Stručnjaci za ratarstvo i poljoprivredu uglavnom nisu zadovoljni stanjem polja u kojima se ove sezone gaje ozimi usevi. Pšenica i uljana repica prate uobičajeni kalendar vegetacije na svega 10 % zasejanih površina. U selu Medveđa kod Despotovca Radiša Radisavljević se bavi proizvodnjom i osnovnom preradom glavnih ratarskih kultura. Nepovoljne vremenske prilike na početku sezone u vreme jesenje setve i dalje se , kaže , osećaju u poljima.

 „Fali kiše, imali smo 2-3 meseca bez padavina. Automatski imamo mnogo otežano nicanje, stvorila se pokorica. Imam utisak da je narod malo okasnio u početku, a posle je bila suša, pa nije moglo. Imamo otežanu pripremu“ kaže za Radio Beograd iskusni ratar i rekorder u proizvodnji Radiša Radisavljević iz okoline Despotovca.

Utiske slične Radisavljevićevim ima i rukovodilac oglednog polja Instituta Tamiš u Pančevu koji kaže da pšenica koja je nama najinteresantnija je u jako različitoj fazi. Ili nije nikla ili je slabo ponikla ušla u period zime. “Većina polja ima pšenicu sa jednim do tri lista, a svega 10 % pšenice se nalazi u pravoj fazi, tačnije u fazi bokorenja” objašnjava sagovornik Radio Beograda. Prema Živkovićevim rečima, najveći problem naših ratara je to što u zemljištu još nema dovoljno vlage.

Pošto jesenas nije bilo vlage azot je ostao u površinskom sloju i nije došlo do njegovog ispiranja u niže slojeve. Zato je sada najbiitnije ne žuriti sa prihranom. Treba sačekati skidanje snežnog pokrivača, videti koliki je sadržaj azota i do potrebne količine treba ići u dva navrata.

Da je strpljenje je sada najvažniji adut naših poljoprivrednika, poručila je i stručnjak za uljanu repicu Instituta za ratarstvo iz Novog Sada, Ana Marjanović Jeromela. Ona kaže da je potrebno i preoravanje uljane repice koja nije dobro nikla, a za to imamo dovoljno vremena u martu. Međutim, može se desiti da nas usev prijatno iznenadi s obzirom da snega ima dovoljno sada i da omogući brz rast i razvoj u prolećnom periodu s obzirom da će biti dovoljno vlage u zemlji.

Kada su u pitanju ozimi usevi u Srbiji ove sezone se gaje na oko 750 000 hektara. Sa oko 560 000 hektara najveća kultura je pšenica . Pod značajnijim površinama izdvajaju se još ječam sa oko 100 000 i uljana repica sa oko 35 000 hektara.

Izvor: Radio Beograd

Pokretanje procedure za usaglašavanje fitosanitarnih uslova za izvoz pšenice iz Srbije u Egipat, a kukuruza u Kinu i Indiju, od ogromnog je značaja za poljoprivredu.To je samo prvi korak koji znači sticanje prava na izvoz, ali ne i ugovoren posao, rekao je danas direktor Udruženja „Žita Srbije“ Vukosav Saković.

On je za Betu rekao da je otvaranje egipatskog tržišta važno zbog toga što je ta zemlja najveći kupac pšenice na svetu jer joj je godišnje potrebno deset miliona tona, što je oko tri godišnje prosečne proizvodnje Srbije.

„Egipat sada najviše kupuje pšenicu koja je proizvedena u Rusiji, a iz našeg regiona iz Rumunije. Kada se usaglase fitosanitarne i druge procedure multinacionalne kompanije, koje se bave trgovinom i koje posluju i u Srbiji, kao američka firma CHS, tada mogu da prodaju srpsku pšenicu Egiptu“, rekao je Saković.

Ta zemlja, prema njegovim rečima, ima ministarstvo koje se bavi snabdevanjem i koje raspisuje tendere i bira prodavce pšenice.

Dodao je da je tržište Egipta probirljivo i zahtevno jer traži kvalitetnu pšenicu i da bi iz prošlogodišnjeg roda bilo teško obezbediti takvu pšenicu zbog kiše koja je padala u toku žetve i smanjila kvalitet.

On je rekao da pšenica nije ni klasirana u silosima i da je zbog toga teško izdvojiti tako velike količine, od 25.000 do 50.000 tona, koje kupuju Egipćani, ali ne znači da narednih godina nije nemoguće ispuniti zahteve te zemlje.

Delegacija Egipta će, kako je rekao, doći narednih meseci da bi ustanovila i ko je proizvođač i gde se pšenica skladišti, jer ih i to interesuje, a podrazumeva se zdravstvena ispravnost i kvalitet.

Tako stroge zahteve Egipat i azijske zemlje su formulisale pre nekoliko godina jer je pet godina za redom svetska proizvodnja ostvarivala hiperprodukciju pšenice, pa su kupci mogli da biraju i diktiraju uslove.

„Ove godine se u Srbiji ne mogu očikivati rekordni prinosi pšenice jer je bilo problema u nicanu zbog nedostatka vlage, ali za sada nema ozbiljnijih oštećenja od mraza jer je pšenica bila zaštićena snežnim pokrivačem“, rekao je Saković.

On je istakao da su fitosanitarne i druge procedure pokrenute i za otvaranje tržišta Kine i Indije za izvoz kukuruza i da je taj proces sa Kinom započeo pre pet-šest godina, ali da je značajniji pomak napravljen prošle godine.

„Bilo je planirano da Kinezi posete Srbiju i obiđu njive kukuruza u oktobru, ali je berba tada bila završena, pa će verovatno doći ove godine“, rekao je Saković.

Ocenio je da će mogućnost izvoza kukuruza u Kinu biti značajnija od izvoza pšenice u Egipat jer Srbija više izvozi kukurza nego pšenice.

Izvor:https://www.danas.rs/ekonomija/zita-srbije-usaglasavaju-se-procedure-za-izvoz-psenice-u-egipat-a-kukuruza-u-kinu-i-indiju/

Poljoprivrednici u Srbiji ovih dana razmišljaju o tome da li sejati pšenicu, koji sortiment uzeti i kako će se to odraziti na njihovo poslovanje. Ako se neko premišlja, možda će mu najava resornog Ministarstva biti od pomoći. Naime, ministar poljoprivrede Branislav Nedimović na konferenciji za medije održanoj u zgradi Ministarstva najavio je izvoz prvih količina pšenice iz Srbije u Egipat, zemlju koja je najveći globalni uvoznik pšenice. Kako  je ministar saopštio konkretno posao bi trebalo da počne u decembru ove godine ili januaru 2019.

Prvi put posle 30 godina srpski proizvođači će moći da izvoze pšenicu u Egipat, a Srbija je kao država dobila za to sertifikat izjavio je danas ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović. On je naveo da se očekuje da u poslednjoj nedelji novembra i početkom decembra uvoznik obavi kontrolu skladišnih kapaciteta.  Govoreći o budućim koracima u pogledu jačanja izvoza žitarica, ministar je rekao da ono što Srbija planira sa Egiptom kada je reč o izvozu pšenice, isto planira sa izvozom kukuruza u Kinu i Indoneziju.

Branislav Nedimović na konferenciji za medije

Imajući  u vidu da je ovaj posao i deo projekta velikih Međunarodnih organizacija i institucija trebalo bi očekivati uspeh. Kako je saopšteno na konferenciji, omogućavanje izvoza srpske pšenice u Egipat, konkretan je rezultat zajedničkog projekta Udruženja Žita Srbije, Evropske banke za obnovu i razvoj, Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO) i Ministarstva poljoprivrede.

Direktorka Evropske banke za obnovu i razvoj za Zapadni Balkan Žužana Hargitai rekla je da je ta banka do sada u Srbiji uložila pet milijardi evra, od čega je trećina sredstava otišla na finansiranje privatnog sektora, a dobar deo novca za poljoprivredu.  Izrazila je očekivanje da će sa Srbijom biti nastavljen rad na modernizaciji poljoprivrede, te najavila pomoć Srbiji u pogledu bezbednosti hrane i fitosanitarne kontrole i nastavak ulaganja u poljoprivredu kako bi proizvodi iz Srbije bili konkurentni na tržištu EU.  Direktor agrobiznis sektora za jugoistočnu Evropu u toj banci, Miljan Ždrale, naglasio je da je srpska poljoprivreda jedan od najvažnijih pogona i lokomotiva razvoja srpske ekonomije, te da će biti nastavljena saradnja na promociji srpske poljoprivrede i izvoznika.  Ždrale je najavio da će se prvi put ove godine na globalnoj konferenciji žita u Ženevi, uz više od 550 učesnika iz svih zemalja sveta, predstaviti asocijacija Žita Srbije, kao i potencijali ulaganja u rečnu infrastrukturu budući da je Dunav najkraća ruta za izvoz proizvoda iz Srbije. 

 

Predstavnici međunarodnih organizacija Žužana Hargitai EBRD (levo) ministar Nedimović , Miljan Ždrale EBRD (desno)

 

Proizvodnja pšenice, kukuruza, suncokreta i soje u 2018. godini u Srbiji povećana je u odnosu na desetogodišnji prosek, izjavio je za Tanjug ministar poljoprivrede Branislav Nedimović. Kako je istakao ministar očekuje se i povećanje roda jabuka i šljiva u odnosu na desetogodišnji prosek.
Prema prethodnim rezultatima, sa stanjem na dan 1. septembra ove godine, ostvarena proizvodnja pšenice iznosi 2.942.000 tona, što je za 29,3 odsto više u odnosu na proizvodnju ostvarenu u prošloj godini.

Podaci ministarstva pokazuju da je u odnosu na desetogodišnji prosek (2008-2017), proizvodnja pšenice veća za 17,7, kukuruza za 15,2 odsto, suncokreta za 58,5 procenata i soje za 47,2 odsto.

Proizvodnja šećerne repe manja je za 9,5 odsto. Što se tiče proizvodnje kukuruza, očekivana proizvodnja iznosi 6.965.000 tona, što je za 73,3 odsto više u odnosu na proizvodnju ostvarenu u prošloj godini.

U poređenju sa prošlom godinom, očekuje se veća proizvodnja šećerne repe (2,8 odsto), suncokreta (35,7 odsto), soje (40 odsto).

Što se tiče voća, ostvarena proizvodnja malina veća je za 11,5, a višanja za 37,5 odsto u odnosu na prošlu godinu. U poređenju sa proizvodnjom ostvarenom u prošloj godini, očekuje se veća proizvodnja jabuka i to za 21,6 posto i šljiva za 30,1 odsto. Takođe, u odnosu na desetogodišnji prosek, očekuje se povećanje proizvodnje jabuka i to za 21,8 i šljiva za 1,8 odsto.

Izvor: http://www.rtv.rs/sr_lat/ekonomija/nedimovic-rast-proizvodnje-u-odnosu-na-desetogodisnji-prosek_952447.html

Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Srbije Branislav Nedimović izjavio je da će sporazumi sa Indijom i Egiptom omogućiti izvoz voća, povrća i žitarica u te zemlje ali i otvoriti jedna od najvećih svetskih tržišta za proizvođače iz Srbije.

Sumirajući rezultate posete indijskog potpredsednika Venkaja Naidua Beogradu, ministar je rekao da je potpisani sporazum sa Indijom iz oblasti poljoprivrede a preduslov je za bolju trgovinsku razmenu sa tom zemljom.

On je kazao da bi uskoro srpski proizvodi mogli da se nadju i na egipatskom tržištu i to pre svega pšenica.

"Mi pšenicu u Egipat nismo izvozili od 1992. godine i raspada Jugoslavije. Očekujem da izvoz krene već u oktobru, čim se njihovi stručnjaci uvere u kvalitet skladištenja. Poljoprivreda zavisi od tržišta, ako ga nemate i dobru cenu za vaš proizvod onda vam ništa ne vredi", rekao je Nedimović.

Kako je naveo, ovogodišnji rod pšenice je dobar, skladišteno je više nego lane i dvostruko više od domaćih potreba. Međutim, pojedina udruženja traže da se odobri uvoz zbog, kako kažu, lošijeg kvaliteta.

 "Imali smo dobar rod i najveću površinu zasejanu do sada. Zbog obimnih kiša u julu imali smo slabiji kvalitet zrna u 25 do 30 procenata. Međutim, ostalo je dobrog kvaliteta", naglasio je ministar Nedimović.

IZVOR: https://www.kurir.rs/vesti/biznis/3120661/nedimovic-uskoro-izvoz-voca-povrca-i-zitarica-u-indiju-i-egipat

 Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine podneta je inicijativu za privremeno ukidanje carine na uvoz merkantilne pšenice-poboljšivača. Inicijativu je podnela Poslovna zajednica Žitounija iz Novog Sada. Mera bi važila na rok od šest meseci, a odnosila bi se samo na pšenicu u rangu poboljšivača sa minimum 13,5 odsto proteina, navodi se u saopštenju. 

Objašnjava se da je inicijativa podneta jer je zbog kišnog vremena tokom žetve kvalitet ovogodišnjeg roda pšenice znatno opao, pa je ugrožena proizvodnja i izvoz namenskog brašna i brašna T-400, odnosno brašna namenjenog proizvodnji bureka, lisnatog testa i slično. 

"Postoji realna opasnost da Srbiju u tom segmentu izvoza brašna ististnu sa tržišta proizvođači iz Bosne i Hercegovine, koji nemaju obavezu da na uvoz pšenice poboljšivača plaćaju uvoznu carinu od 18 odsto, kao što to moraju mlinovi iz Srbije", piše u saopštenju.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/agro-biz.php?yyyy=2018&mm=09&dd=04&nav_id=1439540

Mnoga stara srpska jela, na žalost, su zaboravljena. U želji da za buduća pokolenja sačuvaju jela koja su nekada davno pripremale naše prabake u selu Vujetincima nedaleko od Čačka minulog vikenda održan je "Bungur fest". U pitanju je manifestacija u pripremanju bungura, starog srpskog jela od pšenice, saopšteno je iz TO Čačak.

Ovo zdravo i ukusno jelo, sada gotovo potpuno zaboravljeno, nekada je bilo sastavni deo bogate srpske trpeze.Lep sunčan dan, veliki broj posetilaca, meštana Vujetinaca i ljubitelja bungura, imali su priliku da uživaju u kulturno-umetničkom programu (nastupi folklornih ansambala, pevačkih društava, guslara, pesnika, zdravičara, trubačkog orkestra).

Održano je takmičenje u pripremanju bungura, nakon čega su proglašeni pobednici i dodeljena priznanja najboljima. Vredne domaćice su pripremile bogatu trpezu starih jela, koja su posetioci manifestacije imali priliku da probaju i uvere se koliko su ukusna.Bungur je staro srpsko jelo, koje se nekada spremalo često i skoro u svakoj kući, a bio je glavna hrana za kada se obavljaju teški poslovi. Kažu da je ukusnije kada se priprema, tj. kuva za više osoba i da se jede bez hleba.

 

Izvor:http://www.glaszapadnesrbije.rs/531228/odrzan-bungur-fest-u-vujetincima/

Zbog obilne kiše i malo sunčanih dana žetva ovogodišnjeg roda pšenice u ćuprijskoj opštini nikad duže nije trajala. Kada se tome dodaju problemi sa rodom i otkupom žita, i to ne samo ove godine, ne čudi što mnogi poljoprivrednici ovog kraja umesto hlebnog zrna počnju da gaje voće.

- Tužna su pšenična polja pomoravske žitnice na kojima se crni polegla, nepožnjevena pšenica. Na nekim parcelama kvalitet hlebnog zrna toliko je loš da će završiti kao stočna hrana po otkupnoj ceni od osam do 12 dinara. Zbog toga su mnogi poljoprivrednici rešili da pšenica ostane nepožnjevena - kaže Nikolić.

Ovogodišnji rekorder u prinosu pšenice Nenad Nikolić, iz sela Batinca, sa 10 hektara dobio je 72.000 kilograma. Rod je prodao po ceni od 17 dinara po kilogramu. Nepožnjeveno mu je, kaže, 17 hektara. Pošto ni prinos, ni kvalitet ni približno neće biti kao u slučaju požnjevene pšenice, najverovatnije će završiti kao stočna hrana.

Zbog loših meteoroloških uslova, koji utiču na prinose i kvalitet roda, mnogi ratari i stočari sve više se opredeljuju za voćarstvo i vinogradarstvo. Tako je poljoprivrednik Srđan Jovanović iz Batinca, nekadašnji rekorder u proizvodnji mleka, ove godine na tri hektara zasadio stabla jabuke.

- Više od 30 hektara oranica u našoj opštini sada je pod višnjom sorte šumadinka, desetak hektara je pod kupinom loh nes, a sve je više hektara pod kruškom viljamovkom i drugim vrstama voća. Stotinak hektara zauzimaju novi voćnjaci i vinogradi u opštini koja je ranije bila žitnica Pomoravlja - ocenjuje Nikolić.

Izvor: http://www.novosti.rs/vesti/srbija.73.html:739222-Zitnica-Pomoravlja-prerasta-u-vocnjake

Srpska pšenica mogla bi do kraja godine da nađe svoj put ka Egiptu i Kini, a u toku su pregovori za izvoz žita i u Indoneziju, kaže za Tanjug predsednik Udruženja "Žita Srbije" Vukosav Saković. Najveći kupci pšenice u svetu, Indonezija, Kina i Egipat, nisu do sada dozvoljavali uvoz našeg žita zbog neusklađenih fitosanitarnih procedura sa našom zemljom. Ministarstvo poljoprivrede je, kaže Saković, pre tri godine krenulo u pregovore za izvoz pšenice u te države, a kako kaže, razgovori su u završnoj fazi kada su u pitanju Egipat i Kina, dok su pregovori započeti sa Indonezijom. "U stalnim kontaktima smo sa Ministarstvom poljoprivrede, imamo obećanja da sve ide ubrzanim tokom, i da će ministarstvo učiniti sve da tokom ove godine dobijemo saglasnosti za izvoz na ta velika međunarodna tržišta", kaže Saković. Želja srpskih poljoprivrednika je da Srbija postane značajan i nezaobilazan izvoznik pšenice na međunarodnom tržištu, kao što je to uspela sa kukuruzom, kaže Saković. "Međutim, nema svrhe proizvoditi, ako nemamo kome da prodamo", napominje Saković i podseća da se u Srbiji svake godine proizvede oko milion tona žita. Trenutno, objašnjava, Srbija nema pristup tržištima Egipta, Kine i Indonezije, ali ne zato što je naša pšenica lošijeg kvaliteta od nekih drugih proizvođača već, kaže, zato što su zemlje Dalekog istoka učinile mnogo na zaštiti svojih potrošača i "zakomplikovali" proceduru ulaska pšenice na njihovo tržište. Kaže da je optimističan i da veruje da će pregovori oko usaglašavanja procedura za izvoz uroditi plodom te da će srpski proizvođači do kraja godine dobiti saglasnost i moći da se pojave u Kini i Egiptu, a nakon toga i u Indoneziji. Smatra da je, obzirom da je reč o izvozu, potrebno sniziti brojne naknade koje plaćaju proizvođaci i izvoznici u našoj zemlji kako bi srpsko žito bilo konkurentnije na svetskom tržištu. Kako bi se unapredila trgovina i izvoz pšenice, smatra, neophodno je sniziti i naknade za prevoz žita rečnim putem, odnosno, upotrebu obale, te predlaže da cena koju rečni prevoznici plaćaju državi treba da bude jedan dinar po toni žitarica, umesto sadašnjih osam dinara.

Izvor: Tanjug

Ratari koji još nisu skinuli ovogodišnji rod pšenice jedva su dočekali sunce da je požanju. Duž puta od Žablja ka Novom Sadu pšenica je već ovršena, ali ima još dosta atara u kojima taj najvažniji posao u poljoprivredi nije ni počeo.Oni koji su skinuli rod, smestili su ga u mlinove, čekajući cenu koja u iščekivanju da se vršidba zahukta treba da bude formirana. Za sada nijedan mlin nije počeo da otkupljuje žito niti plaća rod spram kvaliteta zrna, to jest po klasama.

Direktor udruženja „Žita Srbije” Vukosav Saković kaže da će zrno pšenice dobrog kvaliteta biti sigurno plaćeno i da paori čiji je rod kvalitetan ne treba da strepe da neće dobiti više novca za kilogram roda. Tokom vikenda, kaže, pšenicom se trgovalo po 16 i 16,5 dinara, bez PDV-a, uzimajući u obzir baš kvalitet hlebnog zrna, dok mlinari primaju žito po akontnoj ceni po 15 do 16 dinara.

– Nećemo se vraćati na staru priču da li su mlinovi spremni za brze analize, odnosno da li su opremljeni apratima za brzo merenje vrednosti roda – rekao je Saković. – Kao i u svetu, i ovde će biti u primeni trgovanje spram kvaliteta roda. Ovogodišnja žetva je specifična u odnosu na ranije zbog lokalnih pljuskova pa je dug period od trenutka kada su kombajni ušli u njive do sada. 

On je dodao da je, računajući nedelju i ponedeljak, u Srbiji ovršeno 40 odsto ovogodišnjeg roda pšenice, a da je u Vojvodine žetva stigla na polovinu.

Po rečima direktora „Žitoprometa” Predraga Đurovića, žetva je na severu Bačke krenula punom parom pa je tokom samo jednog popodneva primljeno oko 30.000 tona novog roda.

Predsednik Asocijacije poljoprivrednika Vojvodine Miroslav Kiš kaže da je ovogodišnji rod dobar.

– Prisustvo proteina i glutena zadovoljava pekarske standarde, dok je hektolitarske mase malo manja, ali ne u toj meri da utiče na cenu – kazao je Kiš, navodeći da bi kilogram novog roda trebalo da košta 20 dinara, s PDV-om, ali da paori očekuju da će biti između 17 i 18 dinara.

– Merimo kvalitet zrna samo na vlagu, hektolitar i primesu, dok prusustvo glutena i proteina radimo za svoje potrebe – kazao je Đurović. –Hektolitarska masa je nepunih 75 i ne skidamo odbitak do 74, ali novo žito kod kojeg je hektolitarska masa ispod 72 ne primamo.

Dodao je da je vlažnost zrna pristojna, oko 13, a primesa – čistoća 2,5 . „Žitopromet”,što nudi ratarima akontnu cenu od 16 dinara, s PDV-om.

Sudeći po rečima ostalih mlinara, ovogodišnji kvalitet roda će se razlikovati po regionima. U Sremu (okolina Rume) hektolitarska masa bila je samo 64, a vlažnost zrna se kretala između 18 i 19, premda se pšenica smatra suvom kada je vlaga 13.

Izvor: https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/psenica-se-ni-ove-godine-ne-otkupluje-po-kvalitetu-03-07-2018

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Март 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31