U toku je optimalan agrotehnički rok za setvu pšenice , kojom bi ,kako se očekuje trebalo da bude posejano između 550 i 600 hiljada hektara .U Vojvodini ta ozima strnina gaji se na površini nešto većoj od 300 hiljada hektara. U ataru Turije površine 5.500 hektara ,očekuje se da pšenice bude zasejana na oko 30 odsto obradivih površina .Kakvo je interesovanje za setvu hlebnog zrna i da li poljoprivrednici upotrebljavaju deklarisano seme u proizvodnji? Poljoprivrednici u Turiji počeli su setvu pšenice i kako navode tu biljnu vrstu gaje najviše zbog plodoreda , vodeći pri tome računa da u tehnolgiji proizvodnje primenjuju sve neophodne agrotehničke mere, uz obavezno poštovanje optimačnih agrorokova za setvu hlebnog zrna."Ja se struke pridržavam tako da sam krenuo na vreme , spremio sam na suncokretištu, na kukuruzu na džombi ,tako da tanjirao sam i išao sam tom redukcijom .Posejaću trideset neko jutro pšenice .Koristim deklarisano seme uglavnom strano ali i malo domaće",rekao je Slavko Jojkić,Turija

Miroslav Medurić , ratar iz Turije ove jeseni odlučio je da poseje pšenicu na 6 jutara .

"Nisam prošle godine sejao pšenicu imao sam ječam ,a sada će biti pšenica posejana i koristim deklarisano seme u proizvodnji" kaže Medurić.

Poljoprivrednici iz Turije kažu da država treba da subvencioniše upotrebu deklarisanog semena .

A uz upotrebu deklarisanog semena jedan od osnovnih činilaca uspešne proizvodnje pšenice u vezi je i sa poštovanjem optimalnih setvenih agrorokova, kaže agronom Goran Drobnjak.

" Pšenicu bi trebalo posejati do kraja oktobra to je optimalan agrotehnički rok , a poslednjih godina se pokazalo da najbolje rezultate daje ta neka setva u drugoj dekadi oktobra" potvrdio je Drobnjak.

Inače prošle agronomske godine pšenicom je bilo posejano kako se procenjuje preko 589.000 ha, ostvaren je prinos od oko 5 tona po hektaru i ukupna proizvodnja, od oko 2,97 miliona tona hlebnog zrna.

 

Izvor:http://rtv.rs/sr_lat/vojvodina/backa/optimalno-vreme-za-setvu-psenice_1169129.html

Argentina je prva država koja je odobrila uzgajanje i konzumiranje genetski modifikovane pšenice, objavilo je ministarstvo poljoprivrede te države.Naučna komisija ministarstva navela je u saopštenju da je odobrila sortu pšenice koja je otporna na sušu navodeći da je to prvi put da se ona odbori u svetu.

Eksperti su, međutim, zabrinuti oko uzgajanja genetski modifikovanih useva, navodeći poteškoće do kojih bi moglo da dođe u reklamiranju takvih proizvoda potrošačima koji brinu zbog zdravstvenih i ekoloških efekata.Naučno-tehnološki savet Argentine naveo je da bi takva pšenica morala da bude odobrena i u Brazilu kako bi bila komercijalno održiva, s ozbzirom da je Brazil najveće tržište na koje Argentina izvozi.

Oko 45 procenata izvoza pšenice iz Argentine u 2019. godini otišlo je u Brazil.

Druga ključna tržišta su Čile, Kenija i Indonezija.

Zvanično odobrenje argentinske vlade trebalo bi da bude objavljeno u četvrtak ili petak.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2020&mm=10&dd=09&nav_id=1745133

Kiše su u većem delu Vojvodini zaustavile pripremu zemljišta za setvu pšenice, raži, ječma i ovsa, iako je počeo optimalan rok, rekao je predsednik Nezavisne asocijacije poljoprivrednika Srbije Jovica Jakšić za Betu, a prenosi Danas.

"Godina je čudna", dodao je Jakšić - u poslednjih dana u pojedinim delovima Vojvodine palo po 30 litara kiše po kvadratu i ne može da se radi, a optimalan rok za setvu je od 1. do 25. oktobra.Prema rečima stručnjaka, poljoprivrednici su ove godine motivisaniji za setvu pšenice jer je cena bolja nego prošle godine: kilogram košta 17-18 dinara, a prošlogodišnja je dostizala i cenu od 21 dinar.Očekivanja su da u ovoj setvi neće biti značajnijih odstupanja u pogledu površina koje će pšenica zauzeti ni što se tiče troškova sejanja. Lane je pod pšenicom, po podacima "Žita Srbije", bilo 570.000 hektara, dok je Republički zavod za statistiku sabrao da smo je imali na 595.000 hektara, istraživanja su Dnevnika. U žetvi smo dobili dva i po miliona tona hlebnog zrna, a prosečni prinos je bio 4,6 tone po hektaru.

Ove jeseni previđanja su da će se žito posejati na oko 600.000 hektara. Troškovi, biće kao i prošle godine od 70.000 do 80.000 dinara.Ipak, na severu Bačke, po rečima ratara, početkom ove sedmice krenuće u setvu jer je vreme idealno za to: posle kiše zemlja nije suva, a meteorolozi najavljuju i lepe jesenje dane, pa postoje svi preuslovi da seme i brzo nikne.Kako smo ranije pisali, na parcelama na kojima su bili suncokret i soja, obaviti zaštitnu obradu zemlje nekom teškom tanjiračom ili drugim orezivačkim oruđem razbiti gornji deo zemljišta, kako bi se kasnije, kada bude bilo vlage, mogla kvalitetno obaviti osnovna obrada, saradnik semenske kuće "BSP" iz Srbobrana prof. dr Miroslav Malešević.

Izvor:https://www.agroklub.rs/ratarstvo/pripreme-za-setvu-psenice-moguce-ukupne-povrsine-600000-ha/63462/

Upotreba deklarisanog semena umesto onog s tavana u setvi pšenice je investicija, a ne trošak, poručili su stručnjaci za ratarstvo i predstavnici Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.Početak setve pšenice i ječma se preporučuje za 10. oktobar, a do tada poljoprivrednicima će biti slate poruke struke da upotrebom deklarisanog semena dolaze do boljih prinosa i kvalitetnije pšenice.

U Srbiji je poslednjih godina primećen porast upotrebe nedeklarisanog semena pšenice, koje, umesto nekadašnjih 40 procenata od ukupno posejanog, sada iznosi 60 odsto. Pomoćnik ministra poljoprivrede Aleksandar Bogićević rekao je juče na predstavljanju kampanje da je Ministarstvo krenulo u akciju da bi se poljoprivrednicima dodatno objasnilo da u setvi pšenice koriste deklarisano seme, što će doprineti i kvalitetu i prinosu.

– Ministarstvo, u saradnji s relevantnim institucijama, želi da ukaže na probleme i ponudi rešenja da bi se poljoprivredni proizvođači mogli osloniti i na Ministarstvo, i na institucije, i na poljoprivredne stručne službe i savetodavce, da dođu do pravog odgovora i ne prave greške – jer su one u poljoprivredi veoma skupe – rekao je on.Dodao je da su takvi saveti i znanje potpuno besplatni, a njihovim korišćenjem poljoprivrednici mogu smanjiti troškove i povećati prinose.

Pomoćnica direktora Instituta za primenu nauke u poljoprivredi profesorka Snežana Janković naglasila je da je cilj kampanje da kroz edukaciju podigne svest poljoprivrednika da bi se povećala setva deklarisanog semena a smanjila upotreba onog s tavana.

– Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede pomenutu kampanju vodiće i preko pripremljenih flajera i plakata koji će biti distribuirani poljoprivrednicima, odnosno aktivnosti savetodavaca iz 34 centra poljoprivredne savetodavne stručne službe – rekla je prof. Janković, i ocenila da upotreba deklarisanog semena nije trošak već investicija.

Stručnjak za ratarstvo profesor Miroslav Malešević rekao je da u Srbiji, uz pomoć stručnjaka koje imamo mora da bude promenjena situacija u kojoj prinosi pšenice i njen kvalitet imaju veliku varijabilnost od njive do njive. Dodao je da je izbor sorte koja se seje jedna od najznačajnijih agrotehničkih mera, a da kod nas dominiraju sorte koje imaju potencijal za prinos, ali ne i za kvalitet. Kako je kazao, na cenu na tržištu, osim ponude i potražnje, bitno utiče i kvalitet pšenice, a s boljim kvalitetom i cena će biti bolja.Profesor Radivoj Jeftić s Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, ekspert za patogene strnih žita, apelovao je da se koristi deklarisano seme, i skrenuo pažnju na opasnosti kućne dorade semena, što je u Srbiji sve češća pojava.

– Procenat setve nedeklarisanog semena je počeo drastično da se povećava: nekad je bio 40 odsto, a poslednjih godina dostigao je i 60 procenata – rekao je on, i dodao da su problem takozvane divlje dorade semena, što rade sami poljoprivrednici.

Istakao je da poljoprivrednici to najčešće rade napamet, a onda se dešava da zaprašuju neodgovarajućom aktivnom materijom pa problem ostaje.

On je spomenuo da neki patogeni ulaze u Srbiju i kroz nekontrolisani uvoz određenih sorti semena, i ocenio da sejanje nedeklarisanog semena može biti veliki problem. Jeftić je podsetio i na to da propisi EU omogućavaju setvu „farmerovog semena”, naglasio da postoje ozbiljni proizvođači u Srbiji koji bi to mogli raditi bez rizika i založio se da se ta mogućnost i kod nas uvede u legalne tokove a ti semenski usevi kontrolišu.On se založio da se, u saradnji s naukom, stvori dobra poljoprivredna praksa koja će obuhvatiti osnovne agroteničke mere, što već postoji u zapadnim zemljama.– Srpska pšenica je počela da gubi na kvalitetu i to mora da bude promenjeno, što neće biti teško uz angažovanje svih snaga koje ima država – rekao je Malešević.

On je ocenio da bi se prosečan prinos pšenice po hektaru u Srbiji lako i bez dodatnih ulaganja mogao povećati na pet tona ako bi se samo od početka do kraja proizvodnje sprovelo ono što struka preporučuje.

– Da eliminišemo ono da je tako radio deda, ili otac, ili komšija, nego da se radi po onome što kažu savetodavna služba i struka – kazao je on, i dodao da taj prvi korak ne mora mnogo da košta ni državu ni proizvođače, koji će imati iste troškove kao i do sada.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/psenicu-ne-sejati-semenom-s-tavana-26-09-2020

U prvih osam meseci ove godine ostvarena je proizvodnja pšenice od oko 2,9 miliona tona, što je za 17,3 odsto više u odnosu na proizvodnju ostvarenu u prošloj godini.
Prema prethodnim rezultatima, sa stanjem na dan 5. septembra, ostvarena proizvodnja malina je veća za 7,4 odsto, a višanja za 70,9 odsto, objavio je Republički zavod za stastistiku (RZS).
Očekivana proizvodnja kukuruza je oko osam miliona tona, što je za 9,6 odsto više u odnosu na proizvodnju ostvarenu u prošloj godini.
U poređenju sa prošlom godinom, očekuje se veća proizvodnja soje (15,1 odsto, a manja suncokreta (8,8 odsto) i šećerne repe (10,5 procenata).
U odnosu na desetogodišnji prosek (2010-2019), proizvodnja pšenice je veća za 17,8 odsto, kukuruza za 29,4, suncokreta za 26,3 odsto, soje za 60,3 procenata, dok je proizvodnja šećerne repe manja za 25,7 odsto.
U poređenju sa proizvodnjom ostvarenom u prošloj godini, očekuje se veća proizvodnja šljiva, za 4,2 odsto, a manja jabuka, i to za dva odsto.
RZS navodi da se u odnosu na desetogodišnji prosek, očekuje povećanje proizvodnje jabuka za 21,3 odsto i šljiva za 37,3 procenata. Očekivana proizvodnja grožđa u Srbiji manja je za dva odsto od prošlogodišnje, a to je za 1,8 odsto manje u odnosu na desetogodišnji prosek.
Konačni podaci o proizvodnji useva, voća i grožđa u ovoj godini biće objavljeni u toku marta naredne godine, navodi se na sajtu RZS.

Izvor: Tanjug

Preporučeni rok za početak setve pšenice i ječma u Srbiji je posle 10. oktobra, rekao je danas stručnjak za ratastvo Miroslav Malešević.
On je istakao da bi ratari pre toga trebalo dobro da pripreme njive i da bi bilo dobro, zbog boljih i ujednačenih prinosa, da se setva u čitavoj Srbiji završi za tri nedelje do mesec dana.
Na skupu o neophodnosti sejanja samo deklarisanog semena koji je danas održan u Beogradu, Malešević je ocenio će setva od 10. oktobra omogućiti i da poljoprivrednici koji imaju kukuruz imaju dovoljno vremena da se uklone žetveni ostaci posle berbe sa njiva.
On je apelovao da se ne pale žetveni ostaci, jer to velika šteta za poljoprivredu.

Izvor: Tanjug

 

Republička direkcija za robne rezerve oglasila je prikupljanje pismenih ponuda za razmenu 13.992 tona semenske pšenice za merkantilnu pšenicu roda 2020. i 2021. godine.

Razmena semenske za merkantilnu pšenicu odobravaće se fizičkim licima, zemljoradničkim zadrugama, ovlašćenim skladištarima Republičke direkcije za robne rezerve i ostalim pravnim licima koji nemaju finansijska dugovanja i nisu u sporu po bilo kom osnovu sa Republičkom direkcijom za robne rezerve.

Paritetni odnos kod razmene semenske za merkantilnu pšenicu roda 2020. i 2021. godine je sledeći:

-1 kg semenske pšenice za 1,8 kg merkantilne pšenice roda 2020. godine;
-1 kg semenske pšenice za 1,8 kg merkantilne pšenice roda 2021. godine.

Zbog trenutne epidemiološke situacije, zahtevi se isključivo dostavljaju u pisanoj formi na priloženom obrascu, počev od danas, preporučenom poštom na adresu Republička direkcija za robne rezerve, ul. Dečanska 8a, 11000 Beograd.

Detalje možete pogledati na ovom linku:https://www.ekapija.com/dokumenti/razmena_psenice.pdf

Izvor: https://www.ekapija.com/news/2993865/prikupljanje-ponuda-za-razmenu-semenske-psenice-za-merkantilnu-psenice-roda-2020-i

Prema podacima Zavoda za statistiku, u poslednje četiri godine cene osnovnih ratarskih kultura stagniraju. I ove godine su ratari nezadovoljni otkupnim cenama osnovnih kultura, jer im ne pokrivaju troškove proizvodnje. U Zemljoradničkoj zadruzi "Agrosoj" u selu Neuzina ne čekaju da otkupne cene pšenice, kukuruza ili suncokreta porastu na tržištu, već se uporedo bave i profitabilnijim povrtarstvom.S jedne strane kukuruz, s druge suncokret, a između paprika. Ovakav raspored useva u ataru banatskog sela Neuzina nije se mogao videti do ove godine. Poljoprivrednici su gajili samo osnovne ratarske kulture.U Zemljoradničkoj zadruzi "Agrosoj" su odlučili da prekinu s tom praksom. Ove godine su na pedeset hektara zasnovali proizvodnju povrća. Prvi put su u poslednje vreme na oranicama gajeni paprika, crni luk, šargarepa, paštrnak i peršun.

"Osnovni motiv je bio raspoređivanje rizika proizvodnje, znači da ne bude samo to ratarstvo nego da se uključi i neka nova proizvodnja, potencijalno profitabilnija, ali svakako da se rasporedi rizik", ističe Nandor Vereš iz Zemljoradničke zadruge "Agrosoj".

Objašnjava da je, kako u ovim godinama, kada je pšenica apsolutno podbacila, dobro imati to povrće koje je pod zalivnim sistemom, koje amortizuje taj udarac.Pošto rod zri u etapama, radnici će nekoliko puta prolaziti kroz redove i otkidati plodove koji su više od dve trećine pocrveneli.

Tijana Bobar stručnjak za zaštitu bilja navodi da ova proizvodnja zahteva dosta fizičkog rada i svakodnevno praćenja stanja useva. To što je na ovom zemljištu uvek ranije bila neka od ratarskih kultura je prednost.

"Pre svega nama je ovde jedan važan faktor to što se ljudi ovde uglavnom nisu bavili povrtarstvom, tako da je da kažem na ovom zemljištu prvi put rađena paprika, znači nema nekih zagađenja, mikroorganizama od predhodnih godina i onda se to lakše ostvari. Na ovoj površini imamo 3,7 hektara konzumne paprike i naša očekivanja za prvu godinu su nekih 60 tona po hektaru", ocenjuje Tijana Bobar, stručnjak za zaštitu bilja.

Za prelazak na povrtarstvo na njivi neophodan je sistem za navodnjavanje, a tokom okopavanja i branja angažovanje dodatne radne snage.

Procena stručnjaka je da po hektaru svakodnevno treba četiri radnika.

Prednosti ovakve proizvodnje su lakši plasman robe i bolje cene, jer zarada sa jednog hektara može biti jednaka onoj s pedeset hektara pšenice.

Izvor:https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/4057936/ratarstvo-povrtarstvo-prinosi-paprika.html

Umesto burnih rasprava o prosečnim prinosima pšenice u Srbiji i često oprečnih podataka o ukupnom rodu koji se iznose u javnosti, uoči nove setve trebalo bi razmišljati kako da se poboljša kvalitet domaćeg žita.

Ovo je ukratko i glavna poruka analize stanja na tržištu pšenice koju su potpisali jedan od naših vodećih stručnjaka za strna žita profesor dr Miroslav Malešević, profesor dr Radivoje Jevtić, dr Vladimir Aćin i dr Milan Mirosavljević s Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu.

Kako se navodi u pismu koje je dostavljeno našoj redakciji, do naredne setve ostaje sve manje vremena pa je prilika da se ponovo ukaže na sve slabosti domaće proizvodnje pšenice. Njihovo otklanjanje, dodaju, izvan je mogućnosti ratara, ali su u velikoj meri u nadležnosti države.

– Najmanje što država može da uradi jeste donošenje nedostajućih pravilnika u vezi s upotrebom (ne)deklarisanog semena u proizvodnji strnih žita – piše u saopštenju i ističe se da bi to trebalo uraditi što pre.

Posebno se osvrću na to što se mesec dana po završetku žetve u javnosti iznose tri različite opcije o zasejanim i požnjevenim površinama, kao i različiti podaci o ostvarenim prosečnim prinosima.

Ukupan rod se kreće od 2.565.000 do 2.952.410 tona, već prema prihvaćenoj opciji. Zvanična statistika će biti poznata kasnije, navodi se u ovoj analizi. Stručnjaci su upozorili da niko ne preuzima odgovornost za iznete podatke koji mogu značajno da utiču na cene pšenice, a time i na interesovanje poljoprivrednika za buduću setvu.

Naglašavaju da za to vreme Francuska (najveći proizvođač pšenice u EU) prognozira svoju žetvu kao najmanju u poslednjih 25 godina, odnosno 26 odsto manju u odnosu na 2019. godinu.

Niža je proizvodnja i u Španiji, Velikoj Britaniji, Nemačkoj... Cene pšenice na berzama su stabilne iako je trgovanje utihnulo pošto žetva u EU, Ukrajini, Rusiji i drugim zemljama još traje.

– Dakle, rod pšenice je ispod proseka, daleko od rekordne proizvodnje, a međunarodnu trgovinu ograničava i pandemija kovida 19 – navode oni i dodaju da je jedan od velikih problema za ratare u Srbiji i to što nije potpuno poznato koliki je doprinos sorti koje se seju ostvarenim prinosima.

Rezultate sorti, kako kažu, predstavljaju ili autori sorti ili njihovi zastupnici i kompanije koje ih distribuiraju na tržištu Srbije.

Kome će proizvođači poverovati, zavisi od toga koliko je snažna kampanja, a ne njihova stvarna vrednost.

– Naša preporuka proizvođačima je da se dobro raspitaju o ostvarenim prinosima u njihovom okruženju, u nadležnim stručnim službama (PSS), kod mlinara... – ističu ovi stručnjaci.

Sorte domaćeg porekla i u ovoj godini pokazale su svoje vrednosti: visok potencijal za prinos, vrhunski kvalitet zrna, veoma dobru adaptabilnost na agroekološke uslove i stabilnost po godinama proizvodnje.

Na sortnoj listi Srbije ima više od 180 registrovanih sorti pšenice, ali je oko sto u aktivnom statusu i toliko ih je jesenas posejano na poljima.

– Jedino se kod nas pšenica ne razvrstava i ne plaća po kvalitetu. Svuda u okruženju: u Mađarskoj, Rumuniji, Hrvatskoj… imaju neku vrstu podsticaje za određene vrste kvaliteta. Tako da smo praktično jedino mi od većih izvoznika ostali izvan tog sistema vrednovanja po kvalitetu – rekao je za naš list profesor Miroslav Malešević.

To se, kako dodaje, odražava na cenu naše pšenice na domaćem i stranom tržištu. On kaže da je sada prilika da se izmenom sortimenta to promeni, a ako ima novca, da se podsticajima, čak i manjim, podrže oni koji seju kvalitetnu pšenicu. Malešević ističe da se, po procenama, kod nas seje više od 50 odsto nesertifikovane pšenice i da je to nedopustivo za državu koja pretenduje da bude značajniji izvoznik žita.

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/460324/Kvalitet-domaceg-zita-je-neophodno-sto-pre-poboljsati

Iako su plodne vojvođanske ravnice idealne za uzgoj pšenice, nisu izostali ni pojedini vredni poljoprivrednici koji ovu žitaricu uzgajaju u zapadnoj Srbiji.Iako su parcele ustitnjene, sezona žetve je u punom jeku, a Dragan Alimpijević (37) sa svojim kombajnom je od ranog jutra na svom radnom mestu. Zadovoljan je ovogodišnjim rodom i prinosom, jer ambari će biti puni.

"Sezona traje još nekih sedam dana, kombajn ne gasim od 9 ujutru do 9 uveče. Proizvodim za svoje potrebe, imam u svom domaćinstvu dosta grla stoke. Na parcelama od 5 hektara pored ječma uzgajam i pšenicu na nešto više od dva hektara. Zadovoljan sam ovogodišnjim rodom, bolji je nego ranijih godina za 20 odsto, imaću prinos oko 5 tona po hektaru. Kada završimo sezonu žetve psenice, krećemo sa berbom kukuruza, za seljaka ima posla uvek“, kazao je Dragan Alimpijević za RINU.Ove godine i otkupljivači zadovoljno trljaju ruke. Čačanska firma "Agrofield" koja se bavi proizvodnjom stočne hrane, za ovu sezonu već je otkupila oko 200 tona pšenice i ječma."Prinosi pšenice i ječma ove godine su bili između 4000 kilograma i 4500 kilograma po hektaru, što je bolje nego lane, s obzirom da je u Vojvodini nešto manje rodila nego što je to očekivano, zato smo se više oslonili na proizvođače iz ovog kraja. Otkupna cena je u skladu i sa prinosom viša nego prošle godine i za pšenicu je 18,50 sa PDV-om , a cena ječma je oko 14,50 + PDV", rekao je Aleksandar Jeremić, i dodao da je ova čačanska kompanija otkupila dovoljne količine za svoje potrebe.

Prema poslednjim podacima pšenica se u zapadnoj Srbiji uzgaja na oko 314 hektara, što je daleko manje od ostalih žitarica pod kojima je nekoliko hiljada hektara.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2020&mm=07&dd=17&nav_id=1707938

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Октобар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
      1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30 31