BEOGRAD: Jesenje setve - uljana repica i pšenica dobro napreduju, ali bi im dobrodošao "dobar" sneg koji bi ih pokrio i dodatno pomogao da sačuvaju vlagu za prolećni razvoj, izjavio je danas Tanjugu direktor Udruženja "Žita Srbije" Vukosav Saković.
setva. Interesantno je, kaže on, da je posejano skoro duplo više semena uljane repice u odnosu na prethodnu godinu, a slično je bilo i sa pšenicom. Prema njegovim rečima, velike suše su ugrozile druge poljoprivredne kulture i otvorile prostor da pšenicom bude zasađeno 675.000 hektara, što je, kako kaže, rekord koji u Srbiji nije zabeležen od ranih 90-ih godina.

"Za poljoprivredne proizvođače 2017. godina je bila najteža, budući da je bila ne samo sušna, već i izuzetno topla godina u kojoj su sve prolećne kulture značajno podbacile", rekao je Saković. Kako je dodao, taj "podbačaj" nije bio toliko strašan za jesenje poljoprivredne kulture, navodeći uljanu repicu i pšenicu.

"Viškovi za izvoz pšenice procenjeni su na oko 1,1 milion tona u odnosu na 1,2 miliona tona koliko je izveženo ranije. To nije neki značajniji podbačaj, oko 8-9 odsto. Kada je u pitanju uljana repica, kulutra koja je sve više zastupljena kod nas, tu stvari stoje najbolje, budući da je ukupan rod bio skoro 100 odsto veći nego prethodne godine", objašnjava Saković. Govoreći o ječmu, on je rekao da će izvoz te poljoprivredne kulutra biti nešto veći nego prethodne godine.

Kada je reč o prolećnim kulturama, najviše su podbacili soja i kukuruz, a nešto manje suncokret, naveo je Savković, i precizirao da je kod suncokreta taj podbačaj oko 10 odsto. Ozbiljne probleme imali su proizvođači soje, i to ne samo zbog suše, već i zbog napada grinje, usled čega su mnoge parcele, kaže on, ostale bez roda. "Prošla godina je bila teška godina za soju, prinosi su podbacili za čak 50 odsto", podvukao je Saković.

Navodeći da proizvedena količina soje podmiruje domaće potrebe, on je rekao da je i pored toga bilo porebe za značajnim uvozom soje, te da je od septembra do danas uvezeno oko 150.000 tona. "Na proleće ćemo verovatno imati viškove i moraćemo da izvozimo soju, a da li će cena na međunarodnom tržištu biti veća ili manja to u ovom trenutku niko ne zna, možda ćemo imati sreće pa oni koji su uvezli soju prođu i bolje", ocenjuje Saković.

Srbija je najpoznatiji izvoznik kukuruza, kaže Savković, budući da je to osnovna poljoprivredna kultura koja se u našoj zemlji seje na najvećim površinama, najviše rodi, izvozi, pa čak i najviše troši i prerađuje. "Prošle godine smo izvezli oko 2,5 miliona tona, a imali smo rod oko 8 miliona tona. Ove godine imamo rod četiri miliona tona, a izvozni viškovi za kukuruz su oko 800.000 tona", rekao je Saković.

On je napomenuo da je 2017. godina bila pozitivna za proizvođače poljoprivrednih kulutra, ali i obrazložio da se te kulture ne mogu posmatrati kalendarski, već "od žetve do žetve". "Ako posmatramo tako, sigurno je da će svi koji se nalaze u tom lancu imati gubitke, počevši od proizvođača, preko onih koji skladište i transportuju robu, do onih koji njom trguju na svetskom tržištu. Ti gubici su između 600 miliona i milijardu evra za onaj deo robe koji će biti manje izvezen i u zavisnosti od toga da li ćemo uključiti baš sve učesnike u tom lancu", zaključuje Saković.

Izvor: Tanjug

Sektor poljoprivrede, kao najviši organizacioni nivo u Privrednoj komori Srbije, postoji već godinu dana. Ideja nam je bila da se bavimo svim onim poslovima koji bi bili u nadležnosti jedne poljoprivredne komore, a PKS je i po znanju i organizacionoj strukturi dovoljno kompetentna da se time bavi, kaže Veljko Jovanović, sekretar udruženja za poljoprivredu Privredne komore Srbije.

- Ideja je da osim firmi koje se bave ovom delatnošću, našim radom obuhvatimo i individualna poljoprivredna gazdinstva - objašnjava Jovanović. - Ta gazdinstva su u lancu stvaranja vrednosti u poljoprivredi jednako važna kao i firme. S tim što mi primarne proizvođače uklapamo u lanac vrednosti realnih potreba onih koji su već prisutni na tržištu. Praktično, približavamo tržište i tržišna pravila onima koji su na dnu tog lanca. Cilj je da mali proizvođači budu na tržištu zastupljeni preko velikih. I da mali proizvođači znaju koje standarde tačno moraju da ispune da bi to bilo moguće.

Jovanović ističe da je plan za naredni period da se razvije što više usluga namenjenih razvoju standarda kod poljoprivrednih proizvođača.

- I da se sektor poljoprivrede u PKS prepozna kao nešto što će firmama moći da pomogne i na konkretan način, pored onoga što je osnovna delatnost sektora - a to je posredovanje ka Vladi i ka ministarstvima, što već radimo - zaključuje Jovanović.

Pšenice će biti dovoljno i za domaće potrebe i za izvoz. Ostvarena proizvodnja, prema stanju useva ustanovljenom 1. septembra ove godine, bila je 2,3 miliona tona pšenice na površini od 557.702 hektara. Od te količine, izvozu će biti namenjeno oko 1,1 milion tona, ali se zbog manje proizvodnje kukuruza očekuje veća potrošnja pšenice i u stočnoj ishrani.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, dok je ovogodišnja proizvodnja pšenice za 21 odsto manja u odnosu na lanjsku, kod kukuruza je prinos ove godine u odnosu na prošlu godinu gotovo prepolovljen.

 

POVRŠINE ZASEJANE RATARSKIM USEVIMA U 2017. GODINI 

Prema prethodnim rezultatima Republičkog zavoda za statistiku od 1. septembra 2017. godine, osnovnim ratarskim jarim usevima na području Srbije u ovoj godini zasejano je oko 1,4 miliona hektara. 

U odnosu na prošlu godinu, prema prethodnim podacima RZS o prolećnoj setvi u 2017. godini, kukuruz je zasejan na približno istim površinama kao i 2016, dok su šećerna repa, suncokret i soja zasejani na za 10 odsto većim površinama. 

- Povoljni vremenski uslovi bili su odgovarajući za setvu ozimih useva - ističu u PKS. - Optimalni rok za setvu ozime pšenice je od 10. do 25. oktobra, a prema podacima s terena, ovogodišnja setva biće jedna od najboljih u poslednjih deset godina. Za dobru setvu proizvođači su imali tri razloga: ovogodišnju sušu, koja je znatno smanjila prinose prolećnih kultura, zatim to što setva pšenice zahteva najmanje finansijskih sredstava i dobru cenu pšenice u vreme setve. 

Pšenica je posejana na 90 odsto planiranih površina. Setvene površine za ovu godinu veće su u odnosu na prethodnu, a ovogodišnja suša podstakla je ratare da se više opredele za setvu ozimih kultura.

 

Sa žetvenih površina od 1.007.429 hektara očekivana proizvodnja kukuruza je 4.022.000 tona, što je za 45,5 odsto manje u odnosu na ostvarenu proizvodnju u 2016. godini i za 50 odsto manje u odnosu na desetogodišnji prosek, od 2007. do 2016. godine - ukazuju u Privrednoj komori Srbije.

Kod pšenice je ovaj pad proizvodnje u odnosu na desetogodišnji prosek svega 10 odsto.

Kada je reč o suncokretu, njegov prinos po hektaru iznosi 2,4 tone. Reč je o ukupno 540.590 tona na 221.735 hektara. I ova ratarska kultura beleži godišnji pad proizvodnje, od 13 odsto. Međutim, kada se pogleda desetogodišnji prosek, primećuje se da je povećana i proizvodnja suncokreta, za 18,9 odsto, ali i proizvodnja soje, za 8,3 odsto.

Očekivana proizvodnja kasnih useva, posmatrano u odnosu na 2016. godinu, beleži pad proizvodnje i kod šećerne repe - 6,3 odsto, suncokreta - 13 odsto, i soje - 20 procenata - ukazuju u Privrednoj komori Srbije, uz napomenu da će konačni podaci o proizvodnji kasnih useva u 2017. godini biti objavljeni tek u martu 2018. godine.

Izvor: www.novosti.rs

 

Procena raspoloživosti azota pre N – prihrane najtačnije se obavlja uz pomoć N – min metode kojom se neposredno pre kretanja vegetacije utvrdi raspoloživa količina u zoni do koje je dospeo koren.

Saveti za N – priharnu ozime pšenice

Prihrama fosforom i kalijumom se ne preporučuje zbog njihovog neznatnog premeštanja u dubinu, pa koren ostaje na površini, što smanjuje otpornost na poleganje i sposobnost korišćenja vode iz dubljih slojeva.

Ureu ne treba primenjivati u prvoj N – prihrani (najbolje ni u drugoj) zbog zakišeljavanja zemljišta. Potrebnu koncentraciju raspoloživog azota zimi u zemljištu treba postići primenom nitratnih đubriva.

Suvišna količina azota snažno utiče na porast nadzemnog dela, a vrlo malo korena, pa se proširuje odnos korena prema izdanku i biljke su plitko ukorenjene. U hladnim, posebno glinovitim, humoznim i slabo aeriranim zemljištima, nitrati umanjuju štetne redukcijske procese, što je važno za aktivnost mikroorganizama i snabdevanje biljaka azotom i drugim elementima.

Opširnije u Agrobiznis magazinu za mesec januar. 

 

Gaje zaboravljena žita za celu Srbiju 

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/ratarstvo-i-povrtarstvo/item/3466-gaje-zaboravljena-zita-za-celu-srbiju

 

Za postizanje visokih i stabilnih prinosa pšenice sa  odgovarajućim kvalitetom zrna neophodno je primeniti  i sve agrotehničke mere koje će omogućiti  ispoljavanje  genetskog potencijala sorata.

Izbor sorte

Za proizvodnju najveću vrednost predstavljju one sorte koje su sposobne da daju u datim uslovima visoke i stabilne prinose. Zbog toga je od izuzetne važnosti pravilna rejonizacija sorata za određene agroekološke uslove. Da bi se u potpunosti iskoristile vrednosti sorte (prinos i kvalitet) neophodno je na svim etapama selekcije i semenarstva održavati  genetsku čistoću i neprekidno povećavati sortna i biološka svojstva semena.

Plodored

Ozima pšenica ima veće zahteve prema predusevima nego druge ozime kulture.Ona može dati visok prinos samo, ako se do ulaska u zimu kod nje dobro razvije korenov sistem i vegetativna masa.Predusevi za pšenicu treba ranije da napuštaju zemljište kako bi kako bi ostavili dovoljno vremena za pripremu zemljišta. Zbog pojave štetočina i bolesti pšenicu na isto zemljište vraćati nakon tri godine. Najbolji predusevi za pšenicu  su jednogodišnje leguminoze (soja,grašak,pasulj), šećerna repa može biti dobar predusev ako ranije napusti zemljište u suprotnom nije dobar predusev . Kukuruz je najzastupljeniji predusev,on je solidan predusev za pšenicu  ali takođe mora ranije da napusti zemljište.

Obrada zemljišta

Osnovna obrada za pšenicu mora da stvori uslove za konzervaciju vlage kako bi usev brzo i ujednačeno nikao. U pogledu broja operacija ona zavisi od preduseva ,količine posležetvenih ostataka,tipa zemljišta.Najčešće se ona obavlja teškim tanjiračama mada postoje i kombinovana oruđa koja istovremeno obavljaju i finalnu pripremu za setvu. Predsetvenom pripremom neophodno je stvoriti sitan rastresit površinski sloj koji omogućava kvalitetnu setvu.

Đubrenje za pšenicu

Predstava o potencijalnoj mogućnosti zemljišta za setvu pšenice dobija se na osnovu hemijske analize zemljišta. Zatim treba uzeti u obzim i đubrenje pred predusev, potencijal zemljišta. Na različitim tipovima zemljišta i u različitim ekološkim uslovima uvek se ističe azot kao nosilac visokih prinosa pšenice.Stoga je odnos između NPK hraniva veoma važan.U sadašnjim uslovima proizvodnje količina  makroelemenata kreće se u ovim granicama: 50-150 kg/ha azota, 50-120 kg/ha fosfora i 40-100kg/ha kalijuma, sa sledećim odnosom NPK hraniva 1 : 0,6-1 : 0,3-0,6 odnosno 1 : 1-1,2 :0,5-0,8. U pogledu unošenja celokupna količina fosfora i kalijuma se unosi  pod osnovnu obradau i oko ½  -2/3 azotnih  pod osnovnu obradu.Ostatak azota unosi se u prihranjivanju u prolećnom periodu, najbolje na osnovu N-min metode.KWS sorte Sirtaki ,Feria i Quality imaju izuzetnu otpornost na poleganje stoga podnose pojačano đubrenje azotnim hranivima.

Setva pšenice

Optimalan rok setve u našim agroekološkim uslovima je od 10 – 25. Oktobra. Setva pre ovog roka može da dovede da pšenica preraste i na taj način joj se smanjuje otpornost na prezimljavanje. Svako kašnjenje u vremenu setve može dovesti do smanjenja prinosa a takođe i kvalioteta pšenice. Dubina setve zavisi od tipa zemljišta i od vremena setve.Ona se kreće od 3 – 6 cm.  Količina semena mora biti takva da obezbedi optimalan broj klasova po jedinici površine. Za sorte koje imaju izražen koeficijent bokorenja kao što su Sirtaki, Feria i Quality setvena norma iznosi za optimalan rok setve od 350-450 klijavih zrna po m2, što odgovara količini semena od 180-220 kg/ha. Sa kasnijom setvom normu semena povećavati za 10% na svakih 10 dana kašnjenja.

Mere nege u toku vegetacionog perioda

Ukoliko postoji navodnjavanje, pšenica izuzetno povoljno reaguje na ovu meru. Kritični periodi su nakon setve, početak vlatanja i nalivanje zrna. Od ostalih mera izuzetno je važno tretiranje od korova,bolesti i štetočina. Pšenica izuzetno povoljno reaguje na zaštitu useva od bolesti. Protiv bolesti u poslednje vreme Fusarium zrna nanosi velike štete. Od ovog patogena izuzetne rezultate pokazalo je tretiranje u fazi cvetanja i mlečne zrelosti.

Izvor: https://www.kws.de 

Setvom pšenice na Krstovdan zvanično je počela nova poslovna godina. O jesenjoj setvi i drugim aktuelnostima u PKB-u, razgovaramo sa Ratkom Tomićem, direktorom za proizvodnju.

* Kalendarski doba je godine kada se na poljima paralelno odvijaju  radovi  na setvi i žetvi. Da li smo spremni za početak nove poslovne godine?

- Iza nas je jedna teška godina. Pored suše koja nam je prepolovila rod mnogih ratarskih kultura, u stočarstvu dovela do smanjenja proizvodnje mleka, reprodukcije i drugih proizvodnih parametara, suočeni smo i ove godine sa manje novca u kasi na ime premija za mleko. Uprkos svemu tome na vreme smo obezbedili   repromaterijal neophodan za  setvu, semena, đubrivo, energente. Na sreću, cena setve  biće na nivou prošlogodišnje. Nije došlo do velikih pomeranja cena semena, đubriva, zaštitnih sredstava i energenata. Gorivo je i dalje skupo. Nekada su postojali pariteti  između cene mleka i goriva. Sada je litar goriva jednak ceni od tri i po litara mleka.

Prema setvenom planu za novu poslovnu godinu  jesenjim kulturama  zasejaćemo  oko 7.000 hektara zemljišta. Tradicionalno najveće površine, oko 3.200 hektara, biće zasejane pšenicom, zatim 1.500 hektara ječmom. U toku je setva raži na oko 400 hektara. To je ujedno i prvi usev koji ćemo na proleće skidati i spremati senažu.  Ovih dana završili smo setvu uljane repice. U toku su dogovori sa poslovnim partnerima oko zasnivanja proizvodnje povrća na otvorenom. Planiramo da na otvorenom povećamo površine pod graškom, boranijom i kukuruzom šećercom.

* Znamo da je godina bila sa malo padavina, kakve su štete od suše ?

- Suša je uzela danak na svim kulturama, kukuruzu, soji, suncokretu, šećernoj repi. Naša je procena da je šteta od suše u biljnoj proizvodnji oko pet miliona evra, i to na bazi poređenja sa našim petogodišnjim prosekom od 2012. godine.

Prema procenama, prepolovljen je rod kukuruza i soje. Najveći gubitak biće na kukuruzu, kako semenskom, tako i merkantilnom. Zbog visokih temperatura nije došlo do oplodnje i prinos je manji. Velika ulaganja  imali smo posebno na semenskom kukuruzu. Pored redovne agrotehnike tu imamo i troškove na angažovanju  sezonske radne snage i troškove navodnjavanja. Samo za električnu energiju koja pokreće crpne stanice račun je bio 17 miliona dinara. Umesto sa planiranih oko 3.000 hektara da uberemo  merkantilnog kukuruza, deo smo skinuli  za silažu.

Berbe soje i kukuruza su još uvek u toku, dok smo suncokret požnjeli prošle nedelje. Suncokret je najbolje podneo sušu. Posao godine,  spremanje silaže, završili smo tokom avgusta. Spremili smo dovoljne količine kvalitetne silaže za potrebe stočnog stada, uprkos vremenskim uslovima.

Vađenje šećerne repe počeli smo na parcelama na kojima je repa najslabija, sa peskovitih terena i gde je ostala bez lisne mase. Prosečan prinos do sada je 29 tona plative repe. Repu smo posejali na 1.200 hektara. Nadamo se boljim prinosima na imanjima gde je repa u boljoj kondiciji.

Pored svega zadovoljni smo prinosima žitarica: pšenice, ječama, raži, ovsa, bez obzira na vremenske prilike koje su  proizvodnju pratile od setve do žetve, kasnije setve, kasno nicanje, suva i hladna zima i kišovito proleće. Sa 3.204 hektara u silose smo smestili 22.161 tona pšenice. Prosečni prinos pšenice je 6,9 tona po hektaru, a imali smo i njive sa prinosima većim od devet tona po hektaru. Prema ostvarenim prinosima u Srbiji smo na nivou sa najvećim proizvođačima.

Pripremili smo dovoljno svih vrsta kabastih hraniva, sena, senaže, silaže. Naši tehnolozi pripremaju recepture obroka za sve kategorije stoke na osnovu bilansa hraniva kojih imamo u dovoljnim količinama.

* Kanalska mreža i reka Dunav preduslovi su za unapređenje sistema za navodnjavanje. Da li ste planirali povećanje površina koje navodnjavate?

- Stalnost i količina vode neophodni su za dalji razvoj biljne proizvodnje. Na području Pančevačkog rita funkcioniše samo jedna crpna stanica, Kišvara. Ona je radila punim kapacitetom letos, ali te količine vode nisu dovoljne. Rešenje problema navodnjavanja je da se na lokaciji imanja Dunavac izgradi još jedna crpna stanica. Ideja o njenoj izgradnji postoji odavno, ali za njenu realizaciju je neophodan novac. Time bismo povećali površine pod navodnjavanjem i osigurali rod u sušnim godinama.

* Kako teku pripreme zemljišta, rasturanje stajnjaka?

- Na površinama gde sejemo žitarice, obavljamo redukovanu obradu zemljišta. Ove godine smo planirali da izvezemo što više stajnjaka na njive. Dokle god nam vremenske prilike bude dozvoljavale izvlačićemo stajnjak. Plan nam je da na oko 1.000 hektara rasturimo  90 tona po hektaru. Razbacujemo i zaoravamo stajnjak i na parcelama koje navodnjavamo i gde ćemo sejati semenske kulture. Cilj nam je da smanjimo nabavku kompleksnih đubriva.

* Mehanizacija je važna za dobre prinose. Da li smo obnovili vozni park?

- Ove godine smo remontovali postojeću mehanizaciju. Kupili smo jednu tanjiraču za osnovnu obradu, mašinu za izđubravanje na “Partizanskom prelazu” i samoutovarnu mašinu za stajnjak (ult). Planiramo da sledeće godine obnovimo zelenu liniju za spremanje sena i senaže, kosačice i silažni kombajn. Bilo bi dobro da kupimo određen broj teških traktora od preko 400 konjskih snaga, sa pratećim  priključcima za osnovnu obradu zemljišta.

* Da li je planirano povećanje plasteničke proizvodnje?

- Povećanjem površina pod plastenicima imali bismo bolju startnu poziciju na tržištu. Da bismo mogli da napravimo ugovore sa marketima moramo da imamo određene količine povrća. Nedostaje nam skladišni prostor i  hladnjača kako bismo robu držali duže. Moramo se ponašati berzanski a sa količinama koje imamo nismo konkurentni na tržištu.

 

Vesna Gajić, PKB Korporacija a.d. Beograd

Svečanom otvaranju fabrike nudli, kompanije CG CORP GLOBAL iz Nepala, prisustvovao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je ovom prilikom izjavio da je ovo peta fabrika u Rumi, koja je u poslednje četiri godine otvorena. 

Kako je za Agrobiznis magazin istakao predsednik, zadovoljan je kvalitetom hrane koja se može naći na policama marketa u našoj zemlji. Dodaje i to, da novootvorena fabrika nudli, koristi pretežno sirovine iz naše zemlje, preko 90%, počevši od soje, kukuruza i pšenice, uglavnom sa teritorije opštine Ruma, ali i ostalih opština u Sremu i Mačvi. 

 

Nudle iz Srbije ulaze na tržište Evrope

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/tehnologija-prerade/item/3124-nudle-iz-srbije-ulaze-na-trziste-evrope

                    

                    detalj sa otvaranje fabrike nudli

 

Izrazito niski prinosi svih poljoprivrednih kultura na domaćim njivama, uz generalno lagodnu situaciju po pitanju ponude i potražnje u svetu, predstavljaju veoma lošu situaciju za sve učesnike na domaćem tržištu.

Jednostavno, niski prinosi zahtevaju višu cenu kako bi se pokrili troškovi, a limitirajući faktor su cene u okruženju, odnosno na svetskim berzama. Na osnovu toga, cena koju mogu da ponude izvoznici je niska iz ugla proizvođača, dok je istovremeno domaća potrošnja nedovoljna. Usled nezavidne situacije celokupan domaći agro sektor i svi koji imaju veze sa njim ispred sebe imaju jednu tešku ekonomsku godinu.

Ukupno je tokom ove nedelje prometovano 1.047 tona robe (-44,89% n/n), dok je finansijska vrednost prometa iznosila 32.275.650,00 dinara (-30,66% n/n).

Nakon nedelju dana odsustva kukuruza iz berznaskog prometa, usled razlike u cenama koje su prodavci tražili i onih koje su kupci bili spremni da plate, krajem nedelje je registrovana cena od 15,90 din (17,49 din/kg sa PDV-om). Cena kukuruza ima silazni trend i niža je za 3,59%. .

Pšenica je prometovana po cenama koje su se kretale u rasponu od 17,80 do 18,30 dinara bez PDV-a. Nedeljni ponder je viši za 1,20% u odnosu na prethodnu nedelju i iznosio je 17,82 din/kg bez PDV-a (19,61 din/kg sa PDV-om).

Zrno soje novog roda standardnog kvaliteta je prometovano po cenama od 48,50 do 49,30 din. Ponder iznosi 48,76 (53,64 din/kg sa PDV-om), što je za 0,13% niža cena od prošlonedeljne. Soja sa primesama do 3-4% je trgovana u rasponu od 49,00 do 50,00 dinara za kilogram.

Pored pšenice i soje prometovana je i raž, čija se cena nije menjala i kilogram je koštao 17,00 din (18,70 din/kg sa PDV-om).

Pad cena soje je uticao na pad vrednosti berzanskog indeksa, čija je vrednsot za 0,97 poena niža u odnosu na prethodnu i na dan 07.09.2017. nalazi se na nivou od 209,02 indeksna poena.

Izvor: GdeInvestirati/Produktna berza

Sumirajući rezultate ovogodišnje žetve PKB-ovi ratari su zadovoljni prinosom pšenice od 6,92 tona po hektaru. Sa 3.204 hektara u silose je smešteno 22,161 tona zrna pšenice. Prinos za ponos od 8,82 tone, sa 411 hektara i ove godine ostvarili su ratari  na imanju “Lepušnica”. Prosečnan rod hlebnog žita u Srbiji kreće se od 4,3 do pet tona po hektaru. Odlični prinosi u PKB – u postignuti su primenom kompletne agrotehnike, novijeg sortimenta i povoljnih vremenskih prilika koje su pogodovale rastu te kulture.

Žetva je protekla bez većih kvarova kombajna i bez većih zastoja.  

Prinos tritikalea od 6,12 tone po hektaru kreće se u okvirima petogodišnje proseka PKB-a, ječma 5,62 tone po hektaru, što je za nekih 3,5 odsto manje od petogodišnjeg proseka (5, 82 tone). Prinos raži od 5,85 tona je takodje manji za  isti procenat od petogodišnjeg proseka (6,06). Posle žetve ratari vredno prikupljaju slamu za potrebe stočarske proizvodnje. U toku je baliranje pšenične slame i slame koja je preostala posle žetve tritikalea i raži.

-Najaviše posla u žetvi i baliranju slame bilo je za radnike “Brazde”, koji su udarna snaga PKB-a, kad je mehanizacija u pitanju. I pošto se radovi u poljoprivredi ili preklapaju ili nadovezuju, posle odnošenja slame, u toku je rasturanje i zaoravanje stajnjaka. Do 21. jula rasturen je na  213 hektara, taj posao prati zaoravanje, tanjiranje. U toku su pripreme za setvu jesenjih kultura, prvenstveno lucerke i uljane repice – kaže Božidar Marković, glavni inženjer za melioraciju zemljišta u PKB-u.

 

DVA MESECA SUŠE NA SEVERU

Na njivama PKB-a završen je treći otkos lucerke i pri kraju je baliranje sena, koje se odnosi s njiva. Suša je već počela da uzima svoj danak. Posečan prinos sena u trećem otkosu je 1,4 tone, što je manje nego prošle godine. U toku je košenje  četvrtog otkosa lucerke na Kovilovu, a do 21. jula je skinuto stotinak hektara.

Borba jarih useva sa žegom nastavlja se i krajem jula. Okopavine bolje izgledaju na južnim gazdinstvima. Kukuruz je u fazi mlečne zrelosti i biljke su manjeg habitusa, tako da će ratari ove godine ranije pripremati silažu, a prinos će biti manji nego prošle godine. Deficit vlage koji traje još od zime nastavljen je tokom proleca i leta. U zimskom periodu, od novembra do februara palo je 50 litara kiše, što je samo jedna trećina ili jedna četvrtina padavina od proseka. Zimske rezerve vlage su na minimumu. Žega je izraženija na severnim imanjima (“Prelaz”, “Pionir”, “Dunavac” i “Čenta”) gde će biti umanjenijii prinosi, zbog peskovitog zemljišta koje brzo izgubi vlagu kad je temperatura visoka. Na južnim imanjima (“Padinska”, “Kovilovo”, “Lepušnica” i “Mladost”), gde je ritska crnica teža za obradu, bilo je više padavina pa je bolje stanje useva. Ali i na severnim imanjima  obilnija kiša nije pala dva meseca.

 

NAVODNJAVANJE PUNIM INTEZITETOM

-Intezivno navodnjavanje useva u PKB-u traje od maja. Koristi se sva raspoloživa oprema, koja obuhvata oko 15 odsto obradivih površina. Manje padavine i visoke temperature odraziće se na prinose ratarskih kultura. Mašine za zalivanje rade punim kapacitetom, kako bi se, kolko tolko, izborili sa sušom. Najviše navodnjavamo semenski kukuruz, pošto se završio proces oplodnje i trenutno je u toku nalivanje zrna, zatim deo šećerne repe, soje i useve iz druge setve. Imali smo malo zastoja u snabdevanju vodom, kvarova mašina koje nas prate, iskakanja jedne crpne pume na Kišvari što je dovelo do pada vode u kanalskoj mreži. To je samo jedan u nizu problema koji prati posao na terenu – kaže Marković.

Zaštitari tretiraju semenski suncokret, prate bolesti semenskih useva i suzbijaju grinje u soji. Očekuje se redovan tretman protiv cerokospore na šećernoj repi, time se  sezona zaštite bilja polako privodi kraju.

U avgustu ratare očekuje pripremanje silaže, a u toku je servisiranje prikolica i kombajna. Čeka ih posao velikog obima, možda veći nego žetva pšenice.

Izvor: „POLJOINDUSTRIJA“

 

Sušenje zrna se primenjuje u cilju smanjenja vlage, koji obezbeđuje uspešno duže čuvanje pšenice. Sigurno održavanje punog kvaliteta zrna u pogledu klijavosti, pecivosti i hranljive vrednosti, može se skladištiti na duži vremenski period pri vlažnosti zrna od 14%. Ukoliko je vlažnost veća od preporučene, dodatno sušenje zrna može se obaviti hladnim i toplim vazduhom. Sušenje hladnim vazduhom se obavlja pomoću ventilatora, dok sušenje toplim vazduhom omogućuje sušenje zrna u vremenskom periodu od nekoliko časova. U toku čuvanja pšenice u skladištu, treba obratiti pažnju da se zrno nije ovlažilo ili zagrejalo, pojavio miris plesni ili eventualno štetočine. Ako se u toku čuvanja zapazi zagrevanje ili vlaženje zrna, neophodno je izvršiti provetravanje zrna mešanjem.

Više o pomenutoj temi možete pročitati u novom izdanju Agrobiznis magazina za mesec jul. 

Koja je najrentabilnija ishrana za ovce u letnjem periodu? Koju količinu vode treba obezbediti? Pročitajte na linku ispod:

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/stocarstvo/ovcarstvo/item/2734-saveti-za-ishranu-ovaca-u-letnjem-periodu

Kako prepoznati toplotni stres kod mlečnih krava? 

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/stocarstvo/govedarstvo/item/2741-kako-prepoznati-toplotni-stres-kod-mlecnih-krava

 

Ako želimo da povećamo poljoprivrednu proizvodnju kako ratarsku, povrtarsku i krmnih useva, moramo da povećamo prosečan prinos po jedinici površine i to intenzivnijim korišćenjem oraničnih površina. Ovo intenzivnije korišćenje možemo dobiti setvom glavnog useva, tako i postrnog, da bi dobili dve žetve godišnje.

U zavisnosti od vremena napuštanja zemljišta glavnih ratarskih useva, zemljišnih i klimatskih uslova, međuusevi se mogu uzgajati za sledeće namene: postrni usevi za upotrebu u zelenom stanju za ishranu stoke ili za siliranje, postrni usevi za zrno, povrće kao postrni usev.

Na imanjima sa razvijenim stočarstvom, biljna vrsta najpogodnija za postrnu setvu jeste kukuruz, gde se koristi najviše kao zelena masa. Ona pretežno sadrži ugljene hidrate i čini energetski deo stočnog obroka, a sadržaj proteina je nizak (10-12%). Zbog toga ga treba uzgajati sa leguminozom (soja), i tada ga treba kositi kada je kukuruz u mlečnom stanje a soja u stanju punog formiranja mahuna. Gustina setve kukuruza u postrnoj setvi, treba da je veća za 15-20% od redovne setve.

Stvoreni su hibridi kukuruza sa kraćom vegetacijom, FAO grupe zrenja 100 i 200, tako da ako se ova kultura poseje oko 1. jula, ima uslova da obezbedi oko 3,5-5t/ha tehnološki zrelog zrna sa vlagom od 35-40%.

U postrnoj setvi za zrno osim kukuruza, pogodnim su se pokazali suncokret, soja, heljda, proso i sirak. Posle žetve ječma, uljane repice, pšenice i drugih ratarskih useva koji rano oslobađaju zemljište,  seje se, odnosno sadi se povrće kao što je boranija, krastavac (kornišon), kupus, kelj, salata, paprika, grašak, cvekla, paradajz i sl. Poželjno je za postrnu setvu navodnjavati postrne useve, a naročito povrtarske kulture.

 Značaj postrne setve:

  • Značajno povećanje proizvodnje, jeftine hrane po jedinici površine, naročito zelene mase za stočnu hranu i konzumnog povrća,
  • Produktivnije korišćenje obradivog zemljišta,
  • Intenzivnije korišćenje prirodnih resursa-zemljišta i vode,
  • Raznovrsna biljna proizvodnja.

 PSSS Mladenovac Violeta Veličković

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јануар 2018 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30 31