Pšenice će biti dovoljno za domaće potrebe, ali i za izvoz. Prema podacima Udruženja "Žita Srbije", očekuje se rod od 2,6 miliona tona, i prosečan prinos na nivou prošlogodišnjeg oko 4,5 tone po hektaru. Na nekim parcelama u Mačvi, prinos hlebnog zrna je i 40 odsto veći nego prethodnih godina.Za šabačke žeteoce, odmora nema. Na žitorodnim poljima od početka meseca, ubiru rod pšenice, koji je je ove godine veći od očekivanog."Ove godine je bolje nego do sada. Prinos je, kako gde, od pet do osam tona. Seme smo mi sejali naše. I lepo je, solidno. Bacili smo dosta đubriva u proleće, u jesen nismo bacali ništa, a proleće smo puno. Ja sam zadovoljan", hvali se Slobodan Dragojević, poljoprivrednik iz Šapca.

Dobro su rodile rane sorte pšenice, ali i hibridi koji kasnije dozrevaju. Poljoprivrednici rod uglavnom predaju skladištarima na čuvanje.

Milorad Gajić iz Jevremovca, kaže da je godina katastrofalno počela za ratarske kulture, ali da su, zadnje kiše su sve to izmenile.

"Tako da, sasvim korektan prinos. Mi svu pšenicu predajemo. Imamo oko 25 hektara pod pšenicom, i većinu smo skinuli do sada, ostalo je jedno dva tri hektara", priča Gajić.

Zadovoljan, ali se opet i žali i nada Slobodan Dragojević, iz Šapca.

"Sve predajemo i čekamo cenu. Prošlogodišnji rod sam naplatio pre 20 dana. Da je bar 20 dinara, da pokrijemo troškove", iščekuje Dragojević.

Na parcelama u Mačvi gde je primenjena puna agrotehnika, rodilo je i više od devet tona pšenice po hektaru, izuzetnog kvaliteta.

"Trenutno stanje je da je sedam tona prosek, u Mačvi, pa čak u Pocerini i Posavotamnavi. To je ipak jedna od najizdašnijih godina u poređenju sa prethodnima. Možemo da kažemo da je ova godina u Mačvi zaista bila prinosna. Dobar je kvalitet zrna, on se kreće od 76 do 80, 81 hektolitar, to je zavidan kvalitet", ističe Darko Simić iz "PSSS Šabac".

U Udruženju ''Žita Srbije'' kažu da je za domaće potrebe dovoljno milion i po tona hlebnog zrna. Ukoliko vreme dozvoli, žetva pšenice koja je zasejana na oko 570 hiljada hektara, biće završena za sedam dana.

Izvor:https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/4009595/zito-zetva-macva.html

Žetva pšenice u šest opština Pomoravskog okruga - Jagodini, Ćupriji, Despotovcu, Paraćinu, Svilajncu i Rekovcu, na 15.000 hektara, zahuktala se ovog vikenda.Sa njom je krenuo i otkup i predaja u silosima i mlinskim preduzećima.

Zrno je dobrog kvaliteta a prinos umanjen zbog vremenskih neprilika i korova koji je narastao posle dugotrajnih kiša. Otkupljivači nude cenu od 19 dinara. Neki su to napisali i ispred i oko otkupnih mesta, uz naznaku da je to cena bez odbitaka (vlažnost, nečistoća).Farme kokošiju, goveda i svinja plaćaju po dva dinara za kilogram više od mlinskih organizacija, tvrde poljoprivrednici.

Poljoprivrednici su izjavili Tanjugu da većina njih nema adekvatan skladišni prostor za čuvanje pšenice i da su prinuđeni da je prodaju ili daju na čuvanje.

Poljoprivredni stručnjaci rekli su Tanjugu, da sa procenom prinosa treba sačekati završetak žetve i ističu, da će konačni prinosi zavisti od ulaganja, pre svega od primene agrotehnike i da li je sejano deklarisano seme ili seme "sa tavana".

"Tamo gde je primenjena puna agrotehnika, setva obavljena u optimalnom roku i sejano deklarisano seme, obavljena zaštita od korova i bolesti na vreme, prinosi će biti vrhunski", ocenjuju oni.

Kombajneri svoj posao obavljaju za 100 evra po hektaru.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2020&mm=07&dd=05&nav_id=1703469

Sada je izvesno da će ukupan prinos žita iz aktuelne žetve biti dovoljan za domaće potrebe i izvoz. Dok se kvalitet i prinos još procenjuju, stručnjaci poručuju proizvođačima da ne žure sa prodajom, jer će cena kvalitetne pšenice nakon žetve biti viša.Dugogodišnje iskustvo pokazuje da je u žetvi cena najniža, ali kako vreme prolazi, dobri ratari mogu više da zarade, podseća agroekonomski analitičar Žarko Galetin."Procene su da će cena novog roda pšenice biti između 17 i 18 dinara po kilogramu bez PDV-a", kaže Galetin i dodaje da je savet poljoprivrednim proizvođačima koji imaju kvalitetnu pšenicu da je sačuvaju, jer prošlogodišnja iskustva govore da će u narednom periodu za nju dobiti višu cenu.

Da rod pšenice varira od parcele do parcele potvrdio nam je i direktor zadruge u Beški Dragan Lončar. Prema njegovim rečima treba odložiti prodaju žita do bolje cene.

"Prinosi su šaroliki u zavisnosti od rasporeda padavina, a cena se formirala na nivou od 17 dinara plus PDV", kaže Lončar i dodaje da se čini da je reč o dogovoru mlinara, te da se nada višoj ceni u narednom periodu.

Stručnjaci procenjuju da će ovogodišnja proizvodnja pšenice biti približno 2,5 miliona tona. Kao i ranijih godina, ta količina je dovoljna za domaće potrebe i izvoz. I u svetu se očekuje veliki rod hlebnog zrna, ali Evropska unija povećava obavezne rezerve pšenice zbog virusa korona, kaže Žarko Galetin i zaključuje da zbog toga ostaje pretpostavka da će rasti cena žita u narednom periodu.

Izvor:http://rtv.rs/sr_lat/ekonomija/aktuelno/ne-zuriti-sa-prodajom-kvalitetne-psenice-(audio)_1141485.html

U Srbiji je počela žetva pšenice, a prvi rezultati ohrabruju, jer podaci sa terena pokazuju da su dobri i prinosi i kvalitet zrna, kažu u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad i navode da se procenjuje da će ovogodišnja proizvodnja biti veća od 2,5 miliona tona.

Republički zavod za statistiku je objavio da se na osnovu stanja useva sa kraja maja očekuje proizvodnja pšenice od 2,66 miliona tona, što je za 5,3 odsto više u odnosu na proizvodnju ostvarenu u prošloj godini, a u Institutu napominju da bi bilo vrlo dobro da u naredne dve nedelje, do kraja žetve, ne bude padavina, s obzirom da svaka kiša utiče na smanjenje kvaliteta žita.

Po zvaničnim podacima, pod pšenicom je 580.000 hektara, a rukovodilac Odeljenja za strna žita u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo Radivoje Jevtić kaže za Tanjug da će se tek po završetku žetve znati tačna površina koja je požnjevena.

„Iz Srema i Mačve dobijamo podatke da su i dobri prinosi i dobar kvalitet. Najbolji proizvođači koji imaju najbolje parcele javljaju nam maksimalne prinose. Jedan proizvođač iz Voganja kod Rume prijavio je 9,43 tone po hektaru, tu je i jedan dobar porizvođač iz Mačve”, rekao je Jevtić.

Naveo je da će u delu Banata biti smanjeni prinosi zbog dugotrajne suše, ali da to smanjenje neće biti značajno.

„Procenjuje se da će proizvodnja pšenice premašiti 2,5 miliona tona. Milion tona je dovoljno za domaće potrebe, a milion i po tona će biti za izvoz”, kaže Jetvić.

Upitan o otkupnoj ceni, Jevtić kaže da bi pšenica namenjena izvozu mogla da dostigne veću vrednost na svetskom nivou.

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/457557/Prvi-rezultati-zetve-psenice-ohrabruju-opasnost-od-kise

U agraru je među najaktuelnijim pitanjima žetva pšenice. Taj posao zbog padavina u prethodnom periodu kasni, pa će prinos i kvalitet biti niži. Međutim, ostaje dilema oko cene. Uz to treba dati preporuke poljoprivrednicima oko upotrebe mehanizacije, upozoravaju stručnjaci.Da nije bilo obilnih padavina, žetva ječma i pšenice već bi bila u punom zamahu, podseća stručnjak u Zadružnom savezu Vojvodine Petar Radić.

"Nažalost i kod ječma tek sa poneke parcele je skinut rod. Ječam je uglavnom zreo i može se reći da je bolje podneo padavine od pšenice. Kod pšenice na terenu je primećeno poleganje, pa će biti problema kod kombajniranja. Kod savremenih kombajna gubici u žetvi su približno 1%, ali će ovakva situacija sigurno povećati rastur. Neophodno je za pravilno podešavanje kombajna izbaciti što više vitlo, prilagoditi brzinu okretaja radnih elemenata i pratiti na izvršaju kvalitet požnjevenog materijala. Sada konstatujemo da je pšenica na parcelama potamnela, što može dovesti do pojave patogena i pada kvaliteta žita. Samo da nas vreme posluži 10-ak dana da završimo žetvu", kaže Radić.Mora se voditi računa i o izlasku gabaritne mehanizacije na saobraćajnice, upozorava Petar Radić.

"Žetva je veliki posao koji mora da se odradi u kratkom period, pa je kod vozača za potrebe poljoprivrede izražen umor i pad koncentracije. Zato molim sve učesnike u saobraćaju za povećanu pažnju. Biće kolone traktora sa prikolicama kod silosa odnosno na delovima saobraćajnica, što zahteva dodatni oprez. Poljoprivredna mehanizacija mora biti pravilno osvetljena, a blato sa pneumatika se na otresištima mora ukloniti", upozorava Radić.

Kad je reč o ceni pšenice, prinosu i kvalitetu, Radić objašnjava da je cena proizvodnje žita uglavnom poznata.

"Zbog vremenskih uslova uglavnom su pšenice slabijeg kvaliteta, tek na ponekim parcelama očekujemo visok kvalitet i rod. Mislim da će ova godina po proizvodnji pšenice biti ispod proseka. Neke kalkulacije govore da je za prosečan prinos od 4,5 tone po hektaru proizvodna cena pšenice 21,06 dinara za kilogram. Ni ove godine nećemo imati klasiranje pšenice na prijemu, iako se to svake godine najavljuje. Tako da ostaje da će verovatno neke pšenice boljeg kvaliteta dobiti i veći cenu na tržištu. Dakle za tako nešto su ograničavajući factor skladišta koja u kratkom vremenu treba da prime veliku količinu pšenice", kaže Radić.

Naredne sedmice, 30. juna u Neuzini ćemo održati Žetveni dan, najavljuje Petar Radić i zaključuje da je cilj te manifestacije da se promoviše tradicija proizvodnje pšenice i hleba, koji je jedan od simbola Vojvodine.

Izvor:https://www.rtv.rs/sr_ci/vojvodina/za-zetvu-psenice-presudno-narednih-10-dana-(audio)_1139204.html

ŠIROM Republike Srpske se proveravaju prijavljene parcele sa zasejanom pšenicom. Posao vodi Ministarstvo poljoprivrede RS, a cilj provere je da se utvrdi da li je sva prijavljena površina za sejanje pšenice, a to je oko 15.600 hektara, i obrađena. Ovom akcijom želimo na terenu da utvrdimo da li su podsticaji koji poljoprivrednici dobijaju za pšenicu opravdani ili se zloupotrebljavaju budžetska sredstva, kaže, za "Novosti", Predrag Sladojević, v. d. direktora Agencije za agrarna plaćanja RS.

 On pojašnjava da poljoprivrednici u svojim zahtevim za podsticaje navode kolike parcele će zasejati pšenice, a na resornom ministartstvu je da utvrdi da li je to tačno i urađeno na terenu.

 - Provera se sada radi i uz pomoć satelitskog praćenja zasejanih površina odnosno programa Etfarm. Ovo je prva godina primene ovog programa u Srpskoj. Etfarmom, odnosno satelitskim snimcima, pokriveno je oko oko 9.600 hektara u RS i jasno se vidi gde je zasejana pšenica a gde nije. Te podatke smo već dobili, ali smo kontrolom na terenu još jednom proverili podatke i videli da je sistem tačan. Oko 6.000 hektara, koje nisu pokrivene stalitima, obilazimo i detaljno proveravamo. Posao ćemo završiti do žetve - ističe Sladojević.

 On kaže da je za već proverenih 9.600 hektara utvrđena nepravilnost kod četvrtine, odnosno u 20 do 25 odsto slučajeva, i već su jasne sankcije za one koji su obmanuli resorno ministarstvo i nisu uopšte obradili parcele za koje su tražili podsticaje.

Kako kaže, radi se o milion maraka podsticaja koji su mogli biti uzalud potrošeni da nije urađena detaljna analiza na terenu.
- Za one koji su se prijavili za podsticaje, a na parcelama nisu ništa zasejali, sledi kazna da se dve godine ne mogu prijavljivati za podsticaje propisane pravilnicima. Oni poljoprivrednici koji su deo prijavljenih parcela zasejali, a deo nisu, dobiće podsticaj, ali će im se deo koji nije zasejan odbiti - pojašnjava Sladojević.

Izvor:https://www.novosti.rs/vesti/naslovna/republika_srpska/aktuelno.655.html:871797-Na-proveri-rod-pod-psenicom-Ratari-uzeli-podsticaje-a-nista-nisu-zasejali

Ogledno polje sa pšenicom je jesenas zbog suše zasejano sa mesec dana zakašnjenja, ali su primenjene mere agrotehnike i junska kiša učinile da ono dođe u fazu koja pred žetvu mnogo obećava.Sitna kiša koja je rominjala iznad nepreglednog žitnog polja u selu Davidovac, nedaleko od Vranja, prestade da pada tek kada su poljoprivredni proizvođači iz okolnih sela počeli da se okupljaju na manifestaciju "Dan polja ozimih strnih žita", koju je ove godine na gazdinstvu Marjana Nikolića organizovala vranjska Poljoprivredno savetodavna i stručna služba.

Uzorni poljoprivredni proizvođač, Dragan Nakić iz Rakovca nije krio zadovoljstvo zbog lepo odrađenog oglednog polja."Mislio sam da ovde neće roditi 'bog zna šta'. Drago mi je što su me stručnjaci demantovali ovakvim oglednim poljem na kojem posle obilne junske kiše bujaju zasejane sorte pšenice. Napraviću spisak sa sortama koje su dale odlične rezultate i njih ću sejati na svom imanju", kaže Dragan.Njegov prijatelj Zoran Stojanović iz Ristovca, koji uzgaja pšenicu na tri hektara je takođe prezadovoljan stanjem zasejane pšenice na oglednoj parceli. Posebnu pažnju je posvetio novim sortama pšenice za koje je od vranjskih poljoprivrednih stručnjaka čuo da daju prinose od pet do sedam tona po hektaru. Jedino mu je zasmetalo što na oglednom polju nije video više mladih poljoprivrednih proizvođača.Na ogledno polje sa pšenicom koje je postavio zajedno sa stručnjacima vranjske poljoprivredne službe i sinom Marjanom, ponosan je i Sreten Nikolić. Ovaj iskusni poljoprivredni proizvođač kaže da su zbog suše ogledno polje zasejali sa mesec dana zakašnjenja, ali da su primenjene mere agrotehnike i junska kiša učinile da ono dođe u fazu koja, pred žetvu, mnogo obećava.Iako je ove godine "Dan Polja" održan u skladu sa naredbom o zabrani okupljanja u Republici Srbiji na javnom mestu, zatvorenom i otvorenom prostoru poljoprivredni proizvođači nisu hteli da propuste ovaj, za njih veoma značajan događaj, pa je većina došla pod maskama poštujući predviđene mere zaštite od virusa korona. Imali su i mnogo pitanja za koordinatorku "Dana polja" Nadu Lazović Đoković i njene kolege koje su im i na ovoj manifestaciji strpljivo odgovarali na sva postavljena pitanja.

Predstavljajući im stanje useva na ovom oglednom polju, koordinatorka je rekla da se njihova proizvodnja odvijala u teškim vremenskim uslovima.Setvu je jesenas pratila suša koja se nastavila tokom novembra i decembra meseca. Imali smo blagu zimu tako da smo imali velike probleme sa biljnim bolestima, korovima i štetočinama. Otuda smo bili prinuđeni da primenimo sve agrotehničke mere. U jesen smo primenili mineralno đubrivo 'tri petnaestice'. Obavili smo dve folijarne prihrane azotom sa NutrActive koji je osigurao redovnu i produženu ishranu useva tokom cele vegetativne sezone što se može i golim okom videti na oglednom polju", istakla je Lazović Đoković i dodala da su divlji ovas tretirali preparatom Heliomah, ali on nije dao željene rezultate.

Nisu uspeli da ga eliminišemo i zbog toga će imati manje prinose u žetvi.Na ovom oglednom polju od 24 sorte pšenice i tri sorte tritikala, prema njenim rečima, najboljom se pokazala sorta tritikale Triamor gde se očekuju prinosi od preko osam tona po hektaru. Od pšenice odlično su ponele nove sorte Logika, Ikona, Elastika i Klimatika. To su sorte koje su prvi put ove godine zastupljene na oglednom polju vranjske poljoprivredne službe. Pored ovih sorti odlično se pokazala i sorta Apilco, Izalko, kao i već prepoznatljve Nikol, Sosthene i Anapurna.Od novosadskih sorti pšenice već po ustaljenom pravilu standardno očekujemo najveći prinos od sorti NS 40 s, Ilina, Simonida i Zvezdana, ali moram da naglasim da će nove sorte Igra i Rani otkos preuzeti ulogu pobede na našem području. Odličnom prinosu se nadamo i od Limagrinovih sorti Nikol, Avenija, Apač, Anapurna. Na ovom oglednom polju očekujemo prosečne prinose od šest tona po hektaru, a rodu od preko sedam tona nadamo se da će dati Logika, Klimatika, Apilco, Ilina, Izalco i Anapurna", naglašava Lazović Đoković.

Ona na kraju dodaje da će tek nakon žetve moći sa sigurnošću da predstavi prinose svake sorte pojedinačno i svu primenjenu agrotehniku u lokalnom poljoprivrednom biltenu koji priprema vranjska Poljoprivredna savetodavna i stručna služba, tako da će svi poljoprivredni proizvođači moći na osnovu rezultata da izaberu sortu za narednu setvu.

Izvor:https://www.agroklub.rs/ratarstvo/dan-polja-u-vranju-obecava-dobre-prinose-zitarica/60681/

Još dve do tri sedmice deli nas od nove žetve pšenice i, kao i uvek kada se spominje taj posao, sve interesuje koliko će koštati novi rod. Očekivanja su da ćemo u ovogodišnjoj žetvi imati manje žita nego lane, zbog dugog sušnog perioda tokom zime, ali opet dovoljno za domaće potrebe i za izvoz, piše novosadski Dnevnik.

Deo zemljoradnika smatra da kilogram ovogodišnjeg roda treba da bude 20 dinara, koliko već nekoliko meseci košta žito, dok su ratari u Banatu mišljenja da nova pšenica treba da staje 24 dinara, jer je u južnom i srednjem Banatu tokom maja bilo malo kiše, pa se usev nije oporavio od dugog zimskog sušnog perioda.Pošto je pšenica sada 20 dinara, ta cena treba da ostane i dalje, bez obzira na to što još imamo zaliha pšenice od lanjske žetve i što ćemo je u novoj žetvi imati, izvesno je, više od dva miliona tona, znatno iznad domaćih potreba, kazao je zemljoradnik iz Subotice Miroslav Kiš.

U Banatu ratari od pšenice neće imati velike koristi jer su kišni oblaci zaobilazili južni i srednji Banat, pa poljoprivrednik Zoran Sefkerinac iz Banatskog Novog Sela kaže da je mnogo ratara preoravalo pšenicu, a oni koji to nisu činili, ne očekuju prenos iznad dve tone po jutru. Kiše je bilo, ali ne podjednako u celom Banatu, već su bili lokalni pljuskovi i žito nije podjedanko svuda pokislo, naveo je Sefkerinac.

U Agrarnoj komori poljoprivrednih proizvođača Srbije kažu da nova pšenica treba da bude 21,5 dinar, i da će koštanje ispod te cene ići na štetu zemljoradnika.

Još niko nije zvanično izašao s cenom, ali je izvesno da ćemo žita imati manje i da će i prinosi po hektaru takođe biti niži nego lane pa, kada se to uzme u obzir, kilogram ne bi smeo da bude ispod 21,5 dinar, kazao je Nenad Manić iz Agrarnog saveza.Pošto je pšenica sada 20 dinara, ta cena treba da ostane i dalje, bez obzira na to što još imamo zaliha pšenice od lanjske žetve i što ćemo je u novoj žetvi imati, izvesno je, više od dva miliona tona, znatno iznad domaćih potreba, kazao je zemljoradnik iz Subotice Miroslav Kiš.

U Banatu ratari od pšenice neće imati velike koristi jer su kišni oblaci zaobilazili južni i srednji Banat, pa poljoprivrednik Zoran Sefkerinac iz Banatskog Novog Sela kaže da je mnogo ratara preoravalo pšenicu, a oni koji to nisu činili, ne očekuju prenos iznad dve tone po jutru. Kiše je bilo, ali ne podjednako u celom Banatu, već su bili lokalni pljuskovi i žito nije podjedanko svuda pokislo, naveo je Sefkerinac.

U Agrarnoj komori poljoprivrednih proizvođača Srbije kažu da nova pšenica treba da bude 21,5 dinar, i da će koštanje ispod te cene ići na štetu zemljoradnika.

Još niko nije zvanično izašao s cenom, ali je izvesno da ćemo žita imati manje i da će i prinosi po hektaru takođe biti niži nego lane pa, kada se to uzme u obzir, kilogram ne bi smeo da bude ispod 21,5 dinar, kazao je Nenad Manić iz Agrarnog saveza.Mada o ceni poljoprivrednici uveliko govore, otkupljivači se slabo oglašavaju i još nema pravih ponuda koliko su spremni da plate za još neovršeni rod.

Još nije počelo trgovanje „na zeleno” u punom obimu, kaže direktor "Žita Srbije" Vukosav Saković i dodaje da malobrojni za žito još u polju, u zavisnosti od kvaliteta, nude između 16,5 i 17,5 dinara, ali slabo ima ratara zainteresovanih da trguju po toj ceni.

On kaže da će se o ceni novog roda više znati tek kada žetva počne, ali da se ipak ne očekuju velika odstupanja u odnosu na cenu od lane i tokom ove ekonomske godine. Lanjska otkupna cena, podseća Saković, kretala se između 17 i 18 dinara, a tokom godine najjeftinija pšenica koštala je 18,2 dinara, a najkvalitetnija 19,6 dinara i po toliko se i sada prodaje na Produktnoj berzi.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/ceka-se-zetva-paori-navijaju-da-psenica-bude-najmanje-20-dinara/s3gl93z

Ukupan promet preko Produktne berze ove nedelje iznosio je 908 tona robe što je finansijska vrednost od 21,4 miliona dinara, navodi se u današnjem izveštaju Produktne berze.
"Pad cena primarnih poljoprivrednih proizvoda i prvi ugovor za uljanu repicu obeležili su ovu nedelju na organizovanom robno-berzanskom tržištu", saopštila je Berza.Cena pšenice prošlogodišnjeg roda na domaćem tržištu beleži silazne trendove, izvoz je smanjen, a domaći mlinari su snabdeveni.

Pšenicom minimalne hetolitarske mase 76 kg se trgovalo po jedinstvenoj ceni od 18,8 dinara po kilogramu bez PDV-a što je niži iznos za 4,08 procenata.

"U iščekivanju žetve poljoprivredne proizvođače brinu cena i očekivani prinos. Tražnja pšenice novog roda na paritetu FCA sa isporukom robe u julu, bila je na cenovnom nivou od 148 evra po toni u dinarskoj protivvrednosti na dan plaćanja", saopštila je Produktna berza.

Pad cena beleži i kukuruz a svi ugovor zaključeni su po ceni od 15,7 dinara po kilogramu bez PDV-a.

Na Produktnoj berzi ove nedelje zaključen je i prvi ugovor za uljanu repicu ovogodišnjeg roda a količina od 100 tona ugovorena je po ceni od 330 evra po toni.

Suncokretovom sačmom sa 33 odsto proteina se trgovalo po ceni od 26,8 dinara za kilogram bez PDV-a, dok je kupoprodajni ugovor ječma roda 2019. je zaključen po 15,2 din/kg bez PDV-a.

Izvor:http://www.rtv.rs/sr_lat/vojvodina/novi-sad/pad-cena-psenice-i-kukuruza-prvi-ugovor-za-uljanu-repicu_1132111.html

Setva prolećnih kultura na severu Banata završena je veoma uspešno, tako da su kukuruz i suncokret u veoma dobrom stanju. Međutim, zbog nedostatka padavina, ratare brine loše stanje pšenice. Poljoprivrednici očekuju raniju žetvu sa veoma niskim prinosima.Poljoprivrednici na severu Banata nisu zadovoljni izgledom pšenice s obzirom na to da godinu dana kikindska zemlja nije dobila obilnije padavine. Žito nije dovoljno nalilo zrno, pa se i žetva očekuje dve nedelje ranije. To će znatno umanjiti prinose, kako pšenice, tako i ječma, koji se u ovom sušnom periodu pokazao donekle izdržljivijim.''Očekujemo ranije žetvu pšenice oko 15 dana, a žetvu ječma očekujemo da ćemo početi sredinom juna. On se nalazi u nešto boljoj kondiciji jer je odradio svoje fenofaze, pre pšenice, dok je još bilo vlage u zemljištu. Što se pšenice tiče, lično ne očekujem veći prinos od dve tone po hektaru'', kaže Damir Radulović, poljoprivrednik iz Novih Kozaraca.

Tek zasejane prolećne kulture za sada su u dobrom stanju, mada je u narednom periodu neophodna obilnija kiša, koja bi znatno doprinela poboljšanju kukuruza i suncokreta. Prolećna setva je završena, a ratari su većinu posla obavili u optimalnim uslovima.

''Bez obzira na izrazito suvo vreme nije bilo problema ni sa kukuruzom ni suncokretom u većoj meri. Nicanje je relativno dobro, još uvek potrebe za padavinama nisu tolike da bi to moglo da prouzrokuje probleme, rezerve su veoma loše tako da se moramo nadati povoljnim vremenskim prilikama. Video sam da je bilo vrlo malo presejavanja, što znali da je iza nas jedna uspešna setva. Stanje je zadovoljavajuće, ali najveći problem je nedostatak padavina'', dodaje Robert Nemeš, sa Novosadskog instituta za ratarstvo i povrtarstvo.

Po svemu sudeći, ovo će biti teška godina za kikindske ratare, koji moraju da računaju na manji prinos pšenice i ječma, uprkos tome što je sezona jesenas počela veoma dobro uz poštovanje svih agrotehničkih mera.

''Ogroman je problem. Padavina nije bilo na našem području. Malo dalje je palo oko 25 litara kiše, dok je ovde zabeleženo svega devet litara i to iz tri puta. U aprilu nije bilo ni dve litre padavina, bukvalno obilnu kišu nismo imali dva meseca'', ističe Radulović.

Prolećna setva je završena i ove godine ponovo je najdominantnija kultura kukuruz koji se našao na oko 25.000 hektara, dok je pod suncokretom oko 12.000 hektara. Pšenica je jesenas zasejana na standardnih 15.000 hektara.

Izvor:http://rtv.rs/sr_lat/ekonomija/aktuelno/ratari-na-severu-banata-ocekuju-raniju-zetvu-psenice-sa-niskim-prinosima_1124017.html

Suša u Srbiji onemogućava nicanje kukuruza, soje i suncokreta i rast pšenice, izjavili su danas stručnjaci za poljoprivredu.

Direktor Udruženja za unapređenje proizvodnje i izvoza žita i uljarica Žita Srbije Vukosav Saković rekao je za agenciju Beta da je do sada završeno 90% prolećne setve u Vojvodini i oko 60 odsto u centralnoj Srbiji, ali da zbog nedostatka vlage kukuruz, soja i suncokret teško ili uopšte ne niču.

- Ko je posejao kukuruz dublje gde još ima vlage počeo je da niče, a gde je posejan plitko teško ili uopšte ne niče - rekao je Saković.

Dodao je da je prošle godine za vreme setve bila veća suša od ovogodišnje, ali je od sredine aprila padala kiša oko mesec dana i spasila kukuruz i druge prolećne useve.

Saković je rekao da je suša ugrozila i rast pšenice koja je do skoro bila u dobrom stanju i obećavala rekordan prinos, ali da sada zaostaje u razvoju što će uticati na pad prinosa, a da je stanje pšenice do ove suše nagoveštavalo rekordan prinos. ;

- Sada se vidi razlika u pšenici kod onih poljoprivrednika koji su na valjan način obradili zemlju i koristili kvalitetno seme pa njihova pšenica lakše podnosi sušu - rekao je Saković.

Dodao je da je takve pšenice oko 20%, a isto toliko u lošem stanju, dok je ostatak srednjeg kvaliteta.

Poljoprivrednici bi, prema njegovim rečima, pšenicu trebalo da sada prehrane preko lista da bi premostili krizu do prve kiše.

Profesor poljoprivrede Miroslav Malešević preporučio je poljoprivrednicima koji još seju kukuruz da ga zaseju dublje, na šest-sedam centimetara, da bi uz dubinsku vlagu mogao da nikne pre nego što ga pojedu štetočine.

Istakao je da se u sušnom periodu smanjuje i efekat sredstava za uništavanje korovskih biljaka.

- Pšenica u Vojvodini je u kritičnom stanju zbog nedostatka vlage - rekao je Mlešević.

U Srbiji se seje kukuruz na milion hektara, soje na oko 240.000, a suncokret na oko 220.000 do 230.000 hektara.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2856076/susa-ugrozava-nicanje-kukuruza-soje-i-suncokreta-i-rast-psenice-u-srbiji

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јул 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31