Iako su plodne vojvođanske ravnice idealne za uzgoj pšenice, nisu izostali ni pojedini vredni poljoprivrednici koji ovu žitaricu uzgajaju u zapadnoj Srbiji.Iako su parcele ustitnjene, sezona žetve je u punom jeku, a Dragan Alimpijević (37) sa svojim kombajnom je od ranog jutra na svom radnom mestu. Zadovoljan je ovogodišnjim rodom i prinosom, jer ambari će biti puni.

"Sezona traje još nekih sedam dana, kombajn ne gasim od 9 ujutru do 9 uveče. Proizvodim za svoje potrebe, imam u svom domaćinstvu dosta grla stoke. Na parcelama od 5 hektara pored ječma uzgajam i pšenicu na nešto više od dva hektara. Zadovoljan sam ovogodišnjim rodom, bolji je nego ranijih godina za 20 odsto, imaću prinos oko 5 tona po hektaru. Kada završimo sezonu žetve psenice, krećemo sa berbom kukuruza, za seljaka ima posla uvek“, kazao je Dragan Alimpijević za RINU.Ove godine i otkupljivači zadovoljno trljaju ruke. Čačanska firma "Agrofield" koja se bavi proizvodnjom stočne hrane, za ovu sezonu već je otkupila oko 200 tona pšenice i ječma."Prinosi pšenice i ječma ove godine su bili između 4000 kilograma i 4500 kilograma po hektaru, što je bolje nego lane, s obzirom da je u Vojvodini nešto manje rodila nego što je to očekivano, zato smo se više oslonili na proizvođače iz ovog kraja. Otkupna cena je u skladu i sa prinosom viša nego prošle godine i za pšenicu je 18,50 sa PDV-om , a cena ječma je oko 14,50 + PDV", rekao je Aleksandar Jeremić, i dodao da je ova čačanska kompanija otkupila dovoljne količine za svoje potrebe.

Prema poslednjim podacima pšenica se u zapadnoj Srbiji uzgaja na oko 314 hektara, što je daleko manje od ostalih žitarica pod kojima je nekoliko hiljada hektara.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2020&mm=07&dd=17&nav_id=1707938

Žetva pšenice je pri kraju, kvalitet je dobar, a prinosi su bolji od očekivanja slažu se poljoprivrednici i dodaju kako bi za bolju cenu trebalo malo sačekati sa prodajom. Poljoprivrednik iz Banatskog Novog Sela kod Pančeva Zoran Sefkerinac kaže da je ostvario prinos od 3,5 tona po jutru što ocenjuje dobrim posle sušnog marta i aprila.

"Izgledalo je da će biti ništa, medjutim ima pšenice, a prinosi variraju od agrotehnike, od dve do 3,5 tona po jutru", rekao je on u izjavi za Tanjug.

Dodaje da on pšenicu nikad ne prodajemo u žetvi jer je tada cena niska.

"Cena je već krenula gore, tako da ćemo mi pšenicu prodavati u narednim mesecima", kaže on.U žetvi cena je bila oko 17,5 dinara sa PDV-om a on kaže da cena posle samo mesec dana zna da bude već i za 30 odsto.

"Cena na berzi je već 18,5 – 19 dinara plus PDV, a jedan otkupljivač kod nas u okolnim selima je već platio 19,5 dinara", kaže Sefkerinac i dodaje da generalno očekujemo rast cena pšenice.

Ističe da je hlebni kvalitet pšenice odličan, jer su proteini su bili 14 a bio je visok i gluten.

"Medjutim, nemamo razvrstavanje pšenice po kvalitetu što bi bilo veoma dobro da se to uvede", zaključuje on.

Poljoprivrednik Vladan Martić iz Kukujevaca koji je pod pšenicom imao 20 hektara kaže da je prosečan prinos po jutru oko 45 metara."Zadovoljni smo rodom, cena je trenutno nekih 18 dinara, a nadamo se da bi mogla ići malo nešto gore", kaže on.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/prinos-bolji-od-ocekivanog-zetva-psenice-je-pri-kraju-poljoprivrednici-zadovoljni/1q42b1b

U Vojvodini žetva žita je u završnici. Prema podacima Poslovnog udruženja za unapređenje proizvodnje žita i uljarica "Žita Srbije" novi rod skinut je s oko 90 odsto površina pa se očekuje da tokom vikenda posao bude sasvim završen.

U centralnim delovima Srbije žito će se raditi još jer podaci ukazuju da je rod skinut s oko 60 odsto površina. Ovog leta, podsećamo, pšenica u našoj zemlji biće požnjevena s 570.000 hektara koliko je jesenas i posejano, piše Dnevnik.Vukosav Saković iz "Žita Srbije" kaže da se u pogledu prinosa nije ništa značajnije promenilo od očekivanih rezultata pred početak najvažnijeg posla u godini.

- Imaćemo oko 2,6 miliiona tona nove pšenice, s tim što imamo i neprodate pšenice od prošle godine, oko pola miliona tona – kazao je Saković, rekavši da će prosečan prinos ove godine, svi su izgledi, biti oko 4, 5 tona po hektaru. - U pogledu cene nema značajnijih pomaka - cena na tržištu još se nije formirala pa se kilogram novog zrna kreće u zavisnosti od toga ko kako plaća, a najviše do 19,5 dinara, odnosno između 17 i 18 dinara, bez PDV.

U okolini Novog Sada paori su završili žetvu i zadovoljni su prinosima. Ratar iz Kisača Jozef Fokman kaže da je dobio 5,3 tone po jutru i da je više nego zadovoljan, ne samo u pogledu količine već i kvaliteta zrna. – Primenio sam agrotehniku u potpunosti i rezulti su tu – rekao je Fokman, navodeći da su ratari u Rumenki, takođe zadovolji prinosima i kvalitetom jer su isto dobili od pet tona pa naviše po jutru novog zrna. -Sejao sam malo kasniju sortu pšenice i uz vremenske uslove, prvo sušu a potom kišu pšenica se lepo uklopila i rodila.Fokman kaže da mu cena kvari potpuni užitak, pa zato neće žuriti da je proda, već će je lagerovati u iščekivanju da poskupi.

I u južnom Banatu poljoprivrednici su završili setvu a, kako kažu, ovogodišnja žetva bila je osrednja, što znači da su prinosi i kvalitet bili neujednačeni, kako na čijoj njivi. – Trećine žita je dobra u pogledu oba parametra, trećina je osrednja, a na 30 odsto površina podbacili su i prinos i kvalitet – kazao je Nenad Manić iz Udruženja "Banatski paori".

Ono s čime se ratari posebno ne mire , kaže Manić, jeste cena.

- Žito zemljoradnicima donosi prvi prihod u godini i svi bi da je prodaju, ali kilogram novog zrna malo vredi. Uglavnom se lageruje i čeka da poraste cena, a oni koji moraju da je prodaju za novi usev dobijaju najviše 18,5 dinara s uračunatim PDV-om.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/bice-zita-i-za-izvoz-paori-zadovoljni-prinosima-ocekuju-rast-cene/e00r97q

Pšenice će biti dovoljno za domaće potrebe, ali i za izvoz. Prema podacima Udruženja "Žita Srbije", očekuje se rod od 2,6 miliona tona, i prosečan prinos na nivou prošlogodišnjeg oko 4,5 tone po hektaru. Na nekim parcelama u Mačvi, prinos hlebnog zrna je i 40 odsto veći nego prethodnih godina.Za šabačke žeteoce, odmora nema. Na žitorodnim poljima od početka meseca, ubiru rod pšenice, koji je je ove godine veći od očekivanog."Ove godine je bolje nego do sada. Prinos je, kako gde, od pet do osam tona. Seme smo mi sejali naše. I lepo je, solidno. Bacili smo dosta đubriva u proleće, u jesen nismo bacali ništa, a proleće smo puno. Ja sam zadovoljan", hvali se Slobodan Dragojević, poljoprivrednik iz Šapca.

Dobro su rodile rane sorte pšenice, ali i hibridi koji kasnije dozrevaju. Poljoprivrednici rod uglavnom predaju skladištarima na čuvanje.

Milorad Gajić iz Jevremovca, kaže da je godina katastrofalno počela za ratarske kulture, ali da su, zadnje kiše su sve to izmenile.

"Tako da, sasvim korektan prinos. Mi svu pšenicu predajemo. Imamo oko 25 hektara pod pšenicom, i većinu smo skinuli do sada, ostalo je jedno dva tri hektara", priča Gajić.

Zadovoljan, ali se opet i žali i nada Slobodan Dragojević, iz Šapca.

"Sve predajemo i čekamo cenu. Prošlogodišnji rod sam naplatio pre 20 dana. Da je bar 20 dinara, da pokrijemo troškove", iščekuje Dragojević.

Na parcelama u Mačvi gde je primenjena puna agrotehnika, rodilo je i više od devet tona pšenice po hektaru, izuzetnog kvaliteta.

"Trenutno stanje je da je sedam tona prosek, u Mačvi, pa čak u Pocerini i Posavotamnavi. To je ipak jedna od najizdašnijih godina u poređenju sa prethodnima. Možemo da kažemo da je ova godina u Mačvi zaista bila prinosna. Dobar je kvalitet zrna, on se kreće od 76 do 80, 81 hektolitar, to je zavidan kvalitet", ističe Darko Simić iz "PSSS Šabac".

U Udruženju ''Žita Srbije'' kažu da je za domaće potrebe dovoljno milion i po tona hlebnog zrna. Ukoliko vreme dozvoli, žetva pšenice koja je zasejana na oko 570 hiljada hektara, biće završena za sedam dana.

Izvor:https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/4009595/zito-zetva-macva.html

Žetva pšenice u šest opština Pomoravskog okruga - Jagodini, Ćupriji, Despotovcu, Paraćinu, Svilajncu i Rekovcu, na 15.000 hektara, zahuktala se ovog vikenda.Sa njom je krenuo i otkup i predaja u silosima i mlinskim preduzećima.

Zrno je dobrog kvaliteta a prinos umanjen zbog vremenskih neprilika i korova koji je narastao posle dugotrajnih kiša. Otkupljivači nude cenu od 19 dinara. Neki su to napisali i ispred i oko otkupnih mesta, uz naznaku da je to cena bez odbitaka (vlažnost, nečistoća).Farme kokošiju, goveda i svinja plaćaju po dva dinara za kilogram više od mlinskih organizacija, tvrde poljoprivrednici.

Poljoprivrednici su izjavili Tanjugu da većina njih nema adekvatan skladišni prostor za čuvanje pšenice i da su prinuđeni da je prodaju ili daju na čuvanje.

Poljoprivredni stručnjaci rekli su Tanjugu, da sa procenom prinosa treba sačekati završetak žetve i ističu, da će konačni prinosi zavisti od ulaganja, pre svega od primene agrotehnike i da li je sejano deklarisano seme ili seme "sa tavana".

"Tamo gde je primenjena puna agrotehnika, setva obavljena u optimalnom roku i sejano deklarisano seme, obavljena zaštita od korova i bolesti na vreme, prinosi će biti vrhunski", ocenjuju oni.

Kombajneri svoj posao obavljaju za 100 evra po hektaru.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2020&mm=07&dd=05&nav_id=1703469

Sada je izvesno da će ukupan prinos žita iz aktuelne žetve biti dovoljan za domaće potrebe i izvoz. Dok se kvalitet i prinos još procenjuju, stručnjaci poručuju proizvođačima da ne žure sa prodajom, jer će cena kvalitetne pšenice nakon žetve biti viša.Dugogodišnje iskustvo pokazuje da je u žetvi cena najniža, ali kako vreme prolazi, dobri ratari mogu više da zarade, podseća agroekonomski analitičar Žarko Galetin."Procene su da će cena novog roda pšenice biti između 17 i 18 dinara po kilogramu bez PDV-a", kaže Galetin i dodaje da je savet poljoprivrednim proizvođačima koji imaju kvalitetnu pšenicu da je sačuvaju, jer prošlogodišnja iskustva govore da će u narednom periodu za nju dobiti višu cenu.

Da rod pšenice varira od parcele do parcele potvrdio nam je i direktor zadruge u Beški Dragan Lončar. Prema njegovim rečima treba odložiti prodaju žita do bolje cene.

"Prinosi su šaroliki u zavisnosti od rasporeda padavina, a cena se formirala na nivou od 17 dinara plus PDV", kaže Lončar i dodaje da se čini da je reč o dogovoru mlinara, te da se nada višoj ceni u narednom periodu.

Stručnjaci procenjuju da će ovogodišnja proizvodnja pšenice biti približno 2,5 miliona tona. Kao i ranijih godina, ta količina je dovoljna za domaće potrebe i izvoz. I u svetu se očekuje veliki rod hlebnog zrna, ali Evropska unija povećava obavezne rezerve pšenice zbog virusa korona, kaže Žarko Galetin i zaključuje da zbog toga ostaje pretpostavka da će rasti cena žita u narednom periodu.

Izvor:http://rtv.rs/sr_lat/ekonomija/aktuelno/ne-zuriti-sa-prodajom-kvalitetne-psenice-(audio)_1141485.html

U Srbiji je počela žetva pšenice, a prvi rezultati ohrabruju, jer podaci sa terena pokazuju da su dobri i prinosi i kvalitet zrna, kažu u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad i navode da se procenjuje da će ovogodišnja proizvodnja biti veća od 2,5 miliona tona.

Republički zavod za statistiku je objavio da se na osnovu stanja useva sa kraja maja očekuje proizvodnja pšenice od 2,66 miliona tona, što je za 5,3 odsto više u odnosu na proizvodnju ostvarenu u prošloj godini, a u Institutu napominju da bi bilo vrlo dobro da u naredne dve nedelje, do kraja žetve, ne bude padavina, s obzirom da svaka kiša utiče na smanjenje kvaliteta žita.

Po zvaničnim podacima, pod pšenicom je 580.000 hektara, a rukovodilac Odeljenja za strna žita u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo Radivoje Jevtić kaže za Tanjug da će se tek po završetku žetve znati tačna površina koja je požnjevena.

„Iz Srema i Mačve dobijamo podatke da su i dobri prinosi i dobar kvalitet. Najbolji proizvođači koji imaju najbolje parcele javljaju nam maksimalne prinose. Jedan proizvođač iz Voganja kod Rume prijavio je 9,43 tone po hektaru, tu je i jedan dobar porizvođač iz Mačve”, rekao je Jevtić.

Naveo je da će u delu Banata biti smanjeni prinosi zbog dugotrajne suše, ali da to smanjenje neće biti značajno.

„Procenjuje se da će proizvodnja pšenice premašiti 2,5 miliona tona. Milion tona je dovoljno za domaće potrebe, a milion i po tona će biti za izvoz”, kaže Jetvić.

Upitan o otkupnoj ceni, Jevtić kaže da bi pšenica namenjena izvozu mogla da dostigne veću vrednost na svetskom nivou.

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/457557/Prvi-rezultati-zetve-psenice-ohrabruju-opasnost-od-kise

U agraru je među najaktuelnijim pitanjima žetva pšenice. Taj posao zbog padavina u prethodnom periodu kasni, pa će prinos i kvalitet biti niži. Međutim, ostaje dilema oko cene. Uz to treba dati preporuke poljoprivrednicima oko upotrebe mehanizacije, upozoravaju stručnjaci.Da nije bilo obilnih padavina, žetva ječma i pšenice već bi bila u punom zamahu, podseća stručnjak u Zadružnom savezu Vojvodine Petar Radić.

"Nažalost i kod ječma tek sa poneke parcele je skinut rod. Ječam je uglavnom zreo i može se reći da je bolje podneo padavine od pšenice. Kod pšenice na terenu je primećeno poleganje, pa će biti problema kod kombajniranja. Kod savremenih kombajna gubici u žetvi su približno 1%, ali će ovakva situacija sigurno povećati rastur. Neophodno je za pravilno podešavanje kombajna izbaciti što više vitlo, prilagoditi brzinu okretaja radnih elemenata i pratiti na izvršaju kvalitet požnjevenog materijala. Sada konstatujemo da je pšenica na parcelama potamnela, što može dovesti do pojave patogena i pada kvaliteta žita. Samo da nas vreme posluži 10-ak dana da završimo žetvu", kaže Radić.Mora se voditi računa i o izlasku gabaritne mehanizacije na saobraćajnice, upozorava Petar Radić.

"Žetva je veliki posao koji mora da se odradi u kratkom period, pa je kod vozača za potrebe poljoprivrede izražen umor i pad koncentracije. Zato molim sve učesnike u saobraćaju za povećanu pažnju. Biće kolone traktora sa prikolicama kod silosa odnosno na delovima saobraćajnica, što zahteva dodatni oprez. Poljoprivredna mehanizacija mora biti pravilno osvetljena, a blato sa pneumatika se na otresištima mora ukloniti", upozorava Radić.

Kad je reč o ceni pšenice, prinosu i kvalitetu, Radić objašnjava da je cena proizvodnje žita uglavnom poznata.

"Zbog vremenskih uslova uglavnom su pšenice slabijeg kvaliteta, tek na ponekim parcelama očekujemo visok kvalitet i rod. Mislim da će ova godina po proizvodnji pšenice biti ispod proseka. Neke kalkulacije govore da je za prosečan prinos od 4,5 tone po hektaru proizvodna cena pšenice 21,06 dinara za kilogram. Ni ove godine nećemo imati klasiranje pšenice na prijemu, iako se to svake godine najavljuje. Tako da ostaje da će verovatno neke pšenice boljeg kvaliteta dobiti i veći cenu na tržištu. Dakle za tako nešto su ograničavajući factor skladišta koja u kratkom vremenu treba da prime veliku količinu pšenice", kaže Radić.

Naredne sedmice, 30. juna u Neuzini ćemo održati Žetveni dan, najavljuje Petar Radić i zaključuje da je cilj te manifestacije da se promoviše tradicija proizvodnje pšenice i hleba, koji je jedan od simbola Vojvodine.

Izvor:https://www.rtv.rs/sr_ci/vojvodina/za-zetvu-psenice-presudno-narednih-10-dana-(audio)_1139204.html

ŠIROM Republike Srpske se proveravaju prijavljene parcele sa zasejanom pšenicom. Posao vodi Ministarstvo poljoprivrede RS, a cilj provere je da se utvrdi da li je sva prijavljena površina za sejanje pšenice, a to je oko 15.600 hektara, i obrađena. Ovom akcijom želimo na terenu da utvrdimo da li su podsticaji koji poljoprivrednici dobijaju za pšenicu opravdani ili se zloupotrebljavaju budžetska sredstva, kaže, za "Novosti", Predrag Sladojević, v. d. direktora Agencije za agrarna plaćanja RS.

 On pojašnjava da poljoprivrednici u svojim zahtevim za podsticaje navode kolike parcele će zasejati pšenice, a na resornom ministartstvu je da utvrdi da li je to tačno i urađeno na terenu.

 - Provera se sada radi i uz pomoć satelitskog praćenja zasejanih površina odnosno programa Etfarm. Ovo je prva godina primene ovog programa u Srpskoj. Etfarmom, odnosno satelitskim snimcima, pokriveno je oko oko 9.600 hektara u RS i jasno se vidi gde je zasejana pšenica a gde nije. Te podatke smo već dobili, ali smo kontrolom na terenu još jednom proverili podatke i videli da je sistem tačan. Oko 6.000 hektara, koje nisu pokrivene stalitima, obilazimo i detaljno proveravamo. Posao ćemo završiti do žetve - ističe Sladojević.

 On kaže da je za već proverenih 9.600 hektara utvrđena nepravilnost kod četvrtine, odnosno u 20 do 25 odsto slučajeva, i već su jasne sankcije za one koji su obmanuli resorno ministarstvo i nisu uopšte obradili parcele za koje su tražili podsticaje.

Kako kaže, radi se o milion maraka podsticaja koji su mogli biti uzalud potrošeni da nije urađena detaljna analiza na terenu.
- Za one koji su se prijavili za podsticaje, a na parcelama nisu ništa zasejali, sledi kazna da se dve godine ne mogu prijavljivati za podsticaje propisane pravilnicima. Oni poljoprivrednici koji su deo prijavljenih parcela zasejali, a deo nisu, dobiće podsticaj, ali će im se deo koji nije zasejan odbiti - pojašnjava Sladojević.

Izvor:https://www.novosti.rs/vesti/naslovna/republika_srpska/aktuelno.655.html:871797-Na-proveri-rod-pod-psenicom-Ratari-uzeli-podsticaje-a-nista-nisu-zasejali

Ogledno polje sa pšenicom je jesenas zbog suše zasejano sa mesec dana zakašnjenja, ali su primenjene mere agrotehnike i junska kiša učinile da ono dođe u fazu koja pred žetvu mnogo obećava.Sitna kiša koja je rominjala iznad nepreglednog žitnog polja u selu Davidovac, nedaleko od Vranja, prestade da pada tek kada su poljoprivredni proizvođači iz okolnih sela počeli da se okupljaju na manifestaciju "Dan polja ozimih strnih žita", koju je ove godine na gazdinstvu Marjana Nikolića organizovala vranjska Poljoprivredno savetodavna i stručna služba.

Uzorni poljoprivredni proizvođač, Dragan Nakić iz Rakovca nije krio zadovoljstvo zbog lepo odrađenog oglednog polja."Mislio sam da ovde neće roditi 'bog zna šta'. Drago mi je što su me stručnjaci demantovali ovakvim oglednim poljem na kojem posle obilne junske kiše bujaju zasejane sorte pšenice. Napraviću spisak sa sortama koje su dale odlične rezultate i njih ću sejati na svom imanju", kaže Dragan.Njegov prijatelj Zoran Stojanović iz Ristovca, koji uzgaja pšenicu na tri hektara je takođe prezadovoljan stanjem zasejane pšenice na oglednoj parceli. Posebnu pažnju je posvetio novim sortama pšenice za koje je od vranjskih poljoprivrednih stručnjaka čuo da daju prinose od pet do sedam tona po hektaru. Jedino mu je zasmetalo što na oglednom polju nije video više mladih poljoprivrednih proizvođača.Na ogledno polje sa pšenicom koje je postavio zajedno sa stručnjacima vranjske poljoprivredne službe i sinom Marjanom, ponosan je i Sreten Nikolić. Ovaj iskusni poljoprivredni proizvođač kaže da su zbog suše ogledno polje zasejali sa mesec dana zakašnjenja, ali da su primenjene mere agrotehnike i junska kiša učinile da ono dođe u fazu koja, pred žetvu, mnogo obećava.Iako je ove godine "Dan Polja" održan u skladu sa naredbom o zabrani okupljanja u Republici Srbiji na javnom mestu, zatvorenom i otvorenom prostoru poljoprivredni proizvođači nisu hteli da propuste ovaj, za njih veoma značajan događaj, pa je većina došla pod maskama poštujući predviđene mere zaštite od virusa korona. Imali su i mnogo pitanja za koordinatorku "Dana polja" Nadu Lazović Đoković i njene kolege koje su im i na ovoj manifestaciji strpljivo odgovarali na sva postavljena pitanja.

Predstavljajući im stanje useva na ovom oglednom polju, koordinatorka je rekla da se njihova proizvodnja odvijala u teškim vremenskim uslovima.Setvu je jesenas pratila suša koja se nastavila tokom novembra i decembra meseca. Imali smo blagu zimu tako da smo imali velike probleme sa biljnim bolestima, korovima i štetočinama. Otuda smo bili prinuđeni da primenimo sve agrotehničke mere. U jesen smo primenili mineralno đubrivo 'tri petnaestice'. Obavili smo dve folijarne prihrane azotom sa NutrActive koji je osigurao redovnu i produženu ishranu useva tokom cele vegetativne sezone što se može i golim okom videti na oglednom polju", istakla je Lazović Đoković i dodala da su divlji ovas tretirali preparatom Heliomah, ali on nije dao željene rezultate.

Nisu uspeli da ga eliminišemo i zbog toga će imati manje prinose u žetvi.Na ovom oglednom polju od 24 sorte pšenice i tri sorte tritikala, prema njenim rečima, najboljom se pokazala sorta tritikale Triamor gde se očekuju prinosi od preko osam tona po hektaru. Od pšenice odlično su ponele nove sorte Logika, Ikona, Elastika i Klimatika. To su sorte koje su prvi put ove godine zastupljene na oglednom polju vranjske poljoprivredne službe. Pored ovih sorti odlično se pokazala i sorta Apilco, Izalko, kao i već prepoznatljve Nikol, Sosthene i Anapurna.Od novosadskih sorti pšenice već po ustaljenom pravilu standardno očekujemo najveći prinos od sorti NS 40 s, Ilina, Simonida i Zvezdana, ali moram da naglasim da će nove sorte Igra i Rani otkos preuzeti ulogu pobede na našem području. Odličnom prinosu se nadamo i od Limagrinovih sorti Nikol, Avenija, Apač, Anapurna. Na ovom oglednom polju očekujemo prosečne prinose od šest tona po hektaru, a rodu od preko sedam tona nadamo se da će dati Logika, Klimatika, Apilco, Ilina, Izalco i Anapurna", naglašava Lazović Đoković.

Ona na kraju dodaje da će tek nakon žetve moći sa sigurnošću da predstavi prinose svake sorte pojedinačno i svu primenjenu agrotehniku u lokalnom poljoprivrednom biltenu koji priprema vranjska Poljoprivredna savetodavna i stručna služba, tako da će svi poljoprivredni proizvođači moći na osnovu rezultata da izaberu sortu za narednu setvu.

Izvor:https://www.agroklub.rs/ratarstvo/dan-polja-u-vranju-obecava-dobre-prinose-zitarica/60681/

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Октобар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
      1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30 31