Na pragu smo još jedne setve ozime pšenice, ali malo ko od ratara pouzdano zna da li će je sejati ove jeseni. Među poljoprivrednicima vlada nezadovoljstvo cenama ovogodišnjih ratarskih kultura, ali se plaše i ćudi klime.

Na koliko hektara će ove jeseni biti posejano pšenice još se vaga, ali verovatno neće preći lanjske površine od 570.000 hektara, kaže Zdravko Šajatović iz „Žitounije”, smatrajući da će ratari ove jeseni pšenicu sejati, ako ni zbog čega drugog, ono zbog plodoreda.

On navodi da ratari dobro znaju da treba da seju deklarisano seme, ali, praveći sopstvene račune, toga se ne drže strogo pa je tako u lanjskoj žetvi bilo čak 80 odsto žita za stočnu hranu, dok je u ovogodišnjoj taj odnos bio bolji, pola-pola.

Ratari su u dilemi i u pogledu koštanja pšenice. Odmah posle žetve slabo se trgovalo i tokom jula i avgusta je ka inotržištu otišlo svega 61.000 tona po 18 dinara ili malo iznad, dok je lane u tim mesecima prodato čak 405.000 tona. Sada je pšenica od 17,2 do 17,5 dinara kilogram, a tokom aprila i maja dostigla je bila čak 24 dinara, pa eto razloga što se zemljoradnici kolebaju da li će ove jeseni sejati pšenicu, istakao je Šajatović.

Direktor „Žita Srbije” Vukosav Saković poslao je poruku da je posle izbora koje seme sejati najvažnije da ono bude dorađeno jer je to bitno zbog mogućih vremenskih nepogoda.

Uoči ove žetve, zbog velikih kiša, mnogo pšenice je završilo kao stočna hrana jer nekvalitetno seme nije izdržalo veliku vlagu, kazao je Saković, navodeći da se sada čini da je među zemljoradnicima manje interesovanje za setvu pšenice, a razlog za to on vidi u većim prinosima koji se mogu dobiti od suncokreta i soje.

On kaže da „Žita Srbije” računaju da bi pod pšenicom trebalo da bude 550.000 hektara.

Kod nas se pšenica seje između 5. i 25. oktobra, premda stručnjaci s Insituta za ratarstvo i povrtarstvo, na osnovu višegodišnjeg praćenja useva, kažu da je rok za setvu žita između 10. i 20. oktobra.

Koliko će ratari poslušati savete zavisiće od dubine yepa svakog ratara. Poljoprivrednik iz Sente Ferenc Šoti kaže da se prirema za setvu, da će ove jeseni primat dati žitu nauštrb ječmu i da je odlučio da kupi seme, za razliku od ranijih godina, kada je koristio i sopstveno s tavana.Računam da ću posejati deset do 15 jutara pšenice i da će mi trebati oko dve tone semena, kazao je Šoti.

U Banatu je pšenica bila svojevremeno najviše zastupljena u odnosu na druge kulture pa su očekivanja da će se zeleniti i ove zime, ali predsednik Saveza poljoprivrednika Banata Dragan Kleut kaže da neće biti zastupljena kao što je bila proteklih godina.

Znamo da treba da sejemo seme sa sertifikatom, ali u nedostatku novca se snalazimo pa sejemo i ono iz naše produkcije, istakao je Kleut i dodao da će setva imati tri cene.

Po njegovim rečima, oni koji budu kupili seme i sejali žito na njivi uzetoj u arendu, po hektaru će morati da izdvoje oko 110.000 dinara, ratari koji na svojoj njivi seju deklarisano seme imaće trošak oko 80.000 dinara po hektaru, a oni koji budu sejali svoje seme na svom imanju proći će najjeftinije, oko 60.000 dinara po hektaru.Uoči setve, ministar poljoprivrede Branislav Nedimović upozorio je ratare na to da koriste sertifikovano seme s deklaracijama, a ne sopstveno nastalo u domaćoj radinosti.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/nova-setva-na-pragu-ko-seje-seme-s-tavana-zane-zito-za-stocnu-hranu-28-09

Ukupni promet na Produktnoj berzi za ovu nedelju je iznosio 50 tona robe, čija je finansijska vrednost iznosila 1,6 miliona dinara, navodi se u izveštaju berze.U izveštaju se dodaje da je količinski promet bio manji za više od 98 procenata, a finansijski 97 odsto u odnosu na prethodnu nedelju.

Kako se navodi, neuobičajeno slab promet je obeležio proteklu sedmicu."Žetva suncokreta i soje koja se obavlja gotovo istovremeno na terenu zadaje probleme proizvođačima sa manjkom skladišnog prostora", saopšteno je iz Produktne berze, a dodaje da su slab izvoz i slaba tražnja mlinara rezultirali slabom potražnjom za pšenicom.

"Na međunarodnim tržištima takođe je slaba tražnja za ovom žitaricom, jer kupci ne žure koristeći trend snižavanja cena koji i dalje traje", navodi se u saopštenju.

Kukuruz je ove nedelje nuđen po cenama od 14,5 do 14,7 dinara po kilogramu a tražnja je bila po ceni od 14 dinara pa berzanskih ugovora nije bilo.

"Cenovni raspon, očekivanje žetve, očekivani rekordni prinosi na domaćem tržištu, a i u Ukrajini, ukazuju na negativne trendove cene žutog zrna", saopštila je Produktna berza.

Soja se zadržala na prošlonedeljnom cenovnom nivou kako starog roda 2018. tako i novog roda 2019. godine, a suncokret je trgovan po jedinstvenoj ceni od 30,80 din/kg bez PDV-a.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2019&mm=09&dd=06&nav_id=1587504

Rod pšenice nije podbacio za petinu kako su tvrdili pojedini analitičari već šest odsto, kaže država posle analize Instituta za primenu nauke u poljoprivredi.Ipak, proizvođači najavljuju da će sejati manje površine, a stručnjaci savetuju da im se pomogne subvencijama.

Marko Gladović je poljoprivrednik iz Šapca. Požnjeo je 15 hektara pod pšenicom na kojoj je, kaže, primenio sve mere za zaštitu bilja. Prinos je 5, 7 tona po hektaru i to je jedino čime je zadovoljan.

"Cena je tu da pokrije troškove, ali mi ne radimo samo da bi pokrili troškove, valjda treba nešto i da zaradimo. Za narednu godinu ću smanjiti te površine zbog cene i zbog velikih ulaganja koje zahteva pšenica", rekao je Marko Gladović, poljorivrednik iz Šapca.

Slično razmišlja sve više poljoprivrednika.

U šabačkom kraju pre nekoliko godina suncokret se sejao na 500 hektara, sada na deset puta više i to na uštrb pšenice.

"Sigurno da će biti turbolencija što se tiče setvene strukture za narednu godinu, dakle imamo povratnu informaciju od poljoprivrednih proizvođača da će zasigurno smanjiti, malo je i tržište učinilo svoje, malo klimatski uslovi", istakao je Darko Simić iz PSS Šabac.

Suša, kiša i otkupna cena od oko 18 dinara po kilogramu, nije sve što šteti pšenici.

"Razlog pre svega što je optimalna setva obavljena na svega 40 odsto prošle jeseni, što je svega 60 odsto pšenice zasejano deklarisanim sortnim semenom i naravno što je ukupna agrotehnika bila na veoma skromnom nivou, od oranja preko đubrenja, pa kasnije i prehranjivanja", objašnjava Milan Prostran, agroekonomski analitičar.

Država tvrdi, rod nije podbacio koliko se priča, a manji je pre svega zato što je, zbog plodoreda koji održava plodnost zemljišta, prošle godine zasejano 50 do 60 hiljada hektara pšenice manje.

"Mi u ovom trenutku imamo negde pet do šest odsto manje prinosa po hektaru nego što smo imali prethodne godine koja je bila rekordna. Kada posmatrate to na nivou deset zadnjih godina, ovo je na nivou top tri-četiri rezultata. Ja znam da ovo sad malo zvuči na osnovu nekih podataka naučno-fantastično, ali prođite malo terenom, poslušajte malo bolje i bićete uvereni u to", naglašava Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede.

Stručnjaci, ipak, upozoravaju da država ne sme da dozvoli da se odustaje od pšenice i predlažu subvencionisanje proizvođača po prinosu.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2019&mm=08&dd=04&nav_id=1573710

U senćanski AD “Žitopromet - mlin”, jednu od vodećih žitomlinskih kompanija u Srbiji, je i pored svih poteškoća koje su pratile minulu žetvu, u silose do sredine ove nedelje smešteno preko 50.000 tona pšenice.Predsednik odbora direktora “Žitopromet-mlina” Predrag Đurović izjavio je za “Dnevnik” da je dogovorena isporuka pšenice ovogodišnjeg roda s partnerima koji je već imaju u svojim silosima i magacinima, a da će do kraja jula u sopstvenim silosima uskladištiti do 65.000 tona hlebnog zrna. Đurović ističe da je to količina sirovina koja garantuje nesmetan i miran rad svih pogona punim kapacitetom do naredne žetve.

Senćanska kompanija preuzetu pšenicu isključivo koristi za preradu u sopstvenim mlinovima, fabrici testenina s robnom markom “Sentela” i pekari, a pored dobrog pozicioniranja na domaćem tržištu od izvoza ostvaruje godišnje oko 3,5 miliona evra.Deo posla vezan za žetvu, koji nam je u ovoj godini bio prilično problematičan, imao je povoljan ishod, na veliko zadovoljstvo svih u kompaniji “Žitopromet-mlin”. Isplata pšenice ide kontinuirano po cenama koje smo utvrdili, nema zaostataka i čekanja. Jedan deo proizvođača se opredeljuje da pšenicu proda odmah, a reč je o trenutno oko 33 posto proizvođača. Imajući poverenje i sigurnost skladištenja pšenice u našim silosima značajan deo proizvođača odlučuje se za lagerovanje i čekanje povoljnije cene ili prodaje onda kada im sredstva budu neophodna. Procena je da ćemo oko 40 posto pšenice isplatiti u samoj žetvi, a ostatak ostaje na legaru dok se vlasnici ne odluče za prodaju, pod uslovima koje smo im blagovremeno, na samom početku žetve, predočili, kaže Đurović. Cena po kojoj sada “Žitopromet-mlin” otkupljuje pšenicu od proizvođača nešto je veća u odnosu na početak žetve i iznosi 18 dinara za kilogram s PDV-om, odnosno 17,60 dinara plus PDV za pravna lica.

Predrag Đurović ukazuje da se prati situacija na tržištu, ponuda i tražnja, pa će se, u zavisnosti od okolnosti na tržištu, menjati cena i napominje da ne bi bilo u interesu ni kompanije na čijem je čelu, ni proizvođača, da dođe do pada cene.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/index.php/ekonomija/poljoprivreda/zitopromet-mlin-trecina-paora-odmah-uzela-novce-za-psenicu-29-07-2019

Kompanija Delta Agrar organizovala je Dan polja ozimih strnina na imanju „Napredak“ u Staroj Pazovi. Brojnim domaćim partnerima predstavila je novitete a i već poznate sorte pšenice i ječma za koje je Delta Agrar ekskluzivni zastupnik.
Delta Agrar je proizvođač, dorađivač i prodavac pšenice i ječma oplemenjivačke kuće KWS za sorte pšenice Solehio i Modern, a od ove godine i nove sorte pšenice KWS Lazzuli, kao i oplemenjivačke kuće Saatzuht Donau za sorte pšenice Balaton, Amicus, Gaudio i ozimog ječma Carmina.
Najzastupljenije sorte KWS pšenice su Solehio i Modern. Solehio je izuzetno adaptilna sorta savremene genetike, visoko prinosna od 8-10 t/ha, tolerantna na bolesti, posebno na žutu rđu.
Modern je sorta dobrog kvaliteta brašna sa prinosima od 8-10 t/ha, izuzetno tolerantna na fusarium i virus mozaika pšenice.Tradicionalno organizovan Dan polja
ozimih kultura okupio je mnogobrojne poslovne partnere, prijatelje i zainteresovane pojedince pruživši im mogućnost da na polju površine 3,3 ha obiđu oglede sa
ukupno šest sorti pšenince i jednom sortom ječma. KWS i Saatzuht Donau sorte pšenice i ječma su danas izuzetno priznate i prihvaćene na domaćem tržištu tako da će Delta Agrar nastojati da i u narednom periodu intenzivno radi na dopuni postojećeg sortimenta i registraciji novih sorti.
Najzastupljenije sorte pšenice Saatzuht Donau su Balaton i Amicus i sorta ječma Carmina.

*Balaton je srednje rana ozima pšenica bez osja. U proizvodnom programu DELTA SEME-na se nalazi od 2007. godine. Spada među tri najprinosnije
sorte pšenice registrovane u Republici Srbiji sa visokim i stabilnim prinosima. Odličan za mlinsku i pekarsku industriju.
* Amicus je srednje rana ozima pšenica (poboljšivač). U proizvodnom programu DELTA SEME-na se nalazi od 2014. godine. Visok hektolitar i izrazita staklavost zrna kao i visoko učešće proteina odličnog kvaliteta.
* Carmina je šestoredi ozimi stočni ječam namenjen ishrani životinja. U ishrani životinja zamena za kukuruz, sa odličnim aminokiselinskim sastavom.
Dobra tolerancija na niske temperature.

Izvor: Agrobiznis magazin

U subotičkom ataru gotovo je završena žetva pšenice, ali je već sada jasno da je rod znatno manji nego prethodnih godina i da se kreće između 4,5 do 5,5 tona po hektaru. Stručnjaci procenjuju da je ostalo da se sa njiva skine još 10 odsto od oko 20.000 hektara, koliko je posejano, ali požnjevena pšenica neće napuniti silose.

"Sejali smo u prašinu, od septembra do Nove godine palo je svega tri litra kiše", kaže zemljoradnik Pavle Kujundžić, objašnjavajući zbog čega je prinos nizak.Otkupna cena pšenice je 18 dinara, ali Kujundžić navodi da je to niska cena i strahuje da će još padati.

"Za sada pšenicu otkupljuju samo mlinari. Kada oni popune svoje potrebe, prestaće otkup, a trgovci su našli jeftiniju pšenicu u okolnim zemljama", navodi.

Na visinu prinosa značajno su uticali suša i predusevi, kaže Branko Suvajac, agronom koji na njivi prati kombajniranje preostalih parcela pod pšenicom. Tamo gde je prethodno na parceli bila šećerna repa, ona je sabila zemljište i dodatno iscrpla vlagu, dodaje.Prve najavne otkupne cene pšenice kretale su se oko 14 dinara, da bi na početku žetve ona bila 18 dinara.

Zbog najava da će otkupna cena pšenice biti niža, privrednici Severnobačkog okruga traže od Privredne komore Srbije da se obrati Vladi Srbije kako bi kontrolisala otkupljivače pšenice i tako sprečila stvaranje kartela i dogovora oko formiranja cene.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/zetva-psenice-pri-kraju-prinosi-slabi-proizvodace-brine-niska-otkupna-cena/2xhferz

Kiše, koje ovih dana padaju, a noćas je bila najobilnija sa 50 litara po kvadratnom metru, prekinule su žetvu pšenice u Pomoravskom okrugu, zasejanu na oko 15.000 hektara.
Žetva je na polovini, a ove kiše mogle bi izazvati klijanje u klasu na parcelama koje su polegle, kao i dodatno izbijanje korova, što će uticati na konačni rezultat i prinosa i kvaliteta, ocenili su danas za Tanjugu i poljoprivrednici i poljoprivredni stručnjaci.Trebaće bar tri dana da se zemljište prosuši, kako bi kombajni i traktori mogli da uđu u njive, navode poljoprivrednici.

Prinosi na do sada požnjevenim površinama bili su od 1,5 do 5,5 tona "a i prinosi i kvalitete i ove kao i svake godine, zavisi koliko je ko uložio, da li je sejao pravo seme po savetu struke ili svoje sa tavana", kaže stručni savetodavalac za ratarstvo Poljoprivredno stručne savetodavne službe za Pomoravski okrug u Jagodini Miodrag Simić.

Mlinovi u Pomoravskom okrugu otkupljuju pšenici po 18 dinara, a na tablama, na kojima je istaknuta cena, piše i da nema odbitaka.

Poljoprivrednici kažu da Fabrike stočne hrane plaćaju više.

Izvor:http://rtv.rs/sr_lat/drustvo/kisa-prekinula-zetvu-psenice-otkup-18-dinara-bez-odbitka_1033124.html

Žetva još nije završena ali će u nekim delovima zemlje posao biti završen već za vikend.Bačvani su posao skoro završili, jer podaci Žita Srbije kažu da je pšenica ubrana s 90 odsto posejanih površina, dok je u Sremu i Banatu taj posao urađen na dve trećine njiva. U centralnim područjima zemlje žito je ostalo još da se skine na oko 40 odsto posejanih oranica.Paralelno sa žetvom krenulo se i sa trgovanjem ovogodišnjeg zrna.

Pravna lica, navodi direktor Žita Srbije Vukosav Saković, za kilogram žita dobijali su juče od 17,5 do 18,2 dinara, dok otkupljivači individulanim poljoprivrednicima plaćaju akotnu cenu od 17 do 17,5 dinara.

U silosu BMM u Kaću poljoprivrednici su pšenicu mogla predati za 19 dinara za kilogram, “Unitrgovina” u Padini davala je 18 dinara, a toliko je vredela i u silosu u Kukujevcima. Na tim otkupnim mestima ratari na keš treba da čekaju od tri do deset dana.

Cena novog roda je takva kav je , a ratari ratari mahom žure da rod prodaju i novac dobiju što pre, jer ne treba zaboraviti, žito donosi prvi prihod u ekonomskoj godini poljoprivrednicima.Malo njih rod ostavlja na lager premda su mišljenja da će za dva, tri meseca kilogram žita koštati preko 20 dinara.Nemanja Petrović iz Udruženja “Starčevački paori” kaže za “Dnevnik” da se u Starčevu i okolini nudi za žito akontacija do 17 do 18 dinara, i da nema saznanja da je neko od ratara već završio trgovanje odnosno dobio novac.

- U našem ataru, ako vreme posluži, žetva bi trebala da bude završena tokom vikenda. Na njivama gde je žito ovršeno prinosi su šaroliki. Klima ove godine nije pogodovala pšenici i cena novog žita neće doneti neki veći prihod ratarima –kazao je Petrović.

U okolini Sente žetva bi trebala, takođe, za vikend da bude gotova –kaže poljoprivrednik Ferenc Šoti i naglašava da su kod njih njive sa pšenicom pune korova i da je zemlja zbog kiše raskvašena, pa su morali čekati, kako bi kombajni mogli ući u njive. Prinosi se, ističe, kreću, od tone i po do tri i po tone po jutru

- U Senti silosi nude akotaciju od 16,5 dinara, premda je to malo, jer da bi se troškovi pokrili žito bi trebalo da košta 20 dinara, a da bi se nešto i zaradilo kilogram nove pšenice trebalo bi da bude 22 dinara - naglašava Šoti. – Uglavnom svi predajemo i čekamo novac malo ko će kod nas pšenicu ostaviti na lager.Žetva se malčice otegla, kaže direktor Poslovnog udruženja Vukosav Saković, zbog korova na nekim njivama i raskvašenog zemljišta, ali su očekivanja, da će se posao narednih dana završiti i dobiti, kako se i očekivalo - 2,5 miliona tona pšenice.

- Prinosi su na nivou petogodišnjeg proseka, u Vojvodini oko pet tona po hektaru a u centralnom delovima zemlje malo ispod četiri tone po hektaru - navodi direktor Saković.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/index.php/ekonomija/poljoprivreda/zetva-otkupna-cena-psenice-se-vrti-oko-19-dinara-12-07-2019

Žetva pšenice u Pomoravskom okrugu, koja je zasejana na površini od oko 15.000 hektara, zahuktava se, a sa njom i otkup. Prinosi se kreću do 4,5 tona, a mlinska preduzeća otkupljuju po ceni od 18 dinara.

Žetvu su ubrzale visoke temperature ovih dana koje loše utiču na jedrost zrna, a mnogo pšenice je zbog nevremena poleglo, što se odražava na prinos i kvalitet, rekli su Tanjugu poljoprivredni stručnjaci za ratarstvo Jagodine.Poljoprivrednik iz sela Glogovca Kamenko Miloradović izjavio je da se prinosi kreću od 1,5 do 4,5 tona, zavisno od ulaganja. On i njegov komšija ističu da se cena od 18 dinara koju sada plaćaju mlinari u Jagodini "odnosi na na hlebno žito", koga, zbog poleglosti i drugih vremenskih nepogoda, neće biti mnogo, a ostalo se plaća i do dva dinara manje. Kažu da kombajneri za svoj posao naplaćuju 100 evra po hektaru.

Uz žetvu, ubrzava se i otkup, tako da pred otkupnim stanicama čekaju traktori sa prikolicama napunjenim pšenicom. Radnici koji uzimaju uzorke pšenice na vlažnost i primese, izjavili su da je vlažnost dobra, posebno kod pšenice koja se dovozi iz brdsko-planinskog dela, dok je sa njiva uz Veliku Moravu "malo vlažnija".

Poslednje kiše uzrokovale su naglo bujanje korova.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/zetva-psenice-u-punom-jeku-kvalitet-zrna-dobar-otkupna-cena-niska/gewcbnr

MINISTAR poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović u utorak je u Bikovu kod Subotice izjavio da će Vlada Srbije pokušati da oživi tržište žitarica i da će da interveniše ponudom otkupa pšenice.Kako "Novosti saznaju, na sutrašnjoj sednici Vlade doneće se odluka o otkupnoj ceni, koja će biti 20 dinara po kilogramu.

Trenutna otkupna cena na tržištu je oko 16 dinara po kilogramu, tako da bi državna nabavka za robne rezerve mogla da stvori novu dinamiku. Cena od 20 dinara je izuzetno konkurentna i država će, kako saznajemo, kupiti onoliko zrna koliko joj bude trebalo.

Nedimović je na severu Srbije otkrio da će kabinet iz Nemanjine ulice u Beogradu odvojiti pola milijarde dinara za otkup žita. Vest da će otkupna cena biti za dva dinara viša nego lane obradovaće veliki broj ratara, koji planiraju da svoje proizvode prodaju robnim rezervama.Iako su iza nas veoma kišni dani, u Srbiji je krenula žetva pšenice i očekuje se da bude završena za desetak dana. Problem mnogim poljoprivrednicima prave i oranice natopljene vodom, zbog kojih kombajni ne mogu normalno da rade i često se zaglavljuju u blatu.

Izvor:http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/ekonomija/aktuelno.239.html:804051-NOVOSTI-SAZNAJU-Kilo-psenice-20-dinara

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Октобар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30 31