Žetva pšenice na vojvođanskim poljima je počela. Doduše, ne u punoj meri, ali je ipak ulaskom kombajna na njive označen početak ovogodišnje žetve.Kao i svakog leta Institut za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu prvi je započeo žetvu pšenice na oglednim poljima, a stručnjaci Instituta zabeležili su i početak žetve u Torniku u opštini Žitište. Na individualnoj parceli u Torniku prinos je, po rečima dr Vladimira Aćina, prema procenama oko 6,5 tona pšenice po hektaru, a procenat vlažnosti zrna 13.

– To nije loš prinos za ovu godinu uzimajući u obzir da je pšenica kasno nikla zbog velike suše tokom jeseni, a potom i obilnih kiša sve do nedavno – istakao je dr Aćin, ukazujući da očekuje da će tokom vikenda, ukoliko kiša ne pokvari planove, žetva krenuti punim intezitetom.Svi se nadaju da se neće ponoviti lanjska godina kada se žetva otegla više sedmica zbog čestih kiša. Ove godine rod će se ubirati s 570.000 hektara, što je površina na kojoj je pšenica jesenas posejana. U odnosu na 2017. godinu, prošle jeseni pšenica je posejana na oko 90.000 hektara manje. - Predviđa se da će ova godina biti solidna i da će prosečan prinos po hektaru biti oko 4,5 tone - kaže direktor “Žita Srbije” Vukosav Saković, ukazujući da bi ukupan ovogodišnji prinos trebalo da bude oko 2,5 miliona tona pšenice.

Da podsetimo, prošle godine je sa 660.000 hektara pod pšenicom dobijeno 3,3 miliona tona, uz prosečan prinos od pet tona po hektaru. – Za naše potrebe dovoljno je 1,5 miliona tona pšenice, pa ćemo ostatak od ovogodišnjeg roda prodati. Prošle godine izvezli smo 1,1 milion tona žita i brašna na strana tržišta - predočio je Saković.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/index.php/ekonomija/poljoprivreda/pocela-zetva-psenice-u-vojvodini-29-06-2019

Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović rekao je danas da očekuje da Srbija ove godine ima prinos pšenice od oko 2,7 miliona tona, a da će oko milion tona pšenice ići u izvoz. Nedimović je odgovarajući na poslanička pitanja u Skupštini Srbije rekao da očekuje da prinos pšenice po jednom hektaru bude oko 4,7 - 4,8 tona po hektara.

Vlada Srbije će zajedno sa Robnim rezervama naredne nedelje otkupiti određenu količinu pšenice na agrarnoj berzi, rekao je Nedimović govoreći o ceni pšenice u ovom trenutku u Sbiji.

Ministar je rekao da očekuje da cena pšenice po kilogramu bude 21 dinar i naveo da je njena trenutna cena na jednom od rekordnih nivoa i iznosi oko 24 dinara po kilogramu na berzi.

I to je, kaže, "dobra stvar" i posledica brojnih stvari koje su se desile na tržištu u okruženju.

Resorni ministar je objasnio da su prilikom setve pšenice prošle godine bile nepovoljne vremenske okolnosti, ali da ipak, situacija po pitanju prinosa nije toliko loša, koliko, kako kaže, neki pokusavaju da je predstave.

U nekim krajevima Srbije je pšenica lošijeg, a u nekim predelima zemlje je dobrog kvaliteta, rekao je ministar.

Kada je reč o izvozu srpske pšenice u Afriku, podsetio je da tokom tri, četiri decenije u tu zemlju nije bilo izvoza, a da je martu ove godine dobijen sertifikat za izvoz u Egipat.

Istakao je da su srpske kompanije učestvovale na tenderima za izvoz pšenice u Egipat i da se uskoro očekuju rezultati o učešću na tom tenderu.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/index.php/ekonomija/poljoprivreda/nedimovic-oko-milion-tona-psenice-bice-za-izvoz-27-06-2019

Cena domaće pšenice dostigla je svoj petogodišnji maksimum, što je suprotno stanju na drugim tržištima. Za kilogram zrna protekle nedelje kupci su plaćali od 23,5 do 24,1 dinar, bez uračunatog PDV što je 35,6 odsto više nego u istom periodu prošle godine.

- Srbija trenutno ima najskuplju pšenicu u okruženju, a verovatno i u Evropi. Ovako dobra cena nije zabeležena još od marta 2013. godine i pogoduje domaćim proizvođačima, ali ujedno čini naše žito potpuno nekonkurentnim za izvoz - rekao je Vukosav Saković, direktor Udruženja Žita Srbije.Objašnjava da je prošlogodišnja žetva bila rekordna po količinama, ali da je kvalitet dela roda bio loš:

- Posledice vidimo u poslednjih mesec dana. Ponuda kvalitetne pšenice je mala, što je drastično podiglo cenu. Prema njegovim rečima, došlo je do toga da je mlinarima, čak i uz plaćanje carine, isplativije da manje količine kvalitetne pšenice uvezu iz Mađarske.

Udruženje Žita Srbije nedavno je saopštilo da očekuje da ćemo za plasman na druga tržišta ove godine imati više od milion tona pšenice. Najveći konkurenti u okruženju su nam Hrvatska, Mađarska, Rumunija i Bugarska.

– Ovogodišnja žetva je odložena i počinje tek za desetak dana. Što se količine tiče, ovo će biti jedna prosečna godina. Još je rano da se govori o kvalitetu. Postoji potencijal, ali da li će biti sačuvan ostaje da vidimo – kaže Saković i ističe da se dobra žetva očekuje i u svetu, što ukazuje da nema posebnih razloga za povećanje cena pšenice na svetskom tržištu.Dodaje da lokalna tržišta, kakvo je naše, reaguju na zakon ponude i tražnje, ali smatra da je to na duže staze neodrživo ako proizvođači imaju izvozne ciljeve:

– Sada nismo konkurenti, i ne možemo da prodamo gotovo ništa. Na tržištu će, pre ili kasnije, morati da dođe do prilagođavanja cena. Realnije je da ćemo se mi prilagođavati promenama koje se budu događale na međunarodnom tržištu.

Prema podacima ovog udruženja, Srbija trenutno ima zalihe od oko 500.000 tona pšenice lošeg kvaliteta, koju mlinari ne koriste, i koja će završiti u fabrikama stočne hrane ili u izvozu kao stočna pšenica po nižoj ceni.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/psenica-iz-srbije-najskuplja-u-regionu-zbog-cene-nekonkurentna-za-izvoz/fg4lqdv

Po podacima koji stižu iz Poslovnog udruženja Žita Srbije, tri nedelje pred žetvu, pšenica ove godine neće mnogo podbaciti, iako je prognozirano da nećemo imati ni za sopstvene potrebe.Na osnovu obilaska polja pod hlebnim žitom po svim regionima, u tom udruženju procenjuju da će se prosečni prinosi kretati u okviru petogodišnjeg proseka , nešto oznad 4 i po tone po hektaru na nivou cele Srbije i da ćemo u konačnom bilansu raspolagati i sa preko million tona za izvoz.Prilikom obilaska bačko palanačkog atara proizvođač Milorad Ćulibrk, rekao je novinarama da na svojim parcelama kao dobar domaćin i pored pojave bolesti Fuzariuma očekuje solidan rod .

A na poljima " Matijević-agrara " u Futogu primenili su punu tehnologiju, ali zbog suše u jesen i početkom proleća i ptreteranih padavina u maju, uoči žetve nisu optimisti.

Nezvanično smo saznali da će cena za paore mogla iznositi tek 16 ili 17 dinara za kilogram hlebnog žita i da bi to bilo realno.

Tek kad kombajni uđu u njive , početkom jula znaće se zapravo na kakav rod hlebnog žita Srbija može da računa i da li će to biti optimističnih 2 miliona i 600.000 tona kako predviđaju u Udruženju Žita Srbije. Ono što je izvesno jeste to da ni mali ni veliki proizvođači, u ovoj za poljoprivredu tegobnoj godini, na pšenici neće zaraditi.

Izvor:http://rtv.rs/sr_lat/ekonomija/aktuelno/bez-zarade-na-psenici-ove-godine_1025969.html

Poljoprivrednici Pomoravskog okruga, koji su jesenas pšenicom i ostalima ozimim žitaricama zasejali oko 20.000 hektara, tvrde da je pšenici dosta kiše, a stručnjaci savetuju da se njive pregledaju i zaštite od bolesti klasa.

Najbolje bi bilo kada bi kiše sada stale, a dnevne temperature da ne prelaze 24-25 stepeni, a noćne budu 12 do 14 stepeni Celzijusa, rekli su Tanjugu poljoprivrednici Pomoravlja.

I poljoprivrednici i stručnjaci potsećaju da je zbog lošeg vremena, suše, setva bila produžena, sa izmenjenim periodom nicanja... Ove kiše povoljne su za razvoj korova, ali i bolesti klasa i parcele treba pregledati i po potrebi tretirati.

- Ono što godinama pričama, ljudi nisu upotrebili mineralna đubriva, sortno seme, koristili su svoje seme sa tavana, ne mogu očekivati dobar prinos - rekao je stručni savetnik za ratarstvo Poljoprivredno savetodavne stručne službe za Pomoravski okrug u Jagodini Miodrag Simić, pa ocenio da oni koji su uspeli da poseju u optimalnom roku, do kraja oktobra, koristili mineralna đubriva i sortno seme, prihranili na vreme i zaštitili od korova i bolesti, mogu očekivati zadovoljavajuće prinose.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/psenici-dosta-kise-zastititi-klas-od-bolesti/jgz8g4x

Kiša je dobrodošla usevima poput pšenice i ječma. Međutim, nedostatak vlage u zemljištu predugo je pratio proizvodnju žita, pa sadašnje padavine tek delimično mogu oporaviti hlebno zrno. Sa druge strane, povrtari koji su u Banatu navodnjavali parcele, zbog obilnih padavina imaju novi problem. To su vodoleži, koji mogu da naškode grašku. 
Usev pšenice predugo je čekao kišu, žali se direktor zadruge „Veljko Lukić Kurjak" u Lukićevu, Čedomir Spasojević.

"Pšenicu gajimo u suvom ratarenju, pa nismo sigurni kakav će biti ishod ovogodišnje proizvodnje. U svakom slučaju, prinosi će biti mnogo manji nego što su bili prošle godine", ocenjuje Spasojević.Kada je reč o ječmu, navodnjavanje parcela pod tom kulturom daje dobre rezultate, tvrdi Spasojević.

"Gajimo ječam na 50 hektara. Ta proizvodnja je pod sistemom za navodnjavanje, pa sa ječmom nemamo problema. Navodnjavanje na tim parcelama je još od setve, odnosno jesenas. Ove godine, dva puta smo iz naših sistema distribuirali vodu na usev koji dobro napreduje", ističe Spasojević.

Zbog nedostatka vlage, kod proizvodnje graška navodnjavanje je od setve, pa je sada više vlage nego što treba usevu, objašnjava Spasojević.

"Imamo problem ovog trenutka. Grašak navodnjavamo od setve i do sada smo potrošili za to zemljište 27 hiljada litara nafte. S obzirom na to da je palo približno 100 litara kiše po kvadratu, sada je došlo do prevlaživanja zemljišta. Pojavljuju se vodoleži u ataru i postoji opasnost da dođe do propadanja graška kao što se desilo i lane", podseća Spasojević.

Uz klimu, za prihod ratarima ključno je i tržište, odnosno cene. Naši proizvodi prodaju se poznatom kupcu uz ugovor, zaključuje Čedomir Spasojević, uz konstataciju da im je zarada u tom smislu obezbeđena.

Izvor:http://www.rtv.rs/sr_lat/ekonomija/aktuelno/psenica-zedna-a-grasak-se-davi_1014536.html

U proteklih osam meseci u Srbiji je palo prosečno manje od sto litara kiše, a to je tri puta manje od uobičajenih padavina za ovaj period. Dugotrajna suša najviše smeta pšenici pod kojom je više od 500 hiljada hektara. Kiša, koja je padala ovih dana, stigla je u pravom trenutku za prolećne useve. Mladi poljoprivredni proizvođač Ognjen Rackov iz Zrenjenina predhodne jeseni pšenicu je zasejao na sedamdeset hektara, primenio je kompletnu agrotehniku, ali zbog dugotrajne suše očekuje manji prinos od prošlogodišnjeg.

"Pšenica trenutno ne izgleda obećavajuće, bliže je to nekom pragu rentabilnosti, nego što možemo očekivati, bilo kakav veći prinos na pšenici", kaže Ognjen Rackov iz Zrenjanina.

Ratare posebno brinu učestale promene vremena poslednjih desetak dana, što nikako ne pogoduje pšeničnim poljima.

"U ovom momentu je širok spektar bolesti koje prete pšenicama, to je rđa, septorija, pepelnica. Stoga je savet – ko nije uradio zaštitu pšenice do sada, da pregleda polja i krenu u zaštitu", kaže Filip Darijević, inženjer zaštite bilja.

Samo u proteklih petnaestak dana, na području srednjeg Banata u proseku je palo oko sedamdeset litara kiše po metru kvadratnom, ovo je posebno obradovalo proizvođače koji su tek završili sa setvom prolećnih useva.

"Ova kiša, koja je do sada pala, dobro je došla da svi prolećni usevi izniknu, da imamo dobar sklop, očekujemo da u narednom periodu uradimo i zaštitu protiv korova", kaže Vojislav Trkulja, agronom.

Samo na području pet opština srednjeg Banata pod prolećnim usevima nalazi se oko dve stotine hiljada hektara. Od tih površina, gotovo polovina pripada kukuruzu, zatim suncokretu, soji i šećernoj repi.

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/3508362/kisa-obradovala-ratare-u-srednjem-banatu.html

Ekspert za strna žita Miroslav Malešević izjavio je danas da je nedostatak padavina u Srbiji prouzrokovao smanjenje zaliha vlage u zemljištu, te je zbog toga opravdan strah stručnjaka i proizvodjača da će biljna proizvodnja ove godine u celini biti veoma neizvesna.Malešević je za novosadski poljoprivredni portal „Agrosmart“ rekao da je bojazan od neizvesne biljne proizvodnje opravdana posebno imajući u vidu faze rasta i razvića pšenice i prolećnu setvu.

Neizvesnost se, dodao je Malešević, posebno odnosi na područje Vojvodine, gde je deficit padavina od oktobra 2018. do marta 2019. bio najizraženiji.

„Pošto su temperature vazduha u tom periodu bile znatno iznad prosečnih vrednosti gubitak rezervi vlage je bio intenzivniji, uglavnom kroz evaporaciju. Stanje su pogoršavali vetrovi, koji pospešuju isparavanje vode sa biljaka i sa zemljišta“, kazao je Malešević.

Dodao je da se približava veoma kritičan period za snabdevanje pšenice vodom – „faza vlatanja“.

Malešević je naglasio i da je ključni problem u tome što je suša umanjila efekte prihranjivanja biljka azotom.

„Tokom februara i marta palo je između 15 i 25 litara kiše po metru kvadratnom, a pšenica je ostala gladna, bez obzira što je azot primenjen na vreme i u dovoljnim količinama“, objasnio je Malešević.

Preporučio je poljoprivrednicima da je sada pravi momenat da se iskoriste mogućnosti za navodnjavanje ukoliko za to postoje mogućnosti.

„Ako se imaju u vidu informacije Republičkog hidrometeorološkog zavoda i zasejane površine na tim područjima, proizilazi da je jako ugožena pšenica na površinama od oko 190.000 hektara, od čega je oko 127.000 hektara u Vojvodini. Srednje ugrožena pšenica je na oko 140.000 hektara, od čega je oko 110.000 hektara u Vojvodini, a manje je ugrožena pšenica na površinama od oko 190.000 hektara, od čega je oko 100.000 hektara vojvođanskih oranica“, naveo je Malešević.

Izvor:https://www.danas.rs/drustvo/malesevic-susa-ozbiljno-preti-psenici-biljna-proizvodnja-neizvesna/

Stručnjaci za ratarstvo i poljoprivredu uglavnom nisu zadovoljni stanjem polja u kojima se ove sezone gaje ozimi usevi. Pšenica i uljana repica prate uobičajeni kalendar vegetacije na svega 10 % zasejanih površina. U selu Medveđa kod Despotovca Radiša Radisavljević se bavi proizvodnjom i osnovnom preradom glavnih ratarskih kultura. Nepovoljne vremenske prilike na početku sezone u vreme jesenje setve i dalje se , kaže , osećaju u poljima.

 „Fali kiše, imali smo 2-3 meseca bez padavina. Automatski imamo mnogo otežano nicanje, stvorila se pokorica. Imam utisak da je narod malo okasnio u početku, a posle je bila suša, pa nije moglo. Imamo otežanu pripremu“ kaže za Radio Beograd iskusni ratar i rekorder u proizvodnji Radiša Radisavljević iz okoline Despotovca.

Utiske slične Radisavljevićevim ima i rukovodilac oglednog polja Instituta Tamiš u Pančevu koji kaže da pšenica koja je nama najinteresantnija je u jako različitoj fazi. Ili nije nikla ili je slabo ponikla ušla u period zime. “Većina polja ima pšenicu sa jednim do tri lista, a svega 10 % pšenice se nalazi u pravoj fazi, tačnije u fazi bokorenja” objašnjava sagovornik Radio Beograda. Prema Živkovićevim rečima, najveći problem naših ratara je to što u zemljištu još nema dovoljno vlage.

Pošto jesenas nije bilo vlage azot je ostao u površinskom sloju i nije došlo do njegovog ispiranja u niže slojeve. Zato je sada najbiitnije ne žuriti sa prihranom. Treba sačekati skidanje snežnog pokrivača, videti koliki je sadržaj azota i do potrebne količine treba ići u dva navrata.

Da je strpljenje je sada najvažniji adut naših poljoprivrednika, poručila je i stručnjak za uljanu repicu Instituta za ratarstvo iz Novog Sada, Ana Marjanović Jeromela. Ona kaže da je potrebno i preoravanje uljane repice koja nije dobro nikla, a za to imamo dovoljno vremena u martu. Međutim, može se desiti da nas usev prijatno iznenadi s obzirom da snega ima dovoljno sada i da omogući brz rast i razvoj u prolećnom periodu s obzirom da će biti dovoljno vlage u zemlji.

Kada su u pitanju ozimi usevi u Srbiji ove sezone se gaje na oko 750 000 hektara. Sa oko 560 000 hektara najveća kultura je pšenica . Pod značajnijim površinama izdvajaju se još ječam sa oko 100 000 i uljana repica sa oko 35 000 hektara.

Izvor: Radio Beograd

Pokretanje procedure za usaglašavanje fitosanitarnih uslova za izvoz pšenice iz Srbije u Egipat, a kukuruza u Kinu i Indiju, od ogromnog je značaja za poljoprivredu.To je samo prvi korak koji znači sticanje prava na izvoz, ali ne i ugovoren posao, rekao je danas direktor Udruženja „Žita Srbije“ Vukosav Saković.

On je za Betu rekao da je otvaranje egipatskog tržišta važno zbog toga što je ta zemlja najveći kupac pšenice na svetu jer joj je godišnje potrebno deset miliona tona, što je oko tri godišnje prosečne proizvodnje Srbije.

„Egipat sada najviše kupuje pšenicu koja je proizvedena u Rusiji, a iz našeg regiona iz Rumunije. Kada se usaglase fitosanitarne i druge procedure multinacionalne kompanije, koje se bave trgovinom i koje posluju i u Srbiji, kao američka firma CHS, tada mogu da prodaju srpsku pšenicu Egiptu“, rekao je Saković.

Ta zemlja, prema njegovim rečima, ima ministarstvo koje se bavi snabdevanjem i koje raspisuje tendere i bira prodavce pšenice.

Dodao je da je tržište Egipta probirljivo i zahtevno jer traži kvalitetnu pšenicu i da bi iz prošlogodišnjeg roda bilo teško obezbediti takvu pšenicu zbog kiše koja je padala u toku žetve i smanjila kvalitet.

On je rekao da pšenica nije ni klasirana u silosima i da je zbog toga teško izdvojiti tako velike količine, od 25.000 do 50.000 tona, koje kupuju Egipćani, ali ne znači da narednih godina nije nemoguće ispuniti zahteve te zemlje.

Delegacija Egipta će, kako je rekao, doći narednih meseci da bi ustanovila i ko je proizvođač i gde se pšenica skladišti, jer ih i to interesuje, a podrazumeva se zdravstvena ispravnost i kvalitet.

Tako stroge zahteve Egipat i azijske zemlje su formulisale pre nekoliko godina jer je pet godina za redom svetska proizvodnja ostvarivala hiperprodukciju pšenice, pa su kupci mogli da biraju i diktiraju uslove.

„Ove godine se u Srbiji ne mogu očikivati rekordni prinosi pšenice jer je bilo problema u nicanu zbog nedostatka vlage, ali za sada nema ozbiljnijih oštećenja od mraza jer je pšenica bila zaštićena snežnim pokrivačem“, rekao je Saković.

On je istakao da su fitosanitarne i druge procedure pokrenute i za otvaranje tržišta Kine i Indije za izvoz kukuruza i da je taj proces sa Kinom započeo pre pet-šest godina, ali da je značajniji pomak napravljen prošle godine.

„Bilo je planirano da Kinezi posete Srbiju i obiđu njive kukuruza u oktobru, ali je berba tada bila završena, pa će verovatno doći ove godine“, rekao je Saković.

Ocenio je da će mogućnost izvoza kukuruza u Kinu biti značajnija od izvoza pšenice u Egipat jer Srbija više izvozi kukurza nego pšenice.

Izvor:https://www.danas.rs/ekonomija/zita-srbije-usaglasavaju-se-procedure-za-izvoz-psenice-u-egipat-a-kukuruza-u-kinu-i-indiju/

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Септембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30