Grad Pirot bi trebalo da uskoro potpiše ugovor sa Institutom za tehnologiju i higijenu mesa, kao najpovoljnijim ponuđačem, za izradu elaborata zaštite geografskog porekla pirotske peglane kobasice. Pomoćnik gradonačelnika Pirota za poljoprivredu, Goran Popović, kaže da su sve aktivnosti po ovom pitanju blagovremeno pokrenute i elaborat bi trebalo da bude gotov za nekoliko meseci.

Svi poljoprivrednici, koji koji registruju proizvodnju peglane kobasice moći će da računaju na podsticaje Fonda za razvoj poljoprivrede u iznosu od pedeset posto od vrednosti opreme za proizvodnju.Peglana kobasica se proizvodi isključivo u Pirotu i jedinstvena je po svom sastavu i načinu proizvodnje. Šira javnost dugo nije znala za ovaj pirotski proizvod, a poslednjih godina peglana kobasica je izuzetno tražena i sve je više ljudi koji se bave proizvodnjom.

Izvor:http://www.plusonline.rs/ekskluzivno-uskoro-zastita-geografskog-porekla-i-za-pirotsku-peglanu-kobasicu/

Proizvodnja mleka je tradicionalno zastupljena u svim delovima naše zemlje. Ipak, s obzirom na to da se obavlja u različitim uslovima na manje ili više razvijenim farmama, to se može značajno odraziti na njihovu održivost a samim tim i profitabilnost.

Dr. Vladan Bogdanović, profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu objasnio je koji su to faktori koji utiču na proizvodnju mleka u Srbiji i kako se može postići dobra cena ovog proizvoda.

- Povećanje proizvodnje mleka u Srbiji, a samim tim i cene mleka direktno je povezano sa veličinom farme i genotipom koji je na farmi prisutan. Veće farme sa specijalizovanim genotipovima pokazali su veću održivost u proizvodnji mleka. Ipak, mnogi naši stočari pored mleka, na svojim farmama žele da imaju i proizvodnju mesa, tako se i to treba uzeti kao prepreka u razvoju mlečnih farmi i njihovoj održivosti - objašnjava Vladan Bogdanović.

Pored toga i određeni postupci reporduktivne tehnologije takođe se pokazuju kao značajni za neku buduću održivost ove proizvodnje.Ovde postoji jedan parametar koji je vrlo značajan, a to je kontakt sa savetodavnom službom. Komunikaciju sa savetodavcima i potrebu za njihovim savetima imaju uglavnom mlađi odgajivači. Oni su ujedno i otvoreniji za određene inovacije i tehnologije u proizvodnji koje још nisu toliko zastupljene, ali koje potencijalno mogu da imaju uticaj na povećanje inteziteta i efikasnosti unutar ove grane.

- Kada posmatramo taj segment, može се reći da edukovaniji odgajivači, koji su mlađi, odgajivači koji redovno imaju kontakt sa Poljoprivrednom stručnom i savetodavnom službom, oni koji redovno posećuju različite seminare, obuke ili stručna savetovanja uvek su otovreniji za neka nova saznanja i primenu nekih novih rešenja u proizvodnji - ističe Vladan Bogdanović.Uvek postoji neki sukob između proizvođača i prerađivača. Odgajivači čak i kada su najzadovoljniji uvek bi očekivali nešto malo više, za razliku od prerađivača koji uvek očekuju nešo nižu cenu.

- Cene za proizvedeno mleko generalno se neće nešto mnogo povećavati, to nije slučaj samo kod nas. To je slučaj svuda u Evropi u industriji mleka. Međutim, ono na čemu se stavlja akcenat poslednjih godina nije povećanje cene mleka, već pojeftinjenje proizvodnje - ističe profesor Bogdanović.

Dakle, ono o čemu bi proizvođači trebalo da razmišljaju jeste kako da sa jeftinijom proizvodnjom dobiju konkurentan proizvod. Odnosno, kako da farmer uprkos pojeftinjenju bude rentabilan na tržištu mleka.Profesor Vladan Bogdanović ističe da je veoma teško odrediti koliko je tačno grla za rentabilnost proizvodnje bilo dovoljno, ali okvirno bi to bilo nekih 25 do 30 krava. To je, kako on ističe, neki minimum koji bi, jedna proizvodnja na porodičnim gazdinstvima bez angažovanja dodatne radne snage, trebalo da poseduje da bi bila rentabilna.

Što je već broj broj grla stoke, potrebno je i više radne snage, takođe i zahtevi u proizvodnji hrane su veći. Sa većim ulaganjima, ipak, veći je i ekonomski profit, kaže naš sagovornik.

Izvor:https://www.ekapija.com/where-to-invest/2639381/da-li-mlekarstvo-moze-biti-rentabilno-kako-postici-dobru-cenu-mleka-u

U septembru tradicionalno imamo veliki broj manifestacija na kojima se izlažu plodovi rada, ali i saopštavaju rezultati u proizvodnji. Dešava se da komentare cena daju i oni koji nemaju iskustva iz prethodnih godina, a čak i to da komentarišu recimo tržiše i proizvodnju u Indiji, a da Indiju sem na fotografijama
nisu ni videli.
Zbog svega toga treba biti oprezan u tumačenju raznih “analiza stručnjaka” koje često mogu biti inspirisane ličnim motivima i profitom. U našem časopisu trudimo se da objektivno sagledamo aktuelnu situaciju i pre svega damo savete, kako da budete uspešan proizvođač, i da svoju robu plasirate do potrošača. Najbolje je kada sve što proizvedete sami i preradite, pa prodate. Ali, kako u životu nije baš sve savršeno, tako ni u našem poslu nije. Stalno morate da se usavršavate, posećujete obuke, razmenjujete iskustva sa kolegama. Možda vam se sajmovi ponekad učine dosadnim jer ih posećujete svake godine. Međutim, nema iste godine kao što nema ni dva ista čoveka. Uvek može nešto novo da se vidi, čuje ili da vas podseti na ono što ste zaboravili.
Na Sajmu u Kragujevcu sreli smo jednog mladog čoveka koji je ipak odustao od toga da bude automehaničar u gradu i vratio se dedovini, gde proizvodi ljute paprike, mnogi su od nje odustali odavno, ali zato postoje ovakvi primeri gde se proizvodnja ponovo uspostavlja, radi u većim količinama i proizvodi za krajnje potrošače. Ipak za sve treba imati malo entuijazma, mladalačkog poleta i što ne reći hrabar i poletan.
Vreme je i za planove za narednu godinu. U GRUŽA AGRARU planiraju da grade hladnjaču i “pak centar“. Imali su odlične izvozne rezultate kada je reč o borovnici, nadaju se boljoj ceni jabuka i većoj tražnji. Bili smo u poseti poljoprivrednicima iz Orašca, srpskog istorijskig centra gde su se dizale bune ali i pekla
najbolja šljivovica. Kako je danas i čime se bave, saznajte u Agrobiznis magazinu.
Nema dobrog domaćina bez Agrobiznis magazina!

Izvor: Agrobiznis magazin

U opštini Žagubica u toku je važan projekat koji treba da unapredi proizvodnju "Homoljskog meda", prvog brendiranog meda sa geografskim poreklom u Srbiji.

Ovaj projekat je podržala Vlada Republike Srbije u saradnji sa Ministarstvom za regionalni razvoj sa 15 miliona dinara, dok je iz budžeta opštine Žagubica izdvojeno oko 606.000 dinara.

Projekat "Uvećanje kapaciteta proizvodnje, prerade i plasmana homoljskog meda" sprovodi Pčelarska zadruga Homoljemed koja je dobila 1.000 košnica sa rojevima, ali i pčelarsku opremu za preradu meda.

Direktor pčelarske zadruge Živorad Tomić naglašava da su Ministarstvo i lokalna samouprava prepoznali potencijale ove zadruge, i ponavlja da je Žagubički med prvi brendirani med u Srbiji sa zaštitom imena geografskog porekla.

Košnice su smeštene na tri lokacije i date su na korišćenje tridesetorici kooperanata koji su sklopili ugovor sa Zadrugom o zajedničkoj proizvodnji, rekao je Tomić.

On je izrazio nadu da će sledeća godina biti bolja po pčelare što se tiče "paše" i da se iz tog razloga sada vrše pripreme da pčele što bolje prođu zimksi period.

Inače, pčelarska hrana se proizvodi u proizvodnom pogonu pčelarskog centra u Žagubici.

Menadžer centra Zoran Kerić, kaže da u tom pogonu postoje savremene linije za proizvodnju pogača za prehranu pčela, kao i pogon za pakovanje meda, koji je na raspolaganju svim proizvošačima, kao i da se proizvodnja odvija po HASAP standardu.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2620843/unapredjenje-proizvodnje-homoljskog-meda-prvog-brendiranog-meda-sa-geografskim-poreklom-u-srbiji

Požeška „Budimka“ još će čekati na novog vlasnika jer ponovljeno javno nadmetanje, koje je bilo zakazano za 10. septembar, neće ni biti održano.

Kao i slučaju prve neuspele prodaje, koja je trebalo da se održi 11. juna, niko od potencijalnih kupaca do juče, kada je bio poslednji dan za to, nije se prijavio i uplatio garantni depozit. Kompanije koje su se raspitivale za ovo preduzeće, a govorilo se da su 24 takve iz Evrope, Azije i Srbije, na drugi pokušaj prodaje nije privukla ni cena 30 odsto niža nego u prvom kruguProdaja preduzeća i ovoga puta bila je oglašena u dva dela, s tim što je počenta cena fabričkog kompleksa sa pratećim parcelama u Požegi bila 372.309.856 dinara, a farma za tov junadi u Zdravčićima 29.242.113 dinara. Ni snižena cena, ni proizvodni potencijali i brend „Budimke“, kao i činjenica da je preduzeće u kome je proizvodnja ugašena pre četiri godine posle bankrotstva oslobođeno svih dugova, nije privukla kompanije koje se su se „dugo vremena unazad ozbiljno figurirale kao budući vlasnici“.Agencija za licenciranje stečajnih upravnika saopštila je da će o narednim koracima – načinima i rokovima prodaje biti odlučeno u narednom periodu u dugovoru sa Odborom poverilaca i razlučnim poveriocima. Ukoliko neko od zainteresovanih kupaca bude ponudio kupovinu metodom neposredne pogodbe, kažu u Agenciji, postoji mogućnost da „Budimka“ bude prodata na taj način.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/propao-i-drugi-pokusaj-prodaje-budimke-drzava-racuna-na-neposrednu-pogodbu-s-kupcem/4w7wbmz

Darko Dimitrijević (39), iz Kočinog Sela, kod Jagodine planira da iz deset plastenika ubere oko 10 tona paradajza. Kaže, rod je odličan, kao i cena, pa će zarada biti dobra - za razliku od lane kada je bio u minusu. Zbog lošeg prošlogodišnjeg bilansa, Darko veruje da su mnogi domaćini odustali od ove povrtarske kulture, pa se pojavio manjak paradajza koji je onda na tržištu dostizao veću cenu.

- Uvoz ubija seljaka. Kada se nešto uveze u većoj količini, cena bude mala i mi, zapravo, čitave te godine radimo besplatno - objašnjava Dimitrijević.

- Pre tri godine sam, tako, morao da bacim 25.000 glavica zelene salate jer je cena bila loša, pa mi se nije isplatilo da plaćam radnike... Uvek se kockamo: posadiš, pa šta bude. Inače, smatram da svaki proizvod treba da ima deklaraciju, da bi se tačno znalo odakle potiče.

Posla ima od jutra do mraka. Darku pomažu majka Damjanka i otac Slobodan, pa su Dimitrijevići najveći povrtari u selu i svrstavaju ih među vodeće jagodinske proizvođače. Za pijacu gaje još papriku i krastavce, a na veliko plasiraju i oko 40.000 glavica zelene salate.- Ja sadim i vezujem povrće, a Slobodan ga prodaje na pijaci - objašnjava Damjanka Dimitrijević. - U plastenicima uvek ima posla, jer je dovoljna i najmanja greška pa da sve propadne. Inače, mi ulažemo sredstva duže od 20 godina, a Darko je sam pravio plastenike i instalirao sistem za zalivanje "kap po kap", a osmislio je i naročite kese za pakovanje kako bi naše povrće i po tome bilo prepoznatljivo.Ovi vredni ljudi ne samo što na pijaci već poduže imaju stalne mušterije, već im mnogi kupci dolaze i na kućni prag. Nije im žao da potroše gorivo, jer znaju šta kupuju...

DIMITRIJEVIĆI na sedam hektara uzgajaju kukuruz i detelinu za stoku, a nedavno su kupili 40 umatičenih ovaca - da vide hoće li se isplatiti prodaja jagnjadi.DARKO tvrdi da je povrće proizvedeno u plastenicima kvalitetnije i zdravije od onog koje je raslo na otvorenom. To je, objašnjava, zaštićen prostor u kojem nema plamenjače, ni rose, pa se manje koriste herbicidi.

- Ja povrće uopšte ne prskam, već u plastenike postavim košnice sa bumbarima koji vrše oprašivanje. Taj prirodni proces traje duže, paradajz stiže kasnije, pa izgubim na ceni, ali bar nikoga ne trujem. Ni travu ne prskam, već je čupam ručno - kaže Dimitrijević

 

Izvor:http://www.novosti.rs/vesti/srbija.73.html:815697-Poljoprivreda-je---kocka

Ivan Stojković iz sela Vitanovac kod Kruševca bavi se gajenjem mečje leske. Koristi je za kalemljenje lešnika za sopstvene potrebe, a veliki deo proda i kalemarima u okolini Kruševca.

U proizvodnji je zaokružio ceo proces: od semena mečje leske do krajnjeg proizvoda, a to je sadnica. Osim toga, on ima i zasad lešnika i jedan je od uspešnijih proizvođača kalemljenih sadnica lešnika.

- Proizvodnjom se bavim od 2009. godine. A ideja je nekako došla sama po sebi. Bio je neki prilog o sadnicama kalemljenog lešnika. Malo sam se informisao, probao i eto, mislim da sam jedan od uspešnijih, kada je reč o kalemljenom lešniku - kaže Stojković.

Napominje da je proizvodnja mečje leske, odnosno kalemljenih sadnica, veoma zahtevna. Proces proizvodnje od semena do sadnice traje oko dve godine i kvalitetna podloga je jako bitna.- Kada mečja leska dostigne visinu oko 70-80 cm, ostavim je tu gde jeste i vrši se kalemljenje u drugoj godini, odnosno nakon navršene prve godine. Ko nema podlogu na licu mesta, kupljenu podlogu zasadi, čeka godinu dana, pa tek onda kalemi. Optimalno vreme za kalemljenje je mart, april. Prijem sadnica je od 55 do 95%, na šta utiče mnogo faktora - navodi voćar.Godišnje prozvede oko 30.000 biljaka mečje leske i oko 5.000 sadnica kalemljenog lešnika. Proizvodnja se odvija na oko 50 ari. Prodajna cena kalemljene sadnice iznosi od 4,5 EUR do 6 EUR po sadnici, u zavisnosti od količine.Stojković kaže da leska bolje uspeva u senci, što važi i za sadnice. Za proizvodnju mečje leske nema neke posebne uslove u odnosu na proizvodnju drugih vrsta sadnica, osim što s vremena na vreme prihranjuje zemljište ovčijim stajnjakom. Optimalni uslovi za gajenje su do 600 metara nadmorske visine. Ove sadnice daju mali rod već u prvoj godini, ali se može reći da se u četvrtoj isplaćuje uloženo.

Tvrdi da je lešnik definitivno isplativa voćna vrsta, bilo da je reč o proizvodnji sadnica ili plodova.

- Domaća proizvodnja je deficitarna, a najveći deo domaćih potreba pokriva se iz uvoza, tako da je gajenje lešnika u ovom trenutku veoma perspektivno - smatra Stojković.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/za-kalem-lesnika-do-6-evra-proizvodnja-traje-dve-godine-a-trzista-gotovo-da-uvek-ima/w5rtmx0

Nakon decenija propadanja srpske industrije hmelja, taj neizostavni sastojak svakog kvalitetnog piva, sve više raste na vojvođanskim njivama, zahvaljujući odluci pojedinih pivara da otkupljuju domaći hmelj, da kvalitet piva stave ispred kvantiteta i posvete se zanatskoj proizvodnji.Uzgajanje hmelja na ovim prostorima prati tradicija duga više od 250 godina. I dalje se najviše gaji u Bačkoj, u okolini Bačkog Petrovca, gde je pre više od veka bilo preko osam hiljada hektara pod tom kulturom, i kako kažu stručnjaci, da bi hmelj opstao, važno je širenje malih pivara, kao i traženje novih kupaca na tržištu."Mi smo počeli 2014. sa revitalizacijom hmeljarstva, jer smo videli šansu da sa razvojem kraft pivara da postoji šansa da se i domaći hmelj vrati, na, na tržište i kroz te kraft pivare da mi plasiramo svoje. Mogu reci da smo zadnjih godina uspeli da izvezemo određene količine i u Hrvatsku i u Mađarsku, Slovačku, Italiju i u Nemačku, bez toga da domaće velike pivare ako ne počnu koristiti naš hmelj ozbiljnijeg povratka hmelja u Vojvodini nema", kaže Rastislav Struhar, tehnolog.

Pivari se slažu sa izjavama stručnjaka da je duša svakog piva upravo hmelj, a da opstanak hmeljarstva leži u malim pivarama, i naravno ukoliko je od autohtonih sorti, to mu daje aromu kakvu ne može da ima nijedno pivo brzo proizvedeno.

"Komercijalna piva se prave kao lageri, a mi većinom u kućnim uslovima pravimo ejlove, znači to su različiti tipovi. Teško je uporediti, naravno ejlovi su puniji, punijeg ukusa bogatiji nego lageri. Kraft pivare kućne, sigurno imaju šta da ponude pitanje je šta su očekivanja vlasnika tih malih pivarstva", kaže Jan Jovankovič, privatnik.

Ove godine Pokrajinski sekretarijat za privredu potpisao je sa uzgajivačima hmelja sporazum za dobijanje finansijskih sredstava. Ipak, od velike važnosti je da domaće pivare prepoznaju domaće proizvođače, kaže Struhar.

Izvor:http://rtv.rs/sr_lat/ekonomija/aktuelno/opstanak-hmeljarstva-lezi-u-malim-pivarama_1044261.html

Kada pitate poljoprivrednika šta mu je najvažnije, skoro svaki će vam odgovoriti da ima siguran plasman svojih proizvoda. Svakako, njihove želje su jedno a slobodno tržište i realnost drugo. Ipak, mi smo u Kniću pronašli poljoprivredne proizvođače koji sve češće ulaze u proizvodnju kornišona. Jedan od tih je Marko Marković iz Ljubića, koji je prošle godine započeo proizvodnju kornišona na šest ari i misli da mu je od tog posla ostalo čisto oko dve hiljade evra:

„Od firme sa kojom smo sklopili ugovor (Global Sistem Kooperativa) dobili smo uputstvo kako da proizvodimo krastavac kornišon i da bismo ušli u
posao bilo je potrebno da investiramo oko šezdeset dve hiljade dinara. Od njih smo  dobili kompletnu podršku, stalno smo u kontaktu sa agronomima i moje iskustvo za ove dve sezone je pozitivno“.
Marko je sa šest ari ubrao šest tona krastavčića, od čega čak 70% je bila prva klasa. On za Agrobiznis magazin objašnjava da kornišon prve klase treba da bude dužine 3 do 6 cm, a debljine do 2 cm. Ako je dužina 6 do 9 cm, a debljina između 2 i 3 cm onda ide u drugu klasu, a dužina 9 do 12 cm sa debljinom do 4 cm u treću klasu. On smatra da za uspešnu proizvodnju kornišona treba krenuti na vreme đubrenjem u jesen i to stajskim i ovčijim đubrivom, zatim na proleće ide priprema zemljišta i sadnja koja se radi oko sredine maja. Nakon četiri do pet nedelja stiže rod i vreme je za berbu. Tada u domaćinstvu Markovića ima najviše posla jer treba brati svaki dan, do mrazeva. Otkup traje oko dva i po do tri meseca i oni svakodnevno kornišone isporučuju otkupljivaču, a
jednom nedeljno stiže isplata kada imaju i pregled stanja kvaliteta robe koju su isporučili. Dobra organizacija ovog posla i savremena tehnologija omogućavaju im da na dnevnom nivou prate kvalitet svojih isporuka, a izveštaj dobijaju sme poruka ma.

„Za uspešnu proizvodnju potrebene su značajne količine vode i da se prate uputstva agronoma. Uprkos činjenici da smo ove i prošle godine imali probleme
sa poplavama i gradom uspeli smo da ostvarimo proizvodnju jedne tone po aru što retko koja proizvodnja može da da“ kaže Marković za Agrobiznis.
Zanimljivo je iskustvo koje nam Marko prenosi iz ratarske proizvodnje. Naime, on na svoja tri hektara seje soju i kukuruz, a na osamdeset ari te površine odlučio se da isproba zajedničku setvu ovsa, ječma i tritikala. Rezultat je šezdest pet džakova od po pedeset kilograma mešavine semena ovih kultura, odnosno tri hiljade i dvesta pedest kilograma. On će ovaj miks žitarica iskoristiti za ishranu domaćih životinja koje mahom gaji za sopstvene potrebe.
Međutim, ovo je i model koji pokazuje da se i na malim površinama moše lepo organizovati posao i zaraditi. Ratarske useve će uglavnom pojesti njegove životinje od kojih će imati mleko i meso i prerađevine, stajnjak će iskoristiti za proizvodnju kornišona a od ove godine i jagode. Za početak sa
istom kompanijom ugovoriće proizvodnju sorte Zenga Zengana na deset ari. Na naše pitanje da li bi se ova proizvodnja kornišona isplatila na većoj površini za šta je potrebno angažovati radnu snagu van porodice što utiče na troškove on nam na to kaže da se i takva opcija isplati i da proračun kaže da
ostane trideset dinara po kilogramu proizvedenog krastavca.
Bili smo i u Balosavi kod Milorada Rankovića koji je proizvodnju kornišona započeo ove godine na pet ari, odnosno na 350 metara dužnih. Imajući u vidu da mu je ovo prva godina kaže da je zadovoljan jer je ovo dodatni posao koji će mu obezbediti zaradu i uposliti porodicu.

„Razmišljam da krenem sa ugovorenom proizvodnjom jagode na deset ari. Pored kornišona imam i proizvodnju paprike i bavim se ratarstvom i stočarstvom. Ukupno obrađujemo oko 8 hektara zemlje. Smatram da bi deset ari za početak bilo dovoljno da moja porodica i ja možemo da ih održavamo. Ovo bi svakako bio značajan prihod jer kako za kornišone tako i za jagode imamo ugovoreni otkup“ - kaže Milorad. On je do sada prodao tri tone kornišona i kaže da
je kvalitet za sada prva i druga klasa, pola pola. U selu Balosava gde on živi radi još tri domaćina su takođe sklopila ugovor za proizvodnju kornišona.
Da se nemcima kornišoni iz Gruže dopadaju potvrda je i stalno povećavanje površina u Kniću i okolini. Međutim, šumadinci očigledno uspešno osvajaju tehnologiju proizvodnje i sve više u proizvodnju planiraju kornišone.
Predsednik Skupštine Opštine, Miloš Sretenović posetio je ova dva mlada domaćina i sa njima razgovarao o iskustvima u proizvodnji i obećao podršku lokalne
samouprave kako bi se u Kniću još više razvila i zajedno sa voćarstvom postala okosnica razvoja poljoprivrede Knića.
„Nismo zaboravili ni na stočare tako da ćemo zajedno i sa merama resornog ministarstva usklađivati našu podršku. Važno nam je da sve potencijale naše opštine stavimo u funkciju daljeg razvoja i da imamo što više ovakvih uspešnih projekata kao što je proizvodnja kornišona“ kaže Sretenović.

Izvor: Agrobiznis magazin

etva suncokreta započeće za desetak dana, a proizvođači će rod predavati otkupljivačima na osnovu ugovora bez cene (blanko).Cena će se znati tek za mesec do dva dana, rekao je danas predsednik Upravnog odbora udruženja "Pančevački ratari" Jovan Negovan.

On je rekao da se očekuje da prosečan prinos na njivama gde nije bilo grada bude oko 3,5 tona po hektaru i da bi "bila katastrofa da suncokret zahvati nevreme koje se najavljuje"."Kada predamo suncokret, jer nemamo mogućnosti da tolike količine lagerujemo kod kuće, cena se ne zna nego su nam ugovori blanko, jer otkupljivači čekaju da vide kako će se suncokret plaćati na svetskom tržištu kada se završi žetva u Ukrajini i Rusiji, gde su najveći proizvođači te uljarice", rekao je Negovan.

Otkupljivači, a najveći su Dijamant, Sojaprotein i Viktorija, prema rečima Negovana, platili su 2012. godine suncokret 55 dinara po kilogramu, a 2013. godine cena je pala na 24 dinara i od tada se kreće od 30 do 32 dinara bez poreza na dodatu vrednost (PDV), što "ne pokriva ni direktne materijalne troškove".

On je rekao da je ove godine zasejao 40 hektara suncokreta i da se gubitak iz godine u godinu povećava.

"Otkupljivači su ukinuli slobodno tržište, a dokaz je da će, po dogovoru, svi ponuditi istu, minimalnu cenu", rekao je Negovan.

Istakao je da bi cena, koja bi pokrila direktne materijalne troškove i obezbedila zaradu, a da se ne uračunava porez i amortizacija mašina, trebalo da bude bar 40 dinara za kilogram bez PDV-a.

Predsednik Upravnog odbora Nezavisne asocijacije poljoprivrednika Srbije Jovica Jakšić rekao je da su poljoprivrednici nezadovoljni zato što otkupljivači preuzimaju suncokret bez otkupne cene, a posle mesec-dva dana ponude "navodno akontnu (početnu), pa kasnije podignu simbolično za dinar-dva, zbog čega predlažu protest".

Istakao je da sledeće godine neće posejati 60 hektara suncokreta već će smanjiti tu površinu i zasejati samo tamo gde bude morao da bi održao plodored, odnosno promenio setvenu kulturu zbog bolesti biljaka.

U Srbiji je ove godine zasejano 220.000 hektara suncokretom, 20.000 manje nego prošle godine.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2019&mm=08&dd=14&nav_id=1577629

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Октобар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30 31