Za postizanje visokih i stabilnih prinosa pšenice sa  odgovarajućim kvalitetom zrna neophodno je primeniti  i sve agrotehničke mere koje će omogućiti  ispoljavanje  genetskog potencijala sorata.

Izbor sorte

Za proizvodnju najveću vrednost predstavljju one sorte koje su sposobne da daju u datim uslovima visoke i stabilne prinose. Zbog toga je od izuzetne važnosti pravilna rejonizacija sorata za određene agroekološke uslove. Da bi se u potpunosti iskoristile vrednosti sorte (prinos i kvalitet) neophodno je na svim etapama selekcije i semenarstva održavati  genetsku čistoću i neprekidno povećavati sortna i biološka svojstva semena.

Plodored

Ozima pšenica ima veće zahteve prema predusevima nego druge ozime kulture.Ona može dati visok prinos samo, ako se do ulaska u zimu kod nje dobro razvije korenov sistem i vegetativna masa.Predusevi za pšenicu treba ranije da napuštaju zemljište kako bi kako bi ostavili dovoljno vremena za pripremu zemljišta. Zbog pojave štetočina i bolesti pšenicu na isto zemljište vraćati nakon tri godine. Najbolji predusevi za pšenicu  su jednogodišnje leguminoze (soja,grašak,pasulj), šećerna repa može biti dobar predusev ako ranije napusti zemljište u suprotnom nije dobar predusev . Kukuruz je najzastupljeniji predusev,on je solidan predusev za pšenicu  ali takođe mora ranije da napusti zemljište.

Obrada zemljišta

Osnovna obrada za pšenicu mora da stvori uslove za konzervaciju vlage kako bi usev brzo i ujednačeno nikao. U pogledu broja operacija ona zavisi od preduseva ,količine posležetvenih ostataka,tipa zemljišta.Najčešće se ona obavlja teškim tanjiračama mada postoje i kombinovana oruđa koja istovremeno obavljaju i finalnu pripremu za setvu. Predsetvenom pripremom neophodno je stvoriti sitan rastresit površinski sloj koji omogućava kvalitetnu setvu.

Đubrenje za pšenicu

Predstava o potencijalnoj mogućnosti zemljišta za setvu pšenice dobija se na osnovu hemijske analize zemljišta. Zatim treba uzeti u obzim i đubrenje pred predusev, potencijal zemljišta. Na različitim tipovima zemljišta i u različitim ekološkim uslovima uvek se ističe azot kao nosilac visokih prinosa pšenice.Stoga je odnos između NPK hraniva veoma važan.U sadašnjim uslovima proizvodnje količina  makroelemenata kreće se u ovim granicama: 50-150 kg/ha azota, 50-120 kg/ha fosfora i 40-100kg/ha kalijuma, sa sledećim odnosom NPK hraniva 1 : 0,6-1 : 0,3-0,6 odnosno 1 : 1-1,2 :0,5-0,8. U pogledu unošenja celokupna količina fosfora i kalijuma se unosi  pod osnovnu obradau i oko ½  -2/3 azotnih  pod osnovnu obradu.Ostatak azota unosi se u prihranjivanju u prolećnom periodu, najbolje na osnovu N-min metode.KWS sorte Sirtaki ,Feria i Quality imaju izuzetnu otpornost na poleganje stoga podnose pojačano đubrenje azotnim hranivima.

Setva pšenice

Optimalan rok setve u našim agroekološkim uslovima je od 10 – 25. Oktobra. Setva pre ovog roka može da dovede da pšenica preraste i na taj način joj se smanjuje otpornost na prezimljavanje. Svako kašnjenje u vremenu setve može dovesti do smanjenja prinosa a takođe i kvalioteta pšenice. Dubina setve zavisi od tipa zemljišta i od vremena setve.Ona se kreće od 3 – 6 cm.  Količina semena mora biti takva da obezbedi optimalan broj klasova po jedinici površine. Za sorte koje imaju izražen koeficijent bokorenja kao što su Sirtaki, Feria i Quality setvena norma iznosi za optimalan rok setve od 350-450 klijavih zrna po m2, što odgovara količini semena od 180-220 kg/ha. Sa kasnijom setvom normu semena povećavati za 10% na svakih 10 dana kašnjenja.

Mere nege u toku vegetacionog perioda

Ukoliko postoji navodnjavanje, pšenica izuzetno povoljno reaguje na ovu meru. Kritični periodi su nakon setve, početak vlatanja i nalivanje zrna. Od ostalih mera izuzetno je važno tretiranje od korova,bolesti i štetočina. Pšenica izuzetno povoljno reaguje na zaštitu useva od bolesti. Protiv bolesti u poslednje vreme Fusarium zrna nanosi velike štete. Od ovog patogena izuzetne rezultate pokazalo je tretiranje u fazi cvetanja i mlečne zrelosti.

Izvor: https://www.kws.de 

Setvom pšenice na Krstovdan zvanično je počela nova poslovna godina. O jesenjoj setvi i drugim aktuelnostima u PKB-u, razgovaramo sa Ratkom Tomićem, direktorom za proizvodnju.

* Kalendarski doba je godine kada se na poljima paralelno odvijaju  radovi  na setvi i žetvi. Da li smo spremni za početak nove poslovne godine?

- Iza nas je jedna teška godina. Pored suše koja nam je prepolovila rod mnogih ratarskih kultura, u stočarstvu dovela do smanjenja proizvodnje mleka, reprodukcije i drugih proizvodnih parametara, suočeni smo i ove godine sa manje novca u kasi na ime premija za mleko. Uprkos svemu tome na vreme smo obezbedili   repromaterijal neophodan za  setvu, semena, đubrivo, energente. Na sreću, cena setve  biće na nivou prošlogodišnje. Nije došlo do velikih pomeranja cena semena, đubriva, zaštitnih sredstava i energenata. Gorivo je i dalje skupo. Nekada su postojali pariteti  između cene mleka i goriva. Sada je litar goriva jednak ceni od tri i po litara mleka.

Prema setvenom planu za novu poslovnu godinu  jesenjim kulturama  zasejaćemo  oko 7.000 hektara zemljišta. Tradicionalno najveće površine, oko 3.200 hektara, biće zasejane pšenicom, zatim 1.500 hektara ječmom. U toku je setva raži na oko 400 hektara. To je ujedno i prvi usev koji ćemo na proleće skidati i spremati senažu.  Ovih dana završili smo setvu uljane repice. U toku su dogovori sa poslovnim partnerima oko zasnivanja proizvodnje povrća na otvorenom. Planiramo da na otvorenom povećamo površine pod graškom, boranijom i kukuruzom šećercom.

* Znamo da je godina bila sa malo padavina, kakve su štete od suše ?

- Suša je uzela danak na svim kulturama, kukuruzu, soji, suncokretu, šećernoj repi. Naša je procena da je šteta od suše u biljnoj proizvodnji oko pet miliona evra, i to na bazi poređenja sa našim petogodišnjim prosekom od 2012. godine.

Prema procenama, prepolovljen je rod kukuruza i soje. Najveći gubitak biće na kukuruzu, kako semenskom, tako i merkantilnom. Zbog visokih temperatura nije došlo do oplodnje i prinos je manji. Velika ulaganja  imali smo posebno na semenskom kukuruzu. Pored redovne agrotehnike tu imamo i troškove na angažovanju  sezonske radne snage i troškove navodnjavanja. Samo za električnu energiju koja pokreće crpne stanice račun je bio 17 miliona dinara. Umesto sa planiranih oko 3.000 hektara da uberemo  merkantilnog kukuruza, deo smo skinuli  za silažu.

Berbe soje i kukuruza su još uvek u toku, dok smo suncokret požnjeli prošle nedelje. Suncokret je najbolje podneo sušu. Posao godine,  spremanje silaže, završili smo tokom avgusta. Spremili smo dovoljne količine kvalitetne silaže za potrebe stočnog stada, uprkos vremenskim uslovima.

Vađenje šećerne repe počeli smo na parcelama na kojima je repa najslabija, sa peskovitih terena i gde je ostala bez lisne mase. Prosečan prinos do sada je 29 tona plative repe. Repu smo posejali na 1.200 hektara. Nadamo se boljim prinosima na imanjima gde je repa u boljoj kondiciji.

Pored svega zadovoljni smo prinosima žitarica: pšenice, ječama, raži, ovsa, bez obzira na vremenske prilike koje su  proizvodnju pratile od setve do žetve, kasnije setve, kasno nicanje, suva i hladna zima i kišovito proleće. Sa 3.204 hektara u silose smo smestili 22.161 tona pšenice. Prosečni prinos pšenice je 6,9 tona po hektaru, a imali smo i njive sa prinosima većim od devet tona po hektaru. Prema ostvarenim prinosima u Srbiji smo na nivou sa najvećim proizvođačima.

Pripremili smo dovoljno svih vrsta kabastih hraniva, sena, senaže, silaže. Naši tehnolozi pripremaju recepture obroka za sve kategorije stoke na osnovu bilansa hraniva kojih imamo u dovoljnim količinama.

* Kanalska mreža i reka Dunav preduslovi su za unapređenje sistema za navodnjavanje. Da li ste planirali povećanje površina koje navodnjavate?

- Stalnost i količina vode neophodni su za dalji razvoj biljne proizvodnje. Na području Pančevačkog rita funkcioniše samo jedna crpna stanica, Kišvara. Ona je radila punim kapacitetom letos, ali te količine vode nisu dovoljne. Rešenje problema navodnjavanja je da se na lokaciji imanja Dunavac izgradi još jedna crpna stanica. Ideja o njenoj izgradnji postoji odavno, ali za njenu realizaciju je neophodan novac. Time bismo povećali površine pod navodnjavanjem i osigurali rod u sušnim godinama.

* Kako teku pripreme zemljišta, rasturanje stajnjaka?

- Na površinama gde sejemo žitarice, obavljamo redukovanu obradu zemljišta. Ove godine smo planirali da izvezemo što više stajnjaka na njive. Dokle god nam vremenske prilike bude dozvoljavale izvlačićemo stajnjak. Plan nam je da na oko 1.000 hektara rasturimo  90 tona po hektaru. Razbacujemo i zaoravamo stajnjak i na parcelama koje navodnjavamo i gde ćemo sejati semenske kulture. Cilj nam je da smanjimo nabavku kompleksnih đubriva.

* Mehanizacija je važna za dobre prinose. Da li smo obnovili vozni park?

- Ove godine smo remontovali postojeću mehanizaciju. Kupili smo jednu tanjiraču za osnovnu obradu, mašinu za izđubravanje na “Partizanskom prelazu” i samoutovarnu mašinu za stajnjak (ult). Planiramo da sledeće godine obnovimo zelenu liniju za spremanje sena i senaže, kosačice i silažni kombajn. Bilo bi dobro da kupimo određen broj teških traktora od preko 400 konjskih snaga, sa pratećim  priključcima za osnovnu obradu zemljišta.

* Da li je planirano povećanje plasteničke proizvodnje?

- Povećanjem površina pod plastenicima imali bismo bolju startnu poziciju na tržištu. Da bismo mogli da napravimo ugovore sa marketima moramo da imamo određene količine povrća. Nedostaje nam skladišni prostor i  hladnjača kako bismo robu držali duže. Moramo se ponašati berzanski a sa količinama koje imamo nismo konkurentni na tržištu.

 

Vesna Gajić, PKB Korporacija a.d. Beograd

Svečanom otvaranju fabrike nudli, kompanije CG CORP GLOBAL iz Nepala, prisustvovao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je ovom prilikom izjavio da je ovo peta fabrika u Rumi, koja je u poslednje četiri godine otvorena. 

Kako je za Agrobiznis magazin istakao predsednik, zadovoljan je kvalitetom hrane koja se može naći na policama marketa u našoj zemlji. Dodaje i to, da novootvorena fabrika nudli, koristi pretežno sirovine iz naše zemlje, preko 90%, počevši od soje, kukuruza i pšenice, uglavnom sa teritorije opštine Ruma, ali i ostalih opština u Sremu i Mačvi. 

 

Nudle iz Srbije ulaze na tržište Evrope

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/tehnologija-prerade/item/3124-nudle-iz-srbije-ulaze-na-trziste-evrope

                    

                    detalj sa otvaranje fabrike nudli

 

Izrazito niski prinosi svih poljoprivrednih kultura na domaćim njivama, uz generalno lagodnu situaciju po pitanju ponude i potražnje u svetu, predstavljaju veoma lošu situaciju za sve učesnike na domaćem tržištu.

Jednostavno, niski prinosi zahtevaju višu cenu kako bi se pokrili troškovi, a limitirajući faktor su cene u okruženju, odnosno na svetskim berzama. Na osnovu toga, cena koju mogu da ponude izvoznici je niska iz ugla proizvođača, dok je istovremeno domaća potrošnja nedovoljna. Usled nezavidne situacije celokupan domaći agro sektor i svi koji imaju veze sa njim ispred sebe imaju jednu tešku ekonomsku godinu.

Ukupno je tokom ove nedelje prometovano 1.047 tona robe (-44,89% n/n), dok je finansijska vrednost prometa iznosila 32.275.650,00 dinara (-30,66% n/n).

Nakon nedelju dana odsustva kukuruza iz berznaskog prometa, usled razlike u cenama koje su prodavci tražili i onih koje su kupci bili spremni da plate, krajem nedelje je registrovana cena od 15,90 din (17,49 din/kg sa PDV-om). Cena kukuruza ima silazni trend i niža je za 3,59%. .

Pšenica je prometovana po cenama koje su se kretale u rasponu od 17,80 do 18,30 dinara bez PDV-a. Nedeljni ponder je viši za 1,20% u odnosu na prethodnu nedelju i iznosio je 17,82 din/kg bez PDV-a (19,61 din/kg sa PDV-om).

Zrno soje novog roda standardnog kvaliteta je prometovano po cenama od 48,50 do 49,30 din. Ponder iznosi 48,76 (53,64 din/kg sa PDV-om), što je za 0,13% niža cena od prošlonedeljne. Soja sa primesama do 3-4% je trgovana u rasponu od 49,00 do 50,00 dinara za kilogram.

Pored pšenice i soje prometovana je i raž, čija se cena nije menjala i kilogram je koštao 17,00 din (18,70 din/kg sa PDV-om).

Pad cena soje je uticao na pad vrednosti berzanskog indeksa, čija je vrednsot za 0,97 poena niža u odnosu na prethodnu i na dan 07.09.2017. nalazi se na nivou od 209,02 indeksna poena.

Izvor: GdeInvestirati/Produktna berza

Sumirajući rezultate ovogodišnje žetve PKB-ovi ratari su zadovoljni prinosom pšenice od 6,92 tona po hektaru. Sa 3.204 hektara u silose je smešteno 22,161 tona zrna pšenice. Prinos za ponos od 8,82 tone, sa 411 hektara i ove godine ostvarili su ratari  na imanju “Lepušnica”. Prosečnan rod hlebnog žita u Srbiji kreće se od 4,3 do pet tona po hektaru. Odlični prinosi u PKB – u postignuti su primenom kompletne agrotehnike, novijeg sortimenta i povoljnih vremenskih prilika koje su pogodovale rastu te kulture.

Žetva je protekla bez većih kvarova kombajna i bez većih zastoja.  

Prinos tritikalea od 6,12 tone po hektaru kreće se u okvirima petogodišnje proseka PKB-a, ječma 5,62 tone po hektaru, što je za nekih 3,5 odsto manje od petogodišnjeg proseka (5, 82 tone). Prinos raži od 5,85 tona je takodje manji za  isti procenat od petogodišnjeg proseka (6,06). Posle žetve ratari vredno prikupljaju slamu za potrebe stočarske proizvodnje. U toku je baliranje pšenične slame i slame koja je preostala posle žetve tritikalea i raži.

-Najaviše posla u žetvi i baliranju slame bilo je za radnike “Brazde”, koji su udarna snaga PKB-a, kad je mehanizacija u pitanju. I pošto se radovi u poljoprivredi ili preklapaju ili nadovezuju, posle odnošenja slame, u toku je rasturanje i zaoravanje stajnjaka. Do 21. jula rasturen je na  213 hektara, taj posao prati zaoravanje, tanjiranje. U toku su pripreme za setvu jesenjih kultura, prvenstveno lucerke i uljane repice – kaže Božidar Marković, glavni inženjer za melioraciju zemljišta u PKB-u.

 

DVA MESECA SUŠE NA SEVERU

Na njivama PKB-a završen je treći otkos lucerke i pri kraju je baliranje sena, koje se odnosi s njiva. Suša je već počela da uzima svoj danak. Posečan prinos sena u trećem otkosu je 1,4 tone, što je manje nego prošle godine. U toku je košenje  četvrtog otkosa lucerke na Kovilovu, a do 21. jula je skinuto stotinak hektara.

Borba jarih useva sa žegom nastavlja se i krajem jula. Okopavine bolje izgledaju na južnim gazdinstvima. Kukuruz je u fazi mlečne zrelosti i biljke su manjeg habitusa, tako da će ratari ove godine ranije pripremati silažu, a prinos će biti manji nego prošle godine. Deficit vlage koji traje još od zime nastavljen je tokom proleca i leta. U zimskom periodu, od novembra do februara palo je 50 litara kiše, što je samo jedna trećina ili jedna četvrtina padavina od proseka. Zimske rezerve vlage su na minimumu. Žega je izraženija na severnim imanjima (“Prelaz”, “Pionir”, “Dunavac” i “Čenta”) gde će biti umanjenijii prinosi, zbog peskovitog zemljišta koje brzo izgubi vlagu kad je temperatura visoka. Na južnim imanjima (“Padinska”, “Kovilovo”, “Lepušnica” i “Mladost”), gde je ritska crnica teža za obradu, bilo je više padavina pa je bolje stanje useva. Ali i na severnim imanjima  obilnija kiša nije pala dva meseca.

 

NAVODNJAVANJE PUNIM INTEZITETOM

-Intezivno navodnjavanje useva u PKB-u traje od maja. Koristi se sva raspoloživa oprema, koja obuhvata oko 15 odsto obradivih površina. Manje padavine i visoke temperature odraziće se na prinose ratarskih kultura. Mašine za zalivanje rade punim kapacitetom, kako bi se, kolko tolko, izborili sa sušom. Najviše navodnjavamo semenski kukuruz, pošto se završio proces oplodnje i trenutno je u toku nalivanje zrna, zatim deo šećerne repe, soje i useve iz druge setve. Imali smo malo zastoja u snabdevanju vodom, kvarova mašina koje nas prate, iskakanja jedne crpne pume na Kišvari što je dovelo do pada vode u kanalskoj mreži. To je samo jedan u nizu problema koji prati posao na terenu – kaže Marković.

Zaštitari tretiraju semenski suncokret, prate bolesti semenskih useva i suzbijaju grinje u soji. Očekuje se redovan tretman protiv cerokospore na šećernoj repi, time se  sezona zaštite bilja polako privodi kraju.

U avgustu ratare očekuje pripremanje silaže, a u toku je servisiranje prikolica i kombajna. Čeka ih posao velikog obima, možda veći nego žetva pšenice.

Izvor: „POLJOINDUSTRIJA“

 

Sušenje zrna se primenjuje u cilju smanjenja vlage, koji obezbeđuje uspešno duže čuvanje pšenice. Sigurno održavanje punog kvaliteta zrna u pogledu klijavosti, pecivosti i hranljive vrednosti, može se skladištiti na duži vremenski period pri vlažnosti zrna od 14%. Ukoliko je vlažnost veća od preporučene, dodatno sušenje zrna može se obaviti hladnim i toplim vazduhom. Sušenje hladnim vazduhom se obavlja pomoću ventilatora, dok sušenje toplim vazduhom omogućuje sušenje zrna u vremenskom periodu od nekoliko časova. U toku čuvanja pšenice u skladištu, treba obratiti pažnju da se zrno nije ovlažilo ili zagrejalo, pojavio miris plesni ili eventualno štetočine. Ako se u toku čuvanja zapazi zagrevanje ili vlaženje zrna, neophodno je izvršiti provetravanje zrna mešanjem.

Više o pomenutoj temi možete pročitati u novom izdanju Agrobiznis magazina za mesec jul. 

Koja je najrentabilnija ishrana za ovce u letnjem periodu? Koju količinu vode treba obezbediti? Pročitajte na linku ispod:

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/stocarstvo/ovcarstvo/item/2734-saveti-za-ishranu-ovaca-u-letnjem-periodu

Kako prepoznati toplotni stres kod mlečnih krava? 

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/stocarstvo/govedarstvo/item/2741-kako-prepoznati-toplotni-stres-kod-mlecnih-krava

 

Ako želimo da povećamo poljoprivrednu proizvodnju kako ratarsku, povrtarsku i krmnih useva, moramo da povećamo prosečan prinos po jedinici površine i to intenzivnijim korišćenjem oraničnih površina. Ovo intenzivnije korišćenje možemo dobiti setvom glavnog useva, tako i postrnog, da bi dobili dve žetve godišnje.

U zavisnosti od vremena napuštanja zemljišta glavnih ratarskih useva, zemljišnih i klimatskih uslova, međuusevi se mogu uzgajati za sledeće namene: postrni usevi za upotrebu u zelenom stanju za ishranu stoke ili za siliranje, postrni usevi za zrno, povrće kao postrni usev.

Na imanjima sa razvijenim stočarstvom, biljna vrsta najpogodnija za postrnu setvu jeste kukuruz, gde se koristi najviše kao zelena masa. Ona pretežno sadrži ugljene hidrate i čini energetski deo stočnog obroka, a sadržaj proteina je nizak (10-12%). Zbog toga ga treba uzgajati sa leguminozom (soja), i tada ga treba kositi kada je kukuruz u mlečnom stanje a soja u stanju punog formiranja mahuna. Gustina setve kukuruza u postrnoj setvi, treba da je veća za 15-20% od redovne setve.

Stvoreni su hibridi kukuruza sa kraćom vegetacijom, FAO grupe zrenja 100 i 200, tako da ako se ova kultura poseje oko 1. jula, ima uslova da obezbedi oko 3,5-5t/ha tehnološki zrelog zrna sa vlagom od 35-40%.

U postrnoj setvi za zrno osim kukuruza, pogodnim su se pokazali suncokret, soja, heljda, proso i sirak. Posle žetve ječma, uljane repice, pšenice i drugih ratarskih useva koji rano oslobađaju zemljište,  seje se, odnosno sadi se povrće kao što je boranija, krastavac (kornišon), kupus, kelj, salata, paprika, grašak, cvekla, paradajz i sl. Poželjno je za postrnu setvu navodnjavati postrne useve, a naročito povrtarske kulture.

 Značaj postrne setve:

  • Značajno povećanje proizvodnje, jeftine hrane po jedinici površine, naročito zelene mase za stočnu hranu i konzumnog povrća,
  • Produktivnije korišćenje obradivog zemljišta,
  • Intenzivnije korišćenje prirodnih resursa-zemljišta i vode,
  • Raznovrsna biljna proizvodnja.

 PSSS Mladenovac Violeta Veličković

Posle perioda kišnih dana useve na poljima PKB-a dočekala je tropska temperatura. Proleća kao da nije bilo, osim na kalendaru. Nedostatak padavina već se vidi na pojedinim kulturama, naročito na kukuruzu koji se bori da opstane sa malo vlage. Od najkišovitijeg meseca u godina više se očekivalo. U junu je na polja PKB-a palo samo 29 litra po kvadratnom metru. Nebo se ove godine “otvorilo” nad “Surčinom” gde je palo oko 50 litara, sledi “Padinska Skela” sa 45, dok su severna gazdinstva ostala skoro bez padavina. Kao da je Besni Fok bio granica koju kišni oblaci nisu hteli da pređu. Na “Dunavcu” je palo samo 12 litara, a u “Čenti” 13 litara. 

Žetva ječma, koja je počela 13. juna, završena je u ritu. Ostalo je još nepokošenih površina Surčinu. U početku je bilo više vlage, pa su ratari čekali da padne na 14 procenata, pošto se stočarski i pivarski ječam ne suši.

 

SLAMA POKUPLJENA PRE KIŠE

Ove godine je veći prosečan prinos ječma nego lane i iznosi 5,7 tona po hektaru. Najveći prinos od 7, 11 tona zabeležen je na “Lepušnici”, a najmanji 4,4 tone u “Čenti”, i to na onim parcelama koje su prošle godine vraćene PKB-u. Isporučili smo svih 2. 000 tona pivarskog ječma, a ostao nam je ječam koji koristimo u stočarstvu – kaže Miloje Kurćubić, glavni tehnolog biljne.

Probna žetva pšenice počela je na “Lepušnici”. Zbog ubrzanog zrenja ratari očekuju da će za nekoliko dana krenuti punim intezitetom. Čekaju da se zrno prosuši, da ne bude dodatnih troškova zbog sušenja, jer cena pšenice ne odgovara proizvođačima. Ipak, ukoliko uslovi to budu nalagali sušiće se samo merkantilna pšenica. Tehnologija proizvodnje zahteva da se semenska pšenice ne suši nego da se žanje sa odgovarajućem vlagom. 

Pošto je vlaga uljane repice bila veća od deset procenata 22. juna, žetva je odložena. Ratari će čekati da se rod prosuši i da sve biljke uđu u fazu zrenja. Na poljima se drugi otkos uveliko zahutao. Sa 220 hektara pripremljeno je 1.250 tona senaže, sa prosečnim prinosom od oko 5,6 tona po hektaru.

Kada je pripremanje stočnog obroka od lucerke iz drugog otkosa u pitanju, sve površine su pokošene. Izbalirano je 95 odsto, a 77 odsto je izvučeno sa njive. Prosečan prinos je 2,6 tona sena po hektaru, a oko 4.400 tona sena je spakovano u senjare.

Treći otkos je počeo ranije nego prethodnih godina, pre svega zbog toga što smo brže pripremali stočni obrok, a u tome su nam pomogle povoljne vremenske prilike. Oko 15 odsto površina je pokošeno. Neka gazdinstva će pre početka žetve balirati sve žetvene ostatke, dok će se na nekim imanjima priprema sena poklopiti sa početkom žetve. Paralelno sa žetvom u toku je baliranje ječmene slame. Deo toga radi “Brazda” sa četiri velike prese - “big balera”, dok taj posao na gazdinstvu obavljaju rol presama – kaže Kurćubić.

Do 27. juna izbalirano je oko 500 hektara ječmene slame. Veći deo strnjine izvučen je sa parcele i uskladišten, a prosečan prinos je 2,7 tona po hektaru. Ratari su slamu pokupili pre kiše. Sav stočni ječam smešten je u “Inshrine” silose. Do sada je uskladišteno 4.500 tona.

Jedan deo ječmene slame, uglavnom prikupljen sa gazdinstva “Čente” i sa “Surčina”, ponuđen je zainteresovanim privatnicima. “Čenta” nema stočarstvo pa joj slama nije potrebna, a na “Surčinu” ima malo stoke.

U julu će ratari prikupljati treći otkos lucerke, privoditi žetvu kraju, balirati, rasturati stajnjak, navodnjavati semenski kukuruz i skidati metlice. Za taj posao angažovani su sezonci. Zaštitare bilja očekuje tretiranje šećerne repe protiv cerkospore i semenskog kukuruza od plamenca.

 

“Poljoindustrija”

 

MALO VLAGE ZA PŠENICU

 

Proizvodna godina nije odgovarala pšenici. Deo pšenice je posejan u novembru, van optimalnih agrotehničkih rokova. Zima je bila sa malo padavina i sa dugim mrazom. I na proleće je bilo malo padavina. U periodu kada je bilo nalivanje zrna, kada se određuje prinos, takođe nije bilo padavina, pa će to usloviti manji prinos.

Očekujemo solidan rod, ali neće dostići rekorde kakvi su zabeleženi u protekle dve godine. U prvim danima žetve videćemo koliko će biti roda. Slična situacija je u celoj Srbiji. Prinosi će biti bolji na mestima gde je pšenica ranije sejana i gde je bilo više padavina. I u PKB-u biće parcela sa pšenicom koje će imati dobar prinos – kaže Kurćubić.   

 

GRAŠAK U STOČNOM OBROKU

Uspešna saradnja sa Institutom za krmno bilje u Novom Sadu nastavljena je i ove godine. Sa PKB-ovih 44 hektara dobijeno je 3,5 tone stočnog graška, novosadske sorte “mraz”.

To je dobar prinos imajući u vidu manjak padavina u zimskom periodu. Kvalitet zrna je dobar i sve je smešteno u “Inshru”, u posebnu ćeliju. Grašak ima dosta proteina, pa će biti jedna od komponenti u stočnom obroku. Po prinosu može da parira soji. Ove godine smo posejali određenu količinu graška, a postoji mogućnost da najesen sejemo i veću površinu – kaže Kurćubić.

 

Podaci su objavljeni u listu Poljoprivredne korporacije "Beograd  -"Poljoindustriji".

 

Žetva pšenice, na 15.000 hektara u Pomoravlju, Resavi i Levču je u punom zamahu, a prinosi su oko pet tona po hektaru.

"Prinosi zavise od vlasnika do vlasnika, njive do njive, koliko je ko ulagao, ali se kreću oko pet tona", rekli su danas Tanjugu kombajneri na njivama.

Kombajneri ističu da je vruće, jer "ovde ima malo kombajna sa klima uređajima" ali šta se može, kažu, duva vetar od Morave pa nas hladi".

Izvor: www.b92.net

Vlada Srbije je, na predlog Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, utvrdila cenu od 18 dinara po kilogramu za interventni otkup merkantilne pšenice ovogodišnjeg roda.

Republička direkcija za robne rezerve otkupljivaće merkantilnu pšenicu domaćeg porekla, u rasutom stanju, koja mora u svemu da odgovara propisanom kvalitetu u skladu sa pravilnicima, saopštilo je Ministarstvo poljoprivrede.

Količinu merkantilne pšenice koja se otkupljuje, kao i način distribucije, utvrdiće Republička direkcija za robne rezerve.

Cilj ove mere je da država zakonom utvrđenim alatima podstakne tržište pšenice, navodi se u saopštenju.

Izvor: www.rs.n1info.com

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2017 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30