Uprkos čestim kišama i velikoj vlažnosti zemljišta, Nikola Ivanović, iz sela Moštanica, kod Vranja, ove godine je uspeo da svoju papriku zasađenu na oglednoj parceli od oko petstotina kvadratnih metara, kao i onu koju je zasadio na površini od pola hektara, sačuva od biljnih bolesti.Tvrdi da je ovakve rezultate ostvario zahvaljujući agrotehničkim merama koje je primenio kako na oglednoj, tako i na ostalim parcelama uz pomoć Nade Lazović Đoković, savetodavca za ratarastvo u vranjskoj Poljoprivredno savetodavnoj i stručnoj službi.

"Po njenoj preporuci uradili smo osnovno đubrenje peletiranim stajnjakom u količini od 0,8 do 1 tone po hektaru, uz startno đubrenje N:P:K u količini od 400 - 500 kg/ha. Pazili smo da ne preteramo sa đubrenjem koje može da dovede do poremećaja u odnosu između snage biljke i broja plodova, a rezultat može da bude prevelik broj plodova na biljci koji po pravilu ostaju sitni", kaže Ivanović i dodaje da je prilikom rasađivanja paprike strogo vodio računa da ona bude rasađena do korenovog vrata kako bi se što bolje primila.Radi boljeg prijema biljaka prilikom rasada, obavljeno je navodnjavanje sistemom kap po kap, uz fertigacionu primenu N:P:K (5:55:10) u koncentraciji od 0,2 odsto i Ph green zajedno sa fertigacionim đubrivima, s tim da ukupna koncentracija u radnom rastvoru nije prešla 0,1%. Posle rasađivanja pravljene su veće pauze između zalivanja kako bi se stimulisao razvoj korena. U tim prvim fazama primenjen je N:P:K (10:40:10) na nekih sedam dana u koncentraciji od 0,5% (50 grama na 10 litara vode). Ovakva prihrana posebno je korisna ukoliko se u tom periodu ukorenjavanja i vegetativnog porasta ne prihranjuje putem sistema navodnjavanja kap po kap.

"Od cvetanja paprike pa do kraja vegetacije i nadalje primenjivaćemo formulacije N:P:K (11:7:33 + 4 MgO) i odvojeno Ca - Nitrat ( 15 - 0 - 0 + 25,5 CaO). Od početka cvetanja u zavisnosti od snage zemljišta i osnovnog đubrenja krenućemo sa manjom količinom od na primer 20 - 30 kg/ha nedeljno i postepeno ćemo povećavati sve do nekih 50 do 80 kg/ha i to dva do tri puta nedeljno u punoj berbi. Posle ovakve prihrane, plodovi brzo rastu, imaju odličnu boju, trajnost i sjaj", ističe ovaj povrtar.Stručnjaci vranjske Poljoprivredno savetodavne i stručne službe ističu da prihrana paprike u početku nije tako jednostavna jer zavisi od tipa i pH zemljišta osnovnog đubrenja, snage biljke, vremenskih uslova, pinciranja i drugih faktora.

"Dok ne krenu sa berbom, proizvođači treba da imaju aparaturu koja meri količinu i pristupačnost hraniva u tlu i na osnovu stanja useva i vremenskih prilika da iskombinuju prihranu. Ukoliko postoje uslovi za folijarno, preporučujemo ga sa formulacijom N:P:K 20:20 :20 u koncentraciji 0,3 - 0,7 % (30 -70 grama na 10 litra vode). Što se tiče navodnjavanja u ovakvim godinama trebalo bi zalivati po tenziometru i osvežavati papriku kratkim vlaženjem jer je to odlična prevencija pojave suve truleži vrha ploda", naglašava savetodavac za ratarstvo.Na oglednom polju kod ovog povrtara, zasađeno je oko deset hibrida i lokalnih sorti koje se nalaze u fazi razvoja: otvoren drugi cvet na glavnom stablu i prvi plod na glavnom stablu dostigao tipičnu veličinu i oblik (BBCH 62 -71). Na nekim sortama registrovano je prisustvo lisnih vaši koje direktno štete prouzrokoju sisanjem biljnih sokova, ali su i prenosioci virusa od kojih je u proizvodnji paprike najznačajniji virus mozaika krastavca.

"Redovnim pregledom cvetova zabeleženo je takođe prisustvo larvi i odraslih jedinki tripsa na jednom hibridu, koji direktno štete prouzrokuju sisanjem sokova, ali su i vektori veoma destruktivnog virusa - virusa bronzavosti paradajza. Obavezan je pregled useva metodom otresanja cvetova i listova na beloj podlozi i ukoliko se evidentira prisustvo tripsa obavezna je primena hemijskih mera zaštite", naglašava savetodavac za ratarstvo u vranjskoj Poljoprivredno savetodavnoj i stručnoj službi.

Izvor:https://www.agroklub.rs/povrtarstvo/u-usevima-paprike-registrovano-prisustvo-tripsa-obavezan-pregled-metodom-otresanja-cvetova/61532/

ŠIROM Republike Srpske se proveravaju prijavljene parcele sa zasejanom pšenicom. Posao vodi Ministarstvo poljoprivrede RS, a cilj provere je da se utvrdi da li je sva prijavljena površina za sejanje pšenice, a to je oko 15.600 hektara, i obrađena. Ovom akcijom želimo na terenu da utvrdimo da li su podsticaji koji poljoprivrednici dobijaju za pšenicu opravdani ili se zloupotrebljavaju budžetska sredstva, kaže, za "Novosti", Predrag Sladojević, v. d. direktora Agencije za agrarna plaćanja RS.

 On pojašnjava da poljoprivrednici u svojim zahtevim za podsticaje navode kolike parcele će zasejati pšenice, a na resornom ministartstvu je da utvrdi da li je to tačno i urađeno na terenu.

 - Provera se sada radi i uz pomoć satelitskog praćenja zasejanih površina odnosno programa Etfarm. Ovo je prva godina primene ovog programa u Srpskoj. Etfarmom, odnosno satelitskim snimcima, pokriveno je oko oko 9.600 hektara u RS i jasno se vidi gde je zasejana pšenica a gde nije. Te podatke smo već dobili, ali smo kontrolom na terenu još jednom proverili podatke i videli da je sistem tačan. Oko 6.000 hektara, koje nisu pokrivene stalitima, obilazimo i detaljno proveravamo. Posao ćemo završiti do žetve - ističe Sladojević.

 On kaže da je za već proverenih 9.600 hektara utvrđena nepravilnost kod četvrtine, odnosno u 20 do 25 odsto slučajeva, i već su jasne sankcije za one koji su obmanuli resorno ministarstvo i nisu uopšte obradili parcele za koje su tražili podsticaje.

Kako kaže, radi se o milion maraka podsticaja koji su mogli biti uzalud potrošeni da nije urađena detaljna analiza na terenu.
- Za one koji su se prijavili za podsticaje, a na parcelama nisu ništa zasejali, sledi kazna da se dve godine ne mogu prijavljivati za podsticaje propisane pravilnicima. Oni poljoprivrednici koji su deo prijavljenih parcela zasejali, a deo nisu, dobiće podsticaj, ali će im se deo koji nije zasejan odbiti - pojašnjava Sladojević.

Izvor:https://www.novosti.rs/vesti/naslovna/republika_srpska/aktuelno.655.html:871797-Na-proveri-rod-pod-psenicom-Ratari-uzeli-podsticaje-a-nista-nisu-zasejali

Želite da posadite voćnjak ili započnete sa organskom proizvodnjom povrća? Pre nego što se upustite u ovaj zahtevan posao, koji traži posvećenost, rad i pozamašno ulaganje novca trebalo bi da proverite zemljište. Naime, uzimanje uzoraka zemljišta je jedna od najvažnijih i najodgovornijih faza posla u sistemu kontrole plodnosti. Na osnovu rezultata hemijske analize uzoraka tla koji reprezentuju celokupnu parcelu, donosi se zaključak i daje preporuka za poljoprivrednu površinu od nekoliko hektara.

Pravilno uzimanje uzoraka

Prilikom uzimanja uzoraka zemljišta, kako savetuju stručnjaci, mora se vodi računa o nekoliko vrlo bitnih stvari. Pre svega ako se uzorkovanje ne izvrši pravilno dovodi se u pitanje laboratorijski nalaz na osnovu kog se kasnije predlažu mere đubrenja koje mogu biti pogrešne. Uzimanje prosečnih uzoraka zemljišta vrši se u zavisnosti od toga zašto želimo da saznamo hranjivi potencijal tla, odnosno da li je u pitanju prihrana već postojećih useva ili želimo da započnemo sa uzgojem potpuno novih kultura ili voća.

Ukoliko se na parceli sadi potpuno nova kultura onda se uzimanje uzoraka vrši posle završetka vegetacije, tačnije poslije žetve ili berbe prethodnog useva. A, ako je u pitanju analiza kako bismo odredili koji je način prihrane najbolji onda se uzimanje uzoraka zemljišta radi u toku vegetacije u fazama razvoja biljke kada je biološki potrebno prihraniti usev. Recimo, za određivanje prihrane pšenice uzorkovanje se vrši u rano proleće u fazi bokorenja i vlatanja žita.

Prilikom uzimanja uzoraka treba voditi računa i o veličini parcele, kako i o kvalitetu zemljišta na celoj površini. Jedinična parcela predstavlja površinu koju reprezentuje jedan prosečan uzorak zemljišta. Površina najčešće nije precizno određena već zavisi od brojnih faktora. Pre svega zavisi od homogenosti zemljišta tj. da li je ono istog tipa na celoj parceli, odnosno da li je istog mehaničkog sastava, iste prethodne obrade i primene đubriva poslednjih nekoliko godina. Važno je i znati da li je kompletna parcela iste ili slične konfiguracije terena. Naravno, veoma je važno i koju vrstu biljne kulture planirate da uzgajate na tom zemljištu, da li će biti ratarske kulture ili voćnjak.

 Državno ili privatno zemljište

Prilikom uzimanja uzoraka zemljišta na analizu treba voditi računa i da li je u pitanju parcela koja je u državnom ili privatnom vlasništvu. Zašto je to važno? Parcele u privatnom vlasništvu za ratarske i povrtarske kulture najčešće su manje površine od 0,1 ha - 2 ha i sa njih se, ako zadovoljavaju navedene uslove, uzima jedan prosečan uzorak zemljišta.

Parcele u državnom sektoru po pravilu zauzimaju površinu od 10 - 100 – 200 pa i više hektara, tako da jedan prosečan uzorak (ako zadovoljava uslove homogenosti) reprezentuje površinu do 5 ha. To znači da shodno površini treba uzeti više uzoraka sa različitih mesta. Parcelama na kojima se uzgajaju voćarske i vinogradarske kulture najčešće su površine od 2 - 3 ha.

U razvijenim zemljama Zapadne Evrope, recimo u Holandiji, kontrola plodnosti se vrši tako da se sa svakog ha uzima prosečan uzorak zemljišta za analizu.

Na parcelama državnog sektora, odnosno kada su u pitanju veći kompleksi ili plantaže voćnjaka pre samog početka uzorkovanja  potrebno je od odgovornog lica uzeti plan parcele i na osnovu pedološke karte utvrditi tip zemljišta. Treba imati i sve informacije koje se tiču agromeliorativnih mera u poslednjih nekoliko godina (đubrenje organskim i mineralnim đubrivima, kalcifikacija, podrivanje, drenaža, da li je vršena jednoobrazna obrada ...). Obići parcelu i sve navedene podatke zabeležiti, a potom odrediti jednu parcelu koju reprezentuje jedan prosečan uzorak zemljišta.

Da pojasnimo. Recimo, ako je potrebno izvršiti uzimanje uzoraka zemljišta sa parcele koja je veličine 20 ha, a pre toga je utvrđeno da je ona homogena po svim navedenim kriterijumima, onda obično jedinična parcela zauzima površinu od 5 ha. Iz toga proizilazi da je sa površine od 20 ha potrebno uzeti 4 prosečna uzorka zemljišta. Najbolje je nacrtati skicu parcele sa oznakama jediničnih parcela. Ukoliko zemljište nije homogeno onda, zavisno od uslova, jedinična parcela sa koga se uzima prosečan uzorak može zauzimati i manju površinu. Naime, ukoliko se na parceli se nalazi, recimo, uvala površine 1 ha u kojoj se povremeno zadržava voda, ili na delu parcele usev zaostaje u rastu, pa je i prinos znatno niži od roda na ostatku parcele, ta mesta posebno označiti na skici. Sa ovih mesta uzeti po jedan prosečan uzorak kako bi se utvrdili razlozi zbog kojih dolazi do ispoljenih poremećaja.

 Kako se uzima uzorak?

U savremenim zemljama za uzimanje prosečnog uzorka zemljišta koriste se sonde, ali ukoliko ih nemate biće dovoljan i običan ašov. Dubina zemljišta iz koje uzimaju uzorci zavisi od kulture koja će se uzgajati, odnosno od korenskog sistema biljke. Na livadama i pašnjacima uzorak se obično uzima do dubine od 10 cm. Na parcelama gde će se gajiti povrtarske i ratarske kulture dubina uzimanja uzorka je od 0 do 30 cm, dok se u

voćnjacima i vinogradima uzorak najčešće uzima iz dve dubine i to od 0- 30 i od 30-60 cm.

U razvijenim zemljama kao što su Holandija ili Danska postoje posebna mala terenska vozila sa kompjuterskim dodatkom, koji nakon obilaska vozila po rubovima parcele sam ucrta skicu parcele i obeleži mesta sa kojih se uzimaju uzorci.

U kesu sa uzetim uzorkom zemljišta treba ubaciti i papir na kome su upisani podaci vlasnika parcele (ime i prezime) mesto, vreme kao i dubina sa koje je uzet uzorak, ali i veličina parcele, prethodni usev kao i kultura koja planira da se gaji na tom zemljištu. Upis ovih specifikacija je neophodan kako bi se lakše razumela interpretacije rezultata hemijske analize i dale preporuke za usev ili voće koje vlasnik planira da zasadi na toj parceli.

Izvor: Agrobiznis magazin 

 

Ministarstvo poljoprivrede počelo je akciju identifikacije državnog napuštenog obradivog zemljišta. Ideja je da se zaparložene njive i pašnjaci ustupe na korišćenje poljoprivrednicima koji su spremni da ih koriste.

Marija Mitrović iz Uprave za poljoprivredno zemljište rekla je za RTS da su zaključeni ugovori za 2.400 ha zemljišta.

Da bi se zemljište u ovom slučaju smatralo napuštenim, potrebno je da ispuni dva uslova – da tri godine nije imalo ugovor sa inostranstvom i da je zapisnikom inspektora na terenu utvrđeno da nije bilo korišćeno.

Reč je o parcelama koje su u državnom vlasništvu, odnosno Republika Srbija je vlasnik, bez ikakvog tereta.

Pravo na korišćenje zemljišta imaju ne samo ratari već i drugi poljoprivrednici. Njihova obaveza je investiraju u proizvodnju.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2770139/zaparlozene-njive-i-pasnjaci-bice-ustupljeni-poljoprivrednicima-koji-su-spremni-da-ih

Sve poljoprivredne parcele u Srbiji na kojima se zaista obavlja poljoprivredna proizvodnja, biće do 2023. godine evidentirane, a to će biti osnov za dobijanje državnih subvencija.

Država poljoprivrednicima već odobrava podsticaje na osnovu površine zemljišta koju imaju u vlasništvu, odnosno zakupu, koja je upisana u katastru, a na kojoj poljoprivrednici imaju zasađene kulture.

Međutim, u praksi se pokazalo da samo na jednom delu te površine, ustvari, obavljaju proizvodnju, pa su na taj način dobijali novac i za deo zemljišta na kojem nisu zasejali pšenicu, kukuruz, detelinu...Šef odseka Integrisanog sistema upravljanja i kontrole (IACS) u Upravi za agrarna plaćanja, Zoran Knežević, kaže da će na osnovu grafičkog evidentiranja zemljišta, koje se koristi za poljoprivrednu proizvodnju, poljoprivrednici u budućnosti dobijati podsticaje po hektaru za sva direktna plaćanja kao i za određene mere iz ruralnog razvoja.

"Podsticaji za poljoprivrednike treba da se povećavaju. S druge strane, dobijaće ih samo oni poljoprivrednici koji stvarno koriste poljoprivredno zemljište, bilo da je to obradiva površina ili su trajni travnjaci, livade i pašnjaci", rekao je Knežević za Tanjug.Projekat Uspostavljanje sistema identifikacije zemljišnih parcela (LPIS) počeo je da se sprovodi u Srbiji početkom godine u saradnji sa EU.Proveri stvarnog stanja na terenu u okviru prve faze ovog projekte, prethodilo je snimanje iz aviona svog zemljišta u Srbiji, digitalizacija na osnovu ortofoto snimaka, a kako bi se utvrdilo koje poljoprivredne parcele se na terenu zaista obrađuju.

Uspostavljanje ovog Sistema treba da omogući lakši i jednostavniji način podnošenja zahteva za podsticaje, transparentno korišćenje državnih podsticaja, ali i bolju kontrolu podataka i praćenje (monitoring) korišćenja poljoprivrednog zemljišta.

"Danas se na terenu proverava GPS-om, da li su granice dobro iscrtane i da li je na tom zemljištu kultura koju su poljoprivrednici prijavili da uzgajaju", navodi Knežević.

U pilot projektu učestvuje 10 opština i 147 poljoprivrednika.

Poljoprivrednici iz sela Mali Izvor i Valakonje u opštini Boljevac, Miroljub Stojadinović i Ljubiša Janošević očekuju da će se digitalizacijom stvarnih pracela koje se koriste za poljoprivrednu proizvodnju omogućiti pravednija raspodela sredstava i veće subvencije države. "Nadam se da će se povećati subvencije i tako više unaprediti ulaganje u poljoprivredu", kaže Miroljub Stojadinović iz Malog Izvora koji na nešto više od pet hektara gaji pšenicu, kukuruz...Ljubiša Janošević iz sela Valakonje, na čijim parcelama su bili nadležni iz Uprave za agrarna plaćanja i stručnjaci za implementaciju projekta na terenu iz Slovenije, smatra da se poljoprivrednicima koji su se uključili u projekat omogućava da dokažu da ono što rade zaista zaslužuje pomoć države.

Ekspert za LPIS iz Slovenije, gde je ceo sistem zaživeo pre 15 godina, Aleš Znidarko iz Geodetskog zavoda Celja, kaže za Tanjug da je u EU subvencionisanje zasnovano na površini zemljišta koje se obrađuje, a ne na osnovu površine parcele koju poljoprivrednici poseduju.

"To je osnova za traženje podsticaja. Tako se dobije realna situacija na terenu i to se kasnije može proveriti kontrolom na terenu", kaže Znidarko. Kompletan projekat u Srbiji, kažu nadležni, trebalo bi da zaživi do 2023. godine. U projektu učestvuju opštine Novi Kneževac, Sečanj, Irig, Sremska Mitrovica, Gornji Milanovac, Požarevac, Golubac, Boljevac, Vlasotince i Leskovac.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/novi-osnov-za-subvencije-snimanje-poljoprivrednih-parcela-do-2023-godine/mlvz90q

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Октобар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
      1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30 31