Nivo svetskih zaliha pšenice pokriva četvoromesečnu globalnu potrošnju ove žitarice. 

Prema podacima američkog Ministarstva poljoprivrede, rezerve žita u svetu trenutno iznose oko 252,26 miliona tona.

Kako navode stručnjaci Ministarstva poljoprivrede SAD, nivo svetskih zaliha pšenice je i dalje na izuzetno visokom nivou, a uobičajeno, skladištene rezerve su dovoljne da pokriju svetsku potrošnju u periodu od 2,5 do 3 meseca.

Proizvodnja pšenice u 2017. godini na svetskom nivou iznosiće oko 751,36 miliona tona, procene su američkog Ministarstva poljoprivrede. Prema iznetim podacima, ukupnom povećanju svetske proizvodnje u ovoj godini najviše je doprinela Australija, a zatim Rusija i SAD.

U odnosu na prethodnu ekonomsku 2015/2016. godinu, povećanje proizvodnje očekuje se u Rusiji, SAD, Kanadi, Indiji, Argentini, Kazahstanu i Australiji, a smanjenje proizvodnje žita očekuje se u Evropskoj uniji, Maroku, Turskoj i Kini.

Procenjena svetska potrošnja ove žitarice iznosiće oko 740,84 miliona tona u 2017. godini, kažu podaci američkog Ministarstva poljoprivrede.

Izvor: b92.net

Indeks cena hrane Organizacije za hranu i poljoprivredu UN (FAO) blago je porastao u februaru, sedmi mesec zaredom, čemu su doprinele više cene pšenice i kukuruza. FAO-v indeks cena korpe osnovnih prehrambenih proizvoda porastao je u februaru za 0,5 odsto sa revidiranog januarskog nivoa i za 17,2 procenta u odnosu na februar 2016, dostigavši prosečnu vrednost od 175,5 poena, najviši nivo u gotovo dve godine, objavljeno je na zvaničnoj internet stranici te svetske organizacije sa sedištem u Rimu.Indeks cena biljnih ulja je, nasuprot tome, pao za 4,1 odsto zbog usporavanja globalne tražnje za uvozom palminog ulja, i povećanih prognoza roda soje u Brazilu i Argentini, zemljama koje su dva velika izvoznika. Rast od 1,1 odsto je zabeležio i indeks cena mesa, podstaknut višim cenama govedine usled manje ponude iz Australije, gde rančeri obnavljaju stada. Cene mleka i mlečnih proizvoda su neznatno porasle, predvođene poskupljenjem maslaca i mleka u prahu.Šećer je u februaru poskupeo za 0,6 procenata, budući da je aktuelni manjak isporuka iz Brazila tek delimično ublažilo povećanje površina zasejanih šećernom repom u Evropskoj uniji. FAO je danas takođe dao prvu prognozu proizvodnje pšenice u 2017. godini, procenjujući da će ona dostići 744,5 miliona tona, što je za 1,8 posto manje nego u rekordnoj 2016. godini. Izvor: Srbija danas

Zbog ledenog talasa posejano je 12 odsto pšenice manje nego u prošloj poljoprivrednoj sezoni, rekao je ministar poljoprivrede Branislav Nedimović, gostujući u emisiji RTV "Sučeljavanje", čije su, između ostalog, teme bile posledice ledenog talasa po poljoprivredu i agrarna politika za ovu godinu. ... Ipak, procene ratara su da će između 20 i 30 odsto pšenice imati sigurno plod, a ostatak je upitan. "Sva pšenica koja je posejana negde posle 7. novembra nije nikla. Šta će se desiti, ne znamo, moramo da sačekamo. Stručnjaci su konstatovali da u slučaju da februar bude kao prošlogodišnji i da u nastavku sezone bude dosta kiše, onda će to da bude u redu", rekao je Sefkerinac.Politika za 2017. godinu predvidela je 4,7 odsto republičkog budžeta za poljoprivredu, a iz resornog ministarstva napominju da je najveći deo usmeren na investicije. "Ovaj budžet nije dovoljan za razvoj poljoprivrede u obimu koj ise očekuje posle izuzetno siromašnih budžetskih godina. Nije ministar kriv, već Skupština koja usvaja takav budžet", istakao je prof. dr Miladin Ševarlić, agroekonomista i narodni poslanik. Sa druge strane, pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, Vuk Radojević, napominje da je pokrajinski agrarni budžet od osam milijardi nikada veći. Ministar Nedimović je rekao da je situacija na Dunavu pod kontrolom i da reka teče bez ledostaja. Ipak, tokom ove godine, država će se pozabaviti remontom i nabavkom ledolomaca, rekao je on. Pored Nedimovića, u emisiji su gostovali prof. dr Miladin Ševarlić, agroekonomista i narodni poslanik, Vuk Radojević, pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, kao i Zoran Sefkerinac, ratar iz Banatog Novog Sela.

Izvor: RTV

Rusija je postala svetski lider u izvozu pšenice u 2016. godini, sa izvezenih više od 25 miliona tona hlebnog zrna, za oko 14% više nego 2015, pretekavši SAD, dugogodišnjeg najvećeg izvoznika ove žitarice. Izvor u Ministarstvu poljoprivrede rekao je za agenciju Tas, da je ukupan ruski izvoz žita 2016. porastao za 10,5% procenata, na 33,7 miliona tona. - Prema podacima Ministarstva poljoprivrede, u kalendarskoj 2016. godini Rusija je izvezla 33,7 miliona tona žitarica, od čega pšenice 25,1 milion tona, čime je potvrdila svoju lidersku poziciju na svetskom izvoznom tržištu pšenice - rekao je taj izvor. Iz ruskog Centra za izvoz rekli su za agenciju Sputnik da su SAD, dugogodišnji globalni lider u izvozu pšenice, prošle godine izvezle oko 24 miliona tona, Kanada i Australija po 20 miliona tona, a Francuska i Ukrajina po 18 miliona tona pšenice. Prema podacima ove instirucije zadužene za podršku izvozu, Egipat je bio najveći uvoznik ruskog žita sa kupljenih oko 5,7 miliona tona. Među drugim većim kupcima bili su Turska, Bangladeš, Nigerija, Azerbajdžan, Jemen, Sudan, Iran i Maroko, prenosi Tanjug.

Izvor: eKapija

U jesenjoj setvi 2016.godine na teritoriji koju pokriva PSSS Kraljevo zasejano je 5446 ha pod ozimom pšenicom, 421 ha ozimog ječma, 122 ha raži i 270 ha ovsa. Nepovoljni vremenski uslovi tokom oktobra i nezavršeni radovi berbe kukuruza uzrokovali su prekoračenje optimalnih rokova setve ozimih strnina a posebno pšenice. Setva pšenice je bila razvučena tokom novembra što je uslovilo da se sada biljke nalaze u različitim fazama razvoja - kod 13(razvijeno 3 lista pšenice) do koda 21(početak bokorenja - pšenica, ječam, tritikale) BBCH skale u zavisnosti od roka setve. Decembar 2016. godine na teritoriji Kraljeva je karakterisalo hladnije vreme od uobičajenog za ovaj mesec. Bilo je pojave slabih i umerenih, a pojedinih dana i jakih jutarnjih mrazeva na 2 m visine i u prizemnom sloju vazduha .Toplotni uslovi su uglavnom omogućavali da se ozime kulture iz optimalnih i tolerantnih rokova setve dobro razviju i pripreme za period zimskog mirovanja, tako da golomrazica i niske temperature vazduha pri tlu nisu naneli veće štete. Usevi posejani u drugom delu novembra su u dosta lošijem stanju i teže su podneli golomrazicu što je uzrokovalo neodgovarajući sklop biljaka - proređene useve. Najniže temperature u Kraljevu zabeležene su u decembru, sredinom i krajem meseca, do -14°S u prizemnom sloju vazduha. Početak druge sedmice januara obeležen je veoma hladnim vremenom praćenim susnežicom i snegom. U jutarnjim časovima zabeleženi su jaki mrazevi na dva metra visine i u prizemnom sloju vazduha. Izmerene temperature vazduha su bile izuzetno niske do -19,6 0S. Od početka januara na teritoriji Kraljeva zabeleženo je 10 ledenih dana. Na većini parcela ozimi usevi su od pojave jakih mrazeva bili zaštićeni snežnim pokrivačem dovoljne visine do 10cm i u zadovoljavajućem su stanju. Tokom proteklog sedmodnevnog perioda zabeležene su svakodnevne padavine, uglavnom susnežice i snega. Nenad Nešović

Pšenica koja je zasejana posle 10. novembra tek je nikla, ima tri lista i manje je otporna na niske temperature, što znači da ni rod ne može biti kao prošle godine, oko 4,8 tona po hektaru”, rekao je direktor sektora za poljoprivredu u Privrednoj komori Srbije Žarko Galetin. Stručnjaci ovih dana, prema njegovim rečima, razmatraju kakvu terapiju, odnosno kakvu kombinaciju đubriva upotrebiti kako bi se pšenica oporavila. Član Odbora za selo u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti Branislav Gulan istakao je da jesenas pšenicom nije posejano više od 450.000 hektara, a to je najmanje u poslednjih pola veka. “Biće dobro ako se obezbedi dovoljno žita za domaću potrošnju, zalihe i semenarstvo, a to je oko od 1,55 miliona tona zrna. Za izvoz će biti teško obezbediti značajnije količine”, rekao je Gulan. Prema rečima Srbislava Denčića iz novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo prinose pšenice će ove godine smanjiti i to što su značajne površine zasejane ne semenskom, već pšenicom sa tavana, a proizvođači u Vojvodini su koristili strane sorte koje su neotporne na zimske uslove, kakvi su ove zime. Denčić je dodao da uprkos svemu procenjuje da će ovogodišnji rod pšenice biti dovoljan za domaće potrebe, koje zajedno sa zalihama iznose oko 1,55 miliona tona zrna.On kaže da mraz i sneg ne mogu da ugroze rod pšenice, i dodaje da je pšenicom zasejano 100 hiljada hektara manje nego u prethodnoj sezoni. Ipak, veruje da ni to ne može izazvati skok cena, jer Srbija ima dovoljno zaliha iz prošle godine, i da hleb ne bi trebalo da poskupi. Izvor: Gde investirati

Pšenicom je u Srbiji prošle godine zasejano oko 500.000 hektara, što je oko 18% manje nego 2015. godine, od čega je čak polovina posejana van optimalnih rokova.
 
- Pšenica koja je zasejana posle 10. novembra tek je nikla, ima tri lista i manje je otporna na niske temperature, što znači da ni rod ne može biti kao prošle godine, oko 4,8 tona po hektaru - rekao je direktor sektora za poljoprivredu u Privrednoj komori Srbije Žarko Galetin.
 
Stručnjaci ovih dana, prema njegovim rečima, razmatraju kakvu terapiju, odnosno kakvu kombinaciju đubriva upotrebiti kako bi se pšenica oporavila.
 
Član Odbora za selo u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti Branislav Gulan istakao je da jesenas pšenicom nije posejano više od 450.000 hektara, a to je najmanje u poslednjih pola veka.
 
- Biće dobro ako se obezbedi dovoljno žita za domaću potrošnju, zalihe i semenarstvo, a to je oko od 1,55 miliona tona zrna. Za izvoz će biti teško obezbediti značajnije količine - rekao je Gulan.
 
Prema rečima Srbislava Denčića iz novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo prinose pšenice će ove godine smanjiti i to što su značajne površine zasejane ne semenskom, već pšenicom sa tavana, a proizvođači u Vojvodini su koristili strane sorte koje su neeotporne na zimske uslove kakvi su ove zime.
 
Denčić je dodao da, uprkos svemu, procenjuje da će ovogodišnji rod pšenice biti dovoljan za domaće potrebe, koje zajedno sa zalihama iznose oko 1,55 miliona tona zrna.
 
Proizvodnja pšenice u svetu u 2016. godini, prema podacima američkog Ministarstva poljoprivrede, iznosila je 751,26 miliona tona, što je za 6,54 miliona tona više nego prethodne godine.
 

Jedna od, ledenim talasom, najpogođnijih privrednih grana jeste poljoprivreda. Stručnjaci procenjuju da će prinosi pšenice biti manji od prošlogodišnjih, a hladnoća se negativno odražava i na mlečno govedarstvo. ... Za poljoprivrednu proizvodnju polarni dani ne nose predznak zimske idile. Ledeni talas ne samo da otežava život na selu, nego će po svoj prilici uzeti dananak na proizvodnim bilansima. "Ova ekstremna hladnoća najviše će štete naneti pšenici zasejanoj u novembru", kaže Dragan Kljajić, agronom iz sremskog sela Radinci.Sneg koji je pokrio atare predstavlja značajan termoizolator pa je pšenica zasejana u optimalnom agrotehničkom roku za sada u dobroj kondiciji. Ipak, stručnjaci procenjuju da prinosi hlebnog žita neće biti na nivou rekordnih prošlogodišnjih. Debeli minus ipak najteže podnosi stoka. Ekstremna hladnoća desetkovala je mlečnost krava za otprilike deset procenata, a stočari čine sve da životinjama olakšaju. Stočarka iz Tovariševa Zora Samardžić Feđver kaže da su na farmi nastojali da zatvore sve nepotrebne otvore i tako smanje cirkulaciju hladnog vazduha, a pojilice toplom vodom štite od smrzavanja. Ni povrtarima nije lako jer proizvodnja zelene salate u zaštićenom prostoru, ukoliko bi se plastenici sada dogrevali ne bi bila rentabilna, poručuje Ondrej Fekete, povrtar iz Gložana. Poljoprivrednici kažu da ovako hladan januar dugo nije zabeležen i priznaju da je mnogo lakše kada im je klima bolji saveznik u proizvodnji. Izvor: RTV

Sa ovogodišnjim izvozom pšenice i planiranim izvozom rekordnih 30 miliona tona za sledeću godinu, Rusija je zaobišla svoje glavne konkurente EU i SAD i postala najveći svetski izvoznik tog useva, piše biznis časopis "Ekspert".

Rusija konstantno pojačava svoj izvoz pšenice na globalnom tržištu kao deo napora vlasti da ožive poljoprivredu zemlje, dok državne i vodeće kompanije ulažu novac u tu privrednu granu usred sankcija koje su presekle uvoz hrane, piše "Ekspert".

Slaba rublja i loša žetva u Nemačkoj i Francuskoj takođe su bili faktori u rekordnom izvozu pšenice, uključujući i zemlje u koje Rusija do sada nije izvozila žito. Ulazak Rusije na nova tržišta je loša vest za tradicionalne izvoznike u Severnoj Americi, Evropi i Australiji, jer uvoznici sada mogu da kupuju po nižim cenama.

U protekla dva meseca Rusija je već prodala svoju pšenicu Meksiku, koji je ranije u potpunosti zavisio od uvoza iz SAD, a takođe je potpisala izvozne ugovore sa Alžirom i Marokom, koji tradicionalno kupuju žito iz Francuske. Spisak novih kupaca ruske pšenice uključuje Mali, Maltu i Burmu.

Prema informacijama državne kompanije "Grejn kvaliti servis", Rusija će izvoziti pšenicu i u Indoneziju, koja je do sada bila najveći kupac australijske pšenice, kao i u Egipat, Bangladeš i Mozambik, koji su tradicionalni klijenti. U međuvremenu, Ministarstvo poljoprivrede SAD je ponovo dalo svoju prognozu žetve i izvoza pšenice u Rusiji ove sezone.

radovi na zemljištu Foto: Profimedia
Prognoza za bruto prinos ruske pšenice porasla je na 72 miliona tona, što je sedam miliona tona više nego što je prognozirano u julu i 11 miliona tona više od prošlogodišnjeg nivoa. Izvoz ruske pšenice dostići će rekordnih 30 miliona tona, što će Rusiju staviti na vodeću poziciju u snabdevanju pšenicom na svetskom tržištu, ispred Evropske unije, koja izvozi samo 27 miliona tona žitarica.

Ministarstvo poljoprivrede SAD prognoziralo je da će izvoz pšenice za 2016/2017. godinu iznositi 25,5 miliona tona. U julu je Rusija izvezla oko 2,5 miliona tona pšenice, a za avgust se predviđa izvoz između 3 i 3,2 miliona tona. Prema prognozi BMI u narednih pet godina Rusija, Ukrajina i Kazahstan će se pojaviti kao glavni dobavljači pšenice za Bliski istok i Severnu Afriku.

Izvor:

http://www.srbijadanas.com/ 

Ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Srbije Rasim Ljajić danas će u Skoplju razgovarati sa makedonskim zvaničnicima o njihovoj odluci da se cene fitosanitarnih uverenja za uvoz pšenice u tu zemlju povećaju, čime je faktički zaustavljen izvoz pšenice iz Srbije u Makedoniju. Kako je re;eno Ljajićevog kabineta, on će razgovarati sa makedonskim ministrom za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu Mihailom Cvetkovim i zamenikom ministra ekonomije Hristijanom Delevim. Ljajić je ranije agenciji Beta kazao da je odlukom o poskupljenju fitosanitarnih uverenja za uvoz pšenice u Makedoniju, ta zemlja uvela vancarinske barijere prema Srbiji i najavio mogućnost uvođenja recipročnih mera. Prema njegovim rečima, ta odluka makedonskog Ministarstva poljoprivrede, prema kojoj su cene fitosanitarnih uverenja za uvoz pšenice u tu zemlju povećane za čak 833 odsto, nastavak je loše prakse Vlade Makedonije da svake godine u ovo vreme uvodi vancarinske barijere.Ljajić je tada najavio i da će se Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija obratiti Sekretarijatu CEFTA za zahtevom da se u što hitnijem roku zakaže specijalna sednica zajedničkog komiteta zemalja potpisnica sporazuma o slobodnoj trgovini, na kojoj će se naći i novi propisi Makedonije, ali i da paralelno s tim Srbija razmatra uvođenje recipročnih mera prema toj zemlji "jer se iz godine u godinu ponavlja isto". Makedonski mlinarske kompanije, kako su preneli lokalni mediji, zatražile su poništavanje odluke o povećanje nadoknade za fitosanitarnu analizu uvozne pšenice. Kompanije članice makedonske Grupacije mlinsko-pekarske industrije navode da je poskupljenjem koje važi od 2. avgusta, cena fitosanitarne analize pšenice povećana za 833 odsto, što je u suprotnosti sa pravilima CEFTA i STO. Fotosanitarna analiza pšenice (brašno nije obuhvaćeno) koja je koštala ukupno oko 3.000 denara, sada se plaća oko 25.000 denara. Mlinarske firme se ne saglašavaju sa novim davanjima za uvoz pšenice, ističući da je Državni inspektorat Ministarstva poljoprivrede Makedonije odluku o poskupljenju doneo bez konsultacija sa njima. Izvor: RTV

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Мај 2017 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30 31