Ako želimo da povećamo poljoprivrednu proizvodnju kako ratarsku, povrtarsku i krmnih useva, moramo da povećamo prosečan prinos po jedinici površine i to intenzivnijim korišćenjem oraničnih površina. Ovo intenzivnije korišćenje možemo dobiti setvom glavnog useva, tako i postrnog, da bi dobili dve žetve godišnje.

U zavisnosti od vremena napuštanja zemljišta glavnih ratarskih useva, zemljišnih i klimatskih uslova, međuusevi se mogu uzgajati za sledeće namene: postrni usevi za upotrebu u zelenom stanju za ishranu stoke ili za siliranje, postrni usevi za zrno, povrće kao postrni usev.

Na imanjima sa razvijenim stočarstvom, biljna vrsta najpogodnija za postrnu setvu jeste kukuruz, gde se koristi najviše kao zelena masa. Ona pretežno sadrži ugljene hidrate i čini energetski deo stočnog obroka, a sadržaj proteina je nizak (10-12%). Zbog toga ga treba uzgajati sa leguminozom (soja), i tada ga treba kositi kada je kukuruz u mlečnom stanje a soja u stanju punog formiranja mahuna. Gustina setve kukuruza u postrnoj setvi, treba da je veća za 15-20% od redovne setve.

Stvoreni su hibridi kukuruza sa kraćom vegetacijom, FAO grupe zrenja 100 i 200, tako da ako se ova kultura poseje oko 1. jula, ima uslova da obezbedi oko 3,5-5t/ha tehnološki zrelog zrna sa vlagom od 35-40%.

U postrnoj setvi za zrno osim kukuruza, pogodnim su se pokazali suncokret, soja, heljda, proso i sirak. Posle žetve ječma, uljane repice, pšenice i drugih ratarskih useva koji rano oslobađaju zemljište,  seje se, odnosno sadi se povrće kao što je boranija, krastavac (kornišon), kupus, kelj, salata, paprika, grašak, cvekla, paradajz i sl. Poželjno je za postrnu setvu navodnjavati postrne useve, a naročito povrtarske kulture.

 Značaj postrne setve:

  • Značajno povećanje proizvodnje, jeftine hrane po jedinici površine, naročito zelene mase za stočnu hranu i konzumnog povrća,
  • Produktivnije korišćenje obradivog zemljišta,
  • Intenzivnije korišćenje prirodnih resursa-zemljišta i vode,
  • Raznovrsna biljna proizvodnja.

 PSSS Mladenovac Violeta Veličković

Posle perioda kišnih dana useve na poljima PKB-a dočekala je tropska temperatura. Proleća kao da nije bilo, osim na kalendaru. Nedostatak padavina već se vidi na pojedinim kulturama, naročito na kukuruzu koji se bori da opstane sa malo vlage. Od najkišovitijeg meseca u godina više se očekivalo. U junu je na polja PKB-a palo samo 29 litra po kvadratnom metru. Nebo se ove godine “otvorilo” nad “Surčinom” gde je palo oko 50 litara, sledi “Padinska Skela” sa 45, dok su severna gazdinstva ostala skoro bez padavina. Kao da je Besni Fok bio granica koju kišni oblaci nisu hteli da pređu. Na “Dunavcu” je palo samo 12 litara, a u “Čenti” 13 litara. 

Žetva ječma, koja je počela 13. juna, završena je u ritu. Ostalo je još nepokošenih površina Surčinu. U početku je bilo više vlage, pa su ratari čekali da padne na 14 procenata, pošto se stočarski i pivarski ječam ne suši.

 

SLAMA POKUPLJENA PRE KIŠE

Ove godine je veći prosečan prinos ječma nego lane i iznosi 5,7 tona po hektaru. Najveći prinos od 7, 11 tona zabeležen je na “Lepušnici”, a najmanji 4,4 tone u “Čenti”, i to na onim parcelama koje su prošle godine vraćene PKB-u. Isporučili smo svih 2. 000 tona pivarskog ječma, a ostao nam je ječam koji koristimo u stočarstvu – kaže Miloje Kurćubić, glavni tehnolog biljne.

Probna žetva pšenice počela je na “Lepušnici”. Zbog ubrzanog zrenja ratari očekuju da će za nekoliko dana krenuti punim intezitetom. Čekaju da se zrno prosuši, da ne bude dodatnih troškova zbog sušenja, jer cena pšenice ne odgovara proizvođačima. Ipak, ukoliko uslovi to budu nalagali sušiće se samo merkantilna pšenica. Tehnologija proizvodnje zahteva da se semenska pšenice ne suši nego da se žanje sa odgovarajućem vlagom. 

Pošto je vlaga uljane repice bila veća od deset procenata 22. juna, žetva je odložena. Ratari će čekati da se rod prosuši i da sve biljke uđu u fazu zrenja. Na poljima se drugi otkos uveliko zahutao. Sa 220 hektara pripremljeno je 1.250 tona senaže, sa prosečnim prinosom od oko 5,6 tona po hektaru.

Kada je pripremanje stočnog obroka od lucerke iz drugog otkosa u pitanju, sve površine su pokošene. Izbalirano je 95 odsto, a 77 odsto je izvučeno sa njive. Prosečan prinos je 2,6 tona sena po hektaru, a oko 4.400 tona sena je spakovano u senjare.

Treći otkos je počeo ranije nego prethodnih godina, pre svega zbog toga što smo brže pripremali stočni obrok, a u tome su nam pomogle povoljne vremenske prilike. Oko 15 odsto površina je pokošeno. Neka gazdinstva će pre početka žetve balirati sve žetvene ostatke, dok će se na nekim imanjima priprema sena poklopiti sa početkom žetve. Paralelno sa žetvom u toku je baliranje ječmene slame. Deo toga radi “Brazda” sa četiri velike prese - “big balera”, dok taj posao na gazdinstvu obavljaju rol presama – kaže Kurćubić.

Do 27. juna izbalirano je oko 500 hektara ječmene slame. Veći deo strnjine izvučen je sa parcele i uskladišten, a prosečan prinos je 2,7 tona po hektaru. Ratari su slamu pokupili pre kiše. Sav stočni ječam smešten je u “Inshrine” silose. Do sada je uskladišteno 4.500 tona.

Jedan deo ječmene slame, uglavnom prikupljen sa gazdinstva “Čente” i sa “Surčina”, ponuđen je zainteresovanim privatnicima. “Čenta” nema stočarstvo pa joj slama nije potrebna, a na “Surčinu” ima malo stoke.

U julu će ratari prikupljati treći otkos lucerke, privoditi žetvu kraju, balirati, rasturati stajnjak, navodnjavati semenski kukuruz i skidati metlice. Za taj posao angažovani su sezonci. Zaštitare bilja očekuje tretiranje šećerne repe protiv cerkospore i semenskog kukuruza od plamenca.

 

“Poljoindustrija”

 

MALO VLAGE ZA PŠENICU

 

Proizvodna godina nije odgovarala pšenici. Deo pšenice je posejan u novembru, van optimalnih agrotehničkih rokova. Zima je bila sa malo padavina i sa dugim mrazom. I na proleće je bilo malo padavina. U periodu kada je bilo nalivanje zrna, kada se određuje prinos, takođe nije bilo padavina, pa će to usloviti manji prinos.

Očekujemo solidan rod, ali neće dostići rekorde kakvi su zabeleženi u protekle dve godine. U prvim danima žetve videćemo koliko će biti roda. Slična situacija je u celoj Srbiji. Prinosi će biti bolji na mestima gde je pšenica ranije sejana i gde je bilo više padavina. I u PKB-u biće parcela sa pšenicom koje će imati dobar prinos – kaže Kurćubić.   

 

GRAŠAK U STOČNOM OBROKU

Uspešna saradnja sa Institutom za krmno bilje u Novom Sadu nastavljena je i ove godine. Sa PKB-ovih 44 hektara dobijeno je 3,5 tone stočnog graška, novosadske sorte “mraz”.

To je dobar prinos imajući u vidu manjak padavina u zimskom periodu. Kvalitet zrna je dobar i sve je smešteno u “Inshru”, u posebnu ćeliju. Grašak ima dosta proteina, pa će biti jedna od komponenti u stočnom obroku. Po prinosu može da parira soji. Ove godine smo posejali određenu količinu graška, a postoji mogućnost da najesen sejemo i veću površinu – kaže Kurćubić.

 

Podaci su objavljeni u listu Poljoprivredne korporacije "Beograd  -"Poljoindustriji".

 

Žetva pšenice, na 15.000 hektara u Pomoravlju, Resavi i Levču je u punom zamahu, a prinosi su oko pet tona po hektaru.

"Prinosi zavise od vlasnika do vlasnika, njive do njive, koliko je ko ulagao, ali se kreću oko pet tona", rekli su danas Tanjugu kombajneri na njivama.

Kombajneri ističu da je vruće, jer "ovde ima malo kombajna sa klima uređajima" ali šta se može, kažu, duva vetar od Morave pa nas hladi".

Izvor: www.b92.net

Vlada Srbije je, na predlog Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, utvrdila cenu od 18 dinara po kilogramu za interventni otkup merkantilne pšenice ovogodišnjeg roda.

Republička direkcija za robne rezerve otkupljivaće merkantilnu pšenicu domaćeg porekla, u rasutom stanju, koja mora u svemu da odgovara propisanom kvalitetu u skladu sa pravilnicima, saopštilo je Ministarstvo poljoprivrede.

Količinu merkantilne pšenice koja se otkupljuje, kao i način distribucije, utvrdiće Republička direkcija za robne rezerve.

Cilj ove mere je da država zakonom utvrđenim alatima podstakne tržište pšenice, navodi se u saopštenju.

Izvor: www.rs.n1info.com

NOVI SAD -Cenu pšenice formira tržište, ali država će pomoći i ministarstvo poljoprivrede je već predložilo robnim rezervama da krenu sa interventnim otkupom, po ceni koju smo mi predvideli od 18 dinara, rekao je ministar poljoprivrede Branislav Nedimović.

On je nakon sastanka sa predstavnicima udruženja poljoprivrednika, koji je održan u Pokrajinskoj vladi, rekao da se nada da će u narednim danima sve biti u proceduri.

"Nadam se da će u narednim danima biti otkupljena interventna količina pšenice kako bi se regulisalo tržište kako ne bi došlo do pokušaja eventualnog pravljenja monopola ili nekog sličnog ponašanja", rekao je Nedimović.

Po njegovim rečima, sa druge strane, imaju aktivnu komunikaciju sa Komisijom za zaštitu prava konkurencije.

"To je jedini ovlašćen organ da rešava pitanja o tome da li postoje monopoli, karteli ili slično ponašanje I nemojte imati nikakvu dilemu, sve alate koji nam sroje na raspolaganju mi ćemo iskoristiti I za ovu I za druge vrste proizvoda", kazao je Nedimović.

Nedimović je rekao da je ove godine posejano manje pšenice, ali da će je biti dovoljno za srpske prilike, da će sigurno biti i oko million tona za izvoz, te da je tržište to koje mora da opredeli stvari.

"Mi smo pripremili i zakon o regulisanju tržišta poljoprivrednih proizvoda, jedan sistemski način da jednom za navek rešimo problem ko je proizvođač, ko je proizvođačka grupacija, ko je otkupjivač i ko može pod kojim uslovima da se bavi određenom delatnosću, a ne da se svako bavi čime stigne i da pušta deplasirane informacije baš uoči svake žetve i branja", kazao je Nedimović i istakao da će tome ministarstvo stati na put.

Izvor: www.rtv.rs

Jagodina -- Ova godina nije naklonjena pšenici, ali će je biti dovoljno za domaće potrebe.

To je izjavio stručni savetnik za ratarstvo Poljoprivredne službe za Pomoravski okrug u Jagodini Miodrag Simić.

"Ova godina definitivno nije bila za proizvodnju strnih žita. U jesen se, zbog lošeg vremena, produžila setva, kasnila je, bilo je teško da se zemljište pripremi, i pšenica i ostale žitarice su ušle nepripremljene u zimski period. Manje je i zasejano", rekao je Simić.

Prema njegovim rečima, na dosta parcele, tek kada je prošla zima, počelo je klijanje i nicanje, što ne obećava dobar rod.


"Naravno, i ono što godinama pričamo, ljudi nisu upotrebili mineralna đubriva, sortno seme, koristili su svoje sema sa tavana i naravno i ne mogu se očekivati neki bolji prinose", rekao je Simić.

Oni koji su uspeli da poseju u optimalnom roku, do kraja oktobra, dali su mineralno đubriva, koristili sortno seme, prihranili na vreme i zaštitili od korova i od bolesti, na takvim parcelama mogu očekivati zadovoljvajući prinosi. Malo iznad proseka u ovom delu Srbije, a to je iznad šest tona po hektaru, ocenio je iskusni stručnjak.


On smatra da će tropski dani uticati i na prinose i na kvalitet zrna.

Noćne i dnevne visoke temperature ubrzavaju nalivanje zrna, zrna postaju štura, umanjuje se prinos i kvalitet, a kvalitet će uticati i na cenu otkupa, rekao je Simić.

"Idelno je, od kada pšenica počne da cveta, pa do punog zrenja, prođe 30 - 35 dana, temperatura da bude 24 - 25 stepeni, a noćna 12 do 14. Međutim, vidite kako je sada, na ovim temperaturama sve će da se ubrza i imaće odraz na prinos i kvaliet", objasnio je Simić.



Bez obzira što godina nije bila dobra za strna žita, Simić ističe da će Srbija imati dovoljno pšenice za domaće potrebe i da neće biti uvoza.

Dosta će zavisiti i od politike otkupne cene. Koliko će otkupljivači plaćati, koliko će odbijati zbog neodgovarajuće kvalitete i koliko će poljoprivrednicima biti u interesu da prodaju pšenici, naveo je Simić.

Prema njegovim rečima, za nekoliko dana počeće setva ječma u Pomoravlju, Resavi i Levču.

Izvor: www.b92.net

 

BAČKA PALANKA: Na sednici opštinskog štaba za poljoprivredu u Bačkoj Palanci čulo se da je sve spremno za početak žetve na oko 6.000 hektara.

Tačnije, najviše posla za oko 200 kombajna u ovoj opštini, odnosno, atarima 13 sela i Bačke Palanke, biće na skidanju pšenice za koju je procenjeno da zauzima preko 5.000 hektara, a ostatak su površine pod ozimim ječmom i uljanom repicom.

Od ovih površina oko 2.000 hektara je u vlasništvu poljoprivrednih preduzeća, odnosno zadruga, a 4.000 hektara zasejali su kooperanti. Konstatovano je da je iz godinu u godinu sve manje površina pod ovim usevima, a stariji se sećaju da je nekada u ataru ove opštine sa skoro 50.000 hektara plodne bačke zemlje, sejano čak i 12.000 hektara pšenice.

" Po podacima komisije koja zadužena da izvrši tehnički pregled mehanizacije koja će učestvovati u žetvi većina od 200 kombajna je ispravna. Za prevoznike, ali i za bezbednost saobraćaja u vreme žetve, bitno je da će na pojedinim pravcima u gradu, ali verovatno i pojedinim drugim mestima, saobraćaj biti preusmeravan na alternativne puteve, prvenstveno na pravcima do silosa. Na taj način rasteretićemo deo saobraćajnica u gradu", rekao je predsednik Skupštine opštine Bačka Palanka Mita Lačanski.

Ovih dana će se rekonstruisati put do Banatske ulice u Palanci, odnosno deo iza Ulice Ranka Šipke, kuda će se pšenica dopremati do silosa. Rasteretiće se i saobraćaj u Ulici Ive Lole Ribara kada je reč o transportu i lagerovanju ječma u silose „Maltineksa“, najavio je Lačanski. U ceo posao oko žetve uključeni su i pripadnici Vatrogasne brigade Bačka Palanka i dobrovoljna vatrogasna društva u selima. Na sednici Štaba bili su prisutni i skladištari sa teritorije opštine koji su potvrdili da su spremni svi smeštajni kapaciteti za prijem ovogodišnjeg roda, a prvenstveno pšenice i ječma.

Po podacima koje smo dobili u „Maltineksu“, inače najvećem proizvođaču pivskog slada u Srbiji, žetva ječma ne samo na teritoriji bačkopalančke opštine već i cele Vojvodine traje već nekoliko dana, a očekuje se da će ceo posao biti završen do kraja juna.

Izvor: www.naslovi.net

Poljoprivrednici Srbije traže da otkupna cena pšenice iz ovogodišnjeg roda bude 20 dinara za kilogram sa porezom na dodatu vrednost (PDV).

U slučaju da bude niža, oni traže da država izmiri razliku, rekao je predsednik Upravnog odbora Nezavisne asocijacije poljoprivrednika Srbije (NAP) Jovica Jakšić.

On je kazao da je u tržišnoj ekonomiji nelogično tražiti da država isplati razliku između proizvođačke i tržišne cene, ali da je to opravdano jer su subvencije u Srbiji niže nego u zemljama u okruženju.

"U Bosni i Hercegovini, koja je najnerazvijenija u regionu, subvencije za pšenicu su 250 evra po hektaru, a mi u Srbiji dobijamo 4.000 dinara ili 32 evra po hektaru", rekao je Jakšić.

Dodao je da bi država isplatom te razlike pomogla poljoprivrednicima jer će ove godine rod biti prepolovljen.

"Prošle godine imao sam prinos od pet tona po hektaru a ove neće biti više od 2,5 tone", rekao je Jakšić.

Upravni odbor NAP-a doneo je prema njegovim rečima odluku da se prilikom otkupa pšenica kategorizuje jer je kod proizođača koji primenjuju sve agrotehničke mere kvalitetnija nego kod onih koji je ne proizvode pod tim uslovima.

Jakšić je istakao da će poljorprivrednici organizovati protest ako im država ne ispuni zahteve.

"Nezadovoljstvo je veliko i protestovaćemo ako nam se ne obezbedi da pšenicu prodajemo po proizvođačkoj ceni od najmanje 20 dinara po kilogramu", rekao je Jakšić.

Izvor: www.b92.net

 

U Zapadnoj Bačkoj pod pšenicom je ove godine je oko 30 hiljada hektara, ali je svega 30 odsto zasejano u optimalnom roku, a ostatak značajno kasnije zbog loših vremenskih uslova.

Stručnjaci kažu da je stanje useva dobro s obzirom na izuzetno niske temperature koje su na nekim terenima zbog golomrazice oštetile usev, ali je reč o beznačajnim površinama.

"Na sreću, veći deo je bio pod snežnim pokrivačem, što je svakako doprinelo da pšenica izađe u dobroj kondiciji iz zime i da nesmetano nastavi vegetaciju. Proteklih mesec - dva smenjivali su se kišni i sušni periodi, što je pogodovalo", navodi savetodavac Poljoprivrede stručne službe Sombor Olivera Sekulić.

U Zapadnobačkom okrugu pod uljanom repicom je oko tri hiljade hektara, što je značajno više nego lane. Stručnjaci kažu da je Uljana repica prošla kroz godinu iskušenja. Nakon suše na početku setve, presejavanja, imali smo i hladnu zimu.

"Većina parcela je izgledala katastrofalno nakon izlaska iz zime, međutim uljana repica kao ozima biljna vrsta ima sposobnost regeneracije. Vrlo brzo posle nedelju dana smo videli zelenu parcelu. Biljke su krenule u fazu intenzivnog razvoja, a onda se dogodilo da smo u aprilu imali niske temperature sa snegom, kada je već bila praktično u cvetu. Srećom to nije trajalo dugo, tako da je većina useva to dobro podnela", kaže genetičar uljane repice sa Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Ana Marjanović Erumela.

U zapadnoj bačkoj strna žita izgledaju dobro, ali se ne očekuje rekordan rod kao lane, čulo se na danu polja PSS Sombor. Žetva ječma počinje krajem nedelje, a pšenice za petnaestak dana.

Izvor: www.rtv.rs

Raste uvoz hrane

jul 25, 2017

Svetska tržišta prehrambene robe su prilično uravnotežen, podržana velikim zalihama pšenice i kukuruza i obnovljenom proizvodnjom uljarica, ali će ukupna novčana vrednost uvoza ove godine porasti zbog viših troškova transporta i većeg obima uvoza, objavila je Organizacija UN za hranu i poljoprivredu (FAO).Ukupna vrednost uvoza hrane u svetu premašiće ove godine 1,3 hiljade milijardi dolara, što je za 10,6 odsto više u odnosu na prošlu godinu, navodi se u novom izveštaju FAO o prognozama globalnih tržišta hrane, koji objavljuje dva puta godišnje. Prema izveštaju, objavljenom na zvaničnoj internet stranici organizacije sa sedištem u RImu, rast troškova uvoza će biti izraženiji u najnerazvijenijim zemljama, zatim u državama s niskim prihodima koje oskudevaju u hrani i onima u subsaharskoj Africi, i to zbog većeg uvoza mesa, šećera, mleka i mličnih proizvoda i uljarica. Rast troškova uvoza se predviđa za sve kategorije prehrambene robe, osim ribe, kod koje rast domaće tražnje u mnogim zemljama u razvoju uspeva da podmiri snažan razvoj sektora akvakulture, dodaje se u dokumentu. Svetske cene prehrambenih proizvoda porasle su u maju prvi put u tri meseca, pri čemu je FAO-v indeks cena hrane - koji je objavljen danas - iznosio u proseku 172,6 bodova u tom mesecu, što je za 2,2 odsto više nego u aprilu i oko 10 posto više nego u maju 2016. godine. Ovaj indeks prati cene pet glavnih grupa prehrambenih proizvoda na međunarodnim tržištima: žitarice, biljna ulja, mlečne proizvode, meso i šećer. U maju je zabeležen rast cena svih kategorija osim šećera. FAO procenjuje da su globalna tržišta trenutno dobro snabdevena svim osnovnim prehrambenim namirnicama, čak iako u tom pogledu postoje razlike među pojedinim zemljama ili regionima. Predvidaju da bi svetske cene pšenice trebalo da ostanu stabilne, naročito u prvoj polovini poljoprivredne sezone, dok će gotovo rekordna proizvodnja žitarica koje se prvenstveno koriste za prehranu životinja i proizvodnju piva, verovatno očuvati žestoku konkurenciju među vodećim izvoznicima. Procenjuju takođe da će ponuda pirinča i dalje biti obimna, iako može splasnuti budući da pojedine zemlje izvoznice smanjuju svoje državne zalihe. Očekuje se da će proizvodnja uljarica u sezoni 2016/2017. porasti na rekordan nivo zahvaljujući prvenstveno izvanrednim prinosima soje. Prve pokazatelji upućuju na dobru ponudu i u sezoni 2017/2018, što dodatno pritiska cene uljarica. Proizvodnja mesa će, prema predviđanju FAO, stagnirati treću godinu uzastopno, uglavnom zbog očekivanog pada u Kini, dok će proizvodnja mleka porasti za 1,4 odsto, zahvaljujući ubrzanoj ekspanziji u Indiji. U posebnom izveštaju o globalnoj proizvodnji i tražnji žitarica, koji je takođe objavljen danas, FAO predviđa da će ove godine u svetu biti proizvedeno ukupno 2.594 miliona tona žitarica, što je za 0,5 odsto niže nego prethodne godine. Pritom se očekuje da će proizvodnja pšenice biti manja za 2,2 odsto, dok će proizvodnja kukuruza biti veća za 1,4 posto. Ukupna tražnja za žitaricama u 2017/2018. godini će dostići rekordnih 2.584 miliona tona, izračunali su stručnjaci FAO, uz blagi pad potražnje za pšenicom i nešto jači rast tražnje za kukuruzom. Zalihe žitarica trebalo bi na kraju sezone 2018. da iznose 703 miliona tona, što neznatno više od rekordnog nivoa projektovanog za ovu godinu, procenjuju u FAO. Izvor: Tanjug

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јул 2017 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
          1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30
31