Centar za prikupljanje, obradu i plasman meda u Rači otvoren je u junu mesecu ove godine, a vlasnici pogona "Naš med’" su sami pčelari članovi Saveza pčelarskih organizacija Srbije. Preko 8000 pčelara ima mogućnost da bez posrednika plasira svoj med na domaće i inostrano tržište i tako obezbedi sigurnu cenu. Med iz cele Srbije pristiže u Raču i do sada, za samo par meseci, pogon je dobio prijavu za prikupljanje 400 tona meda.
Višedecenijski san pčelara Srbije se ostvario otvaranjem pogona za prikupljanje i plasman meda "Naš med" u Rači. Plasman meda bez posrednika, sigurno tržište i sigurna isplata moguća je uz rad pogona čiji su vlasnici svi pčelari , članovi Saveza pčelarskih organizacija Srbije. Za par meseci prijavljeno je 400 tona meda a već je prvi šleper od 21 tone šumskog meda otišao za Nemačku."To što smo mi na slobodnom tržištu to ne znači da smo imali slobodnu cenu meda. Evo i Bugarska je u Evropskoj uniji i Hrvatska je u Evropskoj uniji a oni i dalje imaju istu cenu meda kao ranije. U Hrvatskoj je četiri i po evra a u Bugarskoj je samo 4 evra otkupna cena. Mi danas imamo najveću otkupnu cenu u regionu samo iz jednog razloga jer je ovo pogon u vlasništvu pčelara, on nema gazdu a gazda ne traži profit. Kad vi kupite ovu teglu vi ćete na njoj imati serijski broj. Odete na sajt pogona ili saveza a po serijskom broju možete tačno da vidite čiji je med u ovoj tegli. Recimo ako je jedan homogenizator 20 tona i od 20 pčelara otkupite po tonu to je onda 20 pčelara odnosno njihov med u ovoj tegli. Kad kupite med bez porekla , uvozni ili domaći po 300 , 400 dinara šta vi znate o njemu , ništa, osim da ima cenu koja je nemoguća. Do skora su nemačka deca jela srpski med a srpska deca jela šećernu sirup. Mislim da je vreme da se to okrene a da trgovine budu svesne toga“, rekao je Rodoljub Živadinović,predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije.

Cena meda u pogonu prati svetsku cenu na tržištu pa trenutno bagremov med košta šest i po evra dok šumski ima cenu od šest evra. Ono što je specifično za sam pogon ,,Naš med’’ je to što se vrši analiza prijavljenog meda a nakon toga ako med odgovara standardima odlazi u homogenizator od 23 tone iz kojeg se kasnije pakuje u tegle.

"Primljeni med se prebacuje u dekristalizator, u slučaju da je med u kristalisanom stanju u toj fazi dolazi do prevođenja meda u tečnu fazu kako bi mogao da ide u sledeći proces odnosno korak obrade. To je minimalna termička obrada kako bi u narednoj fazi filtracije odvojile se sve eventualne primese i tako filtriran se prebacuje u homogenizator. Homogenizator je tank u kome se sva predviđena po planu primljena količina meda homogenizuje i u homogenizatoru imamo taj uzorak koji je identičan za svaku ambalažnu jedinicu“, izjavila je Milanka Milenković, tehnolog u pogonu ,,Naš med’’

U magacinu pogona med iz različitih krajeva Srbije se skladišti u buradima. Već je 190 tona meda uzorkovano a nakon izvoza šumskog meda priprema se i izvoz bagremovog.

"Kapacitet u pogledu magacina gde med može da stane je 3000 tona godišnje. Mi možemo obrnuti koliko god bude meda proizvedeno u Srbiji i u zavisnosti naravno i od zahteva kupaca. Pre nego što je pogon počeo da radi med se najviše izvozio u Norvešku i Italiji a mi svakako planiramo da izvezemo med i u arapske zemlje, bliski i daleki istok i u sve zemlje sveta. Sve vrste meda koje postoje u Srbiji dakle pre svega bagremov med koji je najtraženiji med na tržištu Zapadne Evrope kao i na drugim tržištima koje imaju istančan ukus . Tu je takođe i šumski med koji je jako tražen ali ga nema u velikim količinama jer šumski med ne možete imati svake godine. Tu je i pravi planinski livadski med, tu imamo i lipov med, imamo i suncokretov med“, kaže Nenad Portić, direktor pogona ,,Naš med’’.

Iako su izazovi veliki kao i troškovi jer ako pogon ne radi na mesečnom nivou održavanje košta milion dinara, pčelari ipak imaju dobru računicu jer svojim radom i kvalitetnim medom mogu da obezbede i sebi i kupcima sigurnost. ,,Naš med’’ okrenut je i domaćem tržištu pa je i objavljen poziv domaćim trgovinama koje mogu pronaći kvalitetan med naših pčelara upravo u Rači.

Izvor:http://rtv.rs/sr_lat/ekonomija/aktuelno/nas-med%E2%80%99-iz-race-postao-ostvarenje-sna-svakog-pcelara_1183126.html

Pogon Naš med objavio je nedavno poziv za prijavu svih vrsta meda koje pčelari imaju na raspolaganju, koji traje do 10. avgusta. Istog dana, u ponedeljak, 10. avgusta, ekipa Našeg meda kreće u uzorkovanje meda, objavio je Savez pčelarskih organizacija Srbije (SPOS).

Uzorkovanje će biti odrađeno u najkraćem mogućem roku.

Med će se uzorkovati u postojećoj ambalaži, iz tehničkih razloga, a svaka kanta ili bure će po uzorkovanju biti zapečaćeno specijalnim plombama Našeg meda.

Na licu mesta, prilikom uzorkovanja, aparatom će se meriti boja meda u svakoj ambalaži posebno.

Od svakog pčelara uzimaće se jedan zbirni uzorak iz svih jedinica ambalaže u količini od 1 kg za bagremov med i 1,5 kg za šumski med, plus po 300 g iz svake jedinice ambalaže. Preporučuje se pčelarima da med pre uzorkovanja preruče u ambalažu u koju staje veća količina meda.

Ako je došlo do izdvajanja tečne faze meda na površini jedinice ambalaže, pčelar mora taj tanak sloj tečnog meda da ukloni pre dolaska uzorkivača Našeg meda.

Ako pčelar pored bagremovog i šumskog meda ima i druge vrste meda (pravi livadski, lipov, suncokretov i druge), uzorkivači će po njegovoj želji i za taj med uzeti uzorke. za ovaj med još uvek ne postoji cena ali će u dogledno vreme biti formirana.

Ako analize pokažu da uzorkovani med odgovara zahtevima kupca, plaćanje meda biće obavljeno nakon potpisivanja ugovora, u 100% iznosu pre preuzimanja meda, odnosno pre izlaska meda iz domaćinstva pčelara.

Pčelari će biti obaveštavani o što približnijem terminu dolaska uzorkivača, najčešće vrlo precizno, nekoliko dana pre njihovog dolaska, telefonskim pozivom.

Plaćanje će se obaviti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2970081/pogon-nas-med-pocinje-uzorkovanje-meda

Pogon za prikupljanje i plasman meda Naš med u Rači otvoren je svečano danas, a crvenu vrpcu presekli su ministar poljoprivrede Branislav Nedimović, predsednik opštine Rača Nenad Savković i premijerka Srbije Ana Brnabić, koja je poručila da je nakon mnogo truda i rada ispunjeno obećanje i napravljena prva srpska kuća meda.
Pčelari su za gradnju donirali 12,8 miliona dinara, uzeli su i pozajmicu od sedam miliona dinara, a opština Rača je u saradnji sa državom izgradnju pomogla sa 80 miliona dinara, od čega su 30 miliona dinara sredstva opštine Rača, a sredstva Vlade Srbije 50 miliona dinara. Za plac od jednog hektara i potrebne komunalne priključke izdvojeno je još oko 18,5 miliona dinara, a Vlada Srbije finansirala je i izgradnju puta do carinskog terminala u Lapovu.
Do sada je pogon finansiran iz sopstvenih sredstva Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS) od 64,7 miliona dinara, od čega je 53 miliona dinara iz kredita Poštanske štedionice i 11,7 miliona dinara od članarine. SPOS, inače okuplja 237 opštinskih udruženja pčelara sa gotovo 8.500 članova i ima tradiciju dugu 123 godine.
Brnabić je okpuljene pčelare podsetila na to kako je bilo na mestu gde se danas nalazi pogon 2018. godine kada je postavljen kamen temeljac i navela da je u taj projekat uloženo mnogo truda i rada. Takođe, podsetila je da je o tom projektu govorila i u svom espozeu u Skupštini i pojasnila da je pogom za prikupljanje meda ujedno za nju predstavljao primer kako država može da radi i pomogne zajendo sa Savezom i lokalnom samoupravom da se sačuva nešto što je deo naše tradicije, da se pomogne regionalni razvoj, poljoprivreda, zadrugarstvo.
"Sve je to kombinovano u ovom jednom projektu, u ovoj srpskoj kući meda", kazala je Brnabić i dodala da je ovaj projekat urađen od ideje do kompletne realizacije i puštanja u rad.
Kako je kazala, važno je što su preko Ministarstva poljoprivrede povećane subvencije po košnici na 800 dinara, ali su značajno povećane subvencije po broju košnica po domaćinstvu, nekada je bilo, kako je rekla, do 100 košnica, a danas do 1.000. "Potrudili smo da mnogo više uložimo u opremu, kako bismo podržali generalno poljoprivredu, ali i pčelarstvo i danas vas podržavamo da kupite opremu tako što mi preuzimamo između 50 i 65 odsto ukupne investicije u opremu", kazala je premijerka.
Istakla je da će se sigurno vraćati u srpsku kuću meda, kako bi videla kako napreduje osvajanje, kako kaže, svetskg tržišta srpskim medom.
"Osvajanjem svetskog tržišta i Srbiji otvarate vrata na tim tržištima. Kada imamo vas na stranim tržištima lako je i ostalima da vas prate , poručila je premijerka. Jedan kvalitetan projekat otvara ideje i put za druge, kazala je Brnabić i dodala da je na taj način nastala strateška saradnja Vlade i Opštine Rača.
Pohvalila je Opštinu Rača za to što su se, kako navodi, lavovski borili da ova investicija bude baš u Rači i dodala da se samim tim stvorila potreba da se izgrade novi putevi, nove saobraćajnice, da se približi srpska kuća meda Koridoru 10, ali i Rača investotorima.
Zbog toga, javila se potreba i da se napravi obilaznica za šta se trenutno radi projektno-tehnička dokumentacija, čime je uređeno i da ne mora da se carini u Kragujevcu, već u Lapovu.
"Drago mi je što na simboličan način privodim kraju svoj mandat ovim projektom za koji su mnogi smatrali da je nemoguć , kazala je Brnabić.
Zahvalila je pčelarima na tome što su se u okviru Saveza tokom borbe protiv virusa korona donirali nešto više od sedam tona meda, koji je doniran preko PKS pre svega najstarijim sugrađanima, pa socijalno ugroženima.
"Pokazali ste veliko srce, ogromnu solidarnost i prema građanima i državi , ukazala je Brnabić.
Rodoljub Živadinović, predsednik SPOS-a, istakao je da konačno pčelari mogu sami da plasiraju med na tržište, bez posrednika, što je važno za njih, ali i za sve poljoprivrednike, kako kaže, koji mogu da vide da je ovako nešto moguće.
"Prava ideja je da se med plasira u inostranstvo u malim pakovanjima , kazao je Živadinović.
Savković je ocenio da pogon veoma znači za privredu, pčelare i lokalnu samoupravu.
"Ovo je jedinstvena situacija, premijerka je danas obezbedila da teče med i to je učinila samo u Rači , kazao je Savković.
Tokom posete Rači, premijerka je obišla i radove na sanaciji puta gde se upoznala i sa planovima buduće obilaznice, a sa ministarkom za demografiju i populacionu politiku Slavicom Đukić Dejanović, obišla je i radove na rekonstrukciji vrtića Naša radost .

Izvor: Tanjug

Centar za prikupljanje, preradu i plasman meda u Rači nalazi se u završnoj fazi priprema za otvaranje i puštanje samog pogona u rad. Centar za prikupljanje meda pozitivan je primer udružene saradnje pčelarskih organizacija i jedne lokalne samouprave a samim pčelarima na ovaj način omogućen je siguran otkup i plasman proizvoda koji su 90 % namenjeni inostranom tržištu.
Centar za prikupljanje, preradu i plasman meda u Rači pruža se na 1 500 kvadrata, godišnji kapacitet samog pogona iznosi 3 600 tona meda. Opremanje centra najsavremenijom aparaturom je u toku a do sada je utrošeno oko milion i 400 hiljada evra."Nalazimo se u proizvodnom delu gde je iza nas homogenizator kapaciteta od 22 tone koji služi za izjednačavanje kvaliteta meda a tu je i komora za dekristalizaciju. Ostatak opreme nam stiže do kraja meseca i biće instaliran tako da očekujemo već u martu mesecu svečano otvaranje. Ideal će nam biti taj da ako danas pčelar preda med pogonu već sutradan treba da dobije novac za njega. Suština je da ovde nemamo posrednika u igri jer danas firme koje izvoze med su faktički posrednici i taj deo profita koji uzimaju za sebe mi ćemo biti u stanju da prenesemo na pčelara i to je poenta cele priče", izjavio je za RTV Dragan Milovanović- predsednik društva pčelara ,, Karađorđevo Trmčište’’

Savez pčelarskih organizacija Srbije očekuje da će rad centra punim kapacitetom otpočeti na leto ove godine. U magacinu med će se za inostrano tržište pakovati u buradima od po 300 kilograma a sam kapacitet magacina iznosi 750 tona. Procene su da će se na godišnjem nivou ta količina obrnuti čak četiri puta.

"Inostrani kupci su trenutno najviše zainteresovani za kupovinu meda u buradima jer imaju svoj brend i svoju ambalažu i mi ćemo u početku tako i da radimo i ti znači da ćemo med prodavati na veliko ali se aktivno pripremamo da radimo i pakovanja za prodaju na malo za naše trgovinske lance. Ta naša pakovanja ona će biti svojevrstan vid borbe protiv falsifikata meda a kažu ljudi koji su u toku da je više od 50% meda na domaćem tržištu sumnjivog porekla. Ako bi danas počeli da radimo ja mislim da bi mogli da našim pčelarima ponudimo cenu između četiri i po i pet evra za recimo bagremov med", kaže Milovanović.

Šumadijska opština Rača od jedne malene lokalne samouprave postaje opština pčelarstva i meda. Korišćenje poljoprivrednih fondova koji nude subvencije za pčelarstvo dokaz su velikog interesovanja i samog lokalnog stanovništva za ovaj vid proizvodnje.

"Krajnji cilj ovog pogona nije samo otkup meda gde će oni dobiti adekvatan novac za proizvod nego će ovde i kompletno dobijati podršku, od početka do kraja gde će kroz taj vid zadrugarstva moći da uzimaju opremu, da vrše saradnju, da dobijaju sertifikovane stvari, kvalitetne matice gde će pčelar imati podršku da sve uzme odatle, da tu preda proizvod, da ga proda po najboljoj ceni i da na kraju zna koja je njegova zarada", potvrdio je za RTV Nenad Savković, predsednik opštine Rača.

Med koji se prikupi u Centru, čak 90 % odlazi na izvoz dok je u planu i razvoj lekovitog turizma od takozvane api terapije koja podrazumeva i lečenje pčelinjim proizvodima.

Izvor:http://rtv.rs/sr_lat/ekonomija/uskoro-ce-biti-gotov-centar-za-med-u-raci_1084635.html

Poslednji građevinski radovi na dugoočekivanom pogonu za prikupljanje i plasman meda "Naš med", a koji gradi Savez pčelarskih organizacija Srbije (SPOS) u saradnji sa opštinom Rača, su pri kraju. Kako je rečeno za naš portal, završetak svih radova biće već u julu ove godine.

Rodoljub Živadinović predsednik SPOS-a rekao je za eKapiju da je u dosadašnje radove ovog pogona u Rači, uloženo oko 1.250.000 EUR, a da će sa opremom koja nedostaje, sveukupna investicija iznositi 1.800.000 EUR.

- Građevinski radovi će svakako biti gotovi u julu, međutim, potrebno nam je još sredstava za opremu. Tako da se nadamo da ćemo dobiti donacije kojim ćemo obezbediti potrebnu opremu - kaže Živadinović.On je dodao, da se nada da će pogon početi sa radom već početkom naredne godine.

Podsetimo, svojevrsna fabrika meda prikupljaće i plasirati med pčelara sa teritorije cele Srbije. Maksimalni kapacitet proizvodnje ovog pogona predviđen je za proizvodnju 3.000 tona meda, a med će se prodavati u buradima i malim pakovanjima, kako u Srbiji tako i u inostranstvu.

Kamen temeljac, za ovaj pogon, postavljen je 25. juna prošle godine.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2562557/u-toku-zavrsni-radovi-na-pogonu-nas-med-u-raci-pustanje-u

Predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije Rodoljub Živadinović, najavio je da će ta organizacija do kraja februara raspisati tender za izgradnju sopstvenog pogona za plasman meda bez posrednika u inostranstvo.

Pogon, kapaciteta 900 tona meda, biće sagrađen u Rači. 

- Nadam se da će izgradnja početi najkasnije u aprilu, a da završetak bude krajem ove ili početkom naredne godine, što bi svim članovima saveza pčelarskih organizacija omogućilo da prvi put bez posrednika, na transparentan način plasiraju svoj med u inostranstvo - rekao je Živadinović.

On je na otvaranju Sajma meda u Beogradu, podsetio da se u Srbiji proizvede pet do šest hiljada tona meda godišnje, od čega se oko dve hiljada tona izveze i dodao je da je broj košnica u poslednjih nekoliko godina udvostručen, te da je sada registrovano 1,1 milion obeleženih i oko 200.000 neobeleženih košnica.

Najavio je da bi ove godine Savez trebalo da osnuje svoj pokret potrošača koji bi se borio protiv lažnog meda i pčelarskih proizvoda. 

I ministar Rasim Ljajić, najavio je strožu kontrolu proizvodnje meda u Srbiji.

 

izvor : https://www.ekapija.com

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јануар 2021 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31