Jagode ne sadrže veliku količinu šećera (tek 4–7 %), ali daju rakiju raskošne arome. Jagode i kupine čiji su plodovi podložni plesni, treba brati u fazi blage nedozrelosti, te tako sačuvati dragocene kiseline. Samo zdrave izmuljane plodove, bez peteljki, uz dodatak selekcionisanog kvasca i 10–20 % natrijum-sulfata treba odložiti na vrenje, na temperaturi oko 22˚C. Potpunu prevrelost kljuka konstatujemo kada se širomerom utvrdi vrednost 6–12 °C (mereno vagom po Ekslu).

Laganu destilaciju treba obaviti odmah po utvrđivanju prevrelosti kako se ne bi izgubile karakteristične arome, koje lako iščile. Na isti ili sličan način, peku se i rakije od drugih šumskih plodova: šipurka, drenjine, gloga. U krajevima u kojima ovi plodovi uspevaju od davnina, dobro je poznata tehnologija proizvodnje ovih posebnih voćnih rakija.

 

Lekovito bilje u vinu i rakiji 

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/tehnologija-prerade/item/3305-lekovito-bilje-u-vinu-i-rakiji

 

RAKIJA S LINCUROM

Lincura je jedna od naših najvažnijih planinskih lekovitih biljaka, koja ima široku primenu i u industriji gorkih alkoholnih pića, farmaceutskoj industriji, i kao narodni lek. Sama, ili u smeši sa drugim lekovitim biljem sličnog dejstva, lincura se najčešće stavlja u rakiju i koristi kao lek protiv stomačnih tegoba, pomaže pri pražnjenju žučne kese, kao i obloga kod upale vena na nogama. Koren lincure se može i koristiti za čaj protiv kašlja i groznice, dijareje, za posipanje rana i jačanje organizma. Lincura je vrlo gorka, ali nije škodljiva poput mnogih gorkih biljaka. Rakija sa dodatkom gorkog, neotrovnog korena lincure, ubraja se u red najboljih, najcenjenijih i najtraženijih lekovitih rakija u našoj narodnoj medicini. Pravi se tako što se 50 grama samlevenog korena lincure ili isečenog na sitne kolutove prelije litrom rakije. Boca se dobro zatvori i ostavi da stoji 7-10 dana, uz svakodnevno mućkanje.

 

RAKIJA SA MEŠAVINOM BILJA

Za spravljanje rakije potrebno je:
* 30 g zrna anisa,
* 8 g kore cimeta,
* 8 g karanfilića,
* 8 g ulja,
* 875 g rakije (sa 30-40 % alkohola).
Sve ovo treba držati oko 8 dana u dobro zatvorenoj tegli, a zatim procediti i flaširati. Dobijenom tečnošću, uz dodatak mlake vode, povremeno ispirati usta.

 

ORAHOVAČA

U litar dobre lozovače ili šljivovice, jačine 19 gradi staviti 7-8 zelenih oraha, koji sadrže veliku količinu vitamina C (čak do1.800 mg), fenolnih jedinjenja i vitamina. Dodati 150 g šećera (još bolje meda), trećinu kore limuna i trećinu štapića vanile. Bocu zatvoriti i ostaviti na suncu 40 dana. Potom procediti i orahovaču naliti u flaše.


RAKIJA SA CIMETOM

100 g dobro isitnjene cimetove kore preliti litrom dobre rakije, najbolje šljivovice. Sipati u flašu, dobro je zatvoriti i ostaviti da odstoji deset dana. Nakon toga, rakija se procedi i pije tri puta dnevno pre jela, po 20-30 kapi.

 

RAKIJA SA POLENOM I PROPOLISOM 

20 g isitnjenog lista pelena pomešati sa 10 g izmrvljenog propolisa. Mešavinu preliti sa 200 ml ljute rakije. Ostaviti da odstoji dva dana uz povremeno mućkanje. Mešavinu preliti litrom belog vina i sve zajedno ostaviti da dobro zatvoreno odstoji 15 dana. Nakon toga rakiju procediti, sipati u flaše i dobro zatvoriti. Pije se po 1-2 supene kašike pre jela.


LOZOVACA SA LADOLEŽOM 

100 g svežeg korena ladoleža potopi se u litar lozovače. Dobro zatvoreno ostaviti da odstoji sedam dana. Nakon toga se procedi i sipa u flašu, koju treba dobro zatvoriti. Uzima se dnevno po 1-2 kašičice razmućene u šoljici čaja od sleza.

 

Praktični saveti za negovanje buradi za čuvanje rakije 

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/tehnologija-prerade/item/3255-prakticni-saveti-za-negovanje-buradi-za-cuvanje-rakije

 

Rakije od kajsije i breskve su rakije najfinijih aroma i odlikuju se posebnom mekoćom. Nastaju od iskoštičenog i prevrelog voća destilisanog u bakarnom kazanu. Zahvaljujući svojoj veoma neobičnoj aromi i kvalitetu čašica, ovih rakija pre podne budi sva čula bolje od bilo kog leka ili preparata. Za spravljanje rakije od bresaka i kajsija koriste se uglavnom plodovi koji zbog lošijeg izgleda nemaju komercijalni značaj, tj. ne mogu se prodati i koristiti u svežem ili prerađenom obliku.

Tehnološki postupak:

- berba zrelih ili prezrelih plodova,
- muljanje plodova, po potrebi i odvajanje koštice,
- alkoholno vrenje plodova u zatvorenim sudovima,
- destilacija prevrelog kljuka
- odležavanje i formiranje rakije.

U našoj zemlji rakija se proizvodi od sorte kečkemetska ruža i mađarska najbolja, uglavnom u Vojvodini. Sorta mađarska najbolja sazreva početkom jula i u punoj zrelosti, osnovna boja joj se menja u intenzivno žutu, sa dopunskom tamnocrvenom bojom. Mezokarp (meso) poprima tamnonarandžastu boju i u punoj zrelosti je mek i aromantičan. Rakija treba da sadrži 45–50 Vol.% alkohola, jer tada ima pun ukus, harmonična je i pitka, sa izraženom aromom vrste.

Berbu plodova kajsija i bresaka treba obaviti kada se nalaze u punoj zrelosti, ili kada su delimično prezreli. Naročito kajsije u prezrelom stanju imaju vema izraženu aromu. Od njih se dobijaju kajsijevače veoma fine i aromatične. Kajsija je dosta skupa i deficitarna, pa se dobro plasira na tržištu. Plodovi ubrani u punoj zrelosti ili nešto ranije, kada su još relativno čvrsti, koriste se za preradu u džem ili kompot. Stoga se u domaćinstvima za spravljanje kajsijevače koriste uglavnom plodovi sakupljani ispod stabla. To su prezreli plodovi koji sadrže maksimalnu količinu šećera i veoma su aromatični.

Muljanje kajsija i bresaka vrši se po potrebi, jer se ukoliko su prezrele, muljaju pod dejstvom sopstvene težine prilikom stavljanja u sudove za vrenje. Ukoliko se obavlja muljanje, to treba činiti muljačom kod koje su valjci obloženi gumom i razmaknuti toliko da se prilikom muljanja koštica ostane neoštećena. Po mogućstvu koštice bi trebalo odvojiti potpuno ili bar delimično, a ukoliko se to ne učini, destilaciju prevrelog kljuka treba obaviti što pre kako se iz koštice, dužim stajanjem, ne bi izdvojilo mnogo sastojaka koji daju miris gorkog badema.

Alkoholno vrenje kljuka breskve ili kajsije treba izvoditi u zatvorenim sudovima, kako se ne bi gubila aroma i alkohol, i da rakija ne bi imala više kiselina. Za previranje u obzir dolaze drvene kace sa poklopcem i vranjem za vrenje ili gumenim crevom uronjenim u sud sa vodom, plastična burad raznih dimenzija, drvena burad zatvorena vranjem za vrenje ili vatom, kao i burad bez jednog danceta, pokrivena polietilenskom folijom i labavo vezana kanapom.

Kljuku bresaka i kajsija treba dodati sumpornu kiselinu u istoj količini i na isti način kao i kljuku od trešanja. Sumporna kiselina sprečava razvoj štetnih mikroorganizama koji tokom vrenja stvaraju materije lošeg mirisa, a tokom destilacije prelaze u rakiju i znatno joj umanjuju kvalitet. Kada je alkoholno vrenje završeno, treba što pre obaviti destilaciju prevrelog kljuka, jer dužim stajanjem gubi kvalitet.

Ukoliko su kajsije prezrele ili smežurane, preporučuje se dodavanje izvesne količine vode kljuku (da se dobije ređa masa) pre vrenja, kako bi se ono nesmetano odvijalo.

 

Da li znate kako se pravi rakija od breskve?

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/tehnologija-prerade/item/3288-da-li-znate-kako-se-pravi-rakija-od-breskve

 

Oko 7–10 % godišnjeg roda bresaka, koji se uglavnom ne iskoristi, primenom dobre tehnologije može se dobiti visokocenjena delikatesna rakija breskovača. Nisu sve sorte bresaka pojednako pogodne za preradu u rakiju: prednost imaju pozne sorte Blake. J. H. Hale i Redskin, a interesantne su i sorte Sunhigh, Redheaven i Rio Oso Gem.

Pozne sorte bresaka preporučuju se za preradu u rakiju, pre svega, zbog intenzivnije arome koju prenose na rakiju, sadrže i više šećera, a samim tim daju i više rakije, što je veoma važno sa stanovišta ekonomičnosti. Najmanja količina rakije breskovače jačine 50 Vol.% od 100 kg plodova dobija se od sorte Triumph – 7,52 litra, a najviše od 100 kg sorte Blake - 10,8 litara.

Najbolja bresakovača dobija se mešanjem više sorti, ili ukoliko se odvojeno prerađuju zbog različitog vremena sazrevanja, tada se preporučuje mešanje (kupažiranje) dobijenih rakija. Breskovača treba da sadrži najmanje 45 Vol.% alkohola, jer su tada njen ukus i miris najizraženiji i najfiniji. Breskovače jačine ispod 45 Vol.% otužne su i neharmoničnog ukusa i mirisa.

 

Rakija od jabuke - tehnologija proizvodnje i saveti

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/tehnologija-prerade/item/3276-rakija-od-jabuke-tehnologija-proizvodnje-i-saveti

 

Tehnološki postupak spravljanja rakije od jabuka obuhvata sledeće operacije:
– pranje plodova – usitnjavanje ili muljanje;
– alkoholnu fermentaciju (vrenje) voćnog kljuka;
– destilaciju (pečenje) prevrelog jabučnog kljuka;
– odležavanje jabukovače u hrastovim buradima i finalizacija.

Pranje plodova - ukoliko su jabuke uprljane, najpre ih treba oprati vodom, kako bi se uklonile mehaničke nečistoće koje mogu da daju strani miris budućoj rakiji. Pečenjem se, takođe, otklanjaju i štetni mikroorganizmi (bakterije i divlji kvasci) koji bi mogli vrenje voćnog kljuka da usmere u pogrešnom pravcu, ili, čak, da prouzrokuju njegovo kvarenje. Usitnjavanje ili muljanje. Bilo bi pogrešno cele plodove staviti u sud za vrenje, budući da bi sporo otpuštali sok, usled čega bi i alkoholno vrenje bilo veoma sporo, a šećer u jabukama ne bi u potpunosti prevreo.

Jabuke se muljaju specijalnim muljačima sa valjcima namenjenim za voće ili pomoću drvenog malja. Ukoliko je dobijeni kljuk jabuke suv, može mu se dodati nešto vode, kako bi se preveo u stanje žitke kaše. Dodavanjem vode može da se reguliše temperatura jabučnog kljuka pre vrenja (da se povisi ili snizi). Natrule i meke jabuke ne treba muljati, jer se one potpuno izgnječe pod dejstvom sopstvene težine prilikom stavljanja u sud za vrenje.


Alkoholno vrenje jabučnog kljuka - kljuk dobijen nakon muljanja jabuka stavlja se u sudove u kojima će previrati. Sudovi su različitih dimenzija i od različitog materijala: drvene kace, drvena burad sa kojih je uklonjeno jedno dance, plastična burad raznih dimenzija od polietilena ili ojačanog poliestera. Sudovi ne smeju potpuno da se napune, jer bi u toku vrenja kljuk mogao da prekipi.

Važno je napomenuti da vrenje mora da se obavlja u zatvorenom sudu. Ukoliko se vrenje obavlja u buretu, na otvor se postavlja vranj za vrenje, izgrađen od pečene gline, stakla, plastike. U njih se naliva voda kojoj je dodat vinobran (na 1 dl vode rastvori se 10 mg vinobrana). Njihova funkcija je da ispuštaju ugljen- dioksid, koji se oslobađa tokom vrenja, i sprečavaju kontakt kljuka s vazduhom, sirćetnim mušicama i raznim štetnim mikroorganizmima koji se nalaze u vazduhu.

Na taj način se sprečava i gubitak alkohola isparavanjem. Ukoliko se vrenje kljuka obavlja u kacama ili buradima, moraju se zatvoriti vezivanjem polietilenske folije preko otvora. Na plastičnu burad navrću se poklopci samo ovlaš kako bi ugljen-dioksid, koji se stvara tokom vrenja, mogao da izlazi iz suda. Kljuk se u toku vrenja 1–2 puta dnevno (pogotovo u početku vrenja) promeša, kako bi vrenje bilo ravnomerno u celokupnoj masi i kako bi se sprečilo razvijanje štetnih bakterija sirćetne kiseline. Ovo mešanje nije neophodno, ali je veoma korisno.

Voće je veoma siromašno azotnim jedinjenjima koja predstavljaju važno hranivo za kvasce, koji tokom alkoholne fermentacije kljuka transformiše šećer u alkohol (etil-alkohol) i ugljen-dioksid. Zbog toga se preporučuje da se na 100 kg kljuka doda 40 g amonijum-sulfata ili 40 g amonijum-hidrogenfosfata.

Tri faze alkoholne fermentacije kljuka:
1. početak vrenja,
2. burno (glavno) vrenje
3. doviranje (tiho vrenje).

U početnoj fazi kvasac počinje da se razmnožava i oslobađa se veoma mala količina ugljen-dioksida, i stvara se mala količina alkohola. U toku burnog vrenja alkohol se stvara u znatnoj meri i oslobađa se intenzivno ugljen-dioksid, usled čega se uzdižu čvrsti delovi kljuka u vidu klobuka, a često se stvara i pena. U ovoj fazi oslobađa se i toplota, što doprinosi rastu temperature kljuka. U fazi doviranja sam proces protiče sporije zbog tihog previranja male količine šećera koji se još nalazi u kljuku, usled čega se oslobađaju i male količine ugljen-dioksida. U ovoj fazi, ukoliko je na sudu za vrenje postavljen vranj, ne pokazuje se oslobađanje mehurića ugljen-dioksida.

Ukoliko se ne zna sadržaj kiselina u kljuku ili se ne može odrediti, tada se može pripremiti kaša kalcijum-karbonata u vodi i dodati kljuku uz mešanje sve dok se oslobađaju mehurići ugljen-dioksida. Kada penušanje i izdvajanje ugljen-dioksida prestane, tada su sve kiseline kljuka neutralisane.

Nakon neutralisanja kiselina, kljuk je veoma podložan kvarenju, pa vrenje zato treba obaviti pri nižim temperaturama (oko 20 °C) i odmah po njegovom završetku pristupiti destilaciji.

Pošto se ustanovi da je vrenje kljuka završeno, potrebno je, najkasnije posle 2–3 nedelje, pristupiti destilaciji (pečenju). Ukoliko se prevreli voćni kljuk i dalje čuva, gubi se alkohol, povećava sadržaj kiselina, a mogu se razviti i plesni na površini kljuka, što bi znatno umanjilo kvalitet rakije. Ukoliko vrenje kljuka protiče pri temperaturama od 15 do 20°C, smatra se da od početka vrenja pa do momenta destilacije treba da protekne najmanje 6 nedelja. Naročito je problematično čuvanje prevrelog voćnog kljuka u drvenim su-
dovima zbog isparavanja alkohola kroz pore duga, a i zbog nemogućnosti potpunog isključenja vazduha svaranju uslova za razvoj štetnih mikroorganizama (bakterije i plesni). U hermetički zatvorenim sudovima i čuvanjem na hladnom mestu kvalitet prevrelog voćnog kljuka ne bi degradirao ni za relativno duže vreme.

 

Kako se dobija najkvalitetnija rakija od kruške?

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/tehnologija-prerade/item/3264-kako-se-dobija-najkvalitetnija-rakija-od-kruske

 

Najkvalitetnija rakija kruškovača dobija se od sorte viljamovka, koja sazreva krajem avgusta meseca. U periodu zrelosti boja pokožice se menja od zelenkastožute do slamastožute.

Druga sorta koja se najčešće prerađuje u rakiju jeste boskova bočica. Plodovi ove sorte dostižu punu zrelost sredinom septembra. U ovoj fazi osnovna boja pokožice menja se od zelenožute u slamastožutu, preko koje se nalazi kožasto-rđasta prevlaka. Mezokarp (meso) menja boju od žućkasate u belu sa sedefastim sjajem, sočan je, veoma topljiv, slatko-nakiselog ukusa i prijatne arome. U našim uslovima sadržaj šećera u plodu kruške kreće se najčešće od 8 -15 %, a ukupnih kiselina od 0,10 do 0,59 %.

Valja napomenuti da plodovi kruške dostižu maksimalni sadržaj šećera 2–4 nedelje posle berbe.

Tehnologija proizvodnje obuhvata sledeće operacije:
– branje krušaka;
– skladištenje 2–4 nedelje;
– muljanje.

 

Praktični saveti za negovanje buradi za čuvanje rakije

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/tehnologija-prerade/item/3255-prakticni-saveti-za-negovanje-buradi-za-cuvanje-rakije

Da li je lozovača isto što i komovica?

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/tehnologija-prerade/item/3251-da-li-je-lozovaca-isto-sto-i-komovica

 

Pečenje rakije je posao kojim se skoro svako gazdinstvo bavi, iz hobija, za sopstvene potrebe ili za potrebe tržišta. Međutim, za kvalitet rakije veoma važno je i kako se rakija skladišti i čuva. Danas postoji veliki broj sudova, koji se mogu koristiti za vrenje i čuvanje rakija od voća i grožđa.

Međutim, za većinu rakija, najbolji su drveni sudovi, i to hrastova burad.

Nova burad za čuvanje rakije takođe zahtevaju postupak pripreme pre upotrebe.

 

Opširnije u Agrobiznis magazinu za mesec novembar.

 

Rakije koje ćete sigurno poželeti da probate

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/tehnologija-prerade/item/3177-rakije-koje-cete-sigurno-pozeleti-da-probate

 

 

 

 

Od sorti grožđa sa visokim sadržajem ukupnih kiselina, kao što su muskat hamburg, julski muskat, neoplanta, godominka, muskat otonel, župljanka itd., spravlja se lozovača, prefinjenog muskatnog mirisa i finog ukusa. Za dobijanje prave lozovače koristi se celokupni neceđeni kljuk grožđa. Tehnologija proizvodnje obuhvata sledeće operacije:
- berbu,
- muljanje,
- vrenje kljuka,
- destilaciju prevrelog kljuka,
- redestilaciju sirove meke lozovače,
- sazrevanje (odležavanje) rakije u hrastovoj buradi ili staklenim sudovima.
Posle berbe grožđa, vrši se muljanje muljačem s valjcima. Prilikom muljanja bilo bi poželjno odstraniti peteljke, jer u protivnom lozovača dobija „zeljast priukus” (komovičasta lozovača). Sudove za vrenje treba napuniti kljukom maksimalno do 70 odsto zapremine. Dužina vrenja zavisi od sadržaja šećera u grožđu i od temperature vrionog medijuma.

KOMOVICA
Prilikom proizvodnje vina ostaje komina koja može sadržati izvesnu količinu neprevrelog šećera. Nakon nekoliko dana previranja u sudovima za vrenje, destilacijom prevrele komine grožđa dobijamo komovu rakiju. Slatku kominu treba drvenim maljevima ili gaženjem dobro sabiti u sudovima za vrenje, da bi se iz nje istisnuo vazduh. Potom sudove za vrenje treba poklopiti (poklopcima ili plastičnom folijom), preko čega se stavlja tanji sloj peska ili zemlje, da bi se komina zaštitila od prisustva vazduha i srpečio razvoj bakterija sirćetne kiseline i plesni pri vrenju. Da bi se dobio bolji ukus komovice, dobro je izmešati prevrele komine koje su dobijene pri spravljanju ružičastih, crvenih i belih vina. Posle dve nedelje prevrela komina se može destilisati.

 

Na koji način iskoristiti lošu rakiju - saveti

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/tehnologija-prerade/item/3230-na-koji-nacin-iskoristiti-losu-rakiju-saveti

Pravilno merenje jačine rakije i njeno razblaživanje

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/tehnologija-prerade/item/3219-pravilno-merenje-jacine-rakije-i-njeno-razblazivanje

 

Pri fermentaciji kljuka, načine se slučajni propusti koji donose mnogobrojne mane i loš kvalitet rakije. Kada se to dogodi sa kljukom jabuke, koji napadaju sirćetne mušice i kiselina, ne treba uvek očajavati. Umesto loše rakije bolje je napraviti dobro sirće. Dobro sirće dobijamo i u redovnom postupku. Nagnječene i natrule jabuke, koje nemaju „lice“ i nisu za pijacu, dobro operemo, odstranimo natrule delove i isečemo (ili sameljemo) na sitne komadiće. Stavimo ih u vrioni sud i nabijemo maljem, a kašasta masa treba da zauzme nešto manje od trećine zapremine kace. Potom, dodamo dve trećine čiste, prokuvane i zaslađene vode.

Najkvalitetnije jabukovo sirće dobija se ako se umesto šećera, na svakih deset litara vode, doda kilogram meda. Fermentacija bi obavezno trebalo da teče na temperaturi 22–25 ºC, a da bismo je pospešili masi (100 kg) dodamo 100 g pekarskog kvasca. Možemo dodati i listove majčine dušice, peršun i celer. Masu treba dobro izmešati, a bure prekriti gazom. Uz svakodnevno mešanje, fermentacija traje desetak dana.

Masu zatim treba procediti, bure oprati i u njega je ponovo vratiti. U drugoj fazi doviranja masa se opet prekrije gazom i odloži u prostoriju temperature oko 20 ºC. Posle dvadesetak dana na površini sirćeta hvata se tanka elastična skrama. Treba je povremeno kidati, kako bi pala na dno kace. Čitav proces, dakle, traje oko meseca dana.

Na kraju, izbistreno sirće se odvaja od taloga, flašira i odlaže u prohladnu tamniju prostoriju. Talog u vidu skrame koristi se kao selekcionisani kvasac u narednoj proizvodnji prirodnog jabukovog sirćeta.

 

Pravilno merenje jačine rakije i njeno razblaživanje

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/tehnologija-prerade/item/3219-pravilno-merenje-jacine-rakije-i-njeno-razblazivanje

SAVETI: Kako ubrzati proces sazrevanja rakije?

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/tehnologija-prerade/item/3202-saveti-kako-ubrzati-proces-sazrevanja-rakije

 

Količina alkohola u rakijama određuje se pomoću alkoholometra, a izražava se u zapreminskim delovima ili Vol.%. Ova mera označava broj litara čistog alkohola koji se nalazi u 100 litara pića. I danas se, pogotovo na selu, jačina rakije izražava gradom, tj. meri u gradima.

Jedan grad je približno jednak 2,5 vol.%, tj. 25 Vol.% alkohola. Važno je napomenuti jačina rakije alkoholometrom može direktno odrediti samo ukoliko je bezbojna i ako joj nisu dodavana ekstraktivna sredstva za popravku punoće. To je zato što se određivanje količine alkohola u rakijama zasniva na bazi njihove specifične težine, koja je niža ukoliko imaju više alkohola. Kada bi se rakiji dodavao karamel radi boje, ili šećerni sirup i sl. povećavala bi se njena gustina, i ona više ne bi predstavljala skoro isključivo alkoholno-vodnu mešavinu.

Uticaj dodatog ekstrata na tačnost određivanja alkohola alkoholometrom može se videti iz sledećeg primera: U slučajevima kada rakija sadrži ekstraktivne sastojke, bilo one koji potiču iz drvenog suda, ili one koji su joj dodati, tada se ona najpre mora u laboratoriji predestilisati i u dobijenom destilatu tačno odrediti, pomoću alkoholometra, njena jačina. Alkoholometar je po dimenzijama i izgledu veoma sličan Ekslovom širomeru. Izrađen je od stakla, vretenastog je oblika, dole proširen sa ugrađenim termometrom, a gore se sužava u staklenu cev u kojoj se nalazi skala od 10 do 70 Vol.%.

On je konstruisan tako da, ukoliko je temperatura rakije 15 °C ne treba vršiti bilo kakvu korekciju. Međutim, ukoliko temperatura odstupa od 15°C bilo naviše ili naniže, vrši se korekcija očitanih Vol.% alkohola na osnovu tabela koje se dobijaju uz alkoholometar. Alkohol uronjen u rakiju koja se nalazi u staklenoj menzuri ne sme da dodiruje zidove menzure, a očitavanje Vol.% alkohola na njemu vrši se u nivou donjeg meniskusa tečnosti, tj. na mestu gde površina tečnosti „seče“ alkoholometar.

Alkoholometri iz Nemačke, Francuske i neki drugi, podešeni su za rad na 20 °C i uz  njih se, takođe, dobijaju određene korekcione tablice. Detaljnijom analitikom rakija (određivanje alkohola, kiselina, ekstrata, estera, aldehida, viših alkohola, furfurola, metil-alkohola itd.) bave se enološke stanice i neke laboratorije na poljoprivrednim fakultetima.

 

SAVETI: Kako ubrzati proces sazrevanja rakije?

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/tehnologija-prerade/item/3202-saveti-kako-ubrzati-proces-sazrevanja-rakije

Rakija od suvih šljiva - tehnologija proizvodnje i saveti 

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/tehnologija-prerade/item/3161-rakija-od-suvih-sljiva-tehnologija-proizvodnje-i-saveti

 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2017 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30