Uprava za zaštitu bilja Ministarstva poljoprivrede i Savez pčelarskih organizacija Srbije (SPOS) upozorili su danas voćare i ratare da je zabranjena upotreba sredstava za zaštitu bilja, naročito insekticida, jer su otrovni za pčele u vreme cvetanja voća.U zajedničkom saopštenju podsetića se da nepravilna upotreba sredstava za zaštitu bilja, pored opasnosti da dovede do trovanja pčela, dovodi i do smanjenja prisustva pčela u voćnjaku, što može da dovodi do lošeg oprašivanja pri čemu se smanjuje prinos, a i smanjuje se kvalitet plodova.

Poljoprivrednici su upozoreni da zakon zabranjuje primenu sredstava za zaštitu bilja koja su otrovna za pčele u toku cvetanja (pogotovo insekticida), u bilo kom delu dana, tako da se pesticidi koji su otrovni za pčele ne smeju primenjivati ni uveče ni rano ujutru.

Preporuka je da se ostala sredstva za zaštitu bilja primenjuju kasno uveče ili noću.

„Apelujemo na poljoprivredne proizvođače, da kada primenjuju sredstva za zaštitu bilja prvo suzbiju korove u voćnjacima pre svega košenjem, jer upravo korovi koji su u fazi cvetanja mogu da budu posećeni od strane pčela i da pored toga što biljke koje tretiraju nisu u fazi cvetanja, do trovanja dođe zato što pčele idu na korovske biljke koje su u cvetu“, navedeno je u saopštenju.

Kako se dodaje, prilikom tretiranja jabuke protiv rutave bube treba izbegavati hemijska tretiranja, već koristiti zamke koje su efikasne, a nema opasnosti po pčele.

Ukazano je i da veliki problem predstavlja i tretiranje uljane repice, jer se poljoprivredni proizvođači u nekim situacijama odluče da tretiraju u toku cvetanja sredstvima za zaštitu bilja koja su otrovna za pčele, što je takođe zakonom zabranjeno.

Takođe se apeluje da se prilikom tretiranja uljane repice pre cvetanja koriste sredstva koja imaju kratku karencu i koja su manje toksična za pčele.

„Zahvaljujući odličnoj saradnji Uprave za zaštitu bilja i Udruženja pčelara SPOS, koja je iz godine u godinu sve bolja i bolja, prethodne sezone smo uspeli preventivno da zaustavimo nekoliko najavljenih tretiranja uljane repice u cvetu“, navedeno je u saopštenju.

Kako je istaknuto, tretiranje komaraca iz vazduha isto predstavlja ogroman problem, jer se često poklapa sa cvetanjem lipe, a i drugih medonosnih biljaka, koju pčele intenzivno posećuju.

Zbog toga se apeluje na nedležne, pre svega lokalne samouprave, da tretiranje komaraca iz vazduha ne sprovode, već da se komarci i krpelji tretiraju sa zemlje, preparatima koji nisu toksični za pčele, u kasnim večernjim satima, kada nema aktivnosti pčela.

Podseća se da je u okviru četvorogodišnjeg projekta, u vezi sa problemom trovanja pčela pesticidima u poljoprivredi, koji je SPOS dobio na konkursu Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED), koji sprovodi u saradnji sa Republičkim sekretarijatom za javne politike, a finansira Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID), potpisana deklaracija o zaštiti pčela u Srbiji sa više gradova i opština.

„Glavna aktivnost koju očekujemo od potpisivanja Deklaracije jeste postepeno ukidanje tretiranja komaraca iz aviona sredstvima otrovnim za pčele. Ovom prilikom pozivamo predstavnike gradova i opština koji nisu potpisali Deklaraciju, da to učine, jer očuvanjem pčela pomažu i razvoju svojih sredina“, navedeno je u saopštenju.

Izvor:https://www.danas.rs/drustvo/pcelari-i-uprava-za-zastitu-bilja-pozvali-ratare-i-vocare-da-ne-ugrozavaju-opstanak-pcela/

Posle zimske zaštite voćaka, prva zaštita koštičavog voća u vegetaciji je zaštita od prouzrokovača sušenja cvetova i rodnih grančica (Monilia laxa). To je jedan od najštetnijih parazita koji napada koštičavo voće ( breskvu, kajsiju, šljivu,višnju). Tretiranje protiv Monilie se vrši u fazi cvetanja, u vrlo osetljivoj fazi kod voćaka. Zavisno od vremenskih uslova, niskih (visokih) temperatura i vlage (kiše), period cvetanja može da traje duže ili kraće. Zaštita se vrši u fazi: „belih kokica“, punom cvetu, produženo cvetanju (ako zbog vremenskih uslova dođe do neravnomernog i dužeg perioda cvetanja) i precvetavanju.

Prvo tretiranje, u fazi pre otvaranja cveta („beli baloni“), obaviti fungicidima: akt.m. ciprodinil (Cormax u dozi 0,2 kg/ha, Neon, Chorus 50 WG u konc. 0,05%). U fazi punog cvetanja tretirati fungicidima akt.m. boskalid + piraklostrobin (Signum, Luminis u konc. 0,075%). Ako dođe do produženog cvetanja mogu se ponoviti preparati na bazi ciprodinila i boskalida. U precvetavanju, osim Monilioze potrebno je štititi višnju i od prouzrokovača lisne pegavosti (Blumeriella jaapii), primenom fungicida: akt.m. tebukonazol (Akord, Folicur, Lira u količini 0,75 L/ha) i akt.m. kaptan (Captan 80 WG u konc. 0,2 %, Metod 480 SC, Capi u konc. 0,3 %).

Ako dođe do ostvarene zaraze i vidljivih simptoma, hemijski tretmani više ne mogu zaustaviti zarazu i mora se izvršiti mehaničko odstranjivanje zaraženih grančica, tako što se zahvati i deo zdravog tkiva.

Suzbijanje fitofagnih insekata (višnjin surlaš, biljne vaši) koje se vrši u fazi precvetavanja, kada još uvek može da ima pčela, treba obaviti sa oprezom. Tretirati u kasnim popodnevnim satima insekticidima: akt.m. bifentrin (Byfin 100 EC, Fobos EC u konc. 0,03 %) ili akt.m. acetamiprid (Afinex 20 SP, Tonus u konc. 0,025 %). Pogotovo je opasno ako u ovom periodu ima rascvetalih korovskih biljaka gde sigurno ima pčela.

Izvor:https://domacinskakuca.rs/2019/03/25/zastita-bilja/cime-prskati-visnje-u-cvetu/

Bakar je jedan od najrasprostranjenijih kontaktnih i preventivnih fungicida i baktericida koji na patogene deluje višestruko i nespecifično. Bakar oslobađa Cu2+
jone koji prodire u spore gljiva i inhibira enzimske procese. Često se susrećemo za preporukama da se primeni bilo koji od bakarnih preparata, ili sa druge strane
da su najbolji preparati na bazi bakar hidroksida. Ovo je skroz netačno stanovište i svaki od bakarnih praparata ima svoje prednosti i mane o kojima ću ovde pisati.
Postoje sledeće aktivna materije na bazi bakra koje možemo naći na tržištu: Bakar oksihlorid, bakar oksid, bakar hidroksid, trobazni bakar sulfat i bakar sulfat. Da bi se aktiviralo dejstvo bakra neophodno je da dodje do vlaženja depoziita na listu. Od same formulacije bakra zavisi kojom brzinom i u kojoj količini će se aktivirati Cu2+ joni koji deluju štetno na gljive i bakterije. Brzina dejstva preparata je obrnuto proporcionalna perzistentnošću preparata na biljnoj površini tj ispiranju depozita. Iz ovoga zaključujemo da je bakar oksihlorid najdugovečniji na površini biljke, ali mu i najviše vremena i padavina treba da bi se aktivirao, redom slede bakar oksid, bakar hidroksid, bakar trobazni sulfat i na kraju bakarni preparati na bazi bakar sulfata su najbrže i najjače trenutne reakcije ali su izuzetno slabo postojani na biljci.
Ukoliko nam je potrebno da biljka bude zaštićena na duži vremenski period koristićemo preparate na bazi bakar oksihlorida, bakar oksida ili bordovske čorbe.
Ukoliko nam je potrebno trenutno brzo delovanje bakra onda ćemo se opredeliti za bakar sulfat, ili trobazni bakar sulfat koji imaju i najjače baktericidno dejstvo. Bakar hidroksid se nalazi po parametrima na sredini. Veoma je bitno da znamo kada, protiv čega, koje formulacije i u kojim vremenskim uslovima primenjujemo bakarne preparate, kako bi dobili maksimalni učinak.

 

Izvor: Agrobiznis magazin 

Dugo se smatralo da je tretman bakrom i uljem najbolje rešenje za zimski tretman voćaka, međutim naučno inženjerski krugovi su došli do drugačijeg zaključka. Sve veći izazovi u proizvodnji kvalitetnijeg sa jedne i jeftinijeg proizvoda sa druge strane su nametnuli novo rešenje u ovom pogledu zaštite voćarskih kultura. Bakar je korišćen višedecenijski i njegovo taloženje u zemljištu prouzrokuje brojne štetne posledice po zdravlje bilja. Sa druge strane
mineralno ulje u količinama koje su delotvorne za suzbijanje prezimljujućih formi štetočina (a to je 30 litara ulja po hektaru) je stavka čija ekonomska opravdanost se dovodi u pitanje. Sa druge strane, sumpor i kreč su među najjeftinijim sredstvima za zaštitu bilja, a i te kako su efikasna.
Hemijske kuće su radi što većeg profita zbog prodaje bakarnih i uljnih preparata marketinški potisnule sumpor i kreč, što nije slučaj u voćarski mnogo razvijenijim zemljama gde je ova kombinacija na početku vegetacije neizostavni tretman u zaštiti. S toga, akademska mi je dužnost da vam preporučim u predstojećoj sezoni primenu sumporno krečne čorbe za tretiranje voćnih vrsta na početku vegetacije.
Da se podsetimo sumpor deluje i kontaktno i isparenjima na prezimljuće forme štetočina(u prvom redu vaši i grinje) i biljnih bolesti, dok kreč ima funkciju što boljeg fiksiranja sumpora na površini biljke. Takođe kreč produžava dejstvo sumpora i čini ga netoksičnim za biljku. Ono što je zanimljivo je da novija istraživanja su pokazala da i sam kreč deluje kao jak kontaktni fungicid i baktericid. Generalna preporuka kod svih voćnih vrsta u fazi burbrenja pupoljaka primeniti 18 kg sumpora u prahu i 10 kg negašenog kreča na 1000 litara tečnosti. Najkvalitetnija priprema ove mešavine se sastoji u tome da se prvo u manjoj količini vode ukuva negašeni kreč postepenim dodavanjem sumpora u prahu, a tek nakon hlađenja sjedini sa ostatkom vode i nakon toga
upotrebi. Jako je bitno da se procede kroz gazu eventualne nečistoće i primese koje nisu rastvorene i dobro pormešane kako ne bi došlo do zapušenja dizni. Poželjno je za ovaj tretman radi lakše aplikacije koristiti što veći promer dizni za prskanje.
Kada je reč o količini utrošene količine tečnosti za prskanje po hektaru pravilo glasi ovako. Za svakih metar rodnog dela stabla voća koristiti minimum 500 litara
tečnosti. U prevodu mladi voćnjaci se tretiraju sa 500, a voćnjaci u punom rodu, kao i oni sa redukovanim sistemom rezanja i sa velikim krošnjama i do 1500 litara tečnosti po hektaru. Potrebno je naglasiti da je svako stablo potrebno detaljno okupati prilikom tretmana.
Napomena je da se sam momenat tretiranja ne sme promašiti, jer može sa jedne strane doći do izostanka efekta, a s druge strane to ispoljavanja fitotoksičnog efekta na voćke. Ukoliko se porani sa tretmanom postoji šansa da eventualne padavine odstrane preparat sa biljke i time izostane efekat, a ukoliko se zakasni i pupoljak već pukne ova mešavina može izgoreti mlado biljno zeleno tkivo. Pravi trenutak za primenu je faza bubrenja pupoljaka. U toku vegetacije se ova mešavina može primenjivati i kao preventivni fungicid za većinu gljivičnih infekcija, ali uosam puta razblaženoj koncentraciji.

Izvor: Agrobiznis magazin 

 

Dugo se smatralo da je tretman bakrom i uljem najbolje rešenje za zimski tretman voćaka, međutim naučno inženjerski krugovi su došli do drugačijeg zaključka. Sve veći izazovi u proizvodnji kvalitetnijeg sa jedne i jeftinijeg proizvoda sa druge strane su nametnuli novo rešenje u ovom pogledu zaštite voćarskih kultura. Bakar je korišćen višedecenijski i njegovo taloženje u zemljištu prouzrokuje brojne štetne posledice po zdravlje bilja. Sa druge strane mineralno ulje u količinama koje su delotvorne za suzbijanje prezimljujućih formi štetočina( a to je 30 litara ulja po hektaru) je stavka čija ekonomska opravdanost se dovodi u pitanje. Sa druge strane, sumpor i kreč su među najjeftinijim sredstvima za zaštitu bilja, a i te kako su efikasna. Hemijske kuće su radi što većeg profita zbog prodaje bakarnih i uljnih preparata marketinški potisnule sumpor i kreč, što nije slučaj u voćarski mnogo razvijenijim zemljama gde je ova kombinacija na početku vegetacije neizostavni tretman u zaštiti. S toga, akademska mi je dužnost da vam preporučim u predstojećoj sezoni primenu sumporno krečne čorbe za tretiranje voćnih vrsta na početku vegetacije.

Da se podsetimo sumpor deluje i kontaktno i isparenjima na prezimljuće forme štetočina(u prvom redu vaši i grinje) i biljnih bolesti, dok kreč ima funkciju što boljeg fiksiranja sumpora na površini biljke. Takođe kreč produžava dejstvo sumpora i čini ga netoksičnim za biljku. Ono što je zanimljivo je da novija istraživanja su pokazala da i sam kreč deluje kao jak kontaktni fungicid i baktericid.

Generalna preporuka kod svih voćnih vrsta u fazi burbrenja pupoljaka primeniti 18 kg sumpora u prahu i 10 kg negašenog kreča na 1000 litara tečnosti. Najkvalitetnija priprema ove mešavine se sastoji u tome da se prvo u manjoj količini vode ukuva negašeni kreč postepenim dodavanjem sumpora u prahu, a tek nakon hlađenja sjedini sa ostatkom vode i nakon toga upotrebi. Jako je bitno da se procede kroz gazu eventualne nečistoće i primese koje nisu rastvorene i dobro pormešane kako ne bi došlo do zapušenja dizni. Poželjno je za ovaj tretman radi lakše aplikacije koristiti što veći promer dizni za prskanje.

Kada je reč o količini utrošene količine tečnosti za prskanje po hektaru pravilo glasi ovako. Za svakih metar rodnog dela stabla voća koristiti minimum 500 litara tečnosti. U prevodu mladi voćnjaci se tretiraju sa 500, a voćnjaci u punom rodu, kao i oni sa redukovanim sistemom rezanja i sa velikim krošnjama i do 1500 litara tečnosti po hektaru. Potrebno je naglasiti da je svako stablo potrebno detaljno okupati prilikom tretmana.

http://agrobiznis.rs/11-naslovna/144-agrobiznis-magazin-108

Napomena je da se sam momenat tretiranja ne sme promašiti,  jer može sa jedne strane doći do izostanka efekta, a s druge strane to ispoljavanja fitotoksičnog efekta na voćke. Ukoliko se porani sa tretmanom postoji šansa da eventualne padavine odstrane preparat sa biljke i time izostane efekat, a ukoliko se zakasni i pupoljak već pukne ova mešavina može izgoreti mlado biljno zeleno tkivo. Pravi trenutak za primenu je faza bubrenja pupoljaka. U toku vegetacije se ova mešavina može primenjivati i kao preventivni fungicid za većinu gljivičnih infekcija , ali uosam  puta razblaženoj koncentraciji. 

Dugo se smatralo da je tretman bakrom i uljem najbolje rešenje za zimski tretman voćaka, međutim naučno inženjerski krugovi su došli do drugačijeg zaključka. Sve veći izazovi u proizvodnji kvalitetnijeg sa jedne i jeftinijeg proizvoda sa druge strane su nametnuli novo rešenje u ovom pogledu zaštite voćarskih kultura. Bakar je korišćen višedecenijski i njegovo taloženje u zemljištu prouzrokuje brojne štetne posledice po zdravlje bilja. Sa druge strane mineralno ulje u količinama koje su delotvorne za suzbijanje prezimljujućih formi štetočina( a to je 30 litara ulja po hektaru) je stavka čija ekonomska opravdanost se dovodi u pitanje. Sa druge strane, sumpor i kreč su među najjeftinijim sredstvima za zaštitu bilja, a i te kako su efikasna. Hemijske kuće su radi što većeg profita zbog prodaje bakarnih i uljnih preparata marketinški potisnule sumpor i kreč, što nije slučaj u voćarski mnogo razvijenijim zemljama gde je ova kombinacija na početku vegetacije neizostavni tretman u zaštiti. S toga, akademska mi je dužnost da vam preporučim u predstojećoj sezoni primenu sumporno krečne čorbe za tretiranje voćnih vrsta na početku vegetacije.

Da se podsetimo sumpor deluje i kontaktno i isparenjima na prezimljuće forme štetočina(u prvom redu vaši i grinje) i biljnih bolesti, dok kreč ima funkciju što boljeg fiksiranja sumpora na površini biljke. Takođe kreč produžava dejstvo sumpora i čini ga netoksičnim za biljku. Ono što je zanimljivo je da novija istraživanja su pokazala da i sam kreč deluje kao jak kontaktni fungicid i baktericid.

http://agrobiznis.rs/11-naslovna/144-agrobiznis-magazin-108 

Generalna preporuka kod svih voćnih vrsta u fazi burbrenja pupoljaka primeniti 18 kg sumpora u prahu i 10 kg negašenog kreča na 1000 litara tečnosti. Najkvalitetnija priprema ove mešavine se sastoji u tome da se prvo u manjoj količini vode ukuva negašeni kreč postepenim dodavanjem sumpora u prahu, a tek nakon hlađenja sjedini sa ostatkom vode i nakon toga upotrebi. Jako je bitno da se procede kroz gazu eventualne nečistoće i primese koje nisu rastvorene i dobro pormešane kako ne bi došlo do zapušenja dizni. Poželjno je za ovaj tretman radi lakše aplikacije koristiti što veći promer dizni za prskanje.

Kada je reč o količini utrošene količine tečnosti za prskanje po hektaru pravilo glasi ovako. Za svakih metar rodnog dela stabla voća koristiti minimum 500 litara tečnosti. U prevodu mladi voćnjaci se tretiraju sa 500, a voćnjaci u punom rodu, kao i oni sa redukovanim sistemom rezanja i sa velikim krošnjama i do 1500 litara tečnosti po hektaru. Potrebno je naglasiti da je svako stablo potrebno detaljno okupati prilikom tretmana.

Napomena je da se sam momenat tretiranja ne sme promašiti,  jer može sa jedne strane doći do izostanka efekta, a s druge strane to ispoljavanja fitotoksičnog efekta na voćke. Ukoliko se porani sa tretmanom postoji šansa da eventualne padavine odstrane preparat sa biljke i time izostane efekat, a ukoliko se zakasni i pupoljak već pukne ova mešavina može izgoreti mlado biljno zeleno tkivo. Pravi trenutak za primenu je faza bubrenja pupoljaka. U toku vegetacije se ova mešavina može primenjivati i kao preventivni fungicid za većinu gljivičnih infekcija , ali uosam  puta razblaženoj koncentraciji.

Dušan Stojanović

http://agrobiznis.rs/11-naslovna/144-agrobiznis-magazin-108 

U prodaji je novi broj Agrobiznis magazina!

Godišnje se u Srbiji proizvede 1,5 milijardi litara mleka. Uz državne podsticaje nakon dve decenije više se ne smanjuje broj muznih grla, a stočarima je i dalje najveći
 problem niska otkupna cena sirovog mleka. U proizvodnji 
bez i jednog slobodnog dana opstali su uglavnom farmeri sa većim brojem grla. Razgovarali smo sa proizvođačima u zemlji i regionu kao i nadležnim ministrom o aktuelnim problemima i podsticajima za mlečno govedarstvo.


U ovom broju saznajte i kako da orežete višnju i koje su inovacije u prskanju voća. Dugo se smatralo da je tretman bakrom i uljem najbolje rešenje za zimski tretman voćaka, međutim, naučno-inženjerski krugovi su došli do drugačijeg zaključka. Sve veći izazovi u proizvodnji kvalitetnijeg, sa jedne, i jeftinijeg proizvoda, sa druge strane, su nametnuli novo rešenje u ovom pogledu zaštite voćarskih kultura. Šta savetuju stručnjaci donosimo u novom broju. 

Neposredno pred 
izlazak Velike Britanije iz Evropske Unije, posetili smo jednog domaćina koji se bavi uzgojem ovaca i to na jedan poseban način u okviru svoje farme gde ima 180 grla. Ono što je posebno interesantno je da na ovoj farmi retko primenjuju lekove iz klasične veterinarske medicine, već se ovce leče homeopatijom. Za one koji nisu upućeni, homeopatija je vid medicine koji za moto ima „slično se sličnim leči“. 

U proteklom periodu održan je niz manifestacija. Događaj svetskog nivoa, AGRO BELGRADE okupio je voćare iz celog regiona. Detaljan izveštaj možete pogledati na stranama koje slede. Izvor: TANJUG

Nema dobrog domaćina bez Agrobiznis magazina. 

Dipl. inž. Goran Đaković, glavni i odgovorni urednik

Savez pčelarskih organizacija Srbije i NALED pokrenuli su onlajn peticiju za sve građane koji žele da podrže borbu za očuvanje pčela. Kako se navodi u zahtevu, opstanak pčela u Srbiji je ugrožen, jer deo opština i gradova tretira komarce i krpelje iz vazduha, što zahteva veću upotrebu pesticida. S druge strane, stručnjaci tvrde da je nerealno da se zabrani zaprašivanje komaraca, jer bi time bilo ugroženo zdravlje stanovništva.Kako je izjavio Rodoljub Živadinović, predsednik SPOS, oni žele da spreče da pčele postanu ugrožena vrsta. Uz to, upozorava da postoje gradovi u kojima je zabeleženo tretiranje komaraca iz vazduha i do 20 puta godišnje. Živadinović tvrdi da čak i u novembru, kada komaraca nema, pojedine lokalne samouprave to rade i to samo da bi potrošili nabavljene količine pesticida.

- Među potpisnicima deklaracije našlo se 20 vojvođanskih gradova i opština - kazao je Živadinović. - Svima ćemo slati predloge za bolje koordinisanje aktivnosti sa poljoprivrednicima. U izradi je i mapa opština koje su odustale od tretiranja komaraca i krpelja iz vazduha.Ipak, dr Marija Zgomba, profesor fitofarmacije na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, objašnjava da postoji zakonska regulativa koja jasno objašnjava kako se tretiraju komarci i krpelji iz vazduha. Ona napominje da prskanje mora najaviti najmanje 48 sati ranije, kako bi se ostavilo vreme da pčelari reaguju i sklone i zatvore pčele u košnice.

- Svi koji su uključeni u zaprašivanje komaraca su dužni da obaveste pčelare, a to se najviše odnosi na lokalne samouprave, jer su one naručioci posla - objašnjava prof. dr Zgomba. - Kada bi to sve bilo u redu, ne bi dolazilo do ovih problema, kojih ima sve više i više. Uginuće pčela zbog prskanja je posledica neadekvatnog obaveštavanja. Jer, sigurno je da zbog javnog zdravlja i potencijalnih bolesti, koje mogu da se prenesu krpeljima i komarcima, nije moguće zabraniti prskanje iz vazduha. Naročito što su nove, invanzivne vrste, najveći prenosioci patogena, kojih nije ranije bilo na ovim prostorima.KAKO prof. dr Zgomba naglašava, uslov svih uslova je obaveštavanje, ali ne samo u lokalnim listovima i na radio-stanicama, koje niko i ne sluša, već da veliki mediji budu ti koji će se uključiti u ovaj posao. Uz to, potrebno je i da udruženja pčelara budu obaveštena, kako bi dalje preneli svojim članovima. Svakako, za pčelare i pčele još veći problem su poljoprivrednici i neadekvatno i nekontrolisano tretiranje biljaka opasnim pesticidima i insekticidima.

Izovor:https://www.novosti.rs/vesti/naslovna/ekonomija/aktuelno.239.html:838576-Opstanak-pcela-u-Srbiji-ugrozen-Udruzenja-traze-da-se-zabrani-prskanje-komaraca

Evropska komisija donela je regulatornu uredbu kojom aktivna materija hlorprofam više neće moći da se koristi posle 1. januara 2020. godine. Reč je o inhibitoru klica i herbicidu koji sprečava klijanje konzumnog krompira u toku skladištenja. Ova supstanca smanjuje intenzitet disanja gomolja i tako ih štiti od gubitka vlage i hranljivih materija.

Države članice trebalo bi da povuku odobrenja za sredstva za zaštitu bilja koja sadrže hlorprofam kao aktivnu supstancu do 8. januara 2020. godine.

Procnjeno je da hlorprofam i njegov glavni metabolit 3- hloranilin predstavljaju akutni i hronični prehrambeni rizik za potrošače. Evropska agencija za sigurnost hrane u svom zaključku, koji je prethodio ovoj odluci, istakla je da je potrebna dalja naučna procena potencijalno endokrino štetnih svojstava hlorprofama i da se nije mogla dovršiti procena rizika za insekte koji ne pripadaju ciljanoj grupi za upotrebu na polju.

Situacija sa ovom aktivnom materijom je opasna, a problem je što ne postoji alternativa. Takođe, problem je sa skladištenjem krompira, s obzirom na to da hlorprofam ulazi u drvene okvire u kome se krompir čuva, a ostaci će moći da se nađu još dugo vremena posle zabrane.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2550630/hlorprofam-u-eu-nece-moci-da-se-koristi-za-tretman-krompira-od

U Srbiji je registrovano 800 pesticida i oko 70 odsto hrane prska se raznim hemikalijama, ali će domaći poljoprivrednici ubuduće morati da prođu obuku i dobiju sertifikat za njihovo korišćenje.

Stručnjaci kažu da se u Srbiji, na primer, jabuka prska više od 16 puta, dok je svetski standard tri puta, objavio je danas RTS.

Pomoćnik direktora Instituta za zaštitu bilja Nenad Trkulja rekao je da je primena pesticida veoma osetljiva stvar, naročito usled klimatskih promena, jer su, kako je naveo, "patogeni prešli u naš region".Trkulja je upozorio da problem predstavlja i njihova rezistentnost usled dugogodišnje prekomerne upotrebe pesticida, kao i da mnogi preparati potpuno gube efikasnost.

"Nije više da se smanjuje efikasnost, već se potpuno gubi. U takvim uslovima treba potpuno promeniti pristup suzbijanju štetnih organizama u zaštiti bilja i za tako delikatne stvari potrebna je velika podrška države i društva", rekao je Trkulja.On je istakao da je tržište pesticida veoma unosno i da zato u Srbiji postoji 800 registrovanih pesticida.

"Treba da se uradi procena šta od svih tih preparata treba koristiti. Možda nam od 800, 300 ni ne treba", rekao je Trkulja.Upitan da li građani, po plodovima koje kupuju, mogu vide da li je voće i povrće bezbedno, Trkulja je odgovorio da se to ne može proceniti u prodavnici ili na pijaci. "Za to su potrebne kontrole, neke od najosetljivijih analiza koje treba da pokažu ostatke pojedinih pesticida u plodovima", pojasnio je. Prema njegovim rečima, veliki broj hemijskih supstanci i pesticida je na listi preispitivanja EU i očekuje se da će veliki broj biti izbačen iz upotrebe.

Trkulja je rekao i da je trend uvođenje bioloških pesticida, odnosno bioloških organizama i njihovih produkata.

"Oni su manje efikasni, ali zdravom strategijom i ulaganjem u takve programe možemo da dođemo u situaciju da se upotreba klasičnih hemijskih sredstava smanji", rekao je Trkulja.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/hemikalijama-tretirano-70-odsto-hrane-u-srbiji-registrovano-800-pesticida/xfe95p0

Čini se kupcu kada na pijaci merka kvalitetnu goveđu pršutu iz Mačkata, po ceni od 1.700, 1.800 dinara, da njenom proizvođaču ostane velika zarada od ovog komada sušenog mesa. Nije tako, kažu Mačkaćani, čuveni pršutari.

Dušan Stojanović, jedan od najboljih i najčuvenijih od njih, za "Blic" izvlači računicu.

- Kada isplatiš sve troškove proizvodnje, ukalkulišeš cenu stoke koju si kupio, platiš troškove, proizvođaču ostane 100, 150 dinara. Zarada je ista, bilo da je u pitanju goveđa ili svinjska pršuta, kobasica, slanina ili neki drugi proizvod – kaže on.

Nebrojeno puta je od neupućenih čuo da pršutari zgrću silne pare i da posla imaju 365 dana u godini.

- Možda ne bi tako pričali kada bi znali koliko košta stoka. Kilogram žive vage svinja, koje kupujemo u Vojvodini, košta 150 dinara. Bikovi su dva evra, krave za pršutu 1,6-1,7 evra. Ne znaju da od kilograma sirovog mesa koje se osuši ostane 600 grama suvog. Stoka može da bude i lošijeg kvaliteta i da baci mnogo manji procenat mesa. Za vreme postova nama posao iz razumljivih razloga staje, nema veselja, na parastose se iznosi posna hrana. Na sve to velika su ulaganja u proizvodni proces, oprema i objekti se stalno moraju zanavljati. Ko to ne radi, pregazi ga vreme i izgubi tržište – objašnjava Dušan Stojanović.Komentare da pršutari odlično profitiraju najčešće čuje u vreme mačkatske "Pršutijade".

- Na "Pršutijadi" dobro pazarimo, ali ona traje samo tri dana godišnje - napominje Stojanović.

Priznaje da od suvomesnatih proizvoda može solidno da se živi, ali ovo je posao koji zahteva angažman cele porodice od jutra do sutra. Nezahvalno je, kaže, oceniti koliko novca bi nekome ko bi poželeo da se bavi pršutarstvom trebalo da uloži u biznis.

- Najpre, niko od nas nije počeo od nule. Posao su pokrenuli naši dedovi i pradedovi, generacije pre nas, od kojih smo nasledili zanat ali i objekte za proizvodnju. Sigurno je da početna ulaganja koštaju više desetina hiljada evra. Treba imati u vidu da način na koji se porodične firme iz Mačkata bave pršutarstvom zahtevaju klanice, komore, solare, magacine gotovih proizvoda, velike sušare, sanitarne uslove, standarde. A to mnogo košta. Ulaže se pomalo, ko koliko može, i zato je nemoguće investiciju staviti na papir - priča Dušan.

Svima koji bi se posvetili proizvodnji suvog mesa po originalnoj recepturi do koje drže Mačkaćani, savetuje - ne pomišljajte na to.

- Neće naći mesto pod suncem, makar bili spremni da iskeširaju milione, jer tržište traži tradiciju proizvođača. Mnoge kupce moje robe stekao je za života moj deda Milić i oni su meni verni. Tako je kod svih ostalih proizvođača iz Mačkata. Jednostavno, ovaj poziv traži ime, a ono se stiče decenijama - navodi naš sagovornik.

Opet, pršutarstvo nije zanat kao neki majstorski da se može pokrenuti bilo gde. Traži adekvatno podneblje.

- Idealno područje za sušenje mesa je nadmorska visina od 700, 800 metara, a Mačkat na njoj leži. Ima tu i do temperature i vlažnosti vazduha. Na primer, Zlatibor je odmah iznad Mačkata, ali tu nema velike proizvodnje - kaže Stojanović.

Cenovnik:

Goveđa pršuta

1.800-1.900 dinara

Svinjska pršuta

1.300-1.500 dinara

Slanina

900-1.000 dinara

Kobasica

900-1.000 dinara

Suvi vrat

1.300-1.400 dinara

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/moj-biznis/tacna-racunica-koliko-zaraduju-proizvodaci-prsute-u-srbiji/8fr04f2

Sredstva za zaštitu bilja, uskoro neće moći da se kupuju i koriste bez kontrole. Do 2021. poljoprivednici će proći obuku, posle koje će dobiti certifikat o pravilnoj upotrebi tih sredstava. Bez sredstava za zaštitu bilja, poljoprivredna proizvodnja je nezamisliva. Karenca, količina preparta i vreme njegove primene, najvažniji su parametri na koje se mora paziti.

„Vodimo računa koliko koliko je to moguće. Karence su mnogo velike, nezgodno je. Mora da se koristi dosta preparata, da bi mogla da opstane jagoda i šljiva, i sve,'' kaže jedan poljoprivrednik iz okoline Šapca, a drugi dodaje:

„Ja sam pčelar, tako da vodim brigu o karenci".Ponuda sredstava za zaštitu bilja je velika, a nedoumica kod izbora i pravilne upotrebe je mnogo.

„Ima dosta zabluda, ljudi dolaze sa pogrešnim informacijama, čuli su sa strane, ili od nekog, što se na kraju ispostavi kao netačno'', kaže Dragana Petrović, ''Agrar Petrović'.'

Nepravilna upotreba preparata može izazvati neželjene posledice po okolinu, zbog toga je u planu edukacija, posle koje će poljoprivrednik dobiti sertifikat o pravilnoj primeni sredstava za zaštitu bilja.

„Sertifikat će biti jedan vrednosni papir koji će se izrađivati u kovnici novca, ministar će lično odobravati taj sertifikat. Proizvođači će biti upućeni na tim edukacijama kako da postupaju sa sredstvima za zaštitu bilja, da ne bi došlo do ugrožavanja životne sredine, vodotokova, samih ljudi", objašnjava Slavica Maksimović, PSSS.

U kontroli koju su stručnjaci iz Savetodavne stučne službe Šabac prošle godine, sproveli uz podrušku ministarstva poljoprivrede, u uzorkovanim proizvodima sa polja i iz piljarnicama i prodavnica, pesticidi nisu pronađeni.

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/57/srbija-danas/3529631/kontrola-upotrebe-pesticida-u-poljopivredi.html

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Мај 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31