Izrazito niski prinosi svih poljoprivrednih kultura na domaćim njivama, uz generalno lagodnu situaciju po pitanju ponude i potražnje u svetu, predstavljaju veoma lošu situaciju za sve učesnike na domaćem tržištu.

Jednostavno, niski prinosi zahtevaju višu cenu kako bi se pokrili troškovi, a limitirajući faktor su cene u okruženju, odnosno na svetskim berzama. Na osnovu toga, cena koju mogu da ponude izvoznici je niska iz ugla proizvođača, dok je istovremeno domaća potrošnja nedovoljna. Usled nezavidne situacije celokupan domaći agro sektor i svi koji imaju veze sa njim ispred sebe imaju jednu tešku ekonomsku godinu.

Ukupno je tokom ove nedelje prometovano 1.047 tona robe (-44,89% n/n), dok je finansijska vrednost prometa iznosila 32.275.650,00 dinara (-30,66% n/n).

Nakon nedelju dana odsustva kukuruza iz berznaskog prometa, usled razlike u cenama koje su prodavci tražili i onih koje su kupci bili spremni da plate, krajem nedelje je registrovana cena od 15,90 din (17,49 din/kg sa PDV-om). Cena kukuruza ima silazni trend i niža je za 3,59%. .

Pšenica je prometovana po cenama koje su se kretale u rasponu od 17,80 do 18,30 dinara bez PDV-a. Nedeljni ponder je viši za 1,20% u odnosu na prethodnu nedelju i iznosio je 17,82 din/kg bez PDV-a (19,61 din/kg sa PDV-om).

Zrno soje novog roda standardnog kvaliteta je prometovano po cenama od 48,50 do 49,30 din. Ponder iznosi 48,76 (53,64 din/kg sa PDV-om), što je za 0,13% niža cena od prošlonedeljne. Soja sa primesama do 3-4% je trgovana u rasponu od 49,00 do 50,00 dinara za kilogram.

Pored pšenice i soje prometovana je i raž, čija se cena nije menjala i kilogram je koštao 17,00 din (18,70 din/kg sa PDV-om).

Pad cena soje je uticao na pad vrednosti berzanskog indeksa, čija je vrednsot za 0,97 poena niža u odnosu na prethodnu i na dan 07.09.2017. nalazi se na nivou od 209,02 indeksna poena.

Izvor: GdeInvestirati/Produktna berza

Sumirajući rezultate ovogodišnje žetve PKB-ovi ratari su zadovoljni prinosom pšenice od 6,92 tona po hektaru. Sa 3.204 hektara u silose je smešteno 22,161 tona zrna pšenice. Prinos za ponos od 8,82 tone, sa 411 hektara i ove godine ostvarili su ratari  na imanju “Lepušnica”. Prosečnan rod hlebnog žita u Srbiji kreće se od 4,3 do pet tona po hektaru. Odlični prinosi u PKB – u postignuti su primenom kompletne agrotehnike, novijeg sortimenta i povoljnih vremenskih prilika koje su pogodovale rastu te kulture.

Žetva je protekla bez većih kvarova kombajna i bez većih zastoja.  

Prinos tritikalea od 6,12 tone po hektaru kreće se u okvirima petogodišnje proseka PKB-a, ječma 5,62 tone po hektaru, što je za nekih 3,5 odsto manje od petogodišnjeg proseka (5, 82 tone). Prinos raži od 5,85 tona je takodje manji za  isti procenat od petogodišnjeg proseka (6,06). Posle žetve ratari vredno prikupljaju slamu za potrebe stočarske proizvodnje. U toku je baliranje pšenične slame i slame koja je preostala posle žetve tritikalea i raži.

-Najaviše posla u žetvi i baliranju slame bilo je za radnike “Brazde”, koji su udarna snaga PKB-a, kad je mehanizacija u pitanju. I pošto se radovi u poljoprivredi ili preklapaju ili nadovezuju, posle odnošenja slame, u toku je rasturanje i zaoravanje stajnjaka. Do 21. jula rasturen je na  213 hektara, taj posao prati zaoravanje, tanjiranje. U toku su pripreme za setvu jesenjih kultura, prvenstveno lucerke i uljane repice – kaže Božidar Marković, glavni inženjer za melioraciju zemljišta u PKB-u.

 

DVA MESECA SUŠE NA SEVERU

Na njivama PKB-a završen je treći otkos lucerke i pri kraju je baliranje sena, koje se odnosi s njiva. Suša je već počela da uzima svoj danak. Posečan prinos sena u trećem otkosu je 1,4 tone, što je manje nego prošle godine. U toku je košenje  četvrtog otkosa lucerke na Kovilovu, a do 21. jula je skinuto stotinak hektara.

Borba jarih useva sa žegom nastavlja se i krajem jula. Okopavine bolje izgledaju na južnim gazdinstvima. Kukuruz je u fazi mlečne zrelosti i biljke su manjeg habitusa, tako da će ratari ove godine ranije pripremati silažu, a prinos će biti manji nego prošle godine. Deficit vlage koji traje još od zime nastavljen je tokom proleca i leta. U zimskom periodu, od novembra do februara palo je 50 litara kiše, što je samo jedna trećina ili jedna četvrtina padavina od proseka. Zimske rezerve vlage su na minimumu. Žega je izraženija na severnim imanjima (“Prelaz”, “Pionir”, “Dunavac” i “Čenta”) gde će biti umanjenijii prinosi, zbog peskovitog zemljišta koje brzo izgubi vlagu kad je temperatura visoka. Na južnim imanjima (“Padinska”, “Kovilovo”, “Lepušnica” i “Mladost”), gde je ritska crnica teža za obradu, bilo je više padavina pa je bolje stanje useva. Ali i na severnim imanjima  obilnija kiša nije pala dva meseca.

 

NAVODNJAVANJE PUNIM INTEZITETOM

-Intezivno navodnjavanje useva u PKB-u traje od maja. Koristi se sva raspoloživa oprema, koja obuhvata oko 15 odsto obradivih površina. Manje padavine i visoke temperature odraziće se na prinose ratarskih kultura. Mašine za zalivanje rade punim kapacitetom, kako bi se, kolko tolko, izborili sa sušom. Najviše navodnjavamo semenski kukuruz, pošto se završio proces oplodnje i trenutno je u toku nalivanje zrna, zatim deo šećerne repe, soje i useve iz druge setve. Imali smo malo zastoja u snabdevanju vodom, kvarova mašina koje nas prate, iskakanja jedne crpne pume na Kišvari što je dovelo do pada vode u kanalskoj mreži. To je samo jedan u nizu problema koji prati posao na terenu – kaže Marković.

Zaštitari tretiraju semenski suncokret, prate bolesti semenskih useva i suzbijaju grinje u soji. Očekuje se redovan tretman protiv cerokospore na šećernoj repi, time se  sezona zaštite bilja polako privodi kraju.

U avgustu ratare očekuje pripremanje silaže, a u toku je servisiranje prikolica i kombajna. Čeka ih posao velikog obima, možda veći nego žetva pšenice.

Izvor: „POLJOINDUSTRIJA“

 

Sušenje zrna se primenjuje u cilju smanjenja vlage, koji obezbeđuje uspešno duže čuvanje pšenice. Sigurno održavanje punog kvaliteta zrna u pogledu klijavosti, pecivosti i hranljive vrednosti, može se skladištiti na duži vremenski period pri vlažnosti zrna od 14%. Ukoliko je vlažnost veća od preporučene, dodatno sušenje zrna može se obaviti hladnim i toplim vazduhom. Sušenje hladnim vazduhom se obavlja pomoću ventilatora, dok sušenje toplim vazduhom omogućuje sušenje zrna u vremenskom periodu od nekoliko časova. U toku čuvanja pšenice u skladištu, treba obratiti pažnju da se zrno nije ovlažilo ili zagrejalo, pojavio miris plesni ili eventualno štetočine. Ako se u toku čuvanja zapazi zagrevanje ili vlaženje zrna, neophodno je izvršiti provetravanje zrna mešanjem.

Više o pomenutoj temi možete pročitati u novom izdanju Agrobiznis magazina za mesec jul. 

Koja je najrentabilnija ishrana za ovce u letnjem periodu? Koju količinu vode treba obezbediti? Pročitajte na linku ispod:

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/stocarstvo/ovcarstvo/item/2734-saveti-za-ishranu-ovaca-u-letnjem-periodu

Kako prepoznati toplotni stres kod mlečnih krava? 

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/stocarstvo/govedarstvo/item/2741-kako-prepoznati-toplotni-stres-kod-mlecnih-krava

 

Ako želimo da povećamo poljoprivrednu proizvodnju kako ratarsku, povrtarsku i krmnih useva, moramo da povećamo prosečan prinos po jedinici površine i to intenzivnijim korišćenjem oraničnih površina. Ovo intenzivnije korišćenje možemo dobiti setvom glavnog useva, tako i postrnog, da bi dobili dve žetve godišnje.

U zavisnosti od vremena napuštanja zemljišta glavnih ratarskih useva, zemljišnih i klimatskih uslova, međuusevi se mogu uzgajati za sledeće namene: postrni usevi za upotrebu u zelenom stanju za ishranu stoke ili za siliranje, postrni usevi za zrno, povrće kao postrni usev.

Na imanjima sa razvijenim stočarstvom, biljna vrsta najpogodnija za postrnu setvu jeste kukuruz, gde se koristi najviše kao zelena masa. Ona pretežno sadrži ugljene hidrate i čini energetski deo stočnog obroka, a sadržaj proteina je nizak (10-12%). Zbog toga ga treba uzgajati sa leguminozom (soja), i tada ga treba kositi kada je kukuruz u mlečnom stanje a soja u stanju punog formiranja mahuna. Gustina setve kukuruza u postrnoj setvi, treba da je veća za 15-20% od redovne setve.

Stvoreni su hibridi kukuruza sa kraćom vegetacijom, FAO grupe zrenja 100 i 200, tako da ako se ova kultura poseje oko 1. jula, ima uslova da obezbedi oko 3,5-5t/ha tehnološki zrelog zrna sa vlagom od 35-40%.

U postrnoj setvi za zrno osim kukuruza, pogodnim su se pokazali suncokret, soja, heljda, proso i sirak. Posle žetve ječma, uljane repice, pšenice i drugih ratarskih useva koji rano oslobađaju zemljište,  seje se, odnosno sadi se povrće kao što je boranija, krastavac (kornišon), kupus, kelj, salata, paprika, grašak, cvekla, paradajz i sl. Poželjno je za postrnu setvu navodnjavati postrne useve, a naročito povrtarske kulture.

 Značaj postrne setve:

  • Značajno povećanje proizvodnje, jeftine hrane po jedinici površine, naročito zelene mase za stočnu hranu i konzumnog povrća,
  • Produktivnije korišćenje obradivog zemljišta,
  • Intenzivnije korišćenje prirodnih resursa-zemljišta i vode,
  • Raznovrsna biljna proizvodnja.

 PSSS Mladenovac Violeta Veličković

Posle perioda kišnih dana useve na poljima PKB-a dočekala je tropska temperatura. Proleća kao da nije bilo, osim na kalendaru. Nedostatak padavina već se vidi na pojedinim kulturama, naročito na kukuruzu koji se bori da opstane sa malo vlage. Od najkišovitijeg meseca u godina više se očekivalo. U junu je na polja PKB-a palo samo 29 litra po kvadratnom metru. Nebo se ove godine “otvorilo” nad “Surčinom” gde je palo oko 50 litara, sledi “Padinska Skela” sa 45, dok su severna gazdinstva ostala skoro bez padavina. Kao da je Besni Fok bio granica koju kišni oblaci nisu hteli da pređu. Na “Dunavcu” je palo samo 12 litara, a u “Čenti” 13 litara. 

Žetva ječma, koja je počela 13. juna, završena je u ritu. Ostalo je još nepokošenih površina Surčinu. U početku je bilo više vlage, pa su ratari čekali da padne na 14 procenata, pošto se stočarski i pivarski ječam ne suši.

 

SLAMA POKUPLJENA PRE KIŠE

Ove godine je veći prosečan prinos ječma nego lane i iznosi 5,7 tona po hektaru. Najveći prinos od 7, 11 tona zabeležen je na “Lepušnici”, a najmanji 4,4 tone u “Čenti”, i to na onim parcelama koje su prošle godine vraćene PKB-u. Isporučili smo svih 2. 000 tona pivarskog ječma, a ostao nam je ječam koji koristimo u stočarstvu – kaže Miloje Kurćubić, glavni tehnolog biljne.

Probna žetva pšenice počela je na “Lepušnici”. Zbog ubrzanog zrenja ratari očekuju da će za nekoliko dana krenuti punim intezitetom. Čekaju da se zrno prosuši, da ne bude dodatnih troškova zbog sušenja, jer cena pšenice ne odgovara proizvođačima. Ipak, ukoliko uslovi to budu nalagali sušiće se samo merkantilna pšenica. Tehnologija proizvodnje zahteva da se semenska pšenice ne suši nego da se žanje sa odgovarajućem vlagom. 

Pošto je vlaga uljane repice bila veća od deset procenata 22. juna, žetva je odložena. Ratari će čekati da se rod prosuši i da sve biljke uđu u fazu zrenja. Na poljima se drugi otkos uveliko zahutao. Sa 220 hektara pripremljeno je 1.250 tona senaže, sa prosečnim prinosom od oko 5,6 tona po hektaru.

Kada je pripremanje stočnog obroka od lucerke iz drugog otkosa u pitanju, sve površine su pokošene. Izbalirano je 95 odsto, a 77 odsto je izvučeno sa njive. Prosečan prinos je 2,6 tona sena po hektaru, a oko 4.400 tona sena je spakovano u senjare.

Treći otkos je počeo ranije nego prethodnih godina, pre svega zbog toga što smo brže pripremali stočni obrok, a u tome su nam pomogle povoljne vremenske prilike. Oko 15 odsto površina je pokošeno. Neka gazdinstva će pre početka žetve balirati sve žetvene ostatke, dok će se na nekim imanjima priprema sena poklopiti sa početkom žetve. Paralelno sa žetvom u toku je baliranje ječmene slame. Deo toga radi “Brazda” sa četiri velike prese - “big balera”, dok taj posao na gazdinstvu obavljaju rol presama – kaže Kurćubić.

Do 27. juna izbalirano je oko 500 hektara ječmene slame. Veći deo strnjine izvučen je sa parcele i uskladišten, a prosečan prinos je 2,7 tona po hektaru. Ratari su slamu pokupili pre kiše. Sav stočni ječam smešten je u “Inshrine” silose. Do sada je uskladišteno 4.500 tona.

Jedan deo ječmene slame, uglavnom prikupljen sa gazdinstva “Čente” i sa “Surčina”, ponuđen je zainteresovanim privatnicima. “Čenta” nema stočarstvo pa joj slama nije potrebna, a na “Surčinu” ima malo stoke.

U julu će ratari prikupljati treći otkos lucerke, privoditi žetvu kraju, balirati, rasturati stajnjak, navodnjavati semenski kukuruz i skidati metlice. Za taj posao angažovani su sezonci. Zaštitare bilja očekuje tretiranje šećerne repe protiv cerkospore i semenskog kukuruza od plamenca.

 

“Poljoindustrija”

 

MALO VLAGE ZA PŠENICU

 

Proizvodna godina nije odgovarala pšenici. Deo pšenice je posejan u novembru, van optimalnih agrotehničkih rokova. Zima je bila sa malo padavina i sa dugim mrazom. I na proleće je bilo malo padavina. U periodu kada je bilo nalivanje zrna, kada se određuje prinos, takođe nije bilo padavina, pa će to usloviti manji prinos.

Očekujemo solidan rod, ali neće dostići rekorde kakvi su zabeleženi u protekle dve godine. U prvim danima žetve videćemo koliko će biti roda. Slična situacija je u celoj Srbiji. Prinosi će biti bolji na mestima gde je pšenica ranije sejana i gde je bilo više padavina. I u PKB-u biće parcela sa pšenicom koje će imati dobar prinos – kaže Kurćubić.   

 

GRAŠAK U STOČNOM OBROKU

Uspešna saradnja sa Institutom za krmno bilje u Novom Sadu nastavljena je i ove godine. Sa PKB-ovih 44 hektara dobijeno je 3,5 tone stočnog graška, novosadske sorte “mraz”.

To je dobar prinos imajući u vidu manjak padavina u zimskom periodu. Kvalitet zrna je dobar i sve je smešteno u “Inshru”, u posebnu ćeliju. Grašak ima dosta proteina, pa će biti jedna od komponenti u stočnom obroku. Po prinosu može da parira soji. Ove godine smo posejali određenu količinu graška, a postoji mogućnost da najesen sejemo i veću površinu – kaže Kurćubić.

 

Podaci su objavljeni u listu Poljoprivredne korporacije "Beograd  -"Poljoindustriji".

 

Žetva pšenice, na 15.000 hektara u Pomoravlju, Resavi i Levču je u punom zamahu, a prinosi su oko pet tona po hektaru.

"Prinosi zavise od vlasnika do vlasnika, njive do njive, koliko je ko ulagao, ali se kreću oko pet tona", rekli su danas Tanjugu kombajneri na njivama.

Kombajneri ističu da je vruće, jer "ovde ima malo kombajna sa klima uređajima" ali šta se može, kažu, duva vetar od Morave pa nas hladi".

Izvor: www.b92.net

Vlada Srbije je, na predlog Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, utvrdila cenu od 18 dinara po kilogramu za interventni otkup merkantilne pšenice ovogodišnjeg roda.

Republička direkcija za robne rezerve otkupljivaće merkantilnu pšenicu domaćeg porekla, u rasutom stanju, koja mora u svemu da odgovara propisanom kvalitetu u skladu sa pravilnicima, saopštilo je Ministarstvo poljoprivrede.

Količinu merkantilne pšenice koja se otkupljuje, kao i način distribucije, utvrdiće Republička direkcija za robne rezerve.

Cilj ove mere je da država zakonom utvrđenim alatima podstakne tržište pšenice, navodi se u saopštenju.

Izvor: www.rs.n1info.com

NOVI SAD -Cenu pšenice formira tržište, ali država će pomoći i ministarstvo poljoprivrede je već predložilo robnim rezervama da krenu sa interventnim otkupom, po ceni koju smo mi predvideli od 18 dinara, rekao je ministar poljoprivrede Branislav Nedimović.

On je nakon sastanka sa predstavnicima udruženja poljoprivrednika, koji je održan u Pokrajinskoj vladi, rekao da se nada da će u narednim danima sve biti u proceduri.

"Nadam se da će u narednim danima biti otkupljena interventna količina pšenice kako bi se regulisalo tržište kako ne bi došlo do pokušaja eventualnog pravljenja monopola ili nekog sličnog ponašanja", rekao je Nedimović.

Po njegovim rečima, sa druge strane, imaju aktivnu komunikaciju sa Komisijom za zaštitu prava konkurencije.

"To je jedini ovlašćen organ da rešava pitanja o tome da li postoje monopoli, karteli ili slično ponašanje I nemojte imati nikakvu dilemu, sve alate koji nam sroje na raspolaganju mi ćemo iskoristiti I za ovu I za druge vrste proizvoda", kazao je Nedimović.

Nedimović je rekao da je ove godine posejano manje pšenice, ali da će je biti dovoljno za srpske prilike, da će sigurno biti i oko million tona za izvoz, te da je tržište to koje mora da opredeli stvari.

"Mi smo pripremili i zakon o regulisanju tržišta poljoprivrednih proizvoda, jedan sistemski način da jednom za navek rešimo problem ko je proizvođač, ko je proizvođačka grupacija, ko je otkupjivač i ko može pod kojim uslovima da se bavi određenom delatnosću, a ne da se svako bavi čime stigne i da pušta deplasirane informacije baš uoči svake žetve i branja", kazao je Nedimović i istakao da će tome ministarstvo stati na put.

Izvor: www.rtv.rs

Jagodina -- Ova godina nije naklonjena pšenici, ali će je biti dovoljno za domaće potrebe.

To je izjavio stručni savetnik za ratarstvo Poljoprivredne službe za Pomoravski okrug u Jagodini Miodrag Simić.

"Ova godina definitivno nije bila za proizvodnju strnih žita. U jesen se, zbog lošeg vremena, produžila setva, kasnila je, bilo je teško da se zemljište pripremi, i pšenica i ostale žitarice su ušle nepripremljene u zimski period. Manje je i zasejano", rekao je Simić.

Prema njegovim rečima, na dosta parcele, tek kada je prošla zima, počelo je klijanje i nicanje, što ne obećava dobar rod.


"Naravno, i ono što godinama pričamo, ljudi nisu upotrebili mineralna đubriva, sortno seme, koristili su svoje sema sa tavana i naravno i ne mogu se očekivati neki bolji prinose", rekao je Simić.

Oni koji su uspeli da poseju u optimalnom roku, do kraja oktobra, dali su mineralno đubriva, koristili sortno seme, prihranili na vreme i zaštitili od korova i od bolesti, na takvim parcelama mogu očekivati zadovoljvajući prinosi. Malo iznad proseka u ovom delu Srbije, a to je iznad šest tona po hektaru, ocenio je iskusni stručnjak.


On smatra da će tropski dani uticati i na prinose i na kvalitet zrna.

Noćne i dnevne visoke temperature ubrzavaju nalivanje zrna, zrna postaju štura, umanjuje se prinos i kvalitet, a kvalitet će uticati i na cenu otkupa, rekao je Simić.

"Idelno je, od kada pšenica počne da cveta, pa do punog zrenja, prođe 30 - 35 dana, temperatura da bude 24 - 25 stepeni, a noćna 12 do 14. Međutim, vidite kako je sada, na ovim temperaturama sve će da se ubrza i imaće odraz na prinos i kvaliet", objasnio je Simić.



Bez obzira što godina nije bila dobra za strna žita, Simić ističe da će Srbija imati dovoljno pšenice za domaće potrebe i da neće biti uvoza.

Dosta će zavisiti i od politike otkupne cene. Koliko će otkupljivači plaćati, koliko će odbijati zbog neodgovarajuće kvalitete i koliko će poljoprivrednicima biti u interesu da prodaju pšenici, naveo je Simić.

Prema njegovim rečima, za nekoliko dana počeće setva ječma u Pomoravlju, Resavi i Levču.

Izvor: www.b92.net

 

BAČKA PALANKA: Na sednici opštinskog štaba za poljoprivredu u Bačkoj Palanci čulo se da je sve spremno za početak žetve na oko 6.000 hektara.

Tačnije, najviše posla za oko 200 kombajna u ovoj opštini, odnosno, atarima 13 sela i Bačke Palanke, biće na skidanju pšenice za koju je procenjeno da zauzima preko 5.000 hektara, a ostatak su površine pod ozimim ječmom i uljanom repicom.

Od ovih površina oko 2.000 hektara je u vlasništvu poljoprivrednih preduzeća, odnosno zadruga, a 4.000 hektara zasejali su kooperanti. Konstatovano je da je iz godinu u godinu sve manje površina pod ovim usevima, a stariji se sećaju da je nekada u ataru ove opštine sa skoro 50.000 hektara plodne bačke zemlje, sejano čak i 12.000 hektara pšenice.

" Po podacima komisije koja zadužena da izvrši tehnički pregled mehanizacije koja će učestvovati u žetvi većina od 200 kombajna je ispravna. Za prevoznike, ali i za bezbednost saobraćaja u vreme žetve, bitno je da će na pojedinim pravcima u gradu, ali verovatno i pojedinim drugim mestima, saobraćaj biti preusmeravan na alternativne puteve, prvenstveno na pravcima do silosa. Na taj način rasteretićemo deo saobraćajnica u gradu", rekao je predsednik Skupštine opštine Bačka Palanka Mita Lačanski.

Ovih dana će se rekonstruisati put do Banatske ulice u Palanci, odnosno deo iza Ulice Ranka Šipke, kuda će se pšenica dopremati do silosa. Rasteretiće se i saobraćaj u Ulici Ive Lole Ribara kada je reč o transportu i lagerovanju ječma u silose „Maltineksa“, najavio je Lačanski. U ceo posao oko žetve uključeni su i pripadnici Vatrogasne brigade Bačka Palanka i dobrovoljna vatrogasna društva u selima. Na sednici Štaba bili su prisutni i skladištari sa teritorije opštine koji su potvrdili da su spremni svi smeštajni kapaciteti za prijem ovogodišnjeg roda, a prvenstveno pšenice i ječma.

Po podacima koje smo dobili u „Maltineksu“, inače najvećem proizvođaču pivskog slada u Srbiji, žetva ječma ne samo na teritoriji bačkopalančke opštine već i cele Vojvodine traje već nekoliko dana, a očekuje se da će ceo posao biti završen do kraja juna.

Izvor: www.naslovi.net

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Септембар 2017 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30