ova priznanja zaslužilo je 170 proizvođača, a njih 42 su se morali zadovoljiti samo zahvalnicama. Može se reći da je ova godina bila veoma dobra za proizvodnju prirodnih domaćih voćnih rakija, pa je veći broj uzoraka od strane žirija ocenjen sa maksimalnih 20 bodova, a kada je došao red da se odredi apsolutno najbolja rakija, za kraljicu među ovogodišnjim rakijama izborila se viljamovka - raportirao je glavni organizator “Nikoljdanskog festivala rakije” Mikloš Nađ, inače predvodnik Prvog reda vitezova rakije u Srbiji “Sveti Nikola”, koji je osnovan u Senti.

Za izuzetno dobru viljamovku pehar za apsolutno najbolju rakiju “Nikoljdanskog festivala rakije” pripao je Šandoru Kohanecu iz Temerina, koji je razumljivo poneo i šampionski pehar u kategoriji viljamovki.

- Svo voće ove jeseni je bio kvalitetno, naročito kruška viljamovka koja je dala najbolju kapljicu. Jedino mi je ove sezone podbacila kajsijevača, bar u našoj pecari, možda zbog obilnog roda i kišovitog vremena pa kajsije nisu imale dovoljno slasti. Pečem sedam-osam vrsta voćnih rakija od voća koje kupujem. Voćnjaka smo se otarasili jer imamo registrovanu uslužnu pecaru, pa nismo mogli sve da postižemo. Rakiju vredi peći, od toga živimo - kaže Kohanec.Šampionske pehare po kategorijama osvojili su Marta Dudaš iz Bačke Topole za dunjevaču, Žolt Ovari iz Šupljaka za jabukovaču, Laslo Guljaš iz Stare Moravice za kajsijevaču, Emil Poljak iz Ostojićeva za kruškovaču, Zoran Varađanin iz Bajmoka za komovicu, Velibor Brajović iz Crvenke za šljivovicu. Šampionske pehare osvojili su i gosti iz Mađarske Mihalj Apro iz Čanjteleka za breskovaču, Atila Nađ iz Đermelja za lozovaču, Arpad Farkaš iz Šandorfalve za trešnjevaču i mešanu voćnu rakiju, Šandor Sabo iz Jaskišera za višnjevaču, za rakiju od zove pehar je pripao Ferenc Hatoš-Sekanderu iz Senteša. Među uzorcima odležalih rakija najbolje se pokazala i zavredila je šampionski pehar šljivovica Joce Botoškog iz Kaća.

- Rakije jabukovače i šljivovice su najbolje kada odležavaju i sazrevaju u hrastovim buradima, a ta fuzija aroma, mirisa i svega ostalog što nosi hrastovina jako je bitna. Pre svega bitno je da je burad od planinske hrastovine i iz zanatske izrade. Buradi mora biti zrela i važna je njihova trogodišnja priprema pre nego što se u njih rakija stavi na odležavanje, da bi dobila fine arome od hrastovine koja ima oko 12 osnovnih mirisa i što rakija duže odležava time dobija više na kvalitetu. Drvo je porozno i alkohol polako isparava, ali rakija za razliku od vina voli da je u dodiru sa kiseonikom - objašnjava Joca Botoški.

Botoški napominje da se kod nas pokazalo da šljivovica bogom dana za sazrevanje u hrastovim buradima i posle zrenja od pet godina je vrhunska rakija koja je u kategoriji sa najboljim francuskim konjakom. Na drugoj strani delikatesne mirisne rakije kao što su kajsijevača, višnjevača, trešnjevača, breskovača, koje se cene zbog karakterističnh mirisa, moraju da ostanu “bele” i odležavaju u staklenim ili prohromskim posudama, jer bi izgubile svoje voćne mirise zbog hrastovine. Od delikatesnih mirisnih voćnih rakija jedino dunjevača može kraće vreme da odleži u hrastovom buretu.

Za najboljeg proizvođača rakije iz Srbije proglašen je Ištvan Bilicki iz Sente, koji je učestvovao sa 21 uzorak i osvojio 18 medalja, a ovo priznanje na senćanskom festivalu je osvajao već 12 puta.

- Osvojenih pet zlatnih, osam srebrnih i pet bronzanih medalja lep je uspeh, u sezoni kojom nisam baš zadovoljan. Bilo je perioda sa jako velikim vrućinama, pa se voće skoro osušilo tako da nije imalo arome ni dovoljno slasti. Doduše, godina je bila jako rodna, čak su se na momente lomile i grane, ali kvalitet plodova je bio slabiji - iako ponosan na novi uspeh, ukazao je na proizvođačke nevolje Ištvan Bilicki.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/kotrlane-ravnicom-vilamovka-iz-temerina-sampionska-kaplica-15-12-2019

Manifestacija „Senćanski dani poljoprivrede” održava se ovog vikenda u sportskoj hali u Narodnoj bašti, gde će se predstaviti zanatski, poljoprivredni i prehrambeni proizvodi.Od 10 sati na okupu će biti učesnici 19. međunarodnog „Nikoljdanskog festivala rakije”, za koji je pristigao rekordan broj od 692 uzorka domaće prirodne rakije i destilata iz pecara individualnih proizvođača i registrovanih destilerija. Najboljima će biti uručena priznanja, a posetioci će moći da degustiraju dobru kapljicu.

Glavni organizator „Nikoljdanskog festivala rakije” Mikloš Nađ kaže da je uzorke rakije dostavilo 212 proizvođača, ovdašnjih, ali iz Mađarske, Rumunije, Ukrajine i Slovenije. Žiri je već ocenio uzorke a rezultati se čuvaju da budu saopšteni u subotu.

- Žiri je ocenjivao čak 33 vrste rakije, a najviše je bilo uzoraka kajsijevače - 111 i šljivovice 106, ali značajnije su bile zastupljene viljamovke, dunjevače, višnjevače, lozovače, ali je bilo i dudovače, pa rakije od crene ribizle, malina, jagoda, paradajza, krastavaca, cvekle i drugih. Veći broj uzoraka dobio je maksimalnih 20 bodova, a najbolji utisak ostavila je jedna viljamovka, šampionska rakija festivala - saopštio je Mikloš Nađ.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/vojvodina/dani-poloprivrede-i-festival-rakije-u-senti-13-12-2019

Profesor Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu Ninoslav Nikićević ima nadimak “doktor za šljivovicu”, jer je doktorirao na aromatičnim sastojcima šljive požegače i rakije šljivovice proizvedene od istoimene sorte. Ceo svoj radni vek proveo je izučavajući “žestinu”, a jedan je od najuglednijih i najtraženijih stručnjaka u Evropi u ovoj branši. Otkrio nam je kako i kada je najbolje piti rakiju, kao i u kojim količinama.

Ekipa N1 je razgovarala sa njim neposredno nakon dolaska iz Zagreba, gde su se po prvi put na međunarodnom Sajmu poljoprivrede ocenjivale rakije iz čitavog regiona, a on je bio član Međunarodne komisije za senzorno ocenjivanje kvaliteta jakih alkohonih pića. Pretpostavljate - prvo mesto je osvojila rakija šljivovica iz Srbije.

Profesor Nikićević pojašnjava da pri ocenjivanju, uvek dva puta miriše proizvod, dva puta ga stavlja u usta, a ukoliko je mnogo staro i dobro piće, onda mora malo da ga, po pravilu, proguta. Iako ovaj posao radi nekoliko decenija, kaže da se opio svega nekoliko puta u životu, a poslednji put se to desilo 1972. ili 1973. godine, i to ne od pića koja će proučavati ceo svoj radni vek, već od – piva i vina!

"Ove godine, krajem marta, održao sam plenarno predavanje na prvoj Evropskoj konferenciji o voćnim destilatima, koje je organizovano u Puli, gde sam i predložio da se u Hrvatskoj organizuje ocenjivanje kvaliteta voćnih destilata, jer su oni poznati po vinima, dok sa voćnim destilatima malo ‘kaskaju’. I poslušali su, organizovali su ocenjivanje senzorskog kvaliteta rakije na njihovom ovogodišnjem čuvenom jesenjem Zagrebačkom velesajmu”, kaže Nikićević.Na pitanje kako se ne opije od tolike količine rakije koju testira popoljoprivrednim sajmovima i drugim manifestacijama, on odgovara da se većina uzoraka ispljune, a da se gutaju samo gorka pića.

"Broj dozvoljenih uzoraka dnevno u Evropskoj uniji za testiranje je 35 do 40. Shodno tome, da mi nismo još uvek član EU, u zavisnosti od organizatora, ocenjujemo i do 100, pa i preko tog broja uzoraka. Rekord je bio nedavnih 163 uzoraka, za 10 sati ocenjivanja. To je veoma naporno. Samo od početka ove godine sam imao 2.450 uzoraka na 16 ocenjivanja. Mi za vreme i nakon testiranja uzoraka imamo vreme za pauzu, za odmor i za neutralisanje čula. Pošto ne gutamo, imamo kofu sa strugotinama, gde pljuckamo uzorke. Za neutralisanje čula imamo mineralnu vodu, običnu vodu i mleko. Mleko ne sme da ima preko 1,5 procenata mlečne masti", objašnjava Nikićević način svog rada.

Ocenjuju se osnovni parametri kvaliteta, boja, bistrina, tipičnost, miris i ukus. Uzorci se članovima komisije prezentiraju pod šiframa gde se ne zna vlasnik uzorka, a po jednom uzorku ima 2 do 3 minuta za testiranje. kada se završi testiranje, usta se ispiraju mineralnom vodom.On ističe da što se tiče šljivovih i ostalih voćnih rakia, Srbija prednjači u svetu, takao da su stručnjaci iz naše zemlje iz ove oblasti mešu vodećima. Na pitanje kako se zove njegova profesija, znajući da su enolozi stručnjaci za vino, on uz osmeh pojašnjava da za jaka alkoholna pića ne postoji naziv, kao i da ne preporučuje nikome da bude zaljubljenik u jaka alkoholna pića s obzirom na visoku koncentracija etanola.

"U prepečenici je četiri puta više alkohola nego u vinu, a sedam do devet puta više nego u pivu. Preporučujem i onima koji vole jaka alkoholna pića, da ne konzumiraju ona koja imaju preko 45 volumnih procenata, (stepeni), jer treba čuvati jetru i želudac, svoj organizam i svoje zdravlje. Nigde nećete u zvaničnom "fri šopu" naći konjak preko 40 volumnih procenata. I viskiji su 42, 43, a Škoti piju sa 40 volumnih procenata jačine. Samo dunjevača, breskovača, šljivovica, lozovača i komovica "trpe" i do 45 volumnih procenata”, upozorava Nikićević. Sagovornik N1 tvrdi da je šljiva prepečenica iz Srbije, kao i sa celog Balkanskog poluostrva, definitivno jedno od tri najsavršenijih jakih alkoholnih pića.

"Izdvojio bih svakako i francuski konjak i određene tipove škotskih malt viskija. Tu je i kalvados, specifični čuveni jabukov konjak, proizveden od jabukovog vina, kao i armanjak koji je takođe veoma kvalitetan", navodi Nikićević.

On kaže da je jedan od prvih jačih brendova kod nas, nakon rasta privrede polovinom prošlog veka, čuveni vinjak "Rubin".

"Glavni procvat ovde bio je posle Drugog svetskog rata. Poznata firma 'Rubin' je 1955. godine od viška vina proizvela tada prvi, a danas čuveni i legendarni 'Vinjak'. To je prvo poznato piće koje je brendirano kod nas", kaže Nikićević i dodaje da se od tada do sada, zahvaljujući tehnologiji napredovalo, pa tako danas imamo neke od reprezentativnih pića koji su na istom nivou kao i najpoznatija svetski brendovi.

"Što se tiče kvaliteta, ukoliko pričamo o kvalitetu šljivovih prepečenica iz domaće radinosti, kojih ima malo na tržištu, ima vrlo korektnih uzoraka i vrlo kvalitetnih. Ima i proizvođača koji imaju kvalitet prepečenica koji može da se meri sa svakim francuskim konjakom i škotskim malt viskijem. Ukoliko pričamo o rakijama koje se mogu naći na tržištu kod nas, ima korektnih primeraka, ali se ponekad ne vidi računa o senzornom kvalitetu, pa se mogu naći i veštačke arome i dodatak šećera. Ja prepoznajem takve rakije sa preko jednog procenta šećera zahvaljujući znanju i dugogodišnjem iskustvu", kaže Nikićević.Voćne rakije i sva jaka alkoholna pića dele se na aperitivna, dižestivna i postoje "all day" pića.

"Sedamdeset pet do osamdeset odsto pića koja se proizvode danas na zemlji su dižestivi, piju se posle oborka. U toku jela može pivo, može vino, belo, roze ili crveno. Samo gorko se pije pre jela. Stara pića se konzumiraju kao dižestivi, odnosno šljivovice, viskiji, konjaci, kalvadosi, neki tipovi tekile i rumovi idu posle jela uz odgovarajuću pitu. Pošto je kod nas najpopularnija stara šljivova prepečenica, reći ću da bude jasnije - ona se konzumira na pun, mastan želudac, uz sitne kolače i pitu sa suvim šljivama. Kod nas najčešće ljudi greše što uzmu čašicu, ili dve i onda naprave veliku pauzu do ručka. To ne treba raditi. Odmah po uzimanju aperitiva, dva ili tri minuta kasnije, treba sesti za sto i konzumirati hranu", objašnjava Nikićević.On napominje da ljudi često greše na svim poljima prilikom proizvodnje rakije, ali da se veoma često dešava da izaberu pogrešan način za čuvanje i skladištenje, nakon završene destilacije. Kaže da je najbolje čuvati rakiju u hrastovom buretu, a da postoje brojni primeri kako proizvođači stavljanjem raznih stvari znaju da umanje kvalitet rakije.

"Ovde za šljivu prepečenicu svašta rade. I svašta dodaju. Razne daščice dodaju u flašu kako bi dobila boju, a to je veoma loše, i to odmah prepoznam. Jaka alkoholna pića moraju od hrastovog bureta da dobiju boju, a ne od daščica ili raznih ekstrakta", ističe on.

Kao glavni problem naše zemlje i svih naših proizvođača, on navodi činjenicu da naša šljivovica i ostala jaka alkoholna pića nisu zaštićena na međunarodnom nivou, tj nije zaštićena trehnologija proizvodnje."Ta šljivova prepečenica je trebalo da se zaštićuje još za vreme vladavine pokojnog Josipa Broza Tita, 50-tih I 60-tih godina prošlog veka. Vidite kolike su godine prošle, a još nije zaštićena. Mnoge zemlje iz EU imaju svoju vrstu šljivovice, koju su zaštitili, a mi još nismo", rekao je on.I pored ogromne količine alkohola sa kojim se zbog posla susreo, on je veliki protivnik preteranog uživanja u njemu, kao i zavisnosti od alkohola.

"Zaista mi je neprijatno kada vidim pijanog čoveka, a još neprijatnije kada vidim pijanu ženu, to ne bih savetovao nikome, jer piće je pre svega sredstvo za uživanje. Uzeti malo i uživati. I još jedna napomena, kada se pije - ne vozi se, kada se vozi - ne pije se", zaključuje profesor Nikićević.

Izvor:http://rs.n1info.com/Lifestyle/a549520/Doktor-za-sljivovicu-Ninoslav-Nikicevic.html

Regionalna asocijacija proizvođača rakije „Šumadijska rakija“ organizuje prvi Šumadijski festival rakije, koji će biti održan 5. decembra u hotelu „Kragujevac“.

Manifestacija se organizuje u saradnji sa Privrednom komorom, Centrom za poljoprivredu i ruralni razvoj, Regionalnom agencijom za ekonomski razvoj i Gradskom turističkom organizacijom Kragujevac.

Cilj Šumadijskog festivala rakije je, da na jednom mestu okupi i predstavi proizvođače voćnih rakija iz cele Srbije, kao i da se registrovani proizvođači jakih alkoholnih pića predstave potencijalno novim kupcima, pre svega Horeka sektoru, veletrgovinama, specijalizovanim prodavnicama pića i građanima.

Za prvi festival rakije, prijavilo se 35 izlagača sa teritorije cele Srbije.

Privredna komora Kragujevac pružila je podršku Regionalnoj asocijaciji proizvođača rakije za celokupan projekat.

U prvih devet meseci, izvoz alkoholnih pića iz Šumadije beleži dobitak od 814 hiljada evra, što znači, da će do kraja godine dostići i milion, istakao je Predrag Lučić, direktor Regionalne privredne komore Kragujevac.

Prvi Šumadijski festival rakije biće održan kao jednodnevna manifestacija 5. decembra u hotelu „Kragujevac“ od 10 do 20 časova.

Izvor:http://rtk.co.rs/prvi-festival-sumadijske-rakije/

Na sajmu smo sreli Savu Žmurić iz Ralje kod Spota koji se već prvog dana manifestacije zakitio diplomom za najlepši štand u okviru nastupa beogradskih poljoprivrednika. On se odlučio za uzgajanje dunje jer Šumadija ima pogodno tlo za ovu voćku. „Naša dunja redovno i dobro rađa, izuzetno lepo miriše, ima i dovoljne količine šećera“ kaže Sava.

Kada je reč o zaštiti bilja dunja nije preterano zahtevna, jedina bolest koja može da pravi poblem je Ervinija ali Sava kaže da do sada nije imao problema. On dunju gaji na tri hektara, od čega je polovina u petoj a druga u trećoj godini.  Sa prinosom je zadovoljan i naglašava da pun rod stiže tek u desetoj godini. „U zasadu koji je u petoj godini od sadnje imali smo prinos deset tona po hektaru a kada bude pun rod očekujemo preko četrdeset tona“ dodaje Sava. Kada je u pitanju sortiment Sava se odlučio za leskovačku dunju ali pošto ona nije samooplodna potrebno je imati sortu oprašivača, u ovom slučaju to je vranjska dunja i zastupljena je sa 10% u zasadu. Kada je u pitanju nabavka sadnog materijala sve je nabavio od Dejana Mutavčića iz Velike Drenove i izuzetno je zadovoljan kvalitetom sadnog materijala. Razmak sadnje koji je primenio je 4x5 metara. „Moglo je i malo manje, odnosno zbijenije, ali sam ipak odlučio ovako zbog bolje osvetljenosti biljke“. Što se tiče rezidbe ne preporučuje se zelena rezidba jer to može loše uticati na rod naredne godine tako da više ima posla oko rezidbe u proleće. Najznačajnije što treba postići rezidbom je dobra osunčanost krošnje. Za sada postižu sve sami da urade ali za dve godine kada voćke budu još porasle biće potrebe da se angažuje dodatna radna snaga.

Imajući u vidu da je rod još uvek relativno mali sve količine prerađevina koje proizvede prodaje kod kuće ili direktno kupcima. Za sada ima proizvodnju slatkog  i rakiju od dunja. U planu je proizvodnja za inostranstvo i nabavka savremenog kazana za destilaciju. „Dunja je voćka koja nema šećera kao ostale. Postupak nije značajno različit, mora da se melje i da joj se doda malo vode i šećera kako bi se pokrenuo proces fermentacije. Izuzetno je važno čuvati kominu na određenoj temperaturi. Neko ubacuje kvasce i neke druge dodatke, ja ne, samo 3% šećera i vodu. Kazan za rakiju trenutno iznajmljuje ali planira da ga kupi. Odlučio se za kazan koji može da odvaja etil i nus supstance tako da se dobija rakija koja je prijatnog ukusa i mirisa, jačine od 40 do 45 stepeni. Iako jedan od većih zasada dunje u Srbiji porodica Žmurić je sve sama podigla bez podsticaja a od grada Beograda su dobili ove godine sredstva za nabavku automizera. Kada su u pitanju planovi za naredni period podićiće još jedan hektar dunje a planiraju i podizanje zasada kajsije tako da će ponuditi tržištu džem i slatko od dunje i kajsije i njihove rakije. Čista rakija od dunje  na tržištu košta 2000 dinara. Godišnje proizvede 300 litara rakije tako da očekuje 2021. godine količine sa kojima će moći da izađe na tržište.

 

Za podizanje jednog hektara potrebno je oko 5000 evra ako se ima u vidu da je 1,5 evra sadnica dunje i da ih je potrebno oko 550 komada za jedan hektar. Pre sadnjer je potrebno izvršiti pripremu zemljišta na osnovu urađene analize i sadnice zaštiti od štetočina. Nije neophodno imati navodnjavanje. Od redovnih mera je potrebno đubrenje u jesen, mpk đubrivom 6:12:24 i u maju ureu. U vreme zrenja plodova se zaliva vučenom cisternom.a

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јануар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31