Mnoga stara srpska jela, na žalost, su zaboravljena. U želji da za buduća pokolenja sačuvaju jela koja su nekada davno pripremale naše prabake u selu Vujetincima nedaleko od Čačka minulog vikenda održan je "Bungur fest". U pitanju je manifestacija u pripremanju bungura, starog srpskog jela od pšenice, saopšteno je iz TO Čačak.

Ovo zdravo i ukusno jelo, sada gotovo potpuno zaboravljeno, nekada je bilo sastavni deo bogate srpske trpeze.Lep sunčan dan, veliki broj posetilaca, meštana Vujetinaca i ljubitelja bungura, imali su priliku da uživaju u kulturno-umetničkom programu (nastupi folklornih ansambala, pevačkih društava, guslara, pesnika, zdravičara, trubačkog orkestra).

Održano je takmičenje u pripremanju bungura, nakon čega su proglašeni pobednici i dodeljena priznanja najboljima. Vredne domaćice su pripremile bogatu trpezu starih jela, koja su posetioci manifestacije imali priliku da probaju i uvere se koliko su ukusna.Bungur je staro srpsko jelo, koje se nekada spremalo često i skoro u svakoj kući, a bio je glavna hrana za kada se obavljaju teški poslovi. Kažu da je ukusnije kada se priprema, tj. kuva za više osoba i da se jede bez hleba.

 

Izvor:http://www.glaszapadnesrbije.rs/531228/odrzan-bungur-fest-u-vujetincima/

Zbog obilne kiše i malo sunčanih dana žetva ovogodišnjeg roda pšenice u ćuprijskoj opštini nikad duže nije trajala. Kada se tome dodaju problemi sa rodom i otkupom žita, i to ne samo ove godine, ne čudi što mnogi poljoprivrednici ovog kraja umesto hlebnog zrna počnju da gaje voće.

- Tužna su pšenična polja pomoravske žitnice na kojima se crni polegla, nepožnjevena pšenica. Na nekim parcelama kvalitet hlebnog zrna toliko je loš da će završiti kao stočna hrana po otkupnoj ceni od osam do 12 dinara. Zbog toga su mnogi poljoprivrednici rešili da pšenica ostane nepožnjevena - kaže Nikolić.

Ovogodišnji rekorder u prinosu pšenice Nenad Nikolić, iz sela Batinca, sa 10 hektara dobio je 72.000 kilograma. Rod je prodao po ceni od 17 dinara po kilogramu. Nepožnjeveno mu je, kaže, 17 hektara. Pošto ni prinos, ni kvalitet ni približno neće biti kao u slučaju požnjevene pšenice, najverovatnije će završiti kao stočna hrana.

Zbog loših meteoroloških uslova, koji utiču na prinose i kvalitet roda, mnogi ratari i stočari sve više se opredeljuju za voćarstvo i vinogradarstvo. Tako je poljoprivrednik Srđan Jovanović iz Batinca, nekadašnji rekorder u proizvodnji mleka, ove godine na tri hektara zasadio stabla jabuke.

- Više od 30 hektara oranica u našoj opštini sada je pod višnjom sorte šumadinka, desetak hektara je pod kupinom loh nes, a sve je više hektara pod kruškom viljamovkom i drugim vrstama voća. Stotinak hektara zauzimaju novi voćnjaci i vinogradi u opštini koja je ranije bila žitnica Pomoravlja - ocenjuje Nikolić.

Izvor: http://www.novosti.rs/vesti/srbija.73.html:739222-Zitnica-Pomoravlja-prerasta-u-vocnjake

Srpska pšenica mogla bi do kraja godine da nađe svoj put ka Egiptu i Kini, a u toku su pregovori za izvoz žita i u Indoneziju, kaže za Tanjug predsednik Udruženja "Žita Srbije" Vukosav Saković. Najveći kupci pšenice u svetu, Indonezija, Kina i Egipat, nisu do sada dozvoljavali uvoz našeg žita zbog neusklađenih fitosanitarnih procedura sa našom zemljom. Ministarstvo poljoprivrede je, kaže Saković, pre tri godine krenulo u pregovore za izvoz pšenice u te države, a kako kaže, razgovori su u završnoj fazi kada su u pitanju Egipat i Kina, dok su pregovori započeti sa Indonezijom. "U stalnim kontaktima smo sa Ministarstvom poljoprivrede, imamo obećanja da sve ide ubrzanim tokom, i da će ministarstvo učiniti sve da tokom ove godine dobijemo saglasnosti za izvoz na ta velika međunarodna tržišta", kaže Saković. Želja srpskih poljoprivrednika je da Srbija postane značajan i nezaobilazan izvoznik pšenice na međunarodnom tržištu, kao što je to uspela sa kukuruzom, kaže Saković. "Međutim, nema svrhe proizvoditi, ako nemamo kome da prodamo", napominje Saković i podseća da se u Srbiji svake godine proizvede oko milion tona žita. Trenutno, objašnjava, Srbija nema pristup tržištima Egipta, Kine i Indonezije, ali ne zato što je naša pšenica lošijeg kvaliteta od nekih drugih proizvođača već, kaže, zato što su zemlje Dalekog istoka učinile mnogo na zaštiti svojih potrošača i "zakomplikovali" proceduru ulaska pšenice na njihovo tržište. Kaže da je optimističan i da veruje da će pregovori oko usaglašavanja procedura za izvoz uroditi plodom te da će srpski proizvođači do kraja godine dobiti saglasnost i moći da se pojave u Kini i Egiptu, a nakon toga i u Indoneziji. Smatra da je, obzirom da je reč o izvozu, potrebno sniziti brojne naknade koje plaćaju proizvođaci i izvoznici u našoj zemlji kako bi srpsko žito bilo konkurentnije na svetskom tržištu. Kako bi se unapredila trgovina i izvoz pšenice, smatra, neophodno je sniziti i naknade za prevoz žita rečnim putem, odnosno, upotrebu obale, te predlaže da cena koju rečni prevoznici plaćaju državi treba da bude jedan dinar po toni žitarica, umesto sadašnjih osam dinara.

Izvor: Tanjug

Ratari koji još nisu skinuli ovogodišnji rod pšenice jedva su dočekali sunce da je požanju. Duž puta od Žablja ka Novom Sadu pšenica je već ovršena, ali ima još dosta atara u kojima taj najvažniji posao u poljoprivredi nije ni počeo.Oni koji su skinuli rod, smestili su ga u mlinove, čekajući cenu koja u iščekivanju da se vršidba zahukta treba da bude formirana. Za sada nijedan mlin nije počeo da otkupljuje žito niti plaća rod spram kvaliteta zrna, to jest po klasama.

Direktor udruženja „Žita Srbije” Vukosav Saković kaže da će zrno pšenice dobrog kvaliteta biti sigurno plaćeno i da paori čiji je rod kvalitetan ne treba da strepe da neće dobiti više novca za kilogram roda. Tokom vikenda, kaže, pšenicom se trgovalo po 16 i 16,5 dinara, bez PDV-a, uzimajući u obzir baš kvalitet hlebnog zrna, dok mlinari primaju žito po akontnoj ceni po 15 do 16 dinara.

– Nećemo se vraćati na staru priču da li su mlinovi spremni za brze analize, odnosno da li su opremljeni apratima za brzo merenje vrednosti roda – rekao je Saković. – Kao i u svetu, i ovde će biti u primeni trgovanje spram kvaliteta roda. Ovogodišnja žetva je specifična u odnosu na ranije zbog lokalnih pljuskova pa je dug period od trenutka kada su kombajni ušli u njive do sada. 

On je dodao da je, računajući nedelju i ponedeljak, u Srbiji ovršeno 40 odsto ovogodišnjeg roda pšenice, a da je u Vojvodine žetva stigla na polovinu.

Po rečima direktora „Žitoprometa” Predraga Đurovića, žetva je na severu Bačke krenula punom parom pa je tokom samo jednog popodneva primljeno oko 30.000 tona novog roda.

Predsednik Asocijacije poljoprivrednika Vojvodine Miroslav Kiš kaže da je ovogodišnji rod dobar.

– Prisustvo proteina i glutena zadovoljava pekarske standarde, dok je hektolitarske mase malo manja, ali ne u toj meri da utiče na cenu – kazao je Kiš, navodeći da bi kilogram novog roda trebalo da košta 20 dinara, s PDV-om, ali da paori očekuju da će biti između 17 i 18 dinara.

– Merimo kvalitet zrna samo na vlagu, hektolitar i primesu, dok prusustvo glutena i proteina radimo za svoje potrebe – kazao je Đurović. –Hektolitarska masa je nepunih 75 i ne skidamo odbitak do 74, ali novo žito kod kojeg je hektolitarska masa ispod 72 ne primamo.

Dodao je da je vlažnost zrna pristojna, oko 13, a primesa – čistoća 2,5 . „Žitopromet”,što nudi ratarima akontnu cenu od 16 dinara, s PDV-om.

Sudeći po rečima ostalih mlinara, ovogodišnji kvalitet roda će se razlikovati po regionima. U Sremu (okolina Rume) hektolitarska masa bila je samo 64, a vlažnost zrna se kretala između 18 i 19, premda se pšenica smatra suvom kada je vlaga 13.

Izvor: https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/psenica-se-ni-ove-godine-ne-otkupluje-po-kvalitetu-03-07-2018

 

Kineski istraživači otkrili su poljoprivredno čudo koje bi moglo da nahrani planetu bez uništenja.

Ova studija je koštala 54 miliona dolara, a učestvovalo je oko 1.000 istraživača i 65.000 lokalnih birokrata. Akademici širom sveta nazivaju rezultate ove studije poljoprivrednim čudom.

Projekat je već uštedeo više od 12,2 milijarde dolara kineskim poljoprivrednicima poslednjih 10 godina, a u ovom procesu možda je otkriven ključ za odgovor na jedno od najvećih pitanja u Kini: Kako se očekuje da će se globalna potražnja za hranom udvostručiti između 2005. i 2050. godine, kako će najmnogoljudnija nacija na svetu uspeti da prehrani svoje ljude bez nanošenja ozbiljnih šteta okolini? 

Od 2005. do 2015. godine, istraživači koji rade pod vođstvom Kineskog poljoprivrednog univerziteta u Pekingu sprovodili su više od 13.000 terenskih studija na širom Kine, uzimajući u obzir lokalne poljoprivredne prakse. Nakon ovih studija, istraživači su razvili savete specifične za svaku regiju za proizvođače pirinča, kukuruza i pšenice. Ti saveti su naglasili ideju da metoda jednakosti za sve vrste poljoprivrednih proizvoda nije toliko efikasna kao metode prilagođivanja specifičnim usevima, regijama i vremenskim uslovima.

Na primer, istraživači su savetovali proizvođače pirinča u severoistočnoj Kini da mogu smanjiti upotrebu đubriva bogatom azotom u proseku za 20%, ako umesto da se ravnomerno rasprostiru na usevima tokom cele godine, da se fokusiraju na đubrenje uglavnom u sezoni rasta . Takođe su predložili da se seme seje što bliže jedno drugom. 

"Poljoprivrednici bili su skeptični, ali smo stekli njihovo poverenje, a na kraju su i zavisili od nas - to je bila naša najveća nagrada", napisao je vođer projekta Cui Zenling u studiji. Pomenuti saveti za farmere su se pokazali uspešnim.

Studija, objavljena ovog meseca u časopisu Priroda (Nature), navodi da je proizvodnja useva za pirinač, kukuruz i pšenicu porasla za prosečno 11%, sa 15% pada upotrebe đubriva. Sve u svemu, to je zaustavilo uvođenje oko 1,2 miliona tona azota u životnu sredinu. To su zaključci velikih kompanija jer nude nadu da se može efikasno hraniti rastuće ljudsko stanovništvo, a takođe i smanjiti naš uticaj na klimu.

U poređenju sa ostatkom sveta, kineski farmeri koriste oko četiri puta više azota (305 kg po hektaru, ili blizu 175.000 funti na kvadratnu milju).

Kada je zemljište preopterećeno đubrivom, mikrobi u zemljištu tada proizvode visoke nivoe azot-oksida, gasove staklene bašte. Emisije azota predstavljaju problem svuda i igraju veliku ulogu u globalnim klimatskim promenama; gas je efikasniji u zarobljavanju toplote u atmosferi od ugljen-dioksida.

S obzirom da bi bilo koji farmer bio oduševljen da vidi povećanje prinosa, ovi saveti i prakse bi trebalo da se primenjuju u poljoprivredama daleko izvan granice Kine.

 

Obzirom da je ova zima, bar za sada bila blaga, možemo očekivati brojne probleme kada su u pitanju bolesti pšenice i ječma. A kako je cilj svake ratarske proizvodnje kvalitetan i visok prinos, nega i zaštita useva mora biti na visokom nivou.
Brojne su bolesti koje izazvaju fitopatogene gljive u usevima strnih žita. Na njihovu pojavu uopšte, ali i na njihov intenzitet utiču brojni faktori spoljašnje sredine, blaga zima, visoka vlaga i temperatura, sortiment, gustina setve, količina primenjenih đubriva a sve češći problem predstavlja nepoštovanje plodoreda i gajenje u monokulturi duži niz godina. U našim uslovima se javljaju bolesti koje su najopasnije u prvom delu vegetacije, siva pegavost lista, lisna rđa i pepelnica. Njihova pojava je skoro istovremena, i usled đubrenja azotom većim od stvarnih potreba i pojačane vlažnosti vazduha štete mogu biti velike. Imajući to u vidu, ratari bi pšenicu trebali prihranjivati nakon urađene N-min metode kao sigurnog pokazatelja za đubrenje.
Praktično, u pšenici bi trebalo prvi tretman obaviti početkom proleća, do pojave drugog kolenca, kada su najopasnije pepelnica, rđa i pegavost lista.
Bolesti lista potrebno je pratiti od bokorenja pa sve do klasanja, jer najbolje je tretman uraditi preventivno ili po pojavi prvih simptoma jer nijedan preparat nema eradikativni efekat, tj. ne može suzbiti bolest.
Septoria tritici (siva pegavost lista pšenice) - Spore se tokom jeseni i zime šire sa prošlogodišnjih strništa, a prenose se kišom i dodirom samih listova. Prvi simptomi u vidu sivih pega se javljaju prvo na vrhu lista i na najstarijem lišću i to 14-28 dana od ostavrene zaraze. Kada utvrdimo ekonomski prag štetnosti, koji iznosi 10% biljaka sa simptomima na prvom listu iznad drugog kolenca, tada je već neophodno pristupiti hemijskom tretiranju. Potrebno je sačuvati list zastavičar i dva lista ispod njega kao nosioce prinosa. Ako znamo da siva pegavost lista pšenice može uništiti i do 40 % roda, onda bi u fazi vlatanja trebalo obavezno uraditi preventivnu zaštitu.
Puccinia graminis (lisna rđa pšenice) - Simptomi se javljaju na listovima i na lisnim rukavcima. Usled visoke vlage i blage zime povećani su uslovi za razvoj lisne rđe. Optimalna temperatura za razvoj rđe je 20C, ali se može javiti kada temperatura pređe 15C. Prvi simptomi se ispoljavaju 7-14 dana nakon ostvarene infekcije, u vidu ranica, odnosno pegica narandžaste boje. Sa naličja lista one su otvorene i kroz njih pšenica gubi vodu. Prosečan gubitak roda je 10%, a usled jake zaraze može odneti i do 50% očekivanog prinosa. Tretiranje fungicidima odraditi odmah po pojavi prvih simptoma na donjem lišću, a pre širenja na gornja tri i na klas, kako bi zastavičar ostao zdrav. Protektivni fungicidi, iz grupe ditiokarbomata nisu dovoljno efikasni. Kada je u pitanju rđa pšenice, treba znati da veći sadržaj proteina znači i veću osetljivost , pa treba izabrati između otpornijih sorti sa manjim procentom proteina, ili povećati broj tretmana.
Erisiphe graminis (pepelnica pšenice)- Simptomi se javljaju u proleće, tokom marta i aprila meseca, u listovima i lisnim rukavcima, u vidu beličastih pega. Usled širenja zaraze list izgleda kao pepelom posut po čemu je bolest i dobila naziv. Pege kasnije poprimaju sivkastu boju u okviru kojih se formiraju crna telašca (kleistotecije). Preporuka je setva otpornih sorti, i kurativna primena fungicida, kako bi sačuvali tri vršna lista.
Od mera za suzbijanje bolesti lista pšenice značajnu ulogu imaju preventivne, agrotehničke mere, plodored, zaoravanje žetvenih ostataka i izbalansirana prihrana azotnim đubrivima. Pri izboru sorte prednost dati otpornijim sortama. A ukoliko su štete usled napada veće od prinosa svakako je primena fungicida isplativa i opravdana.
Za borbu protiv simptoma sive pegavosti, lisne rđe i pepelnice dobre rezultate daju sl. fungicidi: Tilt 25 EC 0,5 l/ha (a.m. propikonazol); Acanto Plus 0,6 l/ha-(a.m.pikokokstrobin+ ciprokonazol), Artea 330 EC 0,5 l/ha (a.m. propikonazol + ciprokonazol), Falon 460 EC 0,6 l/ha( tebukonazol+triadimenol+spirosamin), Duett ultra 0,4 -0,6 l/ha (a.m epoksikonazol+tiofanat metil), Prosaro 250 EC 0,75-1 l/ha( a.m. protiokonazol+tebukonazol).


Dipl.ing. Slađana Gavrilović
Savetodavac za zaštitu bilja
PSSS Valjevo

 

 

 

Procena raspoloživosti azota pre N – prihrane najtačnije se obavlja uz pomoć N – min metode kojom se neposredno pre kretanja vegetacije, utvrdi raspoloživa količina u zoni do koje je dospeo koren.

Saveti za N – prihranu ozime pšenice

Prihrana fosforom i kalijumom se ne preporučuje zbog njihovog neznatnog premeštanja u dubinu, pa koren ostaje na površini, što smanjuje otpornost na poleganje i sposobnost korišćenja vode iz dubljih slojeva. Ureu ne treba primenjivati u prvoj N – prihrani (najbolje ni u drugoj) zbog zakišeljavanja zemljišta. Potrebnu koncentraciju raspoloživog azota zimi u zemljištu treba postići primenom nitratnih đubriva. Suvišna količina azota snažno utiče na porast nadzemnog dela, a vrlo malo korena, pa se proširuje odnos korena prema izdanku i biljke su plitko ukorenjene. U hladnim, posebno glinovitim, humoznim i slabo aeriranimzemljištima, nitrati umanjuju štetne redukcijske procese, što je važno za aktivnost mikroorganizama i snabdevanje biljaka azotom i drugim elementima.

Visok sadržaj azota u bokorenju predstavlja neophodnu rezervu za prolećno izduživanje. Tada naglo raste potreba za azotom, što je i pravi trenutak za drugu prihranu. Kod kasnijih rokova setve prisutna je opasnot od izduživanja koje određuju građu, odnosno broj klasića na klasu i začetaka cvetova u klasu.

Dobra ishranjenost azotom u vlatanju sprečava kasniju sterilnost klasića i povećava broj plodnih cvetova. Komponente klasa samo su delimično genetski (sortno) određene pa je time dobra N – ishranjenost biljaka još značajnija.

Nakon oplodnje, dozrevanje pšenice odvija se na račun rezervi hraniva, uz njihovo premeštanje iz fotosintetskih neaktivnih delova biljke (starog lista) u klas. N – prihranu ozimih žita treba obaviti u momentu kada počinje razvoj vegetativnih organa (1. N prihrana u bokorenju) i kod zametanja klasa (2. N – prihrana u početku vlatanja). Prva prihrana je važna u svim okolnostima jer se u 2. i 3. etapi razvoja (treći i četvrti list) izdužuje i segmentira budući klas. Ona utiče na koncentraciju hlorofila u listu (boja useva), intenzivniju fotosintezu i brži rast biljaka u vlatanju. Prvu prihranu ne treba obaviti prerano (kad su ozima žita u mirovanju, odnosno po smrznutom zemljištu i hladnom vremenu), već u trenutku prolećnog kretanja vegetacije. Mudro je jedan deo N primeniti u jesen u vidu UREE ili KAN-a pod osnovnu obradu (na lakšim i plitkim zemljištima treba primeniti 25 do 30 % do ukupne potrebe azota, a na težim 30 do 50 %).

Prvu N – prihranu ozimih žita treba, zbog opasnosti od poleganja i pojave bolesti, ograničiti na najviše 55 kgN/ha. Druga prihrana obavlja se u momentu zametanja klasića, koja pada u početku vlatanja, ne kasnije. Taj trenutak se određuje isključivo na osnovu stanja razvoja useva pšenice. Treća prihrana u klasanje (pre oplodnje) ima malo značenje za visinu prinosa, ali utiče na porast hektolitarske mase i veći sadržaj azota u zrnu.

Izvor: Agrobiznis magazin, januar 2018. 

www.agrobiznis.rs 

BEOGRAD: Jesenje setve - uljana repica i pšenica dobro napreduju, ali bi im dobrodošao "dobar" sneg koji bi ih pokrio i dodatno pomogao da sačuvaju vlagu za prolećni razvoj, izjavio je danas Tanjugu direktor Udruženja "Žita Srbije" Vukosav Saković.
setva. Interesantno je, kaže on, da je posejano skoro duplo više semena uljane repice u odnosu na prethodnu godinu, a slično je bilo i sa pšenicom. Prema njegovim rečima, velike suše su ugrozile druge poljoprivredne kulture i otvorile prostor da pšenicom bude zasađeno 675.000 hektara, što je, kako kaže, rekord koji u Srbiji nije zabeležen od ranih 90-ih godina.

"Za poljoprivredne proizvođače 2017. godina je bila najteža, budući da je bila ne samo sušna, već i izuzetno topla godina u kojoj su sve prolećne kulture značajno podbacile", rekao je Saković. Kako je dodao, taj "podbačaj" nije bio toliko strašan za jesenje poljoprivredne kulture, navodeći uljanu repicu i pšenicu.

"Viškovi za izvoz pšenice procenjeni su na oko 1,1 milion tona u odnosu na 1,2 miliona tona koliko je izveženo ranije. To nije neki značajniji podbačaj, oko 8-9 odsto. Kada je u pitanju uljana repica, kulutra koja je sve više zastupljena kod nas, tu stvari stoje najbolje, budući da je ukupan rod bio skoro 100 odsto veći nego prethodne godine", objašnjava Saković. Govoreći o ječmu, on je rekao da će izvoz te poljoprivredne kulutra biti nešto veći nego prethodne godine.

Kada je reč o prolećnim kulturama, najviše su podbacili soja i kukuruz, a nešto manje suncokret, naveo je Savković, i precizirao da je kod suncokreta taj podbačaj oko 10 odsto. Ozbiljne probleme imali su proizvođači soje, i to ne samo zbog suše, već i zbog napada grinje, usled čega su mnoge parcele, kaže on, ostale bez roda. "Prošla godina je bila teška godina za soju, prinosi su podbacili za čak 50 odsto", podvukao je Saković.

Navodeći da proizvedena količina soje podmiruje domaće potrebe, on je rekao da je i pored toga bilo porebe za značajnim uvozom soje, te da je od septembra do danas uvezeno oko 150.000 tona. "Na proleće ćemo verovatno imati viškove i moraćemo da izvozimo soju, a da li će cena na međunarodnom tržištu biti veća ili manja to u ovom trenutku niko ne zna, možda ćemo imati sreće pa oni koji su uvezli soju prođu i bolje", ocenjuje Saković.

Srbija je najpoznatiji izvoznik kukuruza, kaže Savković, budući da je to osnovna poljoprivredna kultura koja se u našoj zemlji seje na najvećim površinama, najviše rodi, izvozi, pa čak i najviše troši i prerađuje. "Prošle godine smo izvezli oko 2,5 miliona tona, a imali smo rod oko 8 miliona tona. Ove godine imamo rod četiri miliona tona, a izvozni viškovi za kukuruz su oko 800.000 tona", rekao je Saković.

On je napomenuo da je 2017. godina bila pozitivna za proizvođače poljoprivrednih kulutra, ali i obrazložio da se te kulture ne mogu posmatrati kalendarski, već "od žetve do žetve". "Ako posmatramo tako, sigurno je da će svi koji se nalaze u tom lancu imati gubitke, počevši od proizvođača, preko onih koji skladište i transportuju robu, do onih koji njom trguju na svetskom tržištu. Ti gubici su između 600 miliona i milijardu evra za onaj deo robe koji će biti manje izvezen i u zavisnosti od toga da li ćemo uključiti baš sve učesnike u tom lancu", zaključuje Saković.

Izvor: Tanjug

Sektor poljoprivrede, kao najviši organizacioni nivo u Privrednoj komori Srbije, postoji već godinu dana. Ideja nam je bila da se bavimo svim onim poslovima koji bi bili u nadležnosti jedne poljoprivredne komore, a PKS je i po znanju i organizacionoj strukturi dovoljno kompetentna da se time bavi, kaže Veljko Jovanović, sekretar udruženja za poljoprivredu Privredne komore Srbije.

- Ideja je da osim firmi koje se bave ovom delatnošću, našim radom obuhvatimo i individualna poljoprivredna gazdinstva - objašnjava Jovanović. - Ta gazdinstva su u lancu stvaranja vrednosti u poljoprivredi jednako važna kao i firme. S tim što mi primarne proizvođače uklapamo u lanac vrednosti realnih potreba onih koji su već prisutni na tržištu. Praktično, približavamo tržište i tržišna pravila onima koji su na dnu tog lanca. Cilj je da mali proizvođači budu na tržištu zastupljeni preko velikih. I da mali proizvođači znaju koje standarde tačno moraju da ispune da bi to bilo moguće.

Jovanović ističe da je plan za naredni period da se razvije što više usluga namenjenih razvoju standarda kod poljoprivrednih proizvođača.

- I da se sektor poljoprivrede u PKS prepozna kao nešto što će firmama moći da pomogne i na konkretan način, pored onoga što je osnovna delatnost sektora - a to je posredovanje ka Vladi i ka ministarstvima, što već radimo - zaključuje Jovanović.

Pšenice će biti dovoljno i za domaće potrebe i za izvoz. Ostvarena proizvodnja, prema stanju useva ustanovljenom 1. septembra ove godine, bila je 2,3 miliona tona pšenice na površini od 557.702 hektara. Od te količine, izvozu će biti namenjeno oko 1,1 milion tona, ali se zbog manje proizvodnje kukuruza očekuje veća potrošnja pšenice i u stočnoj ishrani.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, dok je ovogodišnja proizvodnja pšenice za 21 odsto manja u odnosu na lanjsku, kod kukuruza je prinos ove godine u odnosu na prošlu godinu gotovo prepolovljen.

 

POVRŠINE ZASEJANE RATARSKIM USEVIMA U 2017. GODINI 

Prema prethodnim rezultatima Republičkog zavoda za statistiku od 1. septembra 2017. godine, osnovnim ratarskim jarim usevima na području Srbije u ovoj godini zasejano je oko 1,4 miliona hektara. 

U odnosu na prošlu godinu, prema prethodnim podacima RZS o prolećnoj setvi u 2017. godini, kukuruz je zasejan na približno istim površinama kao i 2016, dok su šećerna repa, suncokret i soja zasejani na za 10 odsto većim površinama. 

- Povoljni vremenski uslovi bili su odgovarajući za setvu ozimih useva - ističu u PKS. - Optimalni rok za setvu ozime pšenice je od 10. do 25. oktobra, a prema podacima s terena, ovogodišnja setva biće jedna od najboljih u poslednjih deset godina. Za dobru setvu proizvođači su imali tri razloga: ovogodišnju sušu, koja je znatno smanjila prinose prolećnih kultura, zatim to što setva pšenice zahteva najmanje finansijskih sredstava i dobru cenu pšenice u vreme setve. 

Pšenica je posejana na 90 odsto planiranih površina. Setvene površine za ovu godinu veće su u odnosu na prethodnu, a ovogodišnja suša podstakla je ratare da se više opredele za setvu ozimih kultura.

 

Sa žetvenih površina od 1.007.429 hektara očekivana proizvodnja kukuruza je 4.022.000 tona, što je za 45,5 odsto manje u odnosu na ostvarenu proizvodnju u 2016. godini i za 50 odsto manje u odnosu na desetogodišnji prosek, od 2007. do 2016. godine - ukazuju u Privrednoj komori Srbije.

Kod pšenice je ovaj pad proizvodnje u odnosu na desetogodišnji prosek svega 10 odsto.

Kada je reč o suncokretu, njegov prinos po hektaru iznosi 2,4 tone. Reč je o ukupno 540.590 tona na 221.735 hektara. I ova ratarska kultura beleži godišnji pad proizvodnje, od 13 odsto. Međutim, kada se pogleda desetogodišnji prosek, primećuje se da je povećana i proizvodnja suncokreta, za 18,9 odsto, ali i proizvodnja soje, za 8,3 odsto.

Očekivana proizvodnja kasnih useva, posmatrano u odnosu na 2016. godinu, beleži pad proizvodnje i kod šećerne repe - 6,3 odsto, suncokreta - 13 odsto, i soje - 20 procenata - ukazuju u Privrednoj komori Srbije, uz napomenu da će konačni podaci o proizvodnji kasnih useva u 2017. godini biti objavljeni tek u martu 2018. godine.

Izvor: www.novosti.rs

 

Procena raspoloživosti azota pre N – prihrane najtačnije se obavlja uz pomoć N – min metode kojom se neposredno pre kretanja vegetacije utvrdi raspoloživa količina u zoni do koje je dospeo koren.

Saveti za N – priharnu ozime pšenice

Prihrama fosforom i kalijumom se ne preporučuje zbog njihovog neznatnog premeštanja u dubinu, pa koren ostaje na površini, što smanjuje otpornost na poleganje i sposobnost korišćenja vode iz dubljih slojeva.

Ureu ne treba primenjivati u prvoj N – prihrani (najbolje ni u drugoj) zbog zakišeljavanja zemljišta. Potrebnu koncentraciju raspoloživog azota zimi u zemljištu treba postići primenom nitratnih đubriva.

Suvišna količina azota snažno utiče na porast nadzemnog dela, a vrlo malo korena, pa se proširuje odnos korena prema izdanku i biljke su plitko ukorenjene. U hladnim, posebno glinovitim, humoznim i slabo aeriranim zemljištima, nitrati umanjuju štetne redukcijske procese, što je važno za aktivnost mikroorganizama i snabdevanje biljaka azotom i drugim elementima.

Opširnije u Agrobiznis magazinu za mesec januar. 

 

Gaje zaboravljena žita za celu Srbiju 

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/ratarstvo-i-povrtarstvo/item/3466-gaje-zaboravljena-zita-za-celu-srbiju

 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Децембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30 31