Ove godine, od januara do septembra, iz Srbije je izevezeno voća i povrća za 609 miliona dolara, a ta je roba u ukupnom srpskom izvozu učestvovala sa 5,5 odsto.  Naročito se voće pokazalo uspešnim na domaćoj i svetskoj pijaci. Ni u jednoj delatnosti poljoprivredne proizvodnje za prvih devet meseci nisu ostvareni rezultati kao u proizvodnji i prometu gotovo svih vrsta voća. Još da ne bolujemo od dobro poznate, stare nam boljke pa da svetu ne prodajemo mahom sirovo već prerađeno voće i povrće, imali bsmo  još više berićeta iz voćnjaka i bašti. Ali, ako bude onako kako najavljuju nadležni, moglo bi da se krene žustrije u tom pravcu, s obzirom na to da bi u agrarnoj kasi za narednu godinu trebalo više da bude  para za investicije i preradne kapacitete. A ako zaista poljoprivrednici budu od države  dobili veće podsticaje za ulaganja u hladnjače, skladišta, sušare i nove prerađivačke linije, onda bi trebalo pametno i da ih ulože, da se ugledaju na najuspešnije u tome.

Nedavno je grupa novinara u organizaciji Ekonomsko-trgovinskog odeljenja Ambasade Španije u Beogradu imala priliku da obiđe skladišne i prerađivačke kapacitete u Andaluziji, nekada najsiromašnijoj španskoj oblasti, a sada jednom od vodećih izvoznika voća i povrća u Evropi. Uverili smo se, tamošnji voćari i povrtari prednjače u  proizvodnji ovih kultura zahvaljujući značajnim ulaganjima u voćnjake i povrtnjake koji su zapravo prave fabrike  pod nebom ili u zatvorenim prostorima. Uspeh bez sumnje duguju opedeljenju i čvrstom stanovištu da bez primene nauke i novih tehnologija u poljoprivredi nema rezultata i napretka.

Jedna od firmi okrenutih nauci i tehnološkim dostignućima, koja se između ostalog, bavi voćem i povrćem, odnosno njegovom preradom na savremen, inovativan i jedinstven način je “Irkonfort” (IRConfort) iz Sevilje. Njena delatnost je široka i kompleksna, njeni proizvodi koriste se u industriji i energetici, a značajan segment njenog poslovanja je poljoprivreda, zapravo sušenje voća i povrća. Inovacija “Irkonforta”, kada je o poljoprivredi i preradi reč, zasniva se na upotrebi infracrvenih zraka, pa se takvi sistemi koriste i u sušenju poljoprivrednih proizvoda, ali i za zagrevanje plastenika, farmi…

Kako su nam objasnili predstavnici “Irkonforta”, najveća prednost sušara koje koriste infracrvene zrake je značajna ušteda kada je o utrošku energije reč. Recimo, oko 70 odsto troškova proizvodnje se smanjuje, zavisno od cene struje u svakoj zemlji.

Naveli su primer Čilea, koji je veliki uvoznik proizvoda “Irkonforta” .  Kako su objasnili, po kilogramu nekog proizvoda utrošak struje je 1,20 dolara, a upotrebom njihovog sistema smanjuje se značajno energetski trošak. Za sušenje voća u sušari “Irkonforta” izdatak za energiju je 0,30 centi, dakle, čak 90 centi po kilogramu manji su energetski troškovi.

Na ovaj način Španci, ali i mnogi drugi proizvođači voća i povrća širom sveta, u brojnim južnoameričkim i evropskim zemljama u koje “Irkonfort” izvozi inovativne proizvode, suše ananas, pomorandže, jabuke, breskve, pa čak i beli luk, koji nakon tog procesa poprima tamnu spoljašnju boju ali se može jesti sam, bez ikakvih dodataka i obrade, jer nema neprijatnog mirisa, prijatnog je ukusa, a u procesu prerade nije izgubio svojstva i kvalitet. 

Infracrveni modeli opreme za sušenje voća i povrća, uverili smo se, visokog su kvaliteta. Kako su nam objasnili stručnjaci ove kompanije, kroz delovanje infracrvenih zraka kod proizvoda se I nakon preradesve hranjive tvari i vitamini zadržavaju.  

-Oprema je proizvedena u Španiji, patentirana je i višestruko smanjuje operativne troškove. Primenom ove tehnologije zadržavaju se pri dehidraciji gotovo sva organoleptička svojstva i nutritivne vrednosti svežeg voća i povrća – naveli su eksperti “Irkonforta” demonstrirajući nam rad opreme koju proizvode.

Kako su kazali, na tržištu se dobro kotiraju poluindustrijske, kao i industrijske mašine za sušenje. Dužina trajanja procesa sušenja zavisi od gustine proizvoda, ali i od oblika  voća – da li je ono isečeno na šnite, kocke… Na mašini koja sadrži 17 emisionih ploča može da se osuši stotinu kilograma jabuka. Ukoliko se suši jabuka isečena na šnite, prosec  traje između pet i osam sati, u zavisnosti od toga koji stepen isušenosti želi da se postigne. Druga prednost u odnosu na standardne mašine na tržištu je to što su ove modularne, mogu da se dodaju emisione ploče ili tacne, da se šire u zavisnosti od potrebe. Važno je samo da prostorija u kojoj se mašina nalazi bude dobro provetrena, a nije potrebna nikakva infrastruktura. Recimo i to da ploče ne dotrajavaju, nema roka trajanja. Cena ovakve manje mašine je oko 2.500 evra.

 

 Članak je u celosti objavlkjen u Agrobiznis magazinu za decembar 2016.

 Autor:

Slađana Gluščević

Rod šljiva u opštini Blace koja je lider u proizvodnji tog voća u Srbiji, ove godine je prosečan i iznosi oko deset tona po hektaru, rečeno je danas u Službi za poljoprivredu te opštine.

Kako su kazali agenciji Beta u toj službi, zbog mraza koji je zahvatio oko 30 odsto ukupne površine od 6.000 hektara prinosi su u tim delovima potpuno uništeni.

Blace je lider u proizvodnji tog voća sa dva i po miliona stabala šljiva, a ovogodišnja otkupna cena bila je od 12 do 18 dinara, dok se za rinfuz plaćalo deset dinara.

Izvor: BETA

Sa ovogodišnjim izvozom pšenice i planiranim izvozom rekordnih 30 miliona tona za sledeću godinu, Rusija je zaobišla svoje glavne konkurente EU i SAD i postala najveći svetski izvoznik tog useva, piše biznis časopis "Ekspert".

Rusija konstantno pojačava svoj izvoz pšenice na globalnom tržištu kao deo napora vlasti da ožive poljoprivredu zemlje, dok državne i vodeće kompanije ulažu novac u tu privrednu granu usred sankcija koje su presekle uvoz hrane, piše "Ekspert".

Slaba rublja i loša žetva u Nemačkoj i Francuskoj takođe su bili faktori u rekordnom izvozu pšenice, uključujući i zemlje u koje Rusija do sada nije izvozila žito. Ulazak Rusije na nova tržišta je loša vest za tradicionalne izvoznike u Severnoj Americi, Evropi i Australiji, jer uvoznici sada mogu da kupuju po nižim cenama.

U protekla dva meseca Rusija je već prodala svoju pšenicu Meksiku, koji je ranije u potpunosti zavisio od uvoza iz SAD, a takođe je potpisala izvozne ugovore sa Alžirom i Marokom, koji tradicionalno kupuju žito iz Francuske. Spisak novih kupaca ruske pšenice uključuje Mali, Maltu i Burmu.

Prema informacijama državne kompanije "Grejn kvaliti servis", Rusija će izvoziti pšenicu i u Indoneziju, koja je do sada bila najveći kupac australijske pšenice, kao i u Egipat, Bangladeš i Mozambik, koji su tradicionalni klijenti. U međuvremenu, Ministarstvo poljoprivrede SAD je ponovo dalo svoju prognozu žetve i izvoza pšenice u Rusiji ove sezone.

radovi na zemljištu Foto: Profimedia
Prognoza za bruto prinos ruske pšenice porasla je na 72 miliona tona, što je sedam miliona tona više nego što je prognozirano u julu i 11 miliona tona više od prošlogodišnjeg nivoa. Izvoz ruske pšenice dostići će rekordnih 30 miliona tona, što će Rusiju staviti na vodeću poziciju u snabdevanju pšenicom na svetskom tržištu, ispred Evropske unije, koja izvozi samo 27 miliona tona žitarica.

Ministarstvo poljoprivrede SAD prognoziralo je da će izvoz pšenice za 2016/2017. godinu iznositi 25,5 miliona tona. U julu je Rusija izvezla oko 2,5 miliona tona pšenice, a za avgust se predviđa izvoz između 3 i 3,2 miliona tona. Prema prognozi BMI u narednih pet godina Rusija, Ukrajina i Kazahstan će se pojaviti kao glavni dobavljači pšenice za Bliski istok i Severnu Afriku.

Izvor:

http://www.srbijadanas.com/ 

Interesovanje za organsku proizvodnju u Srbiji iz godine u godinu je sve veće, a stručnjaci smatraju da ova grana ima itekako dobru perspektivu jer su potrebe za izvozom tolike da kad bismo celu Srbiju "pokrili" organskom hranom, verovatno bi sve izvezli.
 
U Evropu najviše izvozimo voće, sveže jabuke i smrznute maline i kupine, a veoma su tražene i soja, žitarice, povrće, lekovito bilje...
 
U Udruženju Serbia Organica kažu da je zainteresovanost za ovu proizvodnju poslednjih godina mnogo veća, što potvrđuje i podatak da su u protekloj godini površine povećane za više nego duplo. Takođe je i više onih koji se upuštaju u ovaj biznis.
 
Generalni sekretar Udruženja Ivana Simić rekla je Tanjugu da prema poslednjim podacima, prošle godine u Srbiji je bilo ukupno 2.000 poljoprivrednika koji se bave organskom proizvodnjom.
 
Ona kaže da se nada da je budućnost ove grane poljoprivrede u Srbiji perspektivna uzevši u obzir izvozne potencijale, ali i rast potražnje na domaćem tržištu.
 
Savetnik predsednika PKS Veljko Jovanović kaže da je zainteresovanost za ovu proizvodnju primetno veća svake godine. Tome u prilog ide i činjenica da smo sa oko 9.000 hektara u 2014, "stigli" na oko 15.000 u 2015. godini.
 
Ipak, učešće organske proizvodnje u ukupnom zemljištu je tek oko 0,44%, ali taj broj stabilno raste, kao i realni potencijali sektora čiji izvoz je za tri godine porastao oko 500%, kaže Jovanović i ističe da se sa oko 300 proizvođača došlo do više od 2.000, a da taj broj i dalje raste.
 
Organska proizvodnja najrazvijenija je u Vojvodini, ali ima ogromne potencijale u južnoj i zapadnoj Srbiji, podseća Jovanović.
 
Najveće površine u organskoj proizvodnji u 2015. godini bile su pod žitaricama (32%), voćem (22%) i industrijskim biljem (20%). Vrednost izvoza organskih proizvoda iznosio je u protekloj godini 19,6 mil EUR, a gotovo celokupan izvoz organskih proizvoda čini smrznuto i sušeno voće (najviše malina). Najveći izvoz bio je u zemlje Evropske unije i to u Nemačku i Holandiju, kao i u SAD.
 
Vrednost uvoza organskih proizvoda u 2015. godini bio je oko 4,4 mil EUR.
 
 

Sa površinom od 17.098.240 km2, Ruska federacija je najveća država na svetu i prostire se na dva kontinenta, u Evropi i Aziji. Na zapadu se graniči sa evropskim zemljama: Norveška, Finska, Estonija, Letonija, Litvanija, Poljska, Belorusija i Ukrajina, a na jugu sa azijskim: Gruzija, Azerbejdžan, Kazahstan, Kina, Mongolija i Severna Koreja. Na istoku Rusija izlazi na Tihi okean, a na severu na Severni ledeni okean.

Prema broju stanovnika, Rusija zauzima deveto mesto u svetu, sa 143.800.000 ljudi.

Udeo poljoprivrede na GDP je 4,4%, a zapošljava 9,7% od ukupne populacije.

Poljoprivredno zemljište zauzima svega 12,5% od ukupne teritorije Rusije, 214.350.000 ha, a sa oblastima pod šumama taj procenat iznosi 60%. Od poljoprivrednih kultura, najviše su zastupljene:

  • Žitarice – pšenica, ječam, ovas, kukuruz, raž, heljda, proso, tritikale, pirinač, sirak,
  • Uljarice – suncokret, uljane repice, lan, slačice, šafranika, ricinus,
  • Industrijske biljke – krompir, šećerna repa, konoplja, duvan,
  • Mahunarke – soja, stočni grašak, grahorice, sočivo, naut, lupine, bob, pasulj,
  • Povrće – paradajz, kupusnjače, lukovi, krastavac, tikve, grašak, mrkva,
  • Voće – jezgrasto voće, jabuke, kajsije, kruške, dunje, jagode, pomorandže,
  • Ostalo – pašnjaci, krmno bilje.

Ruski agrarni sistem karakteriše koegzistencija velikih komercijalnih proizvođača sa malim domaćinstvima koja pretežno proizvode za sopstvene potrebe.

Najveći procenat obradivog zemljišta u Rusiji, preko 20%, nalazi se pod pšenicom, zatim slede tikve za stočnu ishranu, ječam, suncokret, ovas, krompir i raž. U 2012. U Rusiji je ostvareno 11,2% od ukupne svetske proizvodnje ječma, 5,9% od ukupne proizvodnje pšenice, 4% od ukupne proizvodnje mleka i mlečnih proizvoda i 3% od svetske proizvodnje šećera i živine. Iako je udeo Rusije na tržištu uljarica mali (oko 2%), u njoj se proizvede oko 20% od ukupne svetske proizvodnje suncokretovog ulja. Proizvodnja soje, iako i dalje niska u poređenju sa drugim državama, gotovo se učetvorostručila u poslednjoj deceniji.

U novom milenijumu, Rusija postaje četvrti najveći izvoznik žitarica, sa 14% udela na svetskom tržištu pšenice (14.100.000 t) i 16% udela na tržištu ječma (2.800.000 t). Od ukupnog izvoza za period od 2008-2010, trećina ostvarene dobiti bila je samo od izvoza pšenice, što je čini najvažnijom poljoprivrednom kulturom u Rusiji. Slede je suncokretovo ulje, duvan, ječam, mleko itd. Sa druge strane, najviše se uvoze goveđe meso i svinjsko meso, mleko i sir, duvan, šećer i med itd.

Po proizvodnji pšenice, Rusija se nalazi na petom mestu, iza Kine, Indije, SAD i Francuske, sa ostvarenim prinosom od 52.100.000 t u 2013. godini. U prethodnoj godini, ostvareni prinos je bio 37.700.000 t, pa se u narednim godinama prognozira da će proizvodnja pšenice u Rusiji premašiti količinu proizvedenu u SAD.Prinos za 2014. godinu se procenjuje na više od 57.000.000 t. Problemi sa kojima se ruski poljoprivrednici sreću su promenljiva klima i povećana cena transporta zbog velikih prostranstava države.

Druga biljna vrsta po važnosti jeste ječam. Najviše se gaji za dobijanje stočne hrane, a velike količine se utroše i u industriji alkoholnih pića. Pored toga, velike količine ječma se izvezu svake godine, što svrstava Rusiju među najveće izvoznike ječma sa preko 2.000.000 t.

Prema podacima američkog ministarstva poljoprivrede, naša zemlja po hektaru ubira više od 4,3 tone ove žitarice, mnogo više od SAD, Rusije, Kanade...

Srbija je po prinosu pšenice od 4,3 tone po hektaru u poslednjih pet godina daleko bolja od SAD, Ukrajine, Kanade, Indije, Italije, Rusije, Australije, a u pojedinim delovima Vojvodine dostigla je i svetske lidere - Nemačku i Francusku.

Dobri uzgajivači, loši prodavci

Saković ističe da većina proizvođača pšenice čeka s prodajom i često prodaje jeftinije nego što se može. - Pre desetak dana cena je bila 16,30 i prodato je samo 60.000, a tražilo se milion tona. Sad je cena dinar niža, pa su svi na gubitku. Uprkos svemu, gajenje pšenice se isplati ako seljak ne uzima zemlju u zakup, ima svoju mehanizaciju i ne plaća radnike - navodi on.

Crnica zemlja

Retke su oblasti u kojima se Srbija može pohvaliti da je u svetskom vrhu, ali proizvođači pšenice jesu, i o tome je nedavno pisala i čuvena agencija Rojters. Njihov novinar je posetio Srbiju i konstatovao da je naša zemlja, prema podacima američkog ministarstva poljoprivrede, po prosečnim prinosima samo iza Nemačke, Francuske i Kine, dok je ispred Italije, Kanade, Indije, SAD... Većina proizvodnje je u Vojvodini, gde ima crnice, možda najpoželjnije vrste zemlje. To je jedan od razloga za visoke prinose, koji su osam tona po hektaru, kao u severnoj Francuskoj. Ali nešto lošija zemlja u ostalim delovima Srbije smanjuje prosečan prinos na iznad četiri tone, što je i dalje više od svetskog proseka i od direktnih izvoznih konkurenata Rumunije i Ukrajine - navodi Rojters.

Zlatne osamdesete

Vukosav Saković, direktor udruženja „Žita Srbije“, kaže za Kurir da u situaciji kad Srbija u skoro svim oblastima ne može da dostigne zlatni period s kraja osamdesetih, proizvođači pšenice prave čuda. Ove godine očekujemo rekordan rod od tri miliona tona i rekordan prinos veći od pet tona, o čemu smo maštali, što nas približava najproduktivnijim proizvođačima! Neće više biti pojedinačnih slučajeva sa deset tona, biće česti prinosi između 8 i 10 tona - naglašava Saković i dodaje da su za takve rezultate zaslužni individualni proizvođači koji drže 85 odsto zemlje. Imamo grupu mladih i savremenih proizvođača koji sve znaju što se tiče proizvodnje, ali moraju da uče o trgovini jer tu često ne prolaze najbolje - savetuje on.

Izvor: Kurir

Poreklo vodi iz tropskih delova Indije i jugoistočne Azije. Potiče iz porodice Piperaceae, na latinskom jeziku - Piper nigrum, nezaobilazan začin u svim kuhinjama i restoranima širom planete – biber.Biber pripada grupi najstarijih začina (oko 6.000 pre naše ere). Višegodišnja, zimzelena drvenasta lijana , koja daje bobičaste plodove,stabljike su snažne, drvenaste i isprepletene, mogu dostići visinu i do 10 metara.Naizmenično smešteni listovi su široki, srcoliki, sjajne tamnozelene boje s istaknutim lisnim žilama. U prirodi postoje preko 2.000 vrsta bibera ali najpoznatije u svetu a i kod nas su sledeće vrste: crni, beli, zeleni i crveni biber. Biljka počinje da daje plod nakon dve do pet godina, a može da rađa i do 40 godina.

Crveni biber se dobija kada se uberu potpuno zrela i crvena zrna koja se potapaju u slanu vodu a zatim zamrzavaju ili brzo suše.Zeleni biber priprema se na isti način ali se zrna beru ranije dok su još zelena.Beli biber nastaje od zrelih ali oljuštenih zrna bibera.

Nama, najpoznatiji crni biber,dobija se tako što se zrna prečnika oko 5 mm beru nedozrela, a kad počnu da crvene, drže se desetak minuta u vrućoj vodi. Tad se ocede, a boja im se promeni u tamnobraon ili crnu. Nakon toga se suše na suncu 3 do 4 dana.

Crni biber na prvom mestu podstiče varenje hrane, eliminiše bakterije u želucu tako da sprečava nadimanje stomaka i nastanak gasova, što je veoma pogodno za osobe sa viškom kilograma jer ubrzava metabolizam i sagorevanje kalorija pa samim tim podstiče i mršavljenje. Zbog svog antioksidantnog dejstva, sprečava pojavu raka, podstiče znojenje i deluje kao diuretik. Eterično ulje crnog bibera upotrebljeno spolja, ublažava bolove kod artritisa, podstiče cirkulaciju, umanjuje celulit, opušta mišiće, umiruje grčeve i suzbija akne.

Za šta se koristi biber i receptura za odvikavanje od pušenja su na linku: http://agropress.org.rs/lat/rubrike/tehnologija-prerade/item/942-postoji-verovanje-da-biber-pomaze-da-ostavite-cigarete-recept-sledi 

Do 20.veka ova dvogodišnja biljka iz porodice štitarki koristila se u ljudskoj ishrani kao povrće. Nazivaju je i anđeoski koren, anđeosko drvo, divlja pirevina, siriš i šiviz. Podseća na kim a dostiže visinu do dva metra.

 

Jedna je od najstarijih lekovitih biljaka, koja do danas nije izgubila na vrednosti. Naziv, anđeoski ili sveti koren dobila je za vreme haranja kuge Evropi. Zahvaljujući korenu anđelike, tom prilikom mnoštvo ljudi se spasilo od tzv. crne smrti.

Na struganičkim njivama, u rodnom selu vojskovođe Živojina Mišića – Anđelika. Lekovita biljka koja je bila u upotrebi duže nego što postoji pisana istorija o njoj, a ljudi je zbog aromatičnog ukusa korena odavno koriste kao hranu, začin i – lek.

Drevna upotreba anđelike, toliko hvaljena kroz vekove, polako je zaboravljena. Danas se njen koren veoma  retko koristi, a zamenile su je biljke poput artičoke, gorkog pelina, paprene metvice, stolisnika i nemačke kamilice.

Ova biljka, koja svoje ime ne duguje izgledu, nego delovanju, polako se vraća u kulturu gajenja.

Naša priča o anđeoskom korenu, kako je još nazivaju, počinje iz centra Mionice u dvorištu Miodraga Živanovića. Kada smo ušli u njegovo dvorište očekivali smo pod plastenikom povrće, međutim zatekli smo rasad anđelike. Prošlog jula na površini od 50 kvadratnih metara zasejao je 47.000 semenki.

-       Kada sam otišao u penziju pokušao sam da pronađem aktivnost koja bi mi skratila penzionerske dane a uz to donela i određenu korist. I pošto se moj prijatelj dugo godina bavi proizvodnjom i preradom lekovitog bilja u dogovoru sa njim rešio sam da pokušam sa rasadničarskom proizvodnjom – priča Miodrag i dodaje da je na ovaj način došlo do spajanja lepog i korisnog. Prve godine bila je solidna proizvodnja rasada selena, žalfije i anđelike, a naredne godine kao i sada to je samo anđelika. Ulaganja u rasadničarsku proizvodnju lekovitog bilja najveća su u prvoj godini zbog kupovine plastenika a kasnije najviše sredstava potrebno je izdvojiti za supstrat.

Odnegovan rasad anđelike gaji se na struganičkim oranicama. Ovdašnji poljoprivrednici uvideli su da pored voćarske i stočarske proizvodnje mogu zaraditi i od lekovitog bilja. 47.000 biljaka proizvedenih u Živanovićevom dvorištu dovoljno je za površinu od jednog hektara. Deo ovog rasada odgajiće se i na oranicama Milana Popovića iz Struganika. Prošle godine anđeliku je gajio na 50 ari.

-       Moja porodica decenijama živi od poljoprivede ali smo uvideli da je veća zarada od proizvodnje lekovitog bilja nego od bilo koje druge grane agrara. Prvi put anđeliku smo zasejali pre šest godina, sejalicom - direktnom setvom semena u zemlju, ali nažalost taj način setve nije se pokazao dobar jer su biljke nikle u veoma malom procentu. Ovo što se sada vidi je iz rasada i  sa ovih 50 ari očekuje se prinos od 6 tona – kaže Milan, koji pored anđelike na svojim njivama gaji i kamilicu.

Milan je inače jedan od kooperanata mioničke firme "Medikal" koja se bavi proizvodnjom i distribucijom etarskog ulja. 

Nastavak čitajte u Agrobiznis magazinu.

 

Autor: Dejan Davidović

Evropska industrijska asocijacija za proizvodnju konoplje (EIHA) je primetila da je tržište konoplje kao hrane u stalnom rastu. U 2015.godini su prehrambeni proizvodi od konoplje proizvedeni od strane nekih kompanija za proizvodnju hrane, kao oljuštena semena od konoplje, proteinski prah i ulje od konoplje. „Možete videti i na BioFach-u, organskom sajmu održanom prošlog meseca u Nirnbergu“ kaže Hana Gabrielova sa Međunarodnog Instituta za  kanabis (ICCI), i istakla da će biti sve više i više izlagača u narednim godinama.

Za Agrobiznnis magazin govodi dr Maja Timotijević, sonivač i direkrtor zadruge KONOPLJA.

Kako da nabavite casopis i informisete se mozete videti na ovom linku: http://agropress.org.rs/lat/rubrike/agroekonomija/item/887-najnoviji-broj-agrobiznis-magazina-na-svim-kioscima 

Tokom prošle godine GM kulture su gajene na 179,7 miliona hektara, a godinu dana ranije na 181,5 miliona hektara javlja AFP.

U svetu je 2015. godine zabeleženo smanjenje površina pod genetski modifikovanim kulturama prvi put posle gotovo 20 godina uzastopnog povećanja, navodi se u izveštaju međunarodne neprofitne organizacije za promociju biotehnologije. Neke zemlje poput Burkine Faso su odustale od njihovog uzgoja, ali se smanjenje površina pre svega objašnjava padom cena, pa se očekuje da se sa rastom cena povećaju i površine pod GM kulturama.

U 20 proteklih godina, od početka komercijalne proizvodnje neke GM kulture 1996. godine, te kulture su gajene na ukupno dve milijarde hektara.

Međutim, posle "19 godina uzastopnog godišnjeg rasta" površine pod tim kulturama su se smanjile za 1%, navodi se u izveštaju nevladine organizacije ISAA (International Service for the Acquisition of Agri-bioteh applications).

Tokom prošle godine GM kulture su gajene na 179,7 miliona hektara, a godinu dana ranije na 181,5 miliona hektara.

Smanjenje površina pod GM kulturama objašnjava se time što je zbog pada cena manje površina ukupno zasejano u svetu, uključujući kulturama koje nisu genetski modifikovane.

Površine na kojima se gaji GM kukuruz smanjile su se za 4% a površine sa pamukom za 5%. Pojedini poljoprivrednici su, takođe, prešli sa kukuruza, pamuka i uljane repe na uzgoj kultura koje se lakše gaje poput soje ili suncokreta.

U izveštaju se navodi da će se trend smanjenja površina podstaknut padom cena u 2015. verovatno preokrenuti kada cene počnu da rastu u budućnosti.

U SAD, koje su svetski lider sa udelom od 39%, površine pod GMO usevima su se smanjile za 2,2 miliona hektara na 70,9 miliona hektara. U Kanadi, petom proizvođaču GMO kultura, površine su se takođe smanjile za 0,6 miliona hektara na 11 miliona hektara zbog smanjenja površina pod uljanom repicom, navodi se u izveštaju.

U Južnoj Africi su se površine pod GM kukuruzom zbog velike suše smanjile za oko 70.000 hektara, sa 3 na 2,3 miliona hektara. To je najveći pad od 23%.

Burkina Faso, jedina zemlja zapadne Afrike koja je gajila modifikovane kulture od 2000. godine, prošle nedelje je u potpunosti odustala od proizvodnje genetski modifikovanog pamuka jer se nije pokazao kao isplativ.

ISAAA podseća da su se za 20 godina površine pod GMO usevima "uvećale 100" puta i da se njima bavi 18 miliona poljoprivrednika u 28 zemalja.

Od tih zemalja, 20 su zemlje u razvoju sa udelom od 54% u svetskim površinama pod GM kulturama. Među njima su Vijetnam koji je počeo proizvodnju 2015, i Kuba koja je to učinila pre dve godine, dok je Bangladeš udvostručio površine.

Pet zemalja u razvoju proizvelo je gotovo polovinu (48%) GM useva. To su Brazil koji je drugi po površinama u svetu iza SAD, Argentina koja je treća, Indija (4. mesto), Kina (6. mesto) i Južna Afrika (9. mesto).

Od evropskih zemalja Španija je na 17. mestu sa 0,1 milion hektara, a slede Češka (24. mesto), Slovačka (25) i Rumunija (28. mesto) sa po manje od 0,1 milion hektara. Sve te zemlje gaje genetski modifikovani kukuruz.

Autori izveštaja navode da "prihvatanje GMO kultura otežavaju strogi propisi" u zemljama u razvoju. Oni su optužili protivnike GMO i novih tehnologija da nameću te propise kako bi onemogućili siromašnim poljoprivrednicima pristup ovim tehnologijama.

Kineske vlasti su saopštile 13. aprila da će olakšati komercijalnu proizvodnju kukuruza i drugih GM kultura u nareddih pet godina.

"U 13. petogodišnjem planu (2016-2020) mi ćemo razviti industrijsku proizvodnju glavnih proizvoda, uključujući nove vrste pamuka i kukuruza otpornih na insekte", rekao je Lio Sijuan, visoki zvaničnik kineskog Ministarstva poljoprivrede.

U Kini u proteklih 10 godina nije dozvoljen uzgoj nijedne GM kulture.

U toj zemlji se sada u manjoj meri gaje samo dva GM kulture: određena vrsta pamuka koja je dozvoljena 1996. godine i vrsta papaje otporne na virus koja je odobrena 2006. godine.

Genetski modifikovana soja, kukuruz, pamuk i uljana repica mogu se uvoziti kao sirovina ili sastavni deo nekog prerađenog proizvoda.

Kina blagonaklono gleda na biotehnološka dostignuća koja bi mogla da joj obezbede snabdevanje hranom za populaciju od 1,37 milijardi ljudi. Međutim, masovna proizvodnja GM kultura predmet je rasprave pošto javnost i dalje nerado gleda na to a naučnike i aktiviste za životnu sredinu brinu dugoročne posledice po čoveka i biodiverzitet koje se sada još ne mogu predvideti.

 

Izvor: AFP 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Март 2017 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31