Pšenica ovodišnjeg roda u Srbiji nije zaražena mikotoksinom, kažu u Ministarstvu poljoprivrede, i ističu da postoji stalni inspekcijski nadzor nad pšenicom od trenutka žetve.Komentarišući informaciju koja se pojavila u pojedinim medijima da je pšenicu ovogodišnjeg roda u Srbiji zahvatilo gljivično oboljenje čija posledica je previše deoksinivalenola (DON), supstance iz grupe mikotoksina, direktor Uprave za zaštitu bilja u okviru Ministarstva poljoprivrede Nebojša Milosavljević naglašava da pšenica nije zaražena.

– Nije pšenica zaražena, nego je to produkt rada nekih gljiva koje se javljaju na pšenici, zbog izuzetno kišnog perioda, pogotovo u toku proleća na pojedinim parcelama koje nisu dovoljno štićene – rekao je on Tanjugu.

Milosavljević je istakao da ima više razloga za to što pojedine parcele nisu dovoljno štićene – negde zbog vremenskih uslova, a u nekim slučajevima što proizvođači nisu naviknuti na klimatske promene i na stalnu potrebu da slušaju preporuke stručnih lica, kao i zbog pojave fusarija i fuzarioza na pšenici (fuzarioze pšenice obuhvataju kompleks oboljenja od gljivica roda Fusarium).

Kako je rekao, u toku vegetacije, kao i u fazi žetve, na parcelama i u skladištima sprovodila se stalna kontrola na prisustvo mikotoksina, a posebno na prisustvo DON-a.

– Kod onih parcela i količina pšenice koje su bile zatečene prilikom skladištenja, a imali su povećanu koncentraciju DON-a, preduzete su mere, a to je zabrana korišćenja takve pšenice za ljudsku ishranu, tako da se koristila samo za stočnu hranu – rekao je Milosavljević.Dodao je da je kontrola, zajedno s Poljoprivrednom inspekcijom, nastavljena u mlinovima.

Po njegovim rečima, sva pšenica koja je dolazila u mlinove je bila pod stalnom kontrolom Fitosanitarne i Poljoprivredne inspekcije, kao i pšenica u skladištima.

– To se odnosilo i na brašno koje se dalje koristilo za proizvodnju hleba – dodao je on.

Pomoćnik ministra za sektor poljoprivredne inspekcije Nenad Vujović je rekao da nema razloga za brigu.

– Poljoprivredni inspektoru su na terenu u redovnim kontrolama, ima sporadičnih slučajeva da utvrđujemo određene nepravilnosti i, kao i u svim drugim slučajevima, reagujemo na način da taj proizvod bude bezbedan za krajnje potrošače – kazao je Vujović Tanjugu.

Napomenuo je da količine koje izlaze iz granica dozvoljenih za hranu za ljude i dalje ostaju u granicama dozvoljenim za hranu za životinje.

– Tako da trenutno imamo redovne kontrole i dobru komunikaciju s proizvođačima, koji, sa svoje strane, vode računa. Do sada nismo imali neki problem u bilo kojoj varijanti što se tiče potrošača. Čuo sam neke priče da li je situacija alarmantna ili nije… U svakom slučaju, situacija je pod kontrolom. Takođe, ima dovoljno pšenice – naglasio je on.Vujović je dodao da svake godine postoji neki razlog da kvalitet odudara, zbog stenica, vlažnog zrna ili nekog drugog razloga.

Kaže da suove godine razlog vremenski uslovi u toku rasta pšenice, ali da treba reći i da seme koje se koristi za sadnju u većini slučajeva nije ono koje treba već proizvođači koriste seme koje čuvaju.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/ministarstvo-poloprivrede-psenica-nije-zarazena-mikotoksinom-05-12-2019

Prinosi kukuruza i pšenice pokazuju jasan trend porasta u Srbiji. Prosečni prinosi ovih žitarica porasli su za 26 i 18 odsto i dostigli 4,4 tone po hektaru za pšenicu i 5,6 tona za kukuruz. Ukoliko se ti prinosi uporede sa onima u EU, istraživanje Organizacije za hranu i poljoprivredu FAO je pokazalo da bi oni mogli biti veći za 20 odsto.Ovako, za "Novosti", trenutno stanje u ratarstvu ocenjuje Dmitrij Prihotko, ekonomista FAO. Kako ističe, ne predviđa se da će se domaća potražnja znatno povećati u nekom narednom periodu, pa bi to moglo predstavljati višak za izvoz od milion tona kukuruza i 500.000 tona pšenice. To bi bio prihod od više od 200 miliona dolara, po trenutnim cenama na svetskom tržištu. A da bi se to ostvarilo, situacija nesumnjivo zahteva ulaganja u skladištenje žitarica i logistiku.- Naša procena je da su potrebe za skladištenjem oko 8,4 miliona tona, u godinama sa maksimalnim prinosima, što je, recimo, bila 2016. - ističe Prihotko.

- Proširenje kapaciteta od 400.000 tona, u savremenim silosima, zahteva ulaganja od 60 do 70 miliona dolara. Uz potencijalno dugoročno povećanje produktivnosti, međutim, možda će biti potrebna dodatna ulaganja i u lučku i železničku infrastrukturu, ali i u modernizaciju rečne flote. Tako bi srpski poljoprivrednici mogli da iskoriste svoj proizvodni i trgovinski potencijal.

Svakako, ni Srbija nije pošteđena uticaja klimatskih promena. One se, kako ističe naš sagovornik, već uveliko dešavaju. Doći će do daljeg povećanja temperature i promeni u količini i obliku padavina.

- Prosečna količina padavina u Vojvodini, u periodu od 1981. do 2019. godine, bila je 637 mililitara godišnje - objašnjava Dmitrij Prihotko. - Procena je da će se smanjiti na 593 mililitra 2041-2060. godine. Prosečna godišnja temperatura će se povećati sa 12,3 na 15 celzijusa. Zimski i letnji usevi, u svim regionima, biće dodatno pogođeni promenom vrsta štetočina koje ih napadaju. Pojaviće se i nove biljne bolesti, usled zagrevanja.Očekuje se da će klimatske promene produžiti vegetacijski period i pomeriti sezonu sazrevanja unapred, smatra Dmitrij Prihotko. Suva razdoblja uzrokovaće smanjenje prinosa prolećnih kultura. A to se upravo Srbiji dogodilo 2012. i 2017. godine, kada je kukuruz bio najviše pogođen u poređenju sa ozimom pšenicom.

- Intenzivna i češća pojava toplotnih talasa povećaće proizvodni rizik i smanjiti sveukupnu poljoprivrednu proizvodnju - govori Dmitrij Prihotko. - Uz to, očekuje se da će se i deficit vode dodatno povećati, što zahteva pojačana ulaganja u navodnjavanje i promene u poljoprivrednoj praksi.

Najbolja sezona za izvoz pšenice u Srbiji bila je 2018-2019. Naša zemlja je izvezla 860.000 tona pšenice. Od toga, 100.000 tona je otišlo u Italiju, što je rekord u novijoj istoriji Srbije, kaže Prihotko.

- Srbija je trenutno na 18. mestu u svetu i na trećem mestu u jugoistočnoj Evropi, po izvozu pšenice - naglašava Dmitrij Prihotko. - Ovo je bila dobra godina i za izvoz kukuruza, sa 2,4 miliona tona izvezene robe. Izvoz žitarica i uljarica je bio 800 miliona dolara, što je oko 25 odsto celokupnog poljoprivrednog izvoza u Srbiji. Ekvivalentno je 1,5 odsto PDP Srbije za 2019. godinu.

Poslednje dve godine FAO i EBRD podržavaju Vladu Srbije i Udruženje "Žita Srbije" u njihovim naporima da ekonomski ojačaju položaj naše zemlje, kao velikog proizvođača i izvoznika žitarica i uljarica na globalnoj sceni. Prema rečima Prihotka, oni su sarađivali na pitanjima domaće infrastrukture i luka, kvaliteta zrna, trgovine i izvoza, uključujući fitosanitarne zahteve za izvoz pšenice u Egipat.

Izvor:http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/ekonomija/aktuelno.239.html:829421-Rastu-prinosi-zitarica-ali-ne-koristimo-pun-potencijal-Strucnjak-otkriva-kako-mogu-biti-20-odsto-veci

Kiša koja ovih dana dobro kvasi oranice pođednako je dobrodošla i posejanoj pšenici kao i onoj koja tek treba da bude u zemlji.Naučni saradnik u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu dr Vladimir Aćin kaže da je ove sedmice palo oko 25 litara kiše po kvadratnom metru, što je dovoljno da se pokvasi suv površinski sloj zemlje i podstakne nicanje.

– Ratari koji su žito posejali u prvoj dekadi oktobra sada bi na njivama trebalo da imaju pšenicu u fazi tri lista i početak bokorenja, no, zbog sušnog perioda, seme je slabije nicalo pa će kiša ubrzati rast, ali istovremeno, niže temperature, koje ne štete usevu, usporiće vegetaciju, no, ni takva klima neće biti štetna po novu pšenicu – kaže dr Aćin.Po njegovim rečima, optimalan rok za setvu pšenice je prošao pa ratari koji je sada budu sejali mogu očekivati manji prinos, a procenat umanjenja varira od godine do godine jer na to utiču ćudi klime.

– Poštovanje roka setve je najjeftinija agrotehnička mera jer ne košta ništa, i ne može se kasnije nadoknaditi – naglašava dr Aćin.Po rečima predsednika Saveza poljopirvrednika Banata Dragana Kleuta, setva pšenice je završena još u prvoj dekadi oktobra, ali je slabo nikla, pa će kiša ubrzati bubrenje i klijanje semena. Gledajući lanjske prilike, kada je žito zbog velike suše niklo tek u januaru, Kleut kaže da se može reći da ova godina nije loša u pogledu nicanja novog roda, ali da sada ratri strepe od mraza jer pšenica nije još dospela u fazu bokorenja.

– Na dobar prinos ne utiče samo setva u optimalnom roku već i nicanje novog roda. Ove godine, zbog kasnog nicanja, imali smo prinos od tri tone po hektaru, dok u Banatu, kada se padavine rasporede, žita bude od 5,5 tona do 7,5 tona po hektaru – navodi Kleut.Po podacima Udruženja „Žita Srbije”, do sada je pšenicom zasejano oko 400.000 hektara, a u tom udruženju predviđaju da ćemo ove jeseni pod žitom imati od pola miliona hektara do 550.000. Pošto se pšenica može sejati tokom novembra, kaže direktor „Žita Srbije” Vukosav Saković, nema sumnje da će paori koji su zbog suve zemlje odlagali setvu sada prionuti na posao.

– Nema razloga za odlaganje, pogotovo što žito ratarima donosi prvi prihod u novoj ekonomskoj godini – naglasio je Saković.

On kaže da setva kasni najviše u istočnom delu zemlje zbog sušnog perioda, ali da je, s druge strane, gledajući po regionima, u Vojvodini posejano najviše u odnosu na druge delove zemlje.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/kisni-spas-za-psenicu-gotovo-u-posledni-cas-09-11-2019

• Prvi put u istoriji zaštite bilja naučnici nemačkog BASF-a razvili su fungicid kojim se tretira seme, a štiti list
• Na ovaj način, rana prolećna zaštita bilja će mnogo manje zavisiti od vremenskih uslova, čime se u značajnoj meri smanjuje rizik i obezbeđuje sigurnija zaštita pšenice i ječma
• Pojačana otpornost biljke značajna je za države koje svoju privredu, dobrim delom, baziraju na poljoprivrednoj proizvodnji, kao što je Srbija
Stručnjaci najveće nemačke hemijske kompanije BASF predstavili su, u Novom Sadu, pred više od 200 domaćih poljoprivrednika najsavremeniju tehnologiju zaštite strnih žita - Systiva fungicid.
Iz BASF-a kažu da je ovaj način zaštite pšenice i ječma, kao pionir u svojoj kategoriji, inovacija koja predstavlja pravi progres u nauci.

„U pitanju je inovativno rešenje koje tretira seme, a štiti list, što će zaštitu strnih žita učiniti jednostavnijom i sigurnijom za poljoprivredne proizvođače. Systiva se iz semena kreće u nadzemne delove biljke i obezbeđuje višemesečnu zaštitu pšenice i ječma. Na taj način usev je zaštićen od samog početka i od pojedinih bolesti koje se prenose semenom i zemljištem. Jedna od glavnih prednosti ove tehnologije je što, u optimalnim godinama, sa uobičajenim pritiskom bolesti, može zameniti prve prolećne tretmane, a ne treba zaboraviti ni činjenicu da, vrlo često, u rano proleće, vremenski uslovi ne dozvoljavaju blagovremeni ulazak u njivu, što u značajnoj meri otežava zaštitu, objašnjava Andrija Lilić iz BASF-a.
Prvenstvena namena je zaštita ratarskih kultura, uređajima za nisko prskanje 5, 8 i 11m zahvata, kao i zaštitu u voćarstvu i vinogradarstvu bolesti i insekata,
herbicidima, fungicidima i insekticidima, uređajem za bočno i visoko prskanje. Prskalica je osmišljena tako da se na stabilnoj i čvrstoj šasiji agregatiraju rezervoar, membranska pumpa i odgovarajući uređaj sa diznama. Prskalicu nosi traktor koji preko kardanskog vratila pokreće membransku pumpu srednje visokog pritiska. Kada pumpa radi, tečnost se iz rezervoara pod pritiskom propušta kroz dizne odgovarajućeg uređaja u vidu lepezastog ili vrtložnog mlaza sa finim sitnim kapima. Radni pritisak od 0 do 20 bara reguliše se putem posebnog regulatora, a sve prskalice su opremljene hidropneumatskim mešačem, koji služi za stalno mešanje tečnosti. Svi elementi koji dolaze u dodir sa zaštitnim sredstvima izrađeni su od kvalitetnih materijala otpornih na ulje i hemikalije.Systiva je značajna i zato što štiti useve od različitih bolesti koje su do sad napadale useve u Srbiji, a kao što su rđa, siva i smeđa
pegavost pšenice, kao i mrežasta i sočivasta pegavost kod ječma.
Lilić ističe da su mnogobrojni ogledi pokazali da je seme tretirano sa Systiva inovacijom zdravije, i da osim zaštite, Systiva podstiče biljku da razvije zdrav i snažan korenov sistem, što samim tim dovodi do boljeg usvajanja vode i hranljivih materija iz zemljišta:

„Pokazalo se da gajena biljka lakše i sigurnije prezimljava, intenzivnije bokori i da je, samim tim, otpornija na nepovoljne uslove kao što su visoke ili niske temperature, duži sušni period i drugi stresni faktori.”
Todor Evtimov iz BASF-a Bugarska je predstavio rezultate višegodisnjih istraživanja na području našeg regiona, a Andrija Lilić je zaključio da poboljšana
otpornost biljke utiče na povećanje broja poniklih biljaka u uslovima hladnog vremena što je posebno značajno za države koje privredu, dobrim delom, zasnivanju na poljoprivrednoj proizvodnji kao što je Srbija.
Nemački BASF je istakao i značaj partnerskih odnosa sa semenskim kućama koje su, takođe, učestvovale na ovom skupu. Ova vrsta partnerstva podrazumeva
zajedničke aktivnosti na postizanju maksimalnog kvaliteta dorade i tretiranja semena. Predstavnici semenskih kompanija su poljoprivrednicima predstavili svoje
planove i asortiman koji će biti zaštićen fungicidom Systiva, dok su poljoprivredni stručnjaci iz inostranstva podelili svoja iskustva u primeni ovog fungicida.

Izvor: Agrobiznis magazin

Poljoprivrednici koji su pšenicu posejali na početku optimalnih rokova za setvu imaju razloga da budu zadovoljni. Pšenica je dobro nikla. Ali neće sa setvom zakasniti ni oni ratari, koji tek pripremaju zemljište za setvu.
"Jako smo zadovoljni, baš je niklo 100 posto. Sejemo original seme, tako da je to već sve ispitano i klijavost i sve, pa smo sigurni u nicanje. Na sojišta sejemo pšenicu, na pšenicu sejemo kukuruz, a na kukuruz sejemo soju", kaže Šima Gertner, poljoprivrednik, salaši Gradina."Vlage ne fali, na našem terenu je ima dovoljno, čak i ovo što uzoremo moramo sačekati malo da se smanji vlaga, da bih mogao da pripremim za setvu", kaže Franja Parčetić, poljoprivrednik salaši Gradina.

Na većini njiva koje će ove jeseni biti zasejane pšenicom predusev je kukuruz, što zahteva posebnu pripremu za setvu, obzirom na značajne žetvene ostatke koji na njivama ostaju i nakon berbe kukuruza.

"Mi smo već posejali oko 20 jutara, ali to je bilo sojište i tu smo radili redukovanu obradu, a ovde je bio kukuruz, ostala je džombara i ima jako puno mase. Kukuruz je bio veliki i to se ne može istanjirati dva puta, da bi se moglo kvalitetno uraditi, tako da orem, zatim ću preći setvo spremačem i onda sejati", dodaje Parčetić

"Sad nam je najveća aktuelnost u radovima žetva kukuruza, jer na te njive sejemo pšenicu, tako da ćemo se, obzirom na optimalne rokove, potruditi što pre da to uradimo. Bude nam predusev za pšenicu najviše kukuruz, nešto malo soja. Idemo redukovanom obradom, tanjiranje teškom tanjiračom i mašinom za direktnu setvu", kaže Nikola Pelagić, poljoprivrednik salaši Čičovi.

Preporuka struke je da se žetveni ostaci ne spaljuju. Kazne su visoke, a i takva mera šteti zemljištu.

"U uslovima kada je stočarstvo smanjeno, kada nemamo dovoljno organskih djubriva, ovi žetveni ostaci su nam dragocena organska materija u zemljištu i u koliko ih palimo uništavamo ono što treba zemljištu da vratimo.Uništavamo potencijalni humus koji će se stvoriti i uništavamo biogena zemljišta, mikroorganizme. Humus utiče na strukturu zemljišta, a struktura je osnova za vodni kapacitet, za vazdušni kapacitet. Sve nam je to neophodno u uslovima kada nemamo dovoljno organskih djubriva", veli Jelena Ivan savetodavac u PSS Sombor.

Poljoprivrednici pšenicu već odavno ne seju zbog zarade već zbog poštovanja plodoreda i zbog stočarske proizvodnje, jer im je potrebna slama. U prednosti su oni ratari koji imaju svoja skladišta, pa pšenicu mogu lagerovati i čekati bolju cenu.

izvor:http://rtv.rs/sr_lat/vojvodina/backa/poljoprivrednici-zadovoljni-setvom-psenice_1059158.html

Na pragu smo još jedne setve ozime pšenice, ali malo ko od ratara pouzdano zna da li će je sejati ove jeseni. Među poljoprivrednicima vlada nezadovoljstvo cenama ovogodišnjih ratarskih kultura, ali se plaše i ćudi klime.

Na koliko hektara će ove jeseni biti posejano pšenice još se vaga, ali verovatno neće preći lanjske površine od 570.000 hektara, kaže Zdravko Šajatović iz „Žitounije”, smatrajući da će ratari ove jeseni pšenicu sejati, ako ni zbog čega drugog, ono zbog plodoreda.

On navodi da ratari dobro znaju da treba da seju deklarisano seme, ali, praveći sopstvene račune, toga se ne drže strogo pa je tako u lanjskoj žetvi bilo čak 80 odsto žita za stočnu hranu, dok je u ovogodišnjoj taj odnos bio bolji, pola-pola.

Ratari su u dilemi i u pogledu koštanja pšenice. Odmah posle žetve slabo se trgovalo i tokom jula i avgusta je ka inotržištu otišlo svega 61.000 tona po 18 dinara ili malo iznad, dok je lane u tim mesecima prodato čak 405.000 tona. Sada je pšenica od 17,2 do 17,5 dinara kilogram, a tokom aprila i maja dostigla je bila čak 24 dinara, pa eto razloga što se zemljoradnici kolebaju da li će ove jeseni sejati pšenicu, istakao je Šajatović.

Direktor „Žita Srbije” Vukosav Saković poslao je poruku da je posle izbora koje seme sejati najvažnije da ono bude dorađeno jer je to bitno zbog mogućih vremenskih nepogoda.

Uoči ove žetve, zbog velikih kiša, mnogo pšenice je završilo kao stočna hrana jer nekvalitetno seme nije izdržalo veliku vlagu, kazao je Saković, navodeći da se sada čini da je među zemljoradnicima manje interesovanje za setvu pšenice, a razlog za to on vidi u većim prinosima koji se mogu dobiti od suncokreta i soje.

On kaže da „Žita Srbije” računaju da bi pod pšenicom trebalo da bude 550.000 hektara.

Kod nas se pšenica seje između 5. i 25. oktobra, premda stručnjaci s Insituta za ratarstvo i povrtarstvo, na osnovu višegodišnjeg praćenja useva, kažu da je rok za setvu žita između 10. i 20. oktobra.

Koliko će ratari poslušati savete zavisiće od dubine yepa svakog ratara. Poljoprivrednik iz Sente Ferenc Šoti kaže da se prirema za setvu, da će ove jeseni primat dati žitu nauštrb ječmu i da je odlučio da kupi seme, za razliku od ranijih godina, kada je koristio i sopstveno s tavana.Računam da ću posejati deset do 15 jutara pšenice i da će mi trebati oko dve tone semena, kazao je Šoti.

U Banatu je pšenica bila svojevremeno najviše zastupljena u odnosu na druge kulture pa su očekivanja da će se zeleniti i ove zime, ali predsednik Saveza poljoprivrednika Banata Dragan Kleut kaže da neće biti zastupljena kao što je bila proteklih godina.

Znamo da treba da sejemo seme sa sertifikatom, ali u nedostatku novca se snalazimo pa sejemo i ono iz naše produkcije, istakao je Kleut i dodao da će setva imati tri cene.

Po njegovim rečima, oni koji budu kupili seme i sejali žito na njivi uzetoj u arendu, po hektaru će morati da izdvoje oko 110.000 dinara, ratari koji na svojoj njivi seju deklarisano seme imaće trošak oko 80.000 dinara po hektaru, a oni koji budu sejali svoje seme na svom imanju proći će najjeftinije, oko 60.000 dinara po hektaru.Uoči setve, ministar poljoprivrede Branislav Nedimović upozorio je ratare na to da koriste sertifikovano seme s deklaracijama, a ne sopstveno nastalo u domaćoj radinosti.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/nova-setva-na-pragu-ko-seje-seme-s-tavana-zane-zito-za-stocnu-hranu-28-09

Ukupni promet na Produktnoj berzi za ovu nedelju je iznosio 50 tona robe, čija je finansijska vrednost iznosila 1,6 miliona dinara, navodi se u izveštaju berze.U izveštaju se dodaje da je količinski promet bio manji za više od 98 procenata, a finansijski 97 odsto u odnosu na prethodnu nedelju.

Kako se navodi, neuobičajeno slab promet je obeležio proteklu sedmicu."Žetva suncokreta i soje koja se obavlja gotovo istovremeno na terenu zadaje probleme proizvođačima sa manjkom skladišnog prostora", saopšteno je iz Produktne berze, a dodaje da su slab izvoz i slaba tražnja mlinara rezultirali slabom potražnjom za pšenicom.

"Na međunarodnim tržištima takođe je slaba tražnja za ovom žitaricom, jer kupci ne žure koristeći trend snižavanja cena koji i dalje traje", navodi se u saopštenju.

Kukuruz je ove nedelje nuđen po cenama od 14,5 do 14,7 dinara po kilogramu a tražnja je bila po ceni od 14 dinara pa berzanskih ugovora nije bilo.

"Cenovni raspon, očekivanje žetve, očekivani rekordni prinosi na domaćem tržištu, a i u Ukrajini, ukazuju na negativne trendove cene žutog zrna", saopštila je Produktna berza.

Soja se zadržala na prošlonedeljnom cenovnom nivou kako starog roda 2018. tako i novog roda 2019. godine, a suncokret je trgovan po jedinstvenoj ceni od 30,80 din/kg bez PDV-a.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2019&mm=09&dd=06&nav_id=1587504

Rod pšenice nije podbacio za petinu kako su tvrdili pojedini analitičari već šest odsto, kaže država posle analize Instituta za primenu nauke u poljoprivredi.Ipak, proizvođači najavljuju da će sejati manje površine, a stručnjaci savetuju da im se pomogne subvencijama.

Marko Gladović je poljoprivrednik iz Šapca. Požnjeo je 15 hektara pod pšenicom na kojoj je, kaže, primenio sve mere za zaštitu bilja. Prinos je 5, 7 tona po hektaru i to je jedino čime je zadovoljan.

"Cena je tu da pokrije troškove, ali mi ne radimo samo da bi pokrili troškove, valjda treba nešto i da zaradimo. Za narednu godinu ću smanjiti te površine zbog cene i zbog velikih ulaganja koje zahteva pšenica", rekao je Marko Gladović, poljorivrednik iz Šapca.

Slično razmišlja sve više poljoprivrednika.

U šabačkom kraju pre nekoliko godina suncokret se sejao na 500 hektara, sada na deset puta više i to na uštrb pšenice.

"Sigurno da će biti turbolencija što se tiče setvene strukture za narednu godinu, dakle imamo povratnu informaciju od poljoprivrednih proizvođača da će zasigurno smanjiti, malo je i tržište učinilo svoje, malo klimatski uslovi", istakao je Darko Simić iz PSS Šabac.

Suša, kiša i otkupna cena od oko 18 dinara po kilogramu, nije sve što šteti pšenici.

"Razlog pre svega što je optimalna setva obavljena na svega 40 odsto prošle jeseni, što je svega 60 odsto pšenice zasejano deklarisanim sortnim semenom i naravno što je ukupna agrotehnika bila na veoma skromnom nivou, od oranja preko đubrenja, pa kasnije i prehranjivanja", objašnjava Milan Prostran, agroekonomski analitičar.

Država tvrdi, rod nije podbacio koliko se priča, a manji je pre svega zato što je, zbog plodoreda koji održava plodnost zemljišta, prošle godine zasejano 50 do 60 hiljada hektara pšenice manje.

"Mi u ovom trenutku imamo negde pet do šest odsto manje prinosa po hektaru nego što smo imali prethodne godine koja je bila rekordna. Kada posmatrate to na nivou deset zadnjih godina, ovo je na nivou top tri-četiri rezultata. Ja znam da ovo sad malo zvuči na osnovu nekih podataka naučno-fantastično, ali prođite malo terenom, poslušajte malo bolje i bićete uvereni u to", naglašava Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede.

Stručnjaci, ipak, upozoravaju da država ne sme da dozvoli da se odustaje od pšenice i predlažu subvencionisanje proizvođača po prinosu.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2019&mm=08&dd=04&nav_id=1573710

U senćanski AD “Žitopromet - mlin”, jednu od vodećih žitomlinskih kompanija u Srbiji, je i pored svih poteškoća koje su pratile minulu žetvu, u silose do sredine ove nedelje smešteno preko 50.000 tona pšenice.Predsednik odbora direktora “Žitopromet-mlina” Predrag Đurović izjavio je za “Dnevnik” da je dogovorena isporuka pšenice ovogodišnjeg roda s partnerima koji je već imaju u svojim silosima i magacinima, a da će do kraja jula u sopstvenim silosima uskladištiti do 65.000 tona hlebnog zrna. Đurović ističe da je to količina sirovina koja garantuje nesmetan i miran rad svih pogona punim kapacitetom do naredne žetve.

Senćanska kompanija preuzetu pšenicu isključivo koristi za preradu u sopstvenim mlinovima, fabrici testenina s robnom markom “Sentela” i pekari, a pored dobrog pozicioniranja na domaćem tržištu od izvoza ostvaruje godišnje oko 3,5 miliona evra.Deo posla vezan za žetvu, koji nam je u ovoj godini bio prilično problematičan, imao je povoljan ishod, na veliko zadovoljstvo svih u kompaniji “Žitopromet-mlin”. Isplata pšenice ide kontinuirano po cenama koje smo utvrdili, nema zaostataka i čekanja. Jedan deo proizvođača se opredeljuje da pšenicu proda odmah, a reč je o trenutno oko 33 posto proizvođača. Imajući poverenje i sigurnost skladištenja pšenice u našim silosima značajan deo proizvođača odlučuje se za lagerovanje i čekanje povoljnije cene ili prodaje onda kada im sredstva budu neophodna. Procena je da ćemo oko 40 posto pšenice isplatiti u samoj žetvi, a ostatak ostaje na legaru dok se vlasnici ne odluče za prodaju, pod uslovima koje smo im blagovremeno, na samom početku žetve, predočili, kaže Đurović. Cena po kojoj sada “Žitopromet-mlin” otkupljuje pšenicu od proizvođača nešto je veća u odnosu na početak žetve i iznosi 18 dinara za kilogram s PDV-om, odnosno 17,60 dinara plus PDV za pravna lica.

Predrag Đurović ukazuje da se prati situacija na tržištu, ponuda i tražnja, pa će se, u zavisnosti od okolnosti na tržištu, menjati cena i napominje da ne bi bilo u interesu ni kompanije na čijem je čelu, ni proizvođača, da dođe do pada cene.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/index.php/ekonomija/poljoprivreda/zitopromet-mlin-trecina-paora-odmah-uzela-novce-za-psenicu-29-07-2019

Kompanija Delta Agrar organizovala je Dan polja ozimih strnina na imanju „Napredak“ u Staroj Pazovi. Brojnim domaćim partnerima predstavila je novitete a i već poznate sorte pšenice i ječma za koje je Delta Agrar ekskluzivni zastupnik.
Delta Agrar je proizvođač, dorađivač i prodavac pšenice i ječma oplemenjivačke kuće KWS za sorte pšenice Solehio i Modern, a od ove godine i nove sorte pšenice KWS Lazzuli, kao i oplemenjivačke kuće Saatzuht Donau za sorte pšenice Balaton, Amicus, Gaudio i ozimog ječma Carmina.
Najzastupljenije sorte KWS pšenice su Solehio i Modern. Solehio je izuzetno adaptilna sorta savremene genetike, visoko prinosna od 8-10 t/ha, tolerantna na bolesti, posebno na žutu rđu.
Modern je sorta dobrog kvaliteta brašna sa prinosima od 8-10 t/ha, izuzetno tolerantna na fusarium i virus mozaika pšenice.Tradicionalno organizovan Dan polja
ozimih kultura okupio je mnogobrojne poslovne partnere, prijatelje i zainteresovane pojedince pruživši im mogućnost da na polju površine 3,3 ha obiđu oglede sa
ukupno šest sorti pšenince i jednom sortom ječma. KWS i Saatzuht Donau sorte pšenice i ječma su danas izuzetno priznate i prihvaćene na domaćem tržištu tako da će Delta Agrar nastojati da i u narednom periodu intenzivno radi na dopuni postojećeg sortimenta i registraciji novih sorti.
Najzastupljenije sorte pšenice Saatzuht Donau su Balaton i Amicus i sorta ječma Carmina.

*Balaton je srednje rana ozima pšenica bez osja. U proizvodnom programu DELTA SEME-na se nalazi od 2007. godine. Spada među tri najprinosnije
sorte pšenice registrovane u Republici Srbiji sa visokim i stabilnim prinosima. Odličan za mlinsku i pekarsku industriju.
* Amicus je srednje rana ozima pšenica (poboljšivač). U proizvodnom programu DELTA SEME-na se nalazi od 2014. godine. Visok hektolitar i izrazita staklavost zrna kao i visoko učešće proteina odličnog kvaliteta.
* Carmina je šestoredi ozimi stočni ječam namenjen ishrani životinja. U ishrani životinja zamena za kukuruz, sa odličnim aminokiselinskim sastavom.
Dobra tolerancija na niske temperature.

Izvor: Agrobiznis magazin

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Децембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30 31