Raste uvoz hrane

okt 15, 2019

Svetska tržišta prehrambene robe su prilično uravnotežen, podržana velikim zalihama pšenice i kukuruza i obnovljenom proizvodnjom uljarica, ali će ukupna novčana vrednost uvoza ove godine porasti zbog viših troškova transporta i većeg obima uvoza, objavila je Organizacija UN za hranu i poljoprivredu (FAO).Ukupna vrednost uvoza hrane u svetu premašiće ove godine 1,3 hiljade milijardi dolara, što je za 10,6 odsto više u odnosu na prošlu godinu, navodi se u novom izveštaju FAO o prognozama globalnih tržišta hrane, koji objavljuje dva puta godišnje. Prema izveštaju, objavljenom na zvaničnoj internet stranici organizacije sa sedištem u RImu, rast troškova uvoza će biti izraženiji u najnerazvijenijim zemljama, zatim u državama s niskim prihodima koje oskudevaju u hrani i onima u subsaharskoj Africi, i to zbog većeg uvoza mesa, šećera, mleka i mličnih proizvoda i uljarica. Rast troškova uvoza se predviđa za sve kategorije prehrambene robe, osim ribe, kod koje rast domaće tražnje u mnogim zemljama u razvoju uspeva da podmiri snažan razvoj sektora akvakulture, dodaje se u dokumentu. Svetske cene prehrambenih proizvoda porasle su u maju prvi put u tri meseca, pri čemu je FAO-v indeks cena hrane - koji je objavljen danas - iznosio u proseku 172,6 bodova u tom mesecu, što je za 2,2 odsto više nego u aprilu i oko 10 posto više nego u maju 2016. godine. Ovaj indeks prati cene pet glavnih grupa prehrambenih proizvoda na međunarodnim tržištima: žitarice, biljna ulja, mlečne proizvode, meso i šećer. U maju je zabeležen rast cena svih kategorija osim šećera. FAO procenjuje da su globalna tržišta trenutno dobro snabdevena svim osnovnim prehrambenim namirnicama, čak iako u tom pogledu postoje razlike među pojedinim zemljama ili regionima. Predvidaju da bi svetske cene pšenice trebalo da ostanu stabilne, naročito u prvoj polovini poljoprivredne sezone, dok će gotovo rekordna proizvodnja žitarica koje se prvenstveno koriste za prehranu životinja i proizvodnju piva, verovatno očuvati žestoku konkurenciju među vodećim izvoznicima. Procenjuju takođe da će ponuda pirinča i dalje biti obimna, iako može splasnuti budući da pojedine zemlje izvoznice smanjuju svoje državne zalihe. Očekuje se da će proizvodnja uljarica u sezoni 2016/2017. porasti na rekordan nivo zahvaljujući prvenstveno izvanrednim prinosima soje. Prve pokazatelji upućuju na dobru ponudu i u sezoni 2017/2018, što dodatno pritiska cene uljarica. Proizvodnja mesa će, prema predviđanju FAO, stagnirati treću godinu uzastopno, uglavnom zbog očekivanog pada u Kini, dok će proizvodnja mleka porasti za 1,4 odsto, zahvaljujući ubrzanoj ekspanziji u Indiji. U posebnom izveštaju o globalnoj proizvodnji i tražnji žitarica, koji je takođe objavljen danas, FAO predviđa da će ove godine u svetu biti proizvedeno ukupno 2.594 miliona tona žitarica, što je za 0,5 odsto niže nego prethodne godine. Pritom se očekuje da će proizvodnja pšenice biti manja za 2,2 odsto, dok će proizvodnja kukuruza biti veća za 1,4 posto. Ukupna tražnja za žitaricama u 2017/2018. godini će dostići rekordnih 2.584 miliona tona, izračunali su stručnjaci FAO, uz blagi pad potražnje za pšenicom i nešto jači rast tražnje za kukuruzom. Zalihe žitarica trebalo bi na kraju sezone 2018. da iznose 703 miliona tona, što neznatno više od rekordnog nivoa projektovanog za ovu godinu, procenjuju u FAO. Izvor: Tanjug

U Prijedoru je svečano puštena u rad mlinska industrija Žitoprodukt, čime sada dnevna proizvodnja mlinova u Banja Luci i Prijedoru iznosi 225 tona. Uz angažovana još dva mlina iz ove regije, koja rade uslužno mlevenje za Žitoprodukt, dnevna proizvodnja je 400 tona.

Generalni direktor Žitoprodukta Saša Urošević naglasio je da za svaku proizvedenu tonu brašna postoji osiguran kupac, pri čemu je više od 70 posto proizvedene robe namenjeno za izvoz. „Tri hiljade tona Žitoproduktovog brašna ima svoje kupce u Turskoj. Samo u protekla četiri meseca smo udvostručili izvozne kapacitete i uveren sam da ćemo taj trend i nastaviti”, zaključio je Urošević.

Nakon svečanog puštanja u rad mlina, prisutnima se obratio doskorašnji gradonačelnik Prijedora Mirko Pavić: “Ovaj mlin je nekada snabdevao celu bosansku Krajinu i dobar deo hrvatskog primorja. Vidim da u Žitoproduktu već sada razmišljaju o povratku i na ta tržišta. Sretan sam što je firma izvozno orjentisana, što imaju kvalitetan proizvod i što to kupci prepoznaju“.

Predsednik Uprave i vlasnik Žitoprodukta Slaviša Krunić posebno je istakao značaj pokretanja ovog mlina za celu prijedorsku regiju: „Ovaj kraj je nekad bio srce mlinske industrije, a zadnje dve decenije gotovo da je nije ni bilo. Ponosan sam što je Žitoprodukt predvodnik buđenja - što se vratio na velika vrata i budi i druge. Ovo postrojenje u Prijedoru je bilo prazno punih 7 godina. Radnici su se vratili i mlin radi punom snagom. Još dva mlina iz ove regije, koja su svoj rad bila svela na minimum, danas rade za Žitoprodukt“.

Podećamo, nakon čitave decenije propadanja firme i na koncu stečaja, u junu 2014. godine investicijom grupacije kompanija u vlasništvu Slaviše Krunića, započeo je proizvodni i tržišni uspon Žitoprodukta. Višemilionska investicija u sanaciju i opremanje pogona, rezultirala je revitalizacijom mlinske industrije i otvaranjem industrijske pekare, čime je zaokružen kompletan proizvodni proces brašna i pekarskih proizvoda.

Za Agrobiznis magazin generalni direktor Žitoprodukta Saša Urošević, kaže da su trenutni kapaciteti ove kompanije 2.800t mesečno, a nakon aktiviranja mlina u Prijedoru biće 6.000t na mesečnom nivo, što je više nego duplo!

 

 

Koliko je uloženo novca u mlin u Prijedoru, i, koliko će biti otvoreno novih radnih mesta?

U mlin u Prijedoru je uloženo nešto više od 300.000 evra. Mlin nije radio četiri godine uopšte, a tri godine pre toga je radio minimalnim kapacitetom. Zapravo, već više od sedam godina ne radi u prihvatljivim kapacitetima. Zaposlićemo više od 30 ljudi, a već smo zaposlili 22. Naglasio bih da je naše najznačajnije izvozno tržište Turska. Naša saradnja sa partnerima iz Turske je pre svega profesionalna, za svaku pohvalu. Kompanija Eksun od nas je prošle godine uvezla 4300 t brašna, a plan za ovu godinu je 35.000 tona. To je i bio razlog pokretanja još jednog mlina, kao i upošljavanje još dva mlina sa Prijedorske regije, koji za naše potrebe vrše uslužno mlevenje, čime smo omogućili i tim mlinovima da rade punim kapacitetom i stvorili im perspektivu iako su bili pred gašenjem. Partneri iz Turske su radili sa 7 mlinova iz BiH, ali smo se kvalitetom našeg proizvoda izborili da sada uvoze brašno samo od Žitoprodukta.

Šta je uzork ovako drastičnog povećanja proizvodnje i interesovanja iz Turske?

Postavili su dosta visoke standarde kvaliteta brašna, koje smo uvek ispunili i nikada nismo isporučili robu koja nije bila u skladu sa parametrima definisanim u Ugovoru. Kada tako radite sa Turskom imate sa druge strane lojalne kupce.

Nedavno ste imali sastanak sa ministrom Šarovićem, o čemu ste razgovarali i kakvi su zaključci?

Razgovor sa ministrom je iniciran rastom izvoza brašna iz BiH u Tursku. U 2015. je izvezeno 4.000 t, a prošle godine 70.000 t. Ako se ove godine ne poveća izvoz, Žitoprodukt će izvesti polovinu od ove količine brašna. Razgovaralo se o problemima oko porekla pšenice, gde se naše Ministarstvo izborilo da se za izvoz brašna može koristiti pšenica iz Srbije, iako su Turci insistirali da pšenica bude isključivo domaće (BiH) proizvodnje. Nažalost, količina pšenice koja se proizvodi u BiH je oko 250.000 t, a ta pšenica kvalitetom ne zadovoljava kriterijume koje zahteva Turska. Moramo mnogo raditi i na edukaciji samih proizvođača, kao i na sortiranju pšenice, gde bi kvalitetna pšenica imala i veću cenu na tržištu.

Pošto imate velike potrebe za pšenicom, robu nabavljate i u Srbiji. Ko su vam najznačajniji partneri, i koliko trenutno uvozite iz Srbije pšenice?

 Svu pšenicu za izvoz brašna u Tursku nabavljamo u Srbiji, dok pšenicu za brašno za domaće tržište nabavljamo u Mađarskoj. U Mađarskoj se može nabaviti pšenica daleko boljeg kvaliteta nego u Srbiji, a trenutno su čak i cene te pšenice niže nego u Srbiji. Već treću godinu zaredom, po kvalitetu pšenice se izdvaja Stara Moravica, mada ima dosta kvalitetne pšenice i kod drugih proizvođača, koji su spremni da ulože u seme, agrotehničke mere i gde je zemlja kvalitetna za uzgajanje žita.

 

 

Koliko trenutno Žitoprodukt ima zaposlenih, i kako napreduje širenje poslovanja na domaćem tržištu?

Žitoprodukt trenutno ima 46 zaposlenih, a ove godine ćemo zaposliti verovatno još toliko ljudi. Pošto nas nije bilo na tržištu do 2013. godine, kvalitetom se vraćamo na mesto koje nam pripada. Veliki problem svih mlinova iz BiH je što se naše brašno prodaje po 30% većim cenama nego brašna iz Srbije. Iako je brašno u BiH daleko kvalitetnije, kupovna moć je često razlog što se kupci odlučuju za proizvode sa nižom cenom, a ne za kvalitetne. Ipak, Žitoprodukt iz godine u godinu beleži značajan rast prodaje i na domaćem tržištu.

 

 

Nivo svetskih zaliha pšenice pokriva četvoromesečnu globalnu potrošnju ove žitarice. 

Prema podacima američkog Ministarstva poljoprivrede, rezerve žita u svetu trenutno iznose oko 252,26 miliona tona.

Kako navode stručnjaci Ministarstva poljoprivrede SAD, nivo svetskih zaliha pšenice je i dalje na izuzetno visokom nivou, a uobičajeno, skladištene rezerve su dovoljne da pokriju svetsku potrošnju u periodu od 2,5 do 3 meseca.

Proizvodnja pšenice u 2017. godini na svetskom nivou iznosiće oko 751,36 miliona tona, procene su američkog Ministarstva poljoprivrede. Prema iznetim podacima, ukupnom povećanju svetske proizvodnje u ovoj godini najviše je doprinela Australija, a zatim Rusija i SAD.

U odnosu na prethodnu ekonomsku 2015/2016. godinu, povećanje proizvodnje očekuje se u Rusiji, SAD, Kanadi, Indiji, Argentini, Kazahstanu i Australiji, a smanjenje proizvodnje žita očekuje se u Evropskoj uniji, Maroku, Turskoj i Kini.

Procenjena svetska potrošnja ove žitarice iznosiće oko 740,84 miliona tona u 2017. godini, kažu podaci američkog Ministarstva poljoprivrede.

Izvor: b92.net

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Октобар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30 31