Opština Topola i Organizacioni odbor XVI Međunarodnog ocenjivanja vina i rakija Oplenac fest pozivaju zainteresovane da prijave učešće.

Ocenjivanje vina će se održati 6. 10. 2020. godine u Kraljevom podrumu, podno Oplenca, sa početkom u 10 sati za vinarije, od 14 sati za manufakturne proizvođače, saopšteno je na sajtu opštine Topola.

Кomisiju čine: prof. dr Slobodan Jović, doc. dr Aleksandar Petrović, dr Marko Malićanin i dipl. ing. Saša Tomić.

Ocenjivanje rakija će se održati 7. 10. 2020. godine u Кraljevom podrumu, podno Oplenca sa početkom u 10 sati za destilerije, od 14 sati za manufakturne proizvođače.

Кomisiju čine: prof. dr Ninoslav Nikićević, dr Branko Popović, dr Ivan Urošević i dipl. ing. Ljubiša Stanković.

Svi zainteresovani proizvođači mogu dostaviti svoje uzorke na ocenjivanje, lično ili poštom u prostorije "stare biblioteke" u Karađorđevom konaku, Kraljice Marije 2, 34310 Topola, najkasnije do 05.10.2020. godine.

Zvanična dodela nagrada održaće se 10. oktobra sa početkom od 11 sati na centralnoj bini Oplenačke berbe u Karađorđevom konaku.

Кontakt telefoni: 064/6155523, 069/5662081, 064/8614288, 064/8614286.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/3021574/prijavite-se-na-ocenjivanje-vina-i-rakije-na-oplenac-festu

Šljivi i šljivarstvu se u Srbiji oduvek pridavao veliki značaj. Kažu da se nekada kuća gradila na mestu gde šljiva najbolje raste. Bez rakije šljivovice ne može da
prođe nijedna svečanost (ni svadba, ni slava, ni krštenje... ). Rakija je često spominjana u narodnim pesmama, pričama, predanjima...
Srbija je pogodno područje za voćarsku proizvodnju, posebno kad je šljiva u pitanju, jer raspolaže kvalitetnim resursima (zemljište, voda, vazduh) i iskusnim
proizvođačima. Proizvodnja šljive može biti ekonomski isplativa i, s obzirom na relativno nižu cenu, prihvatljiva za sve kategorije potrošača. Zato je od značaja
potencirati razvoj voćarske proizvodnje i primenu savremenih tehnologija, kako bi se ostavarili bolji ekonomski efekti.
Proizvodnja šljive je šansa za razvoj farmerskih gazdinstava u Republici Srbiji, posebno onih u brdsko planinskim predelima, koji se racionalno mogu organizovati baš za takvu proizvodnju. U mestu Noćaj, nedaleko od Sremske Mitrovice, prošle nedelje posetili smo jedan zasad šljive. O tome kakva je tehnologija gajenja u njemu zastupljena, koje se agrotehničke mere primenjuju, razgovarali smo sa Milinkom Tojićem.
Porodica Tojić se dugo godina bavi poljoprivredom. Proizvode kukuruz, suncokret, pšenicu, imaju 20 junadi koje kasnije prodaju. Za junad imaju subvencije,
i dobijaju ih na vreme. Po Milinkovim rečima, teško je živeti od poljoprivrede, nemaju platu, supruga Tatjana ni on nisu zaposleni, ali oni se bore, rade punom parom. Imaju šest muznih krava, i to im dosta znači, jer novac dobijaju na vreme, kada je u pitanju prodaja mleka. Mlečnost je oko 15 litra po grlu, tako da im to pomaže da školuju decu.
Što se tiče šljive to je pionirski poduhvat, imaju 80 ari, sa 450 stabala. Zasad je star četiri godine. Godinama su Tojići kupovali šljivu da bi pekli rakiju, i onda su došli na ideju da zasade voćnjak, da imaju za svoje potrebe, a kako nam kaže Milinko, nada se da će biti i za prodaju, kako svežu, tako možda
i rakiju. Savete dobija od prijatelja koji ima zasad šljive na 7 ha. On ga je posavetovao da posadi sortu stenlej, sa razmakom sadnje 4, 5 m između redova i 4 m u redu. Sadnice su kupili u Kruševcu. Ove godine su imali 4 prskanja, pa ih je zadesio grad i onda su morali da koriste kalcijum i signum. Ima ponegde posledica od grada. Očekuju dobru berbu.
Stanley spade u nove sorte šjive. Ima krupne plodove prosečne težine 35 do 41 grama. Šljive su eliptičnog oblika i tamnoplave boje sa izraženim šavom.
Meso ploda je žućkastozeleno, čvrsto, sočno i slatko sa krupnom košticom, što je bagi nedostatak. U prvim godinama posle sadnje bujno raste, brzo dostiže
punu rodnost dok cveta srednje kasno. Iako je samooplodna, preporučuje se da ima oprašivača. Sazreva od 25 avgusta do 1. septembra. Iako je sorta osetljiva na prolećne mrazeve, dobro podnosi niske temperature. Često joj se javljaju plodovi blizanci.
Milinko ima punu podršku porodice, osim supruge, koja je kako smo mogli videti vredna kao čirga, tu je i brat Borivoje, sa sinom Ninkom, koji su takođe vredni i radni imaju i svoje gazdinstvo. Preko puta zasada šljive nalazi se rezervat Zasavica, koji čine vodene površine kanala Jovače i Prekopca, kanalisani i prirodni
tok pritoke Batar, kao i reka Zasavica s kanalisanim i prirodnim tokom, ukupne dužine 33,1 kilometara. Površina „Zasavica“ je 1.128 hektara, od
čega je 704,9 hektara (62 odsto) u državnom, a 423,6 hektara (38 odsto) u privatnom vlasništvu, navedeno je u uredbi Vlade Srbije o proglašenju tog specijalnog rezervata prirode. Ako vas put nanese svratite u ovo lepo mesto u Mačvi, koje ima oko 2000 stanovnika, i gde se meštani trude da selo i dalje živi i da ne odlaze u gradove.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Oko 7–10 % godišnjeg roda bresaka, koji se uglavnom ne iskoristi, primenom dobre tehnologije može se dobiti visokocenjena delikatesna rakija breskovača. Nisu sve sorte bresaka pojednako pogodne za preradu u rakiju: prednost imaju pozne sorte Blake. J. H. Hale i Redskin, a interesantne su i sorte Sunhigh, Redheaven i Rio Oso Gem.

Pozne sorte bresaka preporučuju se za preradu u rakiju, pre svega, zbog intenzivnije arome koju prenose na rakiju, sadrže i više šećera, a samim tim daju i više rakije, što je veoma važno sa stanovišta ekonomičnosti. Najmanja količina rakije breskovače jačine 50 Vol.% od 100 kg plodova dobija se od sorte Triumph – 7,52 litra, a najviše od 100 kg sorte Blake - 10,8 litara.

Najbolja bresakovača dobija se mešanjem više sorti, ili ukoliko se odvojeno prerađuju zbog različitog vremena sazrevanja, tada se preporučuje mešanje (kupažiranje) dobijenih rakija. Breskovača treba da sadrži najmanje 45 Vol.% alkohola, jer su tada njen ukus i miris najizraženiji i najfiniji. Breskovače jačine ispod 45 Vol.% otužne su i neharmoničnog ukusa i mirisa.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Tehnološki postupak spravljanja rakije od jabuka obuhvata sledeće operacije:
– pranje plodova – usitnjavanje ili muljanje;
– alkoholnu fermentaciju (vrenje) voćnog kljuka;
– destilaciju (pečenje) prevrelog jabučnog kljuka;
– odležavanje jabukovače u hrastovim buradima i finalizacija.

Pranje plodova - ukoliko su jabuke uprljane, najpre ih treba oprati vodom, kako bi se uklonile mehaničke nečistoće koje mogu da daju strani miris budućoj rakiji. Pečenjem se, takođe, otklanjaju i štetni mikroorganizmi (bakterije i divlji kvasci) koji bi mogli vrenje voćnog kljuka da usmere u pogrešnom pravcu, ili, čak, da prouzrokuju njegovo kvarenje. Usitnjavanje ili muljanje. Bilo bi pogrešno cele plodove staviti u sud za vrenje, budući da bi sporo otpuštali sok, usled čega bi i alkoholno vrenje bilo veoma sporo, a šećer u jabukama ne bi u potpunosti prevreo.

Jabuke se muljaju specijalnim muljačima sa valjcima namenjenim za voće ili pomoću drvenog malja. Ukoliko je dobijeni kljuk jabuke suv, može mu se dodati nešto vode, kako bi se preveo u stanje žitke kaše. Dodavanjem vode može da se reguliše temperatura jabučnog kljuka pre vrenja (da se povisi ili snizi). Natrule i meke jabuke ne treba muljati, jer se one potpuno izgnječe pod dejstvom sopstvene težine prilikom stavljanja u sud za vrenje.


Alkoholno vrenje jabučnog kljuka - kljuk dobijen nakon muljanja jabuka stavlja se u sudove u kojima će previrati. Sudovi su različitih dimenzija i od različitog materijala: drvene kace, drvena burad sa kojih je uklonjeno jedno dance, plastična burad raznih dimenzija od polietilena ili ojačanog poliestera. Sudovi ne smeju potpuno da se napune, jer bi u toku vrenja kljuk mogao da prekipi.

Važno je napomenuti da vrenje mora da se obavlja u zatvorenom sudu. Ukoliko se vrenje obavlja u buretu, na otvor se postavlja vranj za vrenje, izgrađen od pečene gline, stakla, plastike. U njih se naliva voda kojoj je dodat vinobran (na 1 dl vode rastvori se 10 mg vinobrana). NJihova funkcija je da ispuštaju ugljen- dioksid, koji se oslobađa tokom vrenja, i sprečavaju kontakt kljuka s vazduhom, sirćetnim mušicama i raznim štetnim mikroorganizmima koji se nalaze u vazduhu.

Na taj način se sprečava i gubitak alkohola isparavanjem. Ukoliko se vrenje kljuka obavlja u kacama ili buradima, moraju se zatvoriti vezivanjem polietilenske folije preko otvora. Na plastičnu burad navrću se poklopci samo ovlaš kako bi ugljen-dioksid, koji se stvara tokom vrenja, mogao da izlazi iz suda. Kljuk se u toku vrenja 1–2 puta dnevno (pogotovo u početku vrenja) promeša, kako bi vrenje bilo ravnomerno u celokupnoj masi i kako bi se sprečilo razvijanje štetnih bakterija sirćetne kiseline. Ovo mešanje nije neophodno, ali je veoma korisno.

Voće je veoma siromašno azotnim jedinjenjima koja predstavljaju važno hranivo za kvasce, koji tokom alkoholne fermentacije kljuka transformiše šećer u alkohol (etil-alkohol) i ugljen-dioksid. Zbog toga se preporučuje da se na 100 kg kljuka doda 40 g amonijum-sulfata ili 40 g amonijum-hidrogenfosfata.

Tri faze alkoholne fermentacije kljuka:
1. početak vrenja,
2. burno (glavno) vrenje
3. doviranje (tiho vrenje).

U početnoj fazi kvasac počinje da se razmnožava i oslobađa se veoma mala količina ugljen-dioksida, i stvara se mala količina alkohola. U toku burnog vrenja alkohol se stvara u znatnoj meri i oslobađa se intenzivno ugljen-dioksid, usled čega se uzdižu čvrsti delovi kljuka u vidu klobuka, a često se stvara i pena. U ovoj fazi oslobađa se i toplota, što doprinosi rastu temperature kljuka. U fazi doviranja sam proces protiče sporije zbog tihog previranja male količine šećera koji se još nalazi u kljuku, usled čega se oslobađaju i male količine ugljen-dioksida. U ovoj fazi, ukoliko je na sudu za vrenje postavljen vranj, ne pokazuje se oslobađanje mehurića ugljen-dioksida.

Ukoliko se ne zna sadržaj kiselina u kljuku ili se ne može odrediti, tada se može pripremiti kaša kalcijum-karbonata u vodi i dodati kljuku uz mešanje sve dok se oslobađaju mehurići ugljen-dioksida. Kada penušanje i izdvajanje ugljen-dioksida prestane, tada su sve kiseline kljuka neutralisane.

Nakon neutralisanja kiselina, kljuk je veoma podložan kvarenju, pa vrenje zato treba obaviti pri nižim temperaturama (oko 20 °C) i odmah po njegovom završetku pristupiti destilaciji.

Pošto se ustanovi da je vrenje kljuka završeno, potrebno je, najkasnije posle 2–3 nedelje, pristupiti destilaciji (pečenju). Ukoliko se prevreli voćni kljuk i dalje čuva, gubi se alkohol, povećava sadržaj kiselina, a mogu se razviti i plesni na površini kljuka, što bi znatno umanjilo kvalitet rakije. Ukoliko vrenje kljuka protiče pri tempe- raturama od 15 do 20°C, smatra se da od početka vrenja pa do momenta destilacije treba da protekne najmanje 6 nedelja. Naročito je problematično čuvanje prevrelog voćnog kljuka u drvenim su-
dovima zbog isparavanja alkohola kroz pore duga, a i zbog nemogućnosti potpunog isključenja vazduha svaranju uslova za razvoj štetnih mikroorganizama (bakterije i plesni). U hermetički zatvorenim sudovima i čuvanjem na hladnom mestu kvalitet prevrelog voćnog kljuka ne bi degradirao ni za relativno duže vreme.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Prinos šljive ove godine je prepolovljen, a zato će biti i manje rakije, kažu proizvođači. Ipak, cene će ostati na istom nivou, pa se za litar prepečenice mora izdvojiti oko 800 dinara.Uveliko se spremaju rakije kako po domaćinstvima, tako i po malim proizvodnjama i velikim desitlerijama. Međutim, kod mnogih dosta manje nego što je to bilo prošle godine. Otkupna cena šljiva nije bila visoka (od 20 do 40 dinara po kilogramu), ali rod po šljivicima nije bio prevelik. Ipak, i tako manja proizvodnja, neće dovesti do velikih pomeranja kada je reč o ceni ovog pića. Na to najviše utiče ograničen izvoz.

- Godinama već praksa je da 70 odsto roda šljive završava u rakiji. Ove godine prinos šljive je prepolovljen, a kvalitet plodova je takođe slabiji, tako da će i rakije biti manje. Ipak, cena neće rasti usled ograničenog izvoza. Kvalitetna rakija, bez obzira na to da li se spravlja u destilerijama ili se peče u lampeku, uvek nađe kupca, ali najveći problem je odstupanje od prave tehnologije i zaslađivanje rakije da bi se dobila veća količina, što, nažalost, neki i dalje praktikuju - priča Miroslav Krstivojević iz Krčmara podno Divčibara, čije domaćinstvo proizvodi godišnje do 1.000 litara prepečenice iz voćnjaka u kojima šljivu gaje po principima organske proizvodnje, a čija je prepečenica nagrađivana na domaćim i inostranim sajmovima.Rakije iz tri domaće destilerije, članice Nacionalne asocijacije proizvođača rakije “Srpska rakija”, osvojile su nekoliko medalja na Međunarodnom takmičenju za vina i alkoholna pića u Londonu, u konkurenciji više od 3.000 uzoraka jakih alkoholnih pića iz više od 90 zemalja sveta.

Izvoz rakije iz Srbije, pokazuju podaci Privredne komore, u poslednjih pet godina jeste veći za oko 40 odsto, ali nju i dalje najviše kupuju oni koji je već znaju.- Naime, u strukturi izvoza najviše rakije i dalje ide u bivše jugoslovenske republike, a na tržištu EU u Nemačku. Delimično se izvozi u SAD i Australiju, uz par izvoza za Kinu i skromnu pojavu na tržištu Rusije. Rakija je i dalje vrlo malo prepoznata kao kategorija pića u inostranstvu, što je, opet, naša šansa da je marketinški dobro ponudimo kao nacionalni proizvod u narednih deset godina - kaže Ivan Urošević iz destilerije "Tok", koja je za svoje rakije od šljive dobila dve srebrne medalje.Osnovni preduslov za to, međutim, jeste kvalitet i uniformisana tehnologija proizvodnje, s obzirom na to da na tržištu, kako kaže, „imamo veliki broj neiskontrolisanih rakija u sivoj zoni“. Zato se šljivovica u Srbiji može kupiti i za svega 400 dinara litar, dok pojedini domaći brendovi koštaju čitavih 100 evra!

- Cene u izvozu su zaista šarenolike. Cena domaće šljivovice, koja se i najviše izvozi od svih vrsta rakije, kreće se od 6 do 100 evra, u zavisnosti od kvaliteta i samog tržišta. Izvozne cene su obično niže nego prodajne u Srbiji, jer se roba u inostranstvu plaća avansno. Kupaca i potencijala ima, ali mišljenje svih nas u Asocijaciji je da bez pomoći države, pre svega u smislu prezentacije na međunarodnim sajmovima, mi ne možemo da budemo vidljivi na svetskom tržištu - zaključuje Urošević.Stav Nacionalne asocijacije je da je neophodno udruživanje proizvođača voća i prerađivača u plasmanu srpske rakije.

- Ne sme da se desi kao što smo imali slučaj da u početnoj fazi berbe „čačanske lepotice“ i „čačanske rane“ bude ubrano 50 odsto zelenih plodova da bi se plasirali na nemačko tržište, a kada je to stalo, sva ta šljiva, koja je neupotrebljiva za preradu, završila je na domaćem tržištu. Tako su na gubitku svi - upozorava Ivan Urošević.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/manje-rakije-zbog-slabog-roda-sljive-kazani-su-spremni-ali-ova-godina-nece-biti/yqrzxcn

Treći po redu Međunarodni festival rakije "Rakija i rakijaši", koji okuplja više od 500 posetilaca, proizvođača i ljubitelja žestine, ove godine biće organizovan u subotu, 24. oktobra 2020 godine u poljoprivrednoj školi Josif Pančić u Pančevu.

Organizacioni odbor Festivala poziva sve dosadašnje i buduće učesnike da od 7. septembra pa do, najkasnije, 1. oktobra pošalju uzorke rakije na ocenjivanje kvaliteta. U okviru komisije za ocenjivanje biće profesor Ninoslav Nikićević i dr Ivan Urošević i drugi.

Nastup na Festivalu može biti u grupi "Javno učešće", gde pravo nastupa imaju samo hobi proizvođači, pojedinačno u rakijskim kategorijama sa svakim poslatim uzorkom i ekipno - ukoliko imaju četiri ili više uzoraka, kada ulaze u konkurenciju za najbolju hobi-destileriju i u grupi "Inkognito učešće", gde mogu nastupiti hobi proizvođači kao i registrovane destilerije gde svi koji žele mogu da provere kvalitet svojih proizvoda bez javnog objavljivanja rezultata ocenjivanja.)

Ocenjivaće se mlade rakije od šljive, stare, zatim rakije od dunje, kajsije, kruške, lozovače, rakije od jabuke, likeri i druge. Uzorak za ocenjivanje čini jedna staklena boca od mininimum 0,7 litara.

Komisija će proglasiti najbolju hobi destileriju Festivala za 2020. godinu, šampiona Festivala za 2020. godinu (najbolje ocenjena rakija), pobednike po kategorijama, ali i dodeliti specijalna priznanja. Svi učesnici Festivala čiji uzorci budu ocenjeni sa 14,00 i više bodova dobiće "Rakijsko pismo" za svoj proizvod.

Nagradni fond za najbolje proizvođače podrazumevaju kazan za pečenje rakije, inoks cisterna, hrastovo bure, kao i "Rover" pumpa za pretakanje rakije.

Izvor:https://www.agroklub.rs/sajmovi-desavanja/treci-medunarodni-festival-rakije-rakija-i-rakijasi-u-oktobru/62516/

Savez proizvođača rakije Srbije objavio je da su domaće rakije iz tri destilerije, članice Nacionalne asocijacije proizvođača rakije "Srpska rakija", dobile priznanja na Međunarodnom takmičenju za vina i alkoholna pića u Londonu (IWSC - International Wine & Spirit Competition).

Nagrade su osvojile rakije iz destilerija Tok, Stara Sokolova i Ognjena, u konkurenciji više od 3.000 uzoraka jakih alkoholnih pića iz više od 90 zemalja sa svih kontinenata, navedeno je u saopštenju.

Veliki žiri međunarodnih stručnjka dodelio je destileriji Tok dve srebrne medalje za rakije od šljive stare četiri i pet godina.

Stara Sokolova, šljivova prepečenica stara 12 godina, takođe je nagrađena srebrnom, a sedam godina stara šljivovica istog proizvođača RB Global iz Užica bronzanom medaljom.

Bronzana medalja pripala je i rakiji od jabuke staroj osam godina brenda Ognjena, koju proizvodi preduzeće Braća Tomašević iz Prijepolja.

IWSC postoji već 51 godinu i smatra se jednim od najznačajnijih svetskih takmičenja za ocenu kvaliteta vina i alkoholnih proizvoda.

U toku godine više od 400 svetskih stručnjaka sedam meseci ocenjuje kvalitet u raznim kategorijama alkoholnih pića, a nagrade koje dodeljuje ovaj konkurs predstavljaju visoka priznanja u industriji alkohola, navedeno je u saopštenju.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2979975/domace-rakije-iz-tri-destilerije-dobile-priznanja-na-medjunarodnom-takmicenju-u-londonu

Pored dominatnih i tradicionalnih rakija, sve više do izražaja dolaze fine, aromatične i lepe rakije među kojima je i dunjevača. Od sorti zastupljenih kod nas za delikatesnu rakiju vrhunskog kvaliteta preporučuju se Leskovačka i Vranjska, navodi stručnjak prehrambene tehnologije Poljoprivredno stručne službe Požarevac Ana Đorđević.

Proizvodnja dunjevače počinje berbom plodova u tehnološkoj zrelosti. Plodovi bi trebalo da su pravilnog oblika, sa što manje neravnina i manjim sadržajem skeletnih ćelija. Potrebno je dezintegrisati plodove uz odvajanje semene lože. Radi tečljivosti, većeg radmana i sprečavanja zagorevanja, prevrelom kljuku dodaje se oko 20 odsto vode. Ukoliko se dodaje šećer njegova količina treba da bude u granicama pet do 10 odsto.Jedno ceđenje komine nije dovoljno za postizanje zadovoljavajućeg radmana, već je potrebno dodatno ekstrahovanje vodom, a mogu se koristiti i pektolitički enzimi. Dunja je veoma podložna oksidaciji, pri čemu kljuk i sok dobijaju žutu boju i gube aromu, te je potrebno da se prerada obavi što brže i bez zastoja.Ukoliko se koriste dunjci treba dodatno obratiti pažnju na usitnjenost plodova, jer naši proizvođači uglavnom nemaju adekvatnu opremu za ovu tehnološku operaciju, a plodovi su veoma tvrdi i imaju mnogo kamenih ćelija u mezokarpu. Ukoliko se ne usitne dovoljno šećer će teže prelaziti u sok, a i ceđenje je znatno otežano u tom slučaju.Kako bi kvasci lakše mogli da pristupe hrani - šećerima, potrebno je dodati 20 do 30 odsto ključale vode, ili da se čak jedan deo mase nakon dodavanja vode zagreje do 50 stepeni. Masa se ostavi da odstoji nekih pet, šest sati, pri čemu dolazi do potpunijeg oslobađanja aromatičnih materija. Kljuk se hladi na oko 25 stepeni i poželjno je dodati selekcioni kvasac, alkoholno vrenje se obavlja na 18 stepeni i tu radnu temperaturu potrebno je održavati do kraja procesa. Završetak vrenja utvrđuje se ručnim refraktometrom, kada procenat neprevrelog šećera bude četiri do čest odsto, naglašava Đorđevićeva.

Kada se koriste jednostavniji aparati, potrebno je obaviti dve uzastopne destilacije, a kod obe neophodno je izdvojiti sporedne frakcije. Koncentracija etanola kod srednje frakcije trebalo bi da je 60 do 65 odsto v/v. Za preticanje meke rakije treba obezbediti oko 10 odsto sveže samlevene dunje koja u njoj odležava najmanje nedelju dana, kako bi se rakiji obezbedila prepoznatljiva aroma.Dunjevača je uglavnom bezbojna do zlatno žute boje, ali za degustaciju je spremna nakon šest meseci odležavanja, kako bi se harmonizovali svi sastojci. Veoma je pogodna za sazrevanje u drvenim sudovima, jer su sastojci dunjevače kompatibilni sa sastojcima koji se ekstrahuju iz hrastovih duga.Kako smo ranije pisali, nakon dužeg odležavanja u kvalitetnim drvenim buradima ili u novije vreme sve češće u staklenim, snižavanja jačine rakije na 42-43 odsto alkohola i odležavanja od najmanje 90 dana, rakija je spremna za konzumiranje.

Najoptimalnija koncentarcija dunjevače je 45 odsto v/v, jer bi jača koncentracija maskirala aromatične sastojke, a slabija bi joj dala bljutav i tup ukus. Rakija dunjevača je puna, teška, impresivna na mirisu i ukusu sa specifičnim aromatičnim svojstvima.

Izvor:https://www.agroklub.rs/prehrambena-industrija/kako-ispeci-dobru-rakiju-od-dunje/61989/

Rakija se može proizvoditi od svih voćnih vrsta koje, sadrže šećer iz kojeg u toku alkoholne fermentacije nastaje alkohol. Najpogodnije voćne vrste za proizvodnju rakije su jabučaste (jabuke i kruške) i koštičave vrste (šljive, trešnje,višnje, kajsije i breskve). U nekim zemljama rakija se proizvodi i od bobičastog voća (maline, ribizle, kupine itd.).

Lozovača i komovica se proizvode od prevrelog kljuka, grožđa ili komine od grožđa koje zaostaju u proizvodnji vina.

Voće za proizvodnju rakije se bere u punoj fiziološkoj zrelosti jer u tom stadijumu voće sadrži maksimalnu količinu šećera i najizraženiju sortnu aromu koja je veoma važna za svaku voćnu rakiju. Za proizvodnju voćnih rakija uglavnom se koristi voće koje nije prikladno za duže čuvanje i skladištenje, prezrelo, oštećeno i manje kvalitetno.

Od takvog voća može se dobiti još uvek dobra rakija. Jako trulo i plesnivo voće znatno umanjuje kvalitet rakije, jer dolazi do prelaska stranih mirisa u rakiju za vreme destilacije.

Za proizvodnju vrhunske rakije potrebno je uzimati samo fiziološki zrelo, neoštećeno i dobro čuvano voće. Prezrelo, oštećeno i plesnivo voće sadrţi manje šećera i ima lošu aromu, pošto prezrelo voće brzo gubi aromatične komponente. Izuzetak od ovog generalnog pravila čine šljive i kruške viljamovke čiji prezreli plodovi sadrže više aromatičnih materija i daju kvalitetniju rakiju.

Najznačajniji parametri kvaliteta voća su sadržaj šećera, proteina, vitamina, kiselina (limunska, jabučna, vinska, sirćetna), organskih jedinjenja i minerala. Ovi sastojci daju rakijama karakterističan ukus, miris i boju.

Proces alkoholne fermentacije se veoma teško odvija ako u voću nema dovoljno azota i fosfora jer su oni neophodni kvascima za rast i razmnožavanje. Taninske materije, aromatična ulja, viši i niţi alkoholi su takođe značajne komponente voća u proizvodnji voćnih rakija. Svakako najznačajnija komponenta voća u proizvodnji voćnih rakija je šećer. Sadržaj šećera zavisi od voćne vrste, agrotehničkih uslova i stepena zrelosti voća. Sirovine sa većim udelom suve materije su kvalitetnije i isplativije jer daju više korisnih hemijskih sastojaka i bolji randman alkohola.

Izvor:https://domacinskakuca.rs/2020/07/01/vocarstvo/kada-se-bere-voce-za-rakiju/

Potencijal srpske rakije je veliki, kvaltet se podiže, a do kraja ove godine trebalo bi da se formira Nacionalna strategija za rakiju, navodi predsednik Upravnog odbora Saveza proizvođača rakije u Srbiji dr Ivan Urošević.

Time bi se u našoj zemlji još konkretnije definisala ova proizvodnja, a statusom nacionalnog pića, srpska rakija mogla bi se još bolje pozicionirati u svetu i brže pronaći put do potrošača u inostranstvu. Međutim, iako je kvalitet ovog pića u Srbiji, kako ocenjuje Urošević, na veoma dobrom nivou, primetno je da u dobroj meri srpski proizvođač i dalje robuje starim navikama."Neretko se dešava da se destilacija ne obavi na vreme, često su plodovi za preradu zeleni, bude i lišća i drugih sastojaka koji kvare ukus. Zbog toga je veoma važno ispratiti od početka do kraja proces proizvodnje i sprovesti ga na ispravan način", ukazuje Urošević.Sirovina, higijena voća i sudova i obavljanje destilacije odmah nakon fermentacije, tri su klljučne komponente za dobar kvalitet finalnog proizvoda.

"Sirovina, odnosno voće mora da bude u punoj tehnološkoj zrelosti. Kod kruške i jabuke plodovi mogu biti u konzumnoj zrelosti jer će oni naknadno sazreti do pune tehnološke zrelosti. Voće koje se koristi u proizvodnji uglavnom nije za prodaju, jer počinje da gubi svoju strukturu i da omekšava, ali je to idealno sa stanovišta prerade."Sudovi i svaki destilacioni aparat mora biti čist, napominje naš sagovornik, podsećajući da se u srpskim selima neretko dešava da je higijena fermentacionih sudova nedopustivo loša.

"Ako ne postoji dobra higijena destilacionog aparata, to znači da imamo sloj izolacije između bakra i destilata i automatski nemamo pojavu katalističkog dejstva što znači da će i destilat biti često gorak i bljutav. Zbog toga je neophodno održavati dobru higijenu bakarnih destilacionih uređaja", navodi Urošević.Mnogi proizvođači, nakon fermentacije, ostave kominu da odstoji 21 dan do dva meseca što je potpuno pogrešno.

"U julu kada su povišene temperature, često se dešava da kajsija završi fermentaciju u roku od pet do sedam dana. Proces alkoholne fermentacije nastavlja se u proces sirćetne, što znači da ako za kajsiju, koja završava fermentaciju za sedam dana, mi čekamo 21 dan. Mi smo 14 dana izložili kominu i alkohol sirćetnoj fermentaciji i dobijamo u stvari sirće, smanjuje nam se procenat alkohola i gubimo na kvalitetu i na količini. Dužina fermentacije zavisi najčešće od temperature, a zatim i od zrelosti voća i količine šećera u njemu."Urošević napominje da je bitan i kontinuitet u kvalitetu. Jedna od najvećih grešaka, koju prave početnici je, ukazuje, što od malih količina pređu naglo na veće.

"Kada izađete na tržište, tu nema više kompromisa i ne smete da dozvolite da bude pada u kvalitetu. On ne sme biti promenljiv. Ljudi proizvode, na primer 5.000 litara i odmah sledeće godine proizvedu 20.000 litara što često, zbog neprilagođene infrastrukture i uslova proizvodnje, dovede do pada kvaliteta i teško je vratiti se na stari nivo i povratiti poverenje potrošača", ukazuje Urošević.Poželjno je imati stručni nadzor u vidu tehnologa koji će pomoći u održavanju kvaliteta. U poslednjih nekoliko godina, primećuje, veliki broj mladih ljudi ulazi u proizvodnju voćnih rakija i oni pokazuju volju da nauče, da poslušaju savete struke, nemaju stečene loše navike i nivo opšteg kvaliteta se sve više podiže iz godine u godinu, ocene su našeg sagovornika.Problem u našoj zemlji je, navodi Urošević, što se još uvek ne može u potpunosti imati uvid u tržište jer je do nedavno bio prisutan veliki broj neregistrovanih proizvođača. Ipak, Zakonom o jakim alkoholnim pićima donetim pre četiri godine, olakšani su uslovi proizvodnje, te su mnogi iz nelegalnih ušli u legalne tokove.

"Suštinski imamo zvanične podatke samo registrovanih proizvođača i mislim da ih ima oko 600. Pomenuti zakon se pokazao kao dobar jer oni koji su registrovani više nemaju nikakvo finansijsko opterećenje po pitanju količine proizvodnje, ne moraju da imaju tehnologa ni obavezni broj prostorija i opremu. Lica koja ne žele da se registruju, mogu svoje viškove da prodaju registrovanim destilerijama i da to uđe u legalne tokove", kaže Urošević i dodaje da je sve više onih koji žele da budu u sistemu.Ocenjuje da, iako je srpska rakija poznata u svetu, ima karakteristike lokalnog, a ne globalnog proizvoda i da se potrošači moraju edukovati pre svega o samom piću. Srpska rakija najviše se izvozi u zemlje u okruženju i u Evropu. Pre nekoliko godina, podseća, kao tržište je počela da se otvara i Amerika, a u poslednje dve godine, Kinezi su pokazali veliko interesovanje za rakiju iz Srbije.

"Kinezi su vrlo otvoreni kada je rakija u pitanju, jer je to njima novi proizvod i ta naša nacionalna veza pomaže da se oni pre opredeljuju za rakiju nego za neko drugo alkoholno piće. Proizvodnja koju mi imamo je simbolična količina u odnosu na ono što bismo zaista mogli da proizvedemo i pošaljemo u svet. Oko 90 odsto registrovanih destilerija koristi 30 do 40 odsto kapaciteta za proizvodnju", kaže naš sagovornika i dodaje da bi oni mogli mnogo više da proizvode da imaju jasno definisano tržište i finasijsku podršku, a ukoliko rakija postane nacionalni proizvod, to će i moći da se ostvari.Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, pre dve godine, ostvarena proizvodnja žestokih pića dobijenih destilacijom iz voća (isključujući likere, džin, klekovaču i vino) iznosila je skoro 31.000 hektolitara, na kraju godine zalihe su bile 14.000 hl, dok je u istoj godini prodato oko 28.000 hl pomenutih pića. Ostala fermentisana pića (jabukovača, kruškovača, medovina), mešavine fermentisanih pića, uključujući mešavine fermentisanih pića i bezalkoholnih pića u 2018. su proizvedena u količini od skoro 29.000 hl, zaliha na kraju godine je bilo 8.300 hl, a prodato je 27.000 hl.

Više od 50 odsto rakije koja se proizvede u Srbiji je od šljive, dok ostatak čine kajsija, dunja, kruška, jabuka, zatim malina, višnja i kupina.

Izvor:https://www.agroklub.rs/prehrambena-industrija/nacionalna-strategija-za-rakiju-do-kraja-godine-ali-ispraviti-greske-u-proizvodnji/59396/

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Септембар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30