Oni su potrebu za kupovinom pšenice s inostranih tržišta obrazložili tvrdnjom da domaća nije dovoljno kvalitetna za njihove potrebe.

Uredba je tek stupila na snagu pa se za sada ne zna koliko bi strane pšenice moglo ući u našu zemlju. Prvi pokazatelji govore da mlinari ne žuri s kupovinom, neki imaju prelazne zalihe, ali napominju da se nisu dovoljno obezbedili do nove žetve, dok drugi navode da će pšenice imati sve dok ne sazri novi rod, piše "Dnevnik".Kompanija "Don Don”, najveća u pekarskoj industriji kod nas, godišnje umesi 100.000 tona hleba i dnevno samelje 350 tona brašna, i za sada, po rečima Siniše Ivanića, neće kupovati pšenicu na inotržištu, ali će je potražiti na tamo ukoliko na domaćem tržištu ne nađu kvalitetan rod.

"Za sada imamo prelazne zalihe, ali ne u dovoljnim količinama da budemo bezbrižni do nove žetve", naveo je Ivanić. Trenutno gledaju cene, dodao je sagovornik lista, jer je u inostranstvu pšenica skuplja nego kod nas, a s druge strane, pravi se račun i koliko će koštati troškovi prevoza.

"Zbog tih troškova realno je očekivati da žito kupimo u Mađarskoj, koja nam je najbliža, s tim što je kod Mađara cena pšenice različita po regionima, razvrstana je po klasama pa svaka ima svoju cenu i trenutno je 23 dinara kilogram", veli Ivanić.

Predrag Đurović iz "Žitounije” kaže da strana pšenica nije ništa bolja od domaće, već da je naša još i jeftinija pa, ukoliko se bude kupovala van zemlje, uz troškove transporta uvoznici mogu proći skupo, i takvo trgovanje im se, smatra, može odraziti na poslovanje kompanija.

"Žitounija” ima dovoljno pšenice i zadovoljna je kvalitetom zrna pa je neće kupovati iz uvoza, kazao je Đurović, dodajući da je ponuda na domaćem tržištu dobra, ali da cena žitarice ide naviše i sada se kreće od 19,5 do 20 dinara kilofram, pa bi oni koji je nemaju a treba im, morali da je kupe već sada.

Po rečima Nenada Manića iz Agrarne komore poljoprivrednih proizvođača Srbije, Uredba će, nesumnjivo, spustiti cenu domaće pšenice, kojom ratari nisu bili zadovoljni još tokom žetve.

Međutim, Manić kaže da će uredba imati i dobru stranu jer bi trebalo da kod poljoprivrednika probudi svest o tome da konačno počnu da seju deklarisano seme, biraju sorte koje daju dobre prinose i u potpunosti primenjuju agrotehničke mere, odnosno da između kvantiteta i kvaliteta, izabru kvalitet.

U ovoj žetvi bilo je dosta pšenice na granici između stočne hrane i za ljudsku upotrebu, ali koliko god smo kukali na vremenske neprilike, kvalitet je bio lošiji i zbog lošeg semena, kazao je Manić.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2020&mm=01&dd=18&nav_id=1643524

Dubina, način i vreme osnovne obrade za proizvodnju pšenice zavise od preduseva, osobina zemljišta, klime, žetvenih ostataka i sistema obrade.

Na težim zemljištima obrađuje se dublje, jer se brže sležu. Na lakim i peskovitim zemljištima obrađuje se pliće.

Ako je u vreme setve sušan period, iz razloga što je vlagu iz dubljih slojeva zemljišta iskoristio predusev, a u površinskom sloj (15 cm) ima minimum vlage, osnovna obrada se vrši bez otvaranja plastice, npr. čizel plugovima pri čemu radni organi ne bi trebalo da prodiru dublje od 20 cm. Tako se samo rastresa površinski sloj ali se zemljište ne okreće i čuva se vlaga u zemljištu. Žetveni ostaci moraju prethodno da budu odstranjeni sa parcele. A ako je u vreme setve jesen vlažna, bez obzira na predusev i stanje zemljišta, mora se vršiti klasična obrada zemljišta oranjem ili podrivanjem ( na 3-4 godine). Dubina bi trebala da bude što manja ( do 25 cm), ali se žetveni ostaci moraju kvalitetno zaorati.

Ukoliko se pšenica gaji posle lucerke vrše se dva oranja ili oranje sa predplužnikom. U prvom oranju se samo odseca vrat lucerke i zaorava se, da bi se u drugom oranju zaorao i vrat sa korenom. Predplužnik odseca vrat, a plug odmah za njim seče koren. Ako se ore odmah na pravu dubinu korenovi koji su blizu zemljišta će se regenerisati i ugušiti pšenicu.

Predsetvenom pripremom treba obezbediti rastresit površinski sloj koji će prekriti seme i optimalno zbijen sloj na koji će se seme položiti. Rastresiti sloj smanjuje otpor klici pri nicanju, a optimalno zbijen sloj obezbeđuje dobar kontakt između semena i zemljišnih čestica, a kasnije i pravilno ukorenjavanje biljke. Ako nemamo pravilno obezbeđena ova dva sloja otpor klici pri klijanju može biti velik, kontakt korena i zemljišnih čestica loš, što se direktno reflektuje na nicanje a samim tim i na prinos. Ako je sloj optimalno zbijen vlaga se duže zadržava i ova vlaga će trajati do nedelju dana, pa će biljka pri prvoj kiši nastaviti razvoj.

Predsetvena priprema se izvodi različitim oruđima, u zavisnosti od obrade:

– ako je obrada izvršena čizel plugom dovoljno je jednom preći setvospremačem,

– ako je klasična obrada ( oranje) izvedena u suvim jesenima predsetvena priprema se izvodi paker valjcima da bi se rasitnilo i sabilo zemljište, kasnije se prolazi setvospremačem dva puta.

– ako je klasična obrada ( oranje) izvedena u vlažnim jesenima predsetvena priprema se izvodi lakom tanjiračom ili lakim paker valjkom, a predsetvena obrada setvospremačima, rotacionom drljačom, drljačom (lakom ili teškom).

Broj prohoda zavisi od kvaliteta osnovne obrade.

Izvor:https://domacinskakuca.rs/2020/01/06/ratarstvo/koji-su-to-jesenji-radovi-u-proizvodnji-psenice/

Svaka pomisao na istočnu Srbiju asocira na napuštena sela, mnogo hektara obradivog zemljišta zaraslog u korov, ali ovakvi slučajevi ulivaju nadu!
Vukašin Vučić, mladi poljoprivrednik iz opštine Knjaževac, koji se bavi ratarstvom, a uz to je student ratarstva i povrtarstva, pročitaćete koje kulture gaji, sa kojom mehanizacijom, u kakvim uslovima i kako prodaje žitarice.
Sve je češća pojava da mladi ljudi, ambiciozni, uporni i odlučni, odlučuju da se bave poljoprivredom, a sve više vremena posvećuju učenju, usavršavanju i praćenju svetskih trendova. U tekstu koji sledi, biće reči o obrazovanju, naučno-istraživačkom radu i usavršavanju ovog mladog čoveka.
Kada ste krenuli da se bavite poljoprivredom i šta vas je navelo na tu odluku?
„Poljoprivredom sam krenuo da se bavim relativno skoro, pre možda 7- 8 godina. Prva parcela koju sam krenuo da obrađujem bila je površine 60 hektara. Ali pre toga, to zemljište nije bilo obrađivano 20 godina, zaraslo u korove, kupinu, razno drveće. Posle godinu dana sam odlučio da uzmem još dve takve parcele i da sve pretvorim u obradivo zemljište. Proces čišćenja i izvlačenja grana, drveća, trajao je pune tri godine. Bio je to mukotrpan posao.
Kako smo koji deo uspevali da očistimo i da pripremimo za osnovnu obradu, bacili smo se na posao i krenuli sa setvom.“
„Na samom početku, s obzirom na to da smo posedovali neku osnovnu mehanizaciju, prinosi su bili zadovoljavajući, i zemljište se polako spremalo da ispuni
svoj pun potencijal u svakom smislu. Narednih godina, kako su se prinosi povećavali, odlučili smo da nešto od stare mehanizacije prodamo, a zatim uložimo u
novu i savremenu mehanizaciju.“
Zašto baš ratarstvo?
„Mene uglavnom interesuje ratarstvo i jednim delom povrtarstvo, pre svega zato što se radi na velikim površinama, a sa malo radne snage, tako da su troškovi, ali i brige oko organizacije radnika svedene na minimum.“
Da li obrađivanje tolike površine zemljišta iziskuje upotrebu savremene mehanizacije?
„Trudimo se da pratimo tehnologiju i njen razvoj u pravom smeru, primenjivanjem na našem gazdinstvu.Ono što mislim da je vredno pomena, a što se tiče mehanizacije jeste traktor sa kojim obrađujem zemljište ( Fendt 936 Vario ), zemlja je teška za obradu tako da mi savremena mehanizacija olakšava osnovnu i dopunsku obradu, na kraju dobijam odličnu strukturu zemljišta spremnu za setvu. Sejalica sa rotodrljačom za direktnu setvu i novi rasipač, a
sve naravno usaglašeno sa navigacionim sistemima koji prati mašine od obrade, setve, đubrenja i prskanja, tako da imam minimalne gubitke, odnosno preklapanja prilikom rada.“
Što se tiče prinosa, da li si zadovoljni postignutim rezultatima?
„Rezultat svega toga su veoma visoki prinosi svih gajenih kultura na tim parcelama. Posebno sam ponosan na prinos suncokreta iz 2018. Godine, koji je bio 4
tone po hektaru. Ove godine je to za nijansu slabije, ali sam generalno zadovoljan. Sa pšenicom sam prethodnih godina ostvario prinos između 7 i 8 tona po hektaru što je iznad proseka za ovaj tip zemljišta. Što se tiče kukuruza, velika nadmorska visina i slabo otpuštanje vlage su faktori koji mi otežavaju proizvodnju i znatno smanjuju prinos, tako se fokusiram na pšenicu i suncokret.“

Gde nalazite tržište za svoje proizvode?
„Svoje proizvode uglavnom prodajem na berzi, po ceni koja je u tom trenutku aktuelna. Pratim tržište, dešavanja, kao i dramatične promene u pogledu ponude i tražnje. Narušavanjem osnovne tržišne paradigme, kada ponuda ne može da zadovolji apetite tražnje, odnosno kada je ponuda manja od tražnje, tas na ovoj veoma osetljivoj vagi pomera se u neželjenom smeru. Tada se javljaju pojedini problemi sa prodajom žitarica i njihovom distribucijom. A to se upravo dešava u minule pola decenije, od tada aktivno pratim tržište, tako da mi je taj period posebno upečatljiv. Samo u poslednje četiri godine tri puta je
ukupna ponuda kukuruza i pšenice bila ispod nivoa ukupne predviđene tražnje i poremećeni bilansi su prouzrokovali pad nivoa zaliha, pre svega na svetskom tržištu žitarica.“
„Zbog toga je ne samo interesantno nego i nužno pomno posmatrati i pratiti tržište žitarica, posebno tri najznačajnije žitarice: pšenicu, kukuruz i suncokret, jer one predstavljaju praktično dve trećine od ukupne ponude. Žitarice su najpouzdaniji pokazatelj za praćenje i formiranje cena hrane u svetu.“
Koliko je učenje i usavršavanje nakon studija bitno?
„Učenje tokom studija je veoma bitno, o tome govori moj trud i angažovanje u toku studija i određeni uspeh koji sam postigao. Trudio sam se da što više učim, a pogotovo iz stručnih predmeta, što mi danas itekako olakšava rad. Svoj prvi naučno-istraživački rad objavljen je u zborniku radova na
12. naučno stručnoj konferenciji „STES 2019 – Studenti u susret nauci“ gde sam sa svojim kolegom i naravno mentorom istraživao uticaj mehanizacije na zemljište u usevu suncokreta. Takođe se sa druge strane trudim da pratim aktuelna svetska dešavanja i promene u poljoprivredi, konkretno ratarstvu, tako da sam skoro posetio sajam mehanizacije „Agritechnica“, sa koga donosim puno lepih iskustava i mnogo novih saznanja.“
Kada uzmemo u obzir studije i posao vezan za poljoprivredu, šta planirate u budućnosti?
„Ovo za mene predstavlja jedan veliki izazov, gde od sebe očekujem da neprekidno učim, napredujem, i da ostvarujem što veće prinose u skladu sa uslovima u kojima radim. Trenutno obrađujem 215 hektara zemlje i ne planiram da tu stanem. To će naravno zahtevati da i dalje ulažem u nove ideje, a to je pre svega da zaokružim proces proizvodnje preradom žitarica, i to u pogledu iskorišćavanja energije koja se može dobiti siliranjem određenih vrsta žitarica. Uskoro krećemo sa izgradnjom bioenergane „AgroStar Energy“, što će biti prva i jedina bioenergana na istoku Srbije.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Pšenica ovodišnjeg roda u Srbiji nije zaražena mikotoksinom, kažu u Ministarstvu poljoprivrede, i ističu da postoji stalni inspekcijski nadzor nad pšenicom od trenutka žetve.Komentarišući informaciju koja se pojavila u pojedinim medijima da je pšenicu ovogodišnjeg roda u Srbiji zahvatilo gljivično oboljenje čija posledica je previše deoksinivalenola (DON), supstance iz grupe mikotoksina, direktor Uprave za zaštitu bilja u okviru Ministarstva poljoprivrede Nebojša Milosavljević naglašava da pšenica nije zaražena.

– Nije pšenica zaražena, nego je to produkt rada nekih gljiva koje se javljaju na pšenici, zbog izuzetno kišnog perioda, pogotovo u toku proleća na pojedinim parcelama koje nisu dovoljno štićene – rekao je on Tanjugu.

Milosavljević je istakao da ima više razloga za to što pojedine parcele nisu dovoljno štićene – negde zbog vremenskih uslova, a u nekim slučajevima što proizvođači nisu naviknuti na klimatske promene i na stalnu potrebu da slušaju preporuke stručnih lica, kao i zbog pojave fusarija i fuzarioza na pšenici (fuzarioze pšenice obuhvataju kompleks oboljenja od gljivica roda Fusarium).

Kako je rekao, u toku vegetacije, kao i u fazi žetve, na parcelama i u skladištima sprovodila se stalna kontrola na prisustvo mikotoksina, a posebno na prisustvo DON-a.

– Kod onih parcela i količina pšenice koje su bile zatečene prilikom skladištenja, a imali su povećanu koncentraciju DON-a, preduzete su mere, a to je zabrana korišćenja takve pšenice za ljudsku ishranu, tako da se koristila samo za stočnu hranu – rekao je Milosavljević.Dodao je da je kontrola, zajedno s Poljoprivrednom inspekcijom, nastavljena u mlinovima.

Po njegovim rečima, sva pšenica koja je dolazila u mlinove je bila pod stalnom kontrolom Fitosanitarne i Poljoprivredne inspekcije, kao i pšenica u skladištima.

– To se odnosilo i na brašno koje se dalje koristilo za proizvodnju hleba – dodao je on.

Pomoćnik ministra za sektor poljoprivredne inspekcije Nenad Vujović je rekao da nema razloga za brigu.

– Poljoprivredni inspektoru su na terenu u redovnim kontrolama, ima sporadičnih slučajeva da utvrđujemo određene nepravilnosti i, kao i u svim drugim slučajevima, reagujemo na način da taj proizvod bude bezbedan za krajnje potrošače – kazao je Vujović Tanjugu.

Napomenuo je da količine koje izlaze iz granica dozvoljenih za hranu za ljude i dalje ostaju u granicama dozvoljenim za hranu za životinje.

– Tako da trenutno imamo redovne kontrole i dobru komunikaciju s proizvođačima, koji, sa svoje strane, vode računa. Do sada nismo imali neki problem u bilo kojoj varijanti što se tiče potrošača. Čuo sam neke priče da li je situacija alarmantna ili nije… U svakom slučaju, situacija je pod kontrolom. Takođe, ima dovoljno pšenice – naglasio je on.Vujović je dodao da svake godine postoji neki razlog da kvalitet odudara, zbog stenica, vlažnog zrna ili nekog drugog razloga.

Kaže da suove godine razlog vremenski uslovi u toku rasta pšenice, ali da treba reći i da seme koje se koristi za sadnju u većini slučajeva nije ono koje treba već proizvođači koriste seme koje čuvaju.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/ministarstvo-poloprivrede-psenica-nije-zarazena-mikotoksinom-05-12-2019

Prinosi kukuruza i pšenice pokazuju jasan trend porasta u Srbiji. Prosečni prinosi ovih žitarica porasli su za 26 i 18 odsto i dostigli 4,4 tone po hektaru za pšenicu i 5,6 tona za kukuruz. Ukoliko se ti prinosi uporede sa onima u EU, istraživanje Organizacije za hranu i poljoprivredu FAO je pokazalo da bi oni mogli biti veći za 20 odsto.Ovako, za "Novosti", trenutno stanje u ratarstvu ocenjuje Dmitrij Prihotko, ekonomista FAO. Kako ističe, ne predviđa se da će se domaća potražnja znatno povećati u nekom narednom periodu, pa bi to moglo predstavljati višak za izvoz od milion tona kukuruza i 500.000 tona pšenice. To bi bio prihod od više od 200 miliona dolara, po trenutnim cenama na svetskom tržištu. A da bi se to ostvarilo, situacija nesumnjivo zahteva ulaganja u skladištenje žitarica i logistiku.- Naša procena je da su potrebe za skladištenjem oko 8,4 miliona tona, u godinama sa maksimalnim prinosima, što je, recimo, bila 2016. - ističe Prihotko.

- Proširenje kapaciteta od 400.000 tona, u savremenim silosima, zahteva ulaganja od 60 do 70 miliona dolara. Uz potencijalno dugoročno povećanje produktivnosti, međutim, možda će biti potrebna dodatna ulaganja i u lučku i železničku infrastrukturu, ali i u modernizaciju rečne flote. Tako bi srpski poljoprivrednici mogli da iskoriste svoj proizvodni i trgovinski potencijal.

Svakako, ni Srbija nije pošteđena uticaja klimatskih promena. One se, kako ističe naš sagovornik, već uveliko dešavaju. Doći će do daljeg povećanja temperature i promeni u količini i obliku padavina.

- Prosečna količina padavina u Vojvodini, u periodu od 1981. do 2019. godine, bila je 637 mililitara godišnje - objašnjava Dmitrij Prihotko. - Procena je da će se smanjiti na 593 mililitra 2041-2060. godine. Prosečna godišnja temperatura će se povećati sa 12,3 na 15 celzijusa. Zimski i letnji usevi, u svim regionima, biće dodatno pogođeni promenom vrsta štetočina koje ih napadaju. Pojaviće se i nove biljne bolesti, usled zagrevanja.Očekuje se da će klimatske promene produžiti vegetacijski period i pomeriti sezonu sazrevanja unapred, smatra Dmitrij Prihotko. Suva razdoblja uzrokovaće smanjenje prinosa prolećnih kultura. A to se upravo Srbiji dogodilo 2012. i 2017. godine, kada je kukuruz bio najviše pogođen u poređenju sa ozimom pšenicom.

- Intenzivna i češća pojava toplotnih talasa povećaće proizvodni rizik i smanjiti sveukupnu poljoprivrednu proizvodnju - govori Dmitrij Prihotko. - Uz to, očekuje se da će se i deficit vode dodatno povećati, što zahteva pojačana ulaganja u navodnjavanje i promene u poljoprivrednoj praksi.

Najbolja sezona za izvoz pšenice u Srbiji bila je 2018-2019. Naša zemlja je izvezla 860.000 tona pšenice. Od toga, 100.000 tona je otišlo u Italiju, što je rekord u novijoj istoriji Srbije, kaže Prihotko.

- Srbija je trenutno na 18. mestu u svetu i na trećem mestu u jugoistočnoj Evropi, po izvozu pšenice - naglašava Dmitrij Prihotko. - Ovo je bila dobra godina i za izvoz kukuruza, sa 2,4 miliona tona izvezene robe. Izvoz žitarica i uljarica je bio 800 miliona dolara, što je oko 25 odsto celokupnog poljoprivrednog izvoza u Srbiji. Ekvivalentno je 1,5 odsto PDP Srbije za 2019. godinu.

Poslednje dve godine FAO i EBRD podržavaju Vladu Srbije i Udruženje "Žita Srbije" u njihovim naporima da ekonomski ojačaju položaj naše zemlje, kao velikog proizvođača i izvoznika žitarica i uljarica na globalnoj sceni. Prema rečima Prihotka, oni su sarađivali na pitanjima domaće infrastrukture i luka, kvaliteta zrna, trgovine i izvoza, uključujući fitosanitarne zahteve za izvoz pšenice u Egipat.

Izvor:http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/ekonomija/aktuelno.239.html:829421-Rastu-prinosi-zitarica-ali-ne-koristimo-pun-potencijal-Strucnjak-otkriva-kako-mogu-biti-20-odsto-veci

Kiša koja ovih dana dobro kvasi oranice pođednako je dobrodošla i posejanoj pšenici kao i onoj koja tek treba da bude u zemlji.Naučni saradnik u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu dr Vladimir Aćin kaže da je ove sedmice palo oko 25 litara kiše po kvadratnom metru, što je dovoljno da se pokvasi suv površinski sloj zemlje i podstakne nicanje.

– Ratari koji su žito posejali u prvoj dekadi oktobra sada bi na njivama trebalo da imaju pšenicu u fazi tri lista i početak bokorenja, no, zbog sušnog perioda, seme je slabije nicalo pa će kiša ubrzati rast, ali istovremeno, niže temperature, koje ne štete usevu, usporiće vegetaciju, no, ni takva klima neće biti štetna po novu pšenicu – kaže dr Aćin.Po njegovim rečima, optimalan rok za setvu pšenice je prošao pa ratari koji je sada budu sejali mogu očekivati manji prinos, a procenat umanjenja varira od godine do godine jer na to utiču ćudi klime.

– Poštovanje roka setve je najjeftinija agrotehnička mera jer ne košta ništa, i ne može se kasnije nadoknaditi – naglašava dr Aćin.Po rečima predsednika Saveza poljopirvrednika Banata Dragana Kleuta, setva pšenice je završena još u prvoj dekadi oktobra, ali je slabo nikla, pa će kiša ubrzati bubrenje i klijanje semena. Gledajući lanjske prilike, kada je žito zbog velike suše niklo tek u januaru, Kleut kaže da se može reći da ova godina nije loša u pogledu nicanja novog roda, ali da sada ratri strepe od mraza jer pšenica nije još dospela u fazu bokorenja.

– Na dobar prinos ne utiče samo setva u optimalnom roku već i nicanje novog roda. Ove godine, zbog kasnog nicanja, imali smo prinos od tri tone po hektaru, dok u Banatu, kada se padavine rasporede, žita bude od 5,5 tona do 7,5 tona po hektaru – navodi Kleut.Po podacima Udruženja „Žita Srbije”, do sada je pšenicom zasejano oko 400.000 hektara, a u tom udruženju predviđaju da ćemo ove jeseni pod žitom imati od pola miliona hektara do 550.000. Pošto se pšenica može sejati tokom novembra, kaže direktor „Žita Srbije” Vukosav Saković, nema sumnje da će paori koji su zbog suve zemlje odlagali setvu sada prionuti na posao.

– Nema razloga za odlaganje, pogotovo što žito ratarima donosi prvi prihod u novoj ekonomskoj godini – naglasio je Saković.

On kaže da setva kasni najviše u istočnom delu zemlje zbog sušnog perioda, ali da je, s druge strane, gledajući po regionima, u Vojvodini posejano najviše u odnosu na druge delove zemlje.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/kisni-spas-za-psenicu-gotovo-u-posledni-cas-09-11-2019

• Prvi put u istoriji zaštite bilja naučnici nemačkog BASF-a razvili su fungicid kojim se tretira seme, a štiti list
• Na ovaj način, rana prolećna zaštita bilja će mnogo manje zavisiti od vremenskih uslova, čime se u značajnoj meri smanjuje rizik i obezbeđuje sigurnija zaštita pšenice i ječma
• Pojačana otpornost biljke značajna je za države koje svoju privredu, dobrim delom, baziraju na poljoprivrednoj proizvodnji, kao što je Srbija
Stručnjaci najveće nemačke hemijske kompanije BASF predstavili su, u Novom Sadu, pred više od 200 domaćih poljoprivrednika najsavremeniju tehnologiju zaštite strnih žita - Systiva fungicid.
Iz BASF-a kažu da je ovaj način zaštite pšenice i ječma, kao pionir u svojoj kategoriji, inovacija koja predstavlja pravi progres u nauci.

„U pitanju je inovativno rešenje koje tretira seme, a štiti list, što će zaštitu strnih žita učiniti jednostavnijom i sigurnijom za poljoprivredne proizvođače. Systiva se iz semena kreće u nadzemne delove biljke i obezbeđuje višemesečnu zaštitu pšenice i ječma. Na taj način usev je zaštićen od samog početka i od pojedinih bolesti koje se prenose semenom i zemljištem. Jedna od glavnih prednosti ove tehnologije je što, u optimalnim godinama, sa uobičajenim pritiskom bolesti, može zameniti prve prolećne tretmane, a ne treba zaboraviti ni činjenicu da, vrlo često, u rano proleće, vremenski uslovi ne dozvoljavaju blagovremeni ulazak u njivu, što u značajnoj meri otežava zaštitu, objašnjava Andrija Lilić iz BASF-a.
Prvenstvena namena je zaštita ratarskih kultura, uređajima za nisko prskanje 5, 8 i 11m zahvata, kao i zaštitu u voćarstvu i vinogradarstvu bolesti i insekata,
herbicidima, fungicidima i insekticidima, uređajem za bočno i visoko prskanje. Prskalica je osmišljena tako da se na stabilnoj i čvrstoj šasiji agregatiraju rezervoar, membranska pumpa i odgovarajući uređaj sa diznama. Prskalicu nosi traktor koji preko kardanskog vratila pokreće membransku pumpu srednje visokog pritiska. Kada pumpa radi, tečnost se iz rezervoara pod pritiskom propušta kroz dizne odgovarajućeg uređaja u vidu lepezastog ili vrtložnog mlaza sa finim sitnim kapima. Radni pritisak od 0 do 20 bara reguliše se putem posebnog regulatora, a sve prskalice su opremljene hidropneumatskim mešačem, koji služi za stalno mešanje tečnosti. Svi elementi koji dolaze u dodir sa zaštitnim sredstvima izrađeni su od kvalitetnih materijala otpornih na ulje i hemikalije.Systiva je značajna i zato što štiti useve od različitih bolesti koje su do sad napadale useve u Srbiji, a kao što su rđa, siva i smeđa
pegavost pšenice, kao i mrežasta i sočivasta pegavost kod ječma.
Lilić ističe da su mnogobrojni ogledi pokazali da je seme tretirano sa Systiva inovacijom zdravije, i da osim zaštite, Systiva podstiče biljku da razvije zdrav i snažan korenov sistem, što samim tim dovodi do boljeg usvajanja vode i hranljivih materija iz zemljišta:

„Pokazalo se da gajena biljka lakše i sigurnije prezimljava, intenzivnije bokori i da je, samim tim, otpornija na nepovoljne uslove kao što su visoke ili niske temperature, duži sušni period i drugi stresni faktori.”
Todor Evtimov iz BASF-a Bugarska je predstavio rezultate višegodisnjih istraživanja na području našeg regiona, a Andrija Lilić je zaključio da poboljšana
otpornost biljke utiče na povećanje broja poniklih biljaka u uslovima hladnog vremena što je posebno značajno za države koje privredu, dobrim delom, zasnivanju na poljoprivrednoj proizvodnji kao što je Srbija.
Nemački BASF je istakao i značaj partnerskih odnosa sa semenskim kućama koje su, takođe, učestvovale na ovom skupu. Ova vrsta partnerstva podrazumeva
zajedničke aktivnosti na postizanju maksimalnog kvaliteta dorade i tretiranja semena. Predstavnici semenskih kompanija su poljoprivrednicima predstavili svoje
planove i asortiman koji će biti zaštićen fungicidom Systiva, dok su poljoprivredni stručnjaci iz inostranstva podelili svoja iskustva u primeni ovog fungicida.

Izvor: Agrobiznis magazin

Poljoprivrednici koji su pšenicu posejali na početku optimalnih rokova za setvu imaju razloga da budu zadovoljni. Pšenica je dobro nikla. Ali neće sa setvom zakasniti ni oni ratari, koji tek pripremaju zemljište za setvu.
"Jako smo zadovoljni, baš je niklo 100 posto. Sejemo original seme, tako da je to već sve ispitano i klijavost i sve, pa smo sigurni u nicanje. Na sojišta sejemo pšenicu, na pšenicu sejemo kukuruz, a na kukuruz sejemo soju", kaže Šima Gertner, poljoprivrednik, salaši Gradina."Vlage ne fali, na našem terenu je ima dovoljno, čak i ovo što uzoremo moramo sačekati malo da se smanji vlaga, da bih mogao da pripremim za setvu", kaže Franja Parčetić, poljoprivrednik salaši Gradina.

Na većini njiva koje će ove jeseni biti zasejane pšenicom predusev je kukuruz, što zahteva posebnu pripremu za setvu, obzirom na značajne žetvene ostatke koji na njivama ostaju i nakon berbe kukuruza.

"Mi smo već posejali oko 20 jutara, ali to je bilo sojište i tu smo radili redukovanu obradu, a ovde je bio kukuruz, ostala je džombara i ima jako puno mase. Kukuruz je bio veliki i to se ne može istanjirati dva puta, da bi se moglo kvalitetno uraditi, tako da orem, zatim ću preći setvo spremačem i onda sejati", dodaje Parčetić

"Sad nam je najveća aktuelnost u radovima žetva kukuruza, jer na te njive sejemo pšenicu, tako da ćemo se, obzirom na optimalne rokove, potruditi što pre da to uradimo. Bude nam predusev za pšenicu najviše kukuruz, nešto malo soja. Idemo redukovanom obradom, tanjiranje teškom tanjiračom i mašinom za direktnu setvu", kaže Nikola Pelagić, poljoprivrednik salaši Čičovi.

Preporuka struke je da se žetveni ostaci ne spaljuju. Kazne su visoke, a i takva mera šteti zemljištu.

"U uslovima kada je stočarstvo smanjeno, kada nemamo dovoljno organskih djubriva, ovi žetveni ostaci su nam dragocena organska materija u zemljištu i u koliko ih palimo uništavamo ono što treba zemljištu da vratimo.Uništavamo potencijalni humus koji će se stvoriti i uništavamo biogena zemljišta, mikroorganizme. Humus utiče na strukturu zemljišta, a struktura je osnova za vodni kapacitet, za vazdušni kapacitet. Sve nam je to neophodno u uslovima kada nemamo dovoljno organskih djubriva", veli Jelena Ivan savetodavac u PSS Sombor.

Poljoprivrednici pšenicu već odavno ne seju zbog zarade već zbog poštovanja plodoreda i zbog stočarske proizvodnje, jer im je potrebna slama. U prednosti su oni ratari koji imaju svoja skladišta, pa pšenicu mogu lagerovati i čekati bolju cenu.

izvor:http://rtv.rs/sr_lat/vojvodina/backa/poljoprivrednici-zadovoljni-setvom-psenice_1059158.html

Na pragu smo još jedne setve ozime pšenice, ali malo ko od ratara pouzdano zna da li će je sejati ove jeseni. Među poljoprivrednicima vlada nezadovoljstvo cenama ovogodišnjih ratarskih kultura, ali se plaše i ćudi klime.

Na koliko hektara će ove jeseni biti posejano pšenice još se vaga, ali verovatno neće preći lanjske površine od 570.000 hektara, kaže Zdravko Šajatović iz „Žitounije”, smatrajući da će ratari ove jeseni pšenicu sejati, ako ni zbog čega drugog, ono zbog plodoreda.

On navodi da ratari dobro znaju da treba da seju deklarisano seme, ali, praveći sopstvene račune, toga se ne drže strogo pa je tako u lanjskoj žetvi bilo čak 80 odsto žita za stočnu hranu, dok je u ovogodišnjoj taj odnos bio bolji, pola-pola.

Ratari su u dilemi i u pogledu koštanja pšenice. Odmah posle žetve slabo se trgovalo i tokom jula i avgusta je ka inotržištu otišlo svega 61.000 tona po 18 dinara ili malo iznad, dok je lane u tim mesecima prodato čak 405.000 tona. Sada je pšenica od 17,2 do 17,5 dinara kilogram, a tokom aprila i maja dostigla je bila čak 24 dinara, pa eto razloga što se zemljoradnici kolebaju da li će ove jeseni sejati pšenicu, istakao je Šajatović.

Direktor „Žita Srbije” Vukosav Saković poslao je poruku da je posle izbora koje seme sejati najvažnije da ono bude dorađeno jer je to bitno zbog mogućih vremenskih nepogoda.

Uoči ove žetve, zbog velikih kiša, mnogo pšenice je završilo kao stočna hrana jer nekvalitetno seme nije izdržalo veliku vlagu, kazao je Saković, navodeći da se sada čini da je među zemljoradnicima manje interesovanje za setvu pšenice, a razlog za to on vidi u većim prinosima koji se mogu dobiti od suncokreta i soje.

On kaže da „Žita Srbije” računaju da bi pod pšenicom trebalo da bude 550.000 hektara.

Kod nas se pšenica seje između 5. i 25. oktobra, premda stručnjaci s Insituta za ratarstvo i povrtarstvo, na osnovu višegodišnjeg praćenja useva, kažu da je rok za setvu žita između 10. i 20. oktobra.

Koliko će ratari poslušati savete zavisiće od dubine yepa svakog ratara. Poljoprivrednik iz Sente Ferenc Šoti kaže da se prirema za setvu, da će ove jeseni primat dati žitu nauštrb ječmu i da je odlučio da kupi seme, za razliku od ranijih godina, kada je koristio i sopstveno s tavana.Računam da ću posejati deset do 15 jutara pšenice i da će mi trebati oko dve tone semena, kazao je Šoti.

U Banatu je pšenica bila svojevremeno najviše zastupljena u odnosu na druge kulture pa su očekivanja da će se zeleniti i ove zime, ali predsednik Saveza poljoprivrednika Banata Dragan Kleut kaže da neće biti zastupljena kao što je bila proteklih godina.

Znamo da treba da sejemo seme sa sertifikatom, ali u nedostatku novca se snalazimo pa sejemo i ono iz naše produkcije, istakao je Kleut i dodao da će setva imati tri cene.

Po njegovim rečima, oni koji budu kupili seme i sejali žito na njivi uzetoj u arendu, po hektaru će morati da izdvoje oko 110.000 dinara, ratari koji na svojoj njivi seju deklarisano seme imaće trošak oko 80.000 dinara po hektaru, a oni koji budu sejali svoje seme na svom imanju proći će najjeftinije, oko 60.000 dinara po hektaru.Uoči setve, ministar poljoprivrede Branislav Nedimović upozorio je ratare na to da koriste sertifikovano seme s deklaracijama, a ne sopstveno nastalo u domaćoj radinosti.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/nova-setva-na-pragu-ko-seje-seme-s-tavana-zane-zito-za-stocnu-hranu-28-09

Ukupni promet na Produktnoj berzi za ovu nedelju je iznosio 50 tona robe, čija je finansijska vrednost iznosila 1,6 miliona dinara, navodi se u izveštaju berze.U izveštaju se dodaje da je količinski promet bio manji za više od 98 procenata, a finansijski 97 odsto u odnosu na prethodnu nedelju.

Kako se navodi, neuobičajeno slab promet je obeležio proteklu sedmicu."Žetva suncokreta i soje koja se obavlja gotovo istovremeno na terenu zadaje probleme proizvođačima sa manjkom skladišnog prostora", saopšteno je iz Produktne berze, a dodaje da su slab izvoz i slaba tražnja mlinara rezultirali slabom potražnjom za pšenicom.

"Na međunarodnim tržištima takođe je slaba tražnja za ovom žitaricom, jer kupci ne žure koristeći trend snižavanja cena koji i dalje traje", navodi se u saopštenju.

Kukuruz je ove nedelje nuđen po cenama od 14,5 do 14,7 dinara po kilogramu a tražnja je bila po ceni od 14 dinara pa berzanskih ugovora nije bilo.

"Cenovni raspon, očekivanje žetve, očekivani rekordni prinosi na domaćem tržištu, a i u Ukrajini, ukazuju na negativne trendove cene žutog zrna", saopštila je Produktna berza.

Soja se zadržala na prošlonedeljnom cenovnom nivou kako starog roda 2018. tako i novog roda 2019. godine, a suncokret je trgovan po jedinstvenoj ceni od 30,80 din/kg bez PDV-a.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2019&mm=09&dd=06&nav_id=1587504

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Април 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30