Najpoznatija američka kompanija za izgradnju staklenika Havecon oslučila je da ode korak dalje i svojim kupcima ponudi staklenike  po sistemu „ključ u ruke“. Ne samo što će u potpunosti graditi i opremati staklenike već će kupcima ponuditi i pokretanje proizvodnje salate.

-Ovom novom inicijativomlakše će se otvoriti vrata u industriji hrane. Uzgoj povrća koji je bliži potrošačima smanjiće troškove transporta i pomoći da se smanji uzvoz hrane - rekao je izvršni direktor  ove kompanije Henk Verbakel, a piše časopis Horti dejli. 

- Zajedno sa našim partnerima i dobavljačima imamo više od 100 godina kombinovanog iskustva u poljoprivredi. Idemo u korak sa vremenom pa ćemo našim kupcima ponuditi i najmoderniji način proizvodnje, odnosno hidroponske plastenika za nekoliko vrsta voća i povrća. Koristimo svoje znanje kako bismo podigli standarde u proizvodnji - rekao je Henk Verbakel.

Podsećamo, hidroponska proizvodnja je uzgoj povrća bez zemlje odnosno u supstratu ili asupstratnim smešama kao što su kamena vuna, kokosova vlakna, perlit, glinene kuglice... Ovakav vid proizvodnje omogućava ispunjavanje svih ekoloških uslova u kontrollisanom zatvorenom prostoru kao što su plastenici i staklenici. 

- Upravljaćemo čitavim projektom od početka do kraja. To znači da imate posla samo s jednom kompanijom - rečeno je u ovoj kompaniji.

Kako ističu uzgoj proizvoda u hidroponskom stakleniku ima mnogo prednosti.

-Temperatura staklenika i ulazni podaci mogu se precizno kontrolisati, omogućavajući biljkama da brže rastu i suočavaju se sa manje bolesti u odnosu na useve koji se gaje na otvorenom polju.  Pored toga, sistem navodnjavanja u zatvorenom prostoru daje mogućnost za uštedu vode uz manje korišćenje đubriva nego pod otvorenim nebom. 

Potražnja za ovim plastenicima je izuzetno velika i do sada su izgradili više od 400 stakleničkih objekata širom sveta. U pitanju su staklenici različitih veličina od onih manjih do onih koji se prostiru na nekoliko hektara.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Vinogradarstvo i vinarstvo u Srbiji postaju sve značajnije privredne grane.To je prepoznala i država koja kroz subvencije podstiče njihov razvoj. Nedavno je Vlada Srbije usvojila i Strategiju razvoja tog sektora u narednih deset godina.Strategija predviđa da se u narednoj deceniji površina pod vinogradima i količina proizvedenog vina utrostruči.Preduslov za intenzivniju proizvodnju grožđa je i ukrupnjavanje vinograda koji su danas u proseku površine od svega 28 ari.

Srbija ima dobre agroekološke i geomorfološke karakteristike za razvoj vinarstva.

"Potencijali su ogromni. Država je to prepoznala i mi sa velikim zadovoljstvom možemo da kažemo da sada idemo napred u jedan nezaustavljiv razvoj. Razvoj vinske kulture inplicira i razvoj kulture jedne zemlje. Vino je oduvek bilo i predstavljalo kamen međaš između kulturnih civilizacija i varvara", kaže Marko Malićanin, predsednik UO Saveza vinara i vinogradara Srbije.

Stručnjaci u oblasti vinarstava i vinogradarstva se školuluju na beogradskom, niškom i novosadskom univerzitetu, ali su svi oni uskostručno obrazovani.

Strategija predviđa školovanje kadrova koji će se vinom baviti od vinograda do polica vinarija i supermarketa širom sveta.

U proizvodnji vina marketing je presudno važan i u njega će se svake godine ulagati pet miliona evra.

Vinarstvo snažno podstiče i turistički razvoj jer taj vid turizma poslednjih godina doživljava ekspanziju.

"Kroz ovu strategiju ćemo i zadržati mlade ljude, edukovane, da im stvorimo uslove da mogu da nastave da žive i da rade, da se ovde razvijaju i kroz taj razvoj školstva smo želeli da na svakom području mladi ljudi dobiju šansu i naravno da ćemo u tome uspeti", ističe Stevan Rajta, direktor Saveza vinara i vinogradara Srbije.

U Srbiji danas postoji nekoliko desetina vinarija koje prozvodne odlična vina.

Vlasnici najpoznatijih beogradskih restorana kažu da kada je vino u pitanju, naši ljudi najradije biraju domaće.

Izvor:https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/drustvo/4196010/vino-vinogradarstvo-srbija-strategija-razvoj.html

Šajkaški rasadnik cveća Đurendić pravi je primer uspešnog porodičnog posla. Već 17 godina Duško i Dragana Đurendić bave se proizvodnjom i prodajom cveća.

Đurendići kažu da je sve počelo proizvodnjom rasada povrća, ali su vremenom shvatili da je cveće mnogo isplativije, pa su se zato odlučili za promenu i posvetili isključivo uzgajanju cveća.

- Svaki početak je težak, naročito kad morate sami da se snalazite i informišete jer jednostavno nema ko da vam pomogne - kaže Dragana Đurendić.

Kako dodaje, proizvodnja cveća je bila nešto sasvim novo za njih, ali su uz literaturu, seminare i savete starijih kolega mnogo toga saznali i počeli da primenjuju u praksi.

Njan suprug Duško dodaje da je Šajkaš odlična sredina za proizvodnju, kako zbog raspoložive površine, tako i zbog geografskog položaja, jer je mnogima blizu, pa im mušterije dolaze iz različitih krajeva.

Bašte su, kako dodaje, velike pa mogu da koriste velike plastenike i uzgajaju cveće na površini od nekih 1.800 m2.

- Iako je voda u Šajkašu dosta kvalitetna, mali problem nam pravi nedostatak kiselosti u njoj jer biljka zbog toga ne želi da usvaja hranu i samim tim se ne razvija, ali to rešavamo dodavanjem kiseline u prehranu. U suštini, ovde nam je dobro i zadovoljni smo - kaže Dušan.

Posao uzgajanja cveća mora da se razvija polako. Vremenom proizvođači shvataju šta im treba, a svaka biljka je drugačija, pa se razlikuju i potrebni uslovi. Jedno je sigurno: put do kvaliteta zahteva mnogo pažnje i rada.

- Radni dan počinje oko šest, kada, nakon doručka, odlazimo u plastenik i gledamo šta treba da se uradi, zalije, presadi i slično. Tu se organizujemo, rasporedimo dužnosti i do pauze za ručak uradimo deo posla, a ostatak završimo uglavnom do kraja dana. U toku sezone dolaze žene koje nam pomažu, i to nam mnogo znači i olakšava posao. Duško je uglavnom zadužen za teže poslove, a zimi imamo i dodatnu radnu snagu, naročito oko loženja uglja i održavanja temperature u plastenicima, tu nam naš sin Đorđe dosta pomogne - ističe Dragana.

Kao student treće godine fitomedicine na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, Đorđe stiče znanja koja će kasnije moći da primenjuje u porodičnom rasadniku i tako preuzme određeni deo posla na sebe.

Đurendići kažu da im je najvažnija prolećna sezona. Ona zahteva najviše posvećenosti i posla, tada je roba najtraženija te, bez obzira na čitavu sitaciju s koronavirusom, nisu osetili pad prometa.

- Bez obzira na sve što se dešavalo, imali smo veoma dobru prodaju. Ljudi su većinu vremena provodili kod kuće i jednostavno su želeli da ulepšaju ambijent, da mogu da uživaju, pa je to sigurno uticalo na to da promet ostane na očekivanom nivou. Tek početkom jeseni polako smo mogli da osetimo uticaj situacije na promet. Najviše smo bazirani na pijace i prodaju od kuće, ali jesenja proizvodnja i inače tako funkcioniše, pa nas to nije iznenadilo ili poremetilo. Zimi uzgajamo božićnu zvezdu, žito, hrizantemu, ikebane, i to distribuiramo po cvećarama - objašnjava Duško.

- Imamo širok asortiman, ali najviše se prodaju muškatle. Jednom me je Đole pitao da li mi u plasteniku gajimo samo njih, nije mu bilo jasno zašto ih imamo toliko u ponudi, ali ljudi to najviše kupuju i tako je godinama - kroz smeh govori Dragana, i dodaje da imaju mušterije koje im se godinama vraćaju jer su prepoznale njihov rad, trud, ali pre svega kvalitet.Кako Šajkašani kažu, subvencije Pokrajinskog fonda za poljoprivredu mnogo im znače jer na taj način pokriju određeni deo troškova.

- Dugo se bavimo ovim, možemo sebi da priuštimo da ulažemo da bismo dobili kvalitet, a u tome nam pomažu i subvencije. Uz pomoć njih smo, na primer, kupili peć na ugalj i tako smo se rešili velikog posla. Pre kupovine te peći, noću smo morali da ustajemo na svaka dva sata i ložimo vatru, a sad to radimo predveče i mirni smo do ujutru - kažu Đurendići.

Izvor:https://www.ekapija.com/where-to-invest/3089361/sajkas-odlicna-sredina-za-proizvodnju-cveca

Šajkaški rasadnik cveća „Đurendić” pravi je primer uspešnog porodičnog posla. Već sedamnaest godina Duško i Dragana Đurendić bave se proizvodnjom i prodajom cveća.Đurendići kažu da je sve počelo proizvodnjom rasada povrća, ali su vremenom shvatili da je cveće mnogo isplativije, pa su se zato odlučili za promenu i posvetili isključivo uzgajanju cveća.

Svaki početak je težak, naročito kad morate sami da se snalazite i informišete jer jednostavno nema ko da vam pomogne, kaže Dragana Đurendić.

Kako dodaje, proizvodnja cveća je bila nešto sasvim novo za njih, ali su uz literaturu, seminare i savete starijih kolega mnogo toga saznali i počeli da primenjuju u praksi.

NJen suprug Duško dodaje da je Šajkaš odlična sredina za proizvodnju, kako zbog raspoložive površine, tako i zbog geografskog položaja, jer je mnogima blizu, pa im mušterije dolaze iz različitih krajeva.

Šajkaš je veoma dobro mesto za proizvodnju, priča Duško.

Bašte su, kako dodaje, velike pa mogu da koriste velike plastenike i uzgajaju cveće na površini od nekih 1.800 kvadrata.

Iako je voda u Šajkašu dosta kvalitetna, mali problem nam pravi nedostatak kiselosti u njoj jer biljka zbog toga ne želi da usvaja hranu i samim tim se ne razvija, ali to rešavamo dodavanjem kiseline u prehranu. U suštini, ovde nam je dobro i zadovoljni smo, veli Dušan.

Posao uzgajanja cveća mora da se razvija polako. Vremenom proizvođači shvataju šta im treba, a svaka biljka je drugačija, pa se razlikuju i potrebni uslovi. Jedno je sigurno: put do kvaliteta zahteva mnogo pažnje i rada.

Radni dan počinje oko šest, kada, nakon doručka, odlazimo u plastenik i gledamo šta treba da se uradi, zalije, presadi i slično. Tu se organizujemo, rasporedimo dužnosti i do pauze za ručak uradimo deo posla, a ostatak završimo uglavnom do kraja dana. U toku sezone dolaze žene koje nam pomažu, i to nam mnogo znači i olakšava posao. Duško je uglavnom zadužen za teže poslove, a zimi imamo i dodatnu radnu snagu, naročito oko loženja uglja i održavanja temperature u plastenicima, tu nam naš sin Đorđe dosta pomogne, ističe Dragana.

Kao student treće godine fitomedicine na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, Đorđe stiče znanja koja će kasnije moći da primenjuje u porodičnom rasadniku i tako preuzme određeni deo posla na sebe.

Što više na fakultetu učim o biljkama, sve me više zanimaju, kaže dvadesetjednogodišnji Đorđe.

Kako kaže, neke stvari dodatno istražuje, ali i sam studijski program je takav da se izučavaju predmete koji se tiču biljaka, oboljenja, virusa, a to će mu kasnije mnogo značiti.

Zbog toga sam i upisao taj smer, da bih naučio što više jer želim da pomognem roditeljima i planiram da nastavim ovaj posao, kaže Đorđe.Kako Šajkašani kažu, subvencije Pokrajinskog fonda za poljoprivredu mnogo im znače jer na taj način pokriju određeni deo troškova.

Dugo se bavimo ovim, možemo sebi da priuštimo da ulažemo da bismo dobili kvalitet, a u tome nam pomažu i subvencije. Uz pomoć njih smo, na primer, kupili peć na ugalj i tako smo se rešili velikog posla. Pre kupovine te peći, noću smo morali da ustajemo na svaka dva sata i ložimo vatru, a sad to radimo predveče i mirni smo do ujutru.Đurendići kažu da im je najvažnija prolećna sezona. Ona zahteva najviše posvećenosti i posla, tada je roba najtraženija te, bez obzira na čitavu sitaciju s koronavirusom, nisu osetili pad prometa.

Bez obzira na sve što se dešavalo, imali smo veoma dobru prodaju. LJudi su većinu vremena provodili kod kuće i jednostavno su želeli da ulepšaju ambijent, da mogu da uživaju, pa je to sigurno uticalo na to da promet ostane na očekivanom nivou. Tek početkom jeseni polako smo mogli da osetimo uticaj situacije na promet. Najviše smo bazirani na pijace i prodaju od kuće, ali jesenja proizvodnja i inače tako funkcioniše, pa nas to nije iznenadilo ili poremetilo. Zimi uzgajamo božićnu zvezdu, žito, hrizantemu, ikebane, i to distribuiramo po cvećarama, objašnjava Duško.

Imamo širok asortiman, ali najviše se prodaju muškatle. Jednom me je Đole pitao da li mi u plasteniku gajimo samo njih, nije mu bilo jasno zašto ih imamo toliko u ponudi, ali ljudi to najviše kupuju i tako je godinama, kroz smeh govori Dragana, i dodaje da imaju mušterije koje im se godinama vraćaju jer su prepoznale njihov rad, trud, ali pre svega kvalitet.Kako Šajkašani kažu, subvencije Pokrajinskog fonda za poljoprivredu mnogo im znače jer na taj način pokriju određeni deo troškova.

Dugo se bavimo ovim, možemo sebi da priuštimo da ulažemo da bismo dobili kvalitet, a u tome nam pomažu i subvencije. Uz pomoć njih smo, na primer, kupili peć na ugalj i tako smo se rešili velikog posla. Pre kupovine te peći, noću smo morali da ustajemo na svaka dva sata i ložimo vatru, a sad to radimo predveče i mirni smo do ujutru.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/sajkaski-rasadnik-cveca-durendic-zivot-u-cvecu-od-cveca-nije-bajka-28-11

U sektoru mlečnog govedarstva u uslovima pandemije virusa korona ,farmeri koji se bave proizvodnjom mleka, kažu da se proizvodnja odvija kao da je redovno stanje i da mlekare, preuzimaju mleko uobičajenom dinamikom i da nema zastoja kod preuzimanja sirovine. O tome svedoče,primeri mlečnih farmi u Bačkoj Palanci.
Na farmi krava Mite Plavšića iz Bačke Palanke godišnje se proizvede oko milion i 400 hiljada litara mleka u zavisnosti od perioda godina,ishrane i broja grla na muži .Na farmi ima oko 400 grla različitih kategorija od kojih je oko 200 na muži. Rasa krava je Crni holštajn , poznata po visokoj mlečnosti. Proizvodni parametri štalski i muzni prosek variraju u toku godine. Mleko Plavšići isporučuju Somoboledu, a analize pokazuju da je mleko sa njihove farme u ekstra klasi."Cena mleka je različita ,nama je cena veća zbog stimulacije jer proizvođači ispod hiljadu litara imaju jednu cenu a preko hiljadu litara drugu. Naša cena je dobra i iznosi oko 40 dinara za litar sa PDV-om, plus državna premija", rekao je Mita Plavšić.

U uslovima pandemije virisa korona, na ovoj farmi proizvodnja se odvija kao da je redovno stanje, naglašava naš domaćin .

"Mleko svaki dan mlekara nosi, redovno plaćaju. MI radimo kao da je redovno stanje jer ova proizvodnja ne zna da li si bolestan ili nisi", kaže Mita.

Na farmi AD Budućnost sa oko 1.000 grla,oko 500 je na muži. Visoka produkcija mleka i ostvarivanje dobrih proizvodnih rezultata,osnovni su ciljevi kojima se teži ,kako bi farma uz primenu dobre proizvođačke prakse poslovala rentabilno, navodi Stojan Pilipović rukovodilac stočarske proizvodnje. Proizvodnim parametrima su zadovoljni, ali kako ističu uvek može i bolje.

"Godišnje se proizvede četiri miliona i 300 hiljada litara mleka , a varira sezonski proizvodnja mleka. Proizvodnja iznosi između deset i po do trinaset i po hiljada litara mleka na dnevnom nivou . Mleko se isporučuje AD Imleku, a trenutna cena mleka zavisi od kvaliteta i parametara mlečna mast , sadržaj proteina i iznosi 36 dinara za litar plus PDV", rekao je Pilipović.

Kako kaže naš sagovornik na njihovoj farmi nije bilo prekida otkupa mleka.

„Otkup mleka ide redovno i nije bilo prekida otkupa mleka. Poslujemo rentabilno".

A rentabilno se posluje, zahvaljujući dobrim rezultatima i državnim subvencijama i premijama za sektor mlečnog govedarstva .

Izvor:http://rtv.rs/sr_lat/vojvodina/backa/proizvodnja-mleka-u-uslovima-pandemije_1181196.html

Nepregledna polja smilja i lavande, na kojima se pažljivo neguje i bere ovo aromatično bilje, ovog puta nisu atrakcija na Mediteranu, već u Istočnoj Srbiji.
U mestu Gornja Mutnica, nedaleko od Paraćina, na oko 315 hektara plantaža srpsko-belgijske kompanije Sanicula, organski se uzgajaju i druge mediteranske kulture: matičnjak, timijan i vresak. Posle sezone berbe, ove biljke se destilišu u etarska ulja koja, zahvaljujući kvalitetu, svoje kupce pronalaze na svetskom tržištu.
Na dobitku je i lokalna zajednica. Najpre, ovo preduzeće zapošljava oko 200 porodica iz okolnih sela. Oni svakog jutra dan započinju kafom, koju im donosi lično osnivač i vlasnik preduzeća, Novica Šutić.
- Ja sam tu već peta sezona. Bude i teško, ali je umom, mozgom rasterećeno. Šala, smeh i prođe dan - kaže jedna od radnica na poljima Sanicule.
Razvijajući posao, Šutić je došao do formule koja mu omogućava da mnogo toga vrati i prirodi u okruženju u kome posluje. Ceo proces proizvodnje je
zaokružen - od sirovina do zasnivanja plantaža, upotrebe sopstvene mehanizacije, sadnje, obrade, održavanja zasađenih površina, berbe i prerade
mediteranskih kultura u etarska ulja. Videvši da nakon destilacije biljaka u etarska ulja ostaje velika količina otpada, odnosno biomase, tim ovog preduzeća osmislio je kako da od nje napravi biopelet. Tehnologija proizvodnje biopeleta od ostataka aromatičnog bilja veoma je slična proizvodnji drvenog peleta, a ovo
postrojenje kod Paraćina je prvo te vrste u Srbiji.
- Rast kompanije, stalno povećanje površine plantaža i paralelno traganje za čistom i jeftinom energijom su nas naveli da počnemo da eksperimentišemo sa biomasom. Posle prvih analiza koje su pokazale da naš biopelet ima visoku kalorijsku vrednost, počelo je sve da se slaže – objašnjava Novica.
Sanikula biopelet koristi kao energent u svom pogonu za destilaciju i sušenje, a pepeo koji ostaje nakon njegovog sagorevanja kao organsko đubrivo na plantažama. Primenom ovakvog, cirkularnog pristupa, proizvodnja etarskih ulja ne stvara otpad, a privredni razvoj ne ugrožava životnu sredinu.
- Naš plan je da godišnja proizvodnja dostigne nivo od 3.000 tona biopeleta do 2023. godine. Po potencijalu za proizvodnju energije to je ekvivalent
količini od 700 tona kamenog uglja i 200 tona dizel goriva – ukazuje Šutić.
Korišćenje biopeleta utiče na smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte (GHG), čime se ublažavaju posledice klimatskih promena. Trenutno, biljke sa polja Sanicule iz atmosfere apsorbuju 10 puta više ugljen-dioksida (CO2) nego što ovo preduzeće emituje za potrebe proizvodnje etarskih ulja. Ekološki
održivom proizvodnjom produžavaju i vek svog poslovanja. Naime, sve duži periodi suša, koji pogađaju i Srbiju, kao i sve intenzivnije poplave, značajno
smanjuju prinose mediteranskih kultura.
„Inovativni pristup proizvodnje peleta od biomase nastale preradom lekovitog bilja“, preduzeća Sanicula, nagrađen je kao jedno od pet najboljih inovativnih i klimatski pametnih rešenja u okviru projekta „Lokalni razvoj otporan na klimatske promene”, koji Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) sprovodi u partnerstvu sa Ministarstvom zaštite životne sredine, uz finansijsku podršku Globalnog fonda za životnu sredinu đubrivo na plantažama. Primenom ovakvog, cirkularnog pristupa, proizvodnja etarskih ulja ne stvara otpad, a privredni razvoj ne ugrožava životnu sredinu.
- Naš plan je da godišnja proizvodnja dostigne nivo od 3.000 tona biopeleta do 2023. godine. Po potencijalu za proizvodnju energije to je ekvivalent količini od 700 tona kamenog uglja i 200 tona dizel goriva – ukazuje Šutić. Realizacija ovog rešenja doprineće afirmaciji poslovanja po principima održivog razvoja, kroz
smanjenje emisije ugljen-dioksida (CO2), i primenu koncepta „nultog otpada“, kojim se nastoji da se otpad potpuno eliminiše iz procesa proizvodnje. Procenjeno je da će tokom trajanja projekta biti ostvareno smanjenje emisija jednako 20.000 tona CO2.

Izvor: Agrobiznis magazin 

 

Ova godina ostaće upamćena kao jedna od boljih godina za proizvođače šećerne repe. I što se tiče prinosa i sadržaja šećera. Na njivama Zapadne Bačke, koja važi za jedno od povoljnih područja za proizvodnju repe dobri prinosi su od 70, pa i do 95 tona po hektaru. Ipak po nešto nižem prinosu izdvajaju se gornji tereni.
"Prinosi su različiti. Na gornjim terenima, prema severu bilo je 35 tona po hektaru, što je malo. Ali na mojim njivama rod je 89,5 tona po hektaru. Ima proizvođača i sa 95 tona", kaže Marko Žarkovački, poljoprivrednik iz Žarkovca."Posle četiri, pet godina došla je i za nas proizvođače repe godina u kojoj ćemo možda nešto i zaraditi. Kada pogledamo cenu kukuruza, onda je ta naša zarada ipak pod znakom pitanja. Jeste da šećerna repa donosi bolju zaradu, ali tu treba uračunati i to da ona smanjuje prinos kukuruza u sledećoj proizvodnoj godini za 15 do 20 posto, a mi obično kukuruz sejemo na repišta. Drugo ove godine imali smo 11 tretmana hemijom, a kod kukuruza jedan ili dva", kaže Zvonko Lukić, poljoprivrednik iz Nenadića.

Poljoprivrednici kažu da su ove godine što se tiče padavina i rasporeda padavina uslovi za proizvodnju repe bili dobri.

"Imamo sam sreće da je svakih 13 do15 dana padala kiša i to od 30 do 50 litara", kaže Žarkovački.

"Dobar raspored kasnijih padavinama pomogao je šećernoj repi", kaže Lukić.

Na području Poljoprivredne stručne službe Sombor repa je posejana na 8.500 hektara. Izvađeno je oko 85 posto zasejanih površina. Iako ima dobrih prinosa repe ima i parcela sa manjim rodom, pa prosečan prinos je oko 60 tona po hektaru.

Izvor:http://www.rtv.rs/sr_lat/vojvodina/backa/dobra-godina-za-proizvodjace-secerne-repe_1174530.html

U gornjomilanovačkom selu Klatičevo funkcioniše neobična poljoprivredna zadruga. Petorica obrazovanih ljudi proizvode maline po savremenom konceptu, u kontrolisanim uslovima, i spremaju izvoz konzumne maline.

Zbog sve veće potražnje jagodičastog voća u svežem stanju odlučili su da u Klatičevu podignu savremeni zasad malo zastupljene sorte maline "tula medžik". Pravi rod očekuju naredne godine, iako ove i u kasnu jesen ubiraju plodove, piše RTS.

- Da bi se postigli prihodi, puna ekonomičnost i rentabilnost svakog zasada mora se uraditi i mora se nauka spustiti na polje. Znači, od same pripreme zemljišta, studije izvodljivosti, projektnog dela, znači uradili smo sve da bi dobili jedan ovakav zasad - ukazuje Aleksandar Andrić, jedan od osnivača zadruge "Agrobobica" Gornji Milanovac.

Uz punu kontrolu u zasadu od 70 ari - 40 je pod plastenikom, a 30 pod nadstrešnicom - smatraju da mogu očekivati do 70 odsto maksimalnog prinosa koji po jednom hektaru može biti i do 40 tona maline.

Za kvalitetan rod, kažu, važno je voditi računa o svakom detalju, piše Silvija Pašajlić za RTS.

U vreme berbe obezbeđujemo da malina neće kisnuti, gde se berba može obavljati svaki dan, gde će pakovanje biti malo, gde će se postići pristojna cena, znači, možemo očekivati i visoke prinose - napominje Aleksandar Andrić.Da proizvedu visoko kvlitetno voće i u svežem stanju ga plasiraju na zahtevno evropsko i svetsko tržište, udružili su znanje i dugogodišnje iskustvo, prate tržište i razvoj tehnologija.

- Danas u svetu ozbiljno bavljenje agrarom podrazumeva sa ekonomskog aspekta udruživanje, jasnu podelu posla, sa aspekta znanja, proizvodnje, poštovanja standarda i dobijanje zdravstveno bezbednog proizvoda za dalji plasman - ukazuje Miroslav Jovanović, predsednik skupštine zadruge "Agrobobica".

U ovoj specijalizovanoj zadruzi, uz podizanje sopstvenih zasada jagodičastog voća planiraju i saradnju sa kooperantima, kako bi na tržištu uz kvalitet obezbedili i kontinuitet snabdevanja.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/moj-biznis/neobicna-poljoprivredna-zadruga-petorica-obrazovanih-ljudi-proizvode-maline-na/xnc1qn7

Vojvođanski sekretar za poljoprivredu Vuk Radojević otvorio je danas na Kopaoniku 61. savetovanje "Proizvodnja i prerada uljarica" i istakao da proizvodnja industrijskog bilja u Srbiji ima značajno mesto u setvenoj strukturi.
Radojević je naveo da je proletos suncokret posejan na 215.000 hektara, da je ostvaren prosečan prinos od oko 2,85 tona po hektaru i ukupna proizvodnja od oko 612.750 tona, navedeno je u saopštenju Vlade Vojovdine.Soja je posejana na oko 230.000 hektara, a procena je da će biti ostvaren prinos od 2,9 tona po hektaru, odnosno ukupno oko 667.000 tona.

Prethodne agronomske godine prinos uljane repice po hektaru iznosio je tri tone, na ukupnoj površini od 24.809 hektara.

Radojević se osvrnuo i na izvozne rezultate koje industrijsko bilje ima u ukupnoj spoljnotrgovinskoj razmeni poljoprivrednih proizvoda.

"Srbija je u 2019. godini ostvarila ukupnu spoljnotrgovinsku razmenu industrijskog bilja u vrednosti od 282,4 miliona evra, odnosno 418.906 tona", naveo je Radojević i naglasio da je u odnosu na 2018. zabeleženo povećanje od 11 odsto.

Kako je Radojević naveo, u 2019. godini je izvezeno 373.837 tona industrijskog bilja u vrednosti od 153,2 miliona evra i zabeležen je porast izvoza od 4,8 odsto.

Uvezeno je 45.069 tona bilja u vrednosti od 129,2 miliona evra, odnosno 18 odsto više nego 2018. godine.

"Suficit u razmeni industrijskog bilja ostvaren je u vrednosti od 24 miliona evra. Najviše je izvezeno soje, i to u vrednosti od 64,2 miliona evra, zatim suncokreta (50,7 miliona) i uljane repice (8,8 miliona)", rekao je Radojević.

Naglasio je da su najznačajniji spoljnotrgovinski partneri Srbije u izvozu industrijskog bilja u 2019. godini bile zemlje Evropske unije sa učešćem u izvozu od 59,5 odsto, zatim Carinske unije sa 20 odsto i potpisnice CEFTA Sporazuma 16,8 odsto, dok su ostale zemlje imale učešće od 3,6 odsto.

Radojević je još dodao da je u 2019. godini iz Vojvodine na tržište Evropske unije izvezeno 165.277 tona semena i zrna uljarica u vrednosti 61.035.127 evra, što je 4,2 odsto od ukupne vrednosti izvoza agrarnih proizvoda iz naše pokrajine.

"U proizvodnji uljarica ima računice, nekada više, nekada manje u zavisnosti od ponude i potražnje na domaćem i inostranom tržištu, ukupne globalne proizvodnje, kao i zaliha ovih kultura na regionalnim i svetskim tržištima", rekao je Radojević.

Sekretar za poljoprivredu je naglasio značaj nacionalnih institucija koje se bave genetikom, selekcijom i oplemenjivanjem bilja, u cilju stvaranja i visokokvalitetnih sorti i hibrida suncokreta, soje i uljane repice, otpornijih na stresogene uslove i na pojavu štetnih organizama.

Podsetio je da je u novosadskom Institutu za ratarstvo i povrtarstvo do sada stvoreno 678 hibrida suncokreta, od kojih je 117 registrovano u Srbiji, a ostali u 24 zemlje sveta.

U Srbiji su registrovane i 154 sorte soje, a u inostranstvu 192 sorte. Stvoreno je 14 sorti i pet hibrida ozime i dve sorte jare uljane repice, namenjene konvencionalnoj i organskoj proizvodnji.

Radojević je istako da je Pokrajinska vlada, preko resornog sekretarijata, uložila značajna sredstva za razvoj i unapređenje primarne biljne proizvodnje, ali i prerađivačkog sektora, sufinansiranjem investicija u nabavku mašina i opreme.

Takođe, naveo je da je u mandatu ove Pokrajinske vlade akcenat stavljen na unapređenje sistema za navodnjavanje.

"Ukupna vrednost investicija za nabavku opreme i sistema za navodnjavanje u četvorogodišnjem mandatu iznosi 3.447.895.030,10 dinara od čega je učešće Sekretarijata u investicijama 1.884.646.442,00", rekao je Radojević i naveo da je pod zalivnim sistemima obuhvaćeno 21.106 hektara.

Naglasio je i da je 2017. godine u AP Vojvodini počela izgradnja kapitalnog infrastrukturnog projekta navodnjavanja, kreditnim sredstvima iz Abu Dabi fonda.

Vrednost investicije je gotovo 60 miliona evra, a njenom realizacijom kroz 30 projekata biće omogućeno navodnjavanje na oko 106.000 hektara.

"Podrška razvoju primarnog sektora biljne proizvodnje ogleda se i kroz konkurse za nabavku poljoprivredne mehanizacije, start ap programe podrške mladim poljoprivrednicima namanjene modernizaciji gazdinstava i unapređenju primarne i preređivačke proizvodnje", rekao je Radojević,

Kaže da su mladi poljoprivrednici imali mogućnost da apliciraju za bespovratna sredstva za nabavku opreme i uređaja za hladno ceđenje uljanih kultura, uređaja za fizičku rafinaciju uljanih kultura, kao i opreme za punjenje i pakovanje ulja.

Kako je Radojević naveo, značajna sredstva su uložena i u jačanje preradnih kapaciteta u sektoru uljarica, a pre početka primene IPARD II programa Evropske unije .

"U hladnjače, mašine, opremu za preradu uljarica i sušare za aromatično, začinsko i lekovito bilje investirano je ukupno 340.740.339,20 dinara", rekao je Radojević.

Savetovanje "proizvodnja i prerada uljarica" okupilo je proizvođače uljanih kultura i prerađivače uljarica, tehnologe, predstvanike agronomske nauke i struke, kao i nacionalnih državnih institucija u Srbiji.

Prezentovane su teme i referati u oblasti primarne proizvodnje uljarica i prerade uljanih kultura.

Skup je organizovala Poslovna zajednica industrijskog bilje, sa fabrikama ulja Srbije, Tehnološkim fakultetom i Institutom za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu.

Izvor:http://rtv.rs/sr_lat/ekonomija/proizvodnja-uljarica-unosan-posao_1165213.html

Meštani Crepaje uglavnom se bave ratarstvom, a manje plasteničkom proizvodnjom povrća. Dragan Andrejević jedan je od uspešnijih proizvođača povrća u plastenicima. Robu prodaje na beogradskim pijacama, a deo završi i kod stanovnika ovog Južnobanatskog sela.Gajenjem povrća u plastenicima Dragan Andrejević iz Crepaje počeo je da se bavi pre sedam godina i od tada je proširio proizvodnju na 1.500 kvadrata. U letnjoj sezoni u plastenicima su uglavnom paradajz i paprika, a u zimskoj zelena salata, rotkvice, mladi luk i povremeno spanać."Plastenička proizvodnja jedna je od isplativijih grana. Zahteva mnogo fizičkog rada, mnogo radne snage. Cela porodica učestvuje i svi pomažu ili u proizvodnji ili u plasmanu. Kada je potrebno raditi veće poslove angažujemo i sezonske radnike", rekao je Dragan.

Sve to povećava cenu, ali ako je roba zadovoljavajućeg kvaliteta brzo nađe kupca kaže Dragan. Deo proizvoda plasira u Crepaji jer meštani znaju da je u pitanju kontrolisana proizvodnja sa minimalnom upotrebom hemijskih preparata, a veće količine prodaje u Beogradu na Palilulskoj i Kvantaškoj pijaci.

"Cene povrća variraju iz dana u dan na Kvantaškoj pijaci. Počnemo sezonu prodaje na primer mladog luka 5-6 dana je zadovoljavajuća cena onda samo padne i do 50-60 odsto usled velike ponude ili varijacija ponude i potražnje, ali globalno gledano isplativo je", dodaje on.

Dragan planira da uzme u zakup okolne parcele, duplira broj plastenika, uvede automatsko navodnjavanje i što je više moguće modernizuje proizvodnju.

Izvor:http://rtv.rs/sr_lat/vojvodina/banat/plastenicka-proizvodnja-jedna-od-isplativijih-grana_1164435.html

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јануар 2021 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31