Srpsko plavo zlato, kako zovu borovnice, sve više postaje popularni, ali i najtraženji srpski proizvod, pa njihova proizvodnja može da bude vrlo unosan posao.U Srbiji je uveliko počela berba borovnica. Porodica Đorđević iz Beograda podigla je prve zasade pre četiri godine, a danas imaju više od dva hektara borovnica, koje uglavnom plasiraju na inostrano tržište.

Veselin Đorđević je ekonomista. Nikada se ranije nije bavio poljoprivredom. A onda je pre četiri godine ušao u posao s borovnicama, sa idejom da se pomeri iz grada i sebi i svojoj porodici omogući boravak u zdravom okruženju i prirodi. U njegovom slučaju, zadovoljstvo i posao odlično su se uklopili."U tom trenutku smo procenili da bi borovnica mogla da bude izbor i da je borovnica nešto što će biti budućnost i budući srpski brend. U narednih desetak-petnaest godina, pošto smo po nekim procenama, na svega 1000 hektara borovnica u Srbiji, mislim da imamo veliki prostor za rast", kaže Veselin.

Borovnica je poslednjih godina doživela pravi bum u Srbiji. Iako ulaganja nisu mala, zbog dobre cene i sigurnog plasmana, sve više ljudi odlučuje se da zasadi ovo voće.

Veselin kaže da ima velikog interesovanja.

"Mislim da će se to u budućnosti još više od Srbije zahtevati, pošto mi nismo prepoznati kao zemlja koja ima borovnicu. Tako da treba raditi na toj promociji da Srbija bude sinonim za dobru borovnicu", priča on.

Sada već iskusni proizvođač borovnice poručuje da je u ovom poslu imperativ vrhunski kvalitet, za koji je potrebna maksimalna posvećenost. Samo u tom slučaju, plasman je zagarantovan. A o ukusu da ne govorimo.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2019&mm=06&dd=18&nav_id=1556159

Skupština Novog Sada na poslednjoj sednici većinom glasova je potvrdila odluku kojom se Republici besplatno ustupa nešto više od 1,8 hektara zemljišta duž puta Novi Sad – Zrenjanin, čime je učinjen još jedan korak ka najavljenoj izgradnji fabrike najvećeg svetskog proizvođača kakaoa i čokolade belgijsko-francuske kompanije „Beri–Kalebo“.Kompleks će se graditi na pretežno privatnom zemljištu, a Grad je na ovaj način upotpunio nedostajuće delove zemljišta za buduću fabriku, navedeno je tokom skupštinske rasprave.

Po rečima gardonačelnika Novog Sada Miloša Vučevića, u decembru su počeli pregovori između komapnije, čije je sedište u Cirihu, i gradskih vlasti, da bi u aprilu Srbija, Novi Sad i „Beri–Kalebo“ potpisali Memorandum o razumevanju. Tom prilikom najavljeno je da će fabrika proraditi do 2021. godine, da će pretežno na inostrano tržište godišnje isporučivati 50.000 tona visokokvalitetnih proizvoda od kakaoa i čokolade, te da bi u toku pet godina vrednost te investicije trebalo da dosegne 50 miliona evra.Gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević ovu investiciju ocenjuje kao kapitalno-razvojnu, pre svega zbog činjenice da će iz fabrike u Novom Sadu svi proizvodi, čokolada, čokoladna punjenja, smese, biti namenjeni izvozu
– Dolazi nam najveći proizvođač premijum čokolade i kakoa, sa 170 godina dugom tradicijom, dolaze nam sistem, pravila i red – istakao je Vučević za govornicom novosadskog parlamenta.

U ranijim izjavama Vučević je tu investciju označio kao „kapitalno-razvojnu”, pošto će iz fabrike u Novom Sadu svi proizvodi – čokolada, čokoladna punjenja, smese, biti namenjeni izvozu na tržište jugoistočne Evrope. Gradonačelnik Novog Sada napomenuo je tada i da je izgradnja fabrike u Novom Sadu bila uslovljena izuzetno visokim standardima zaštite životne sredine, koje je švajcarska kompanija ispunila.

Planirana je izgradnja nove fabrike čokolade u Novom Sadu, koja bi imala početni proizvodni kapacitet od preko 50.000 tona godišnje
– Urađena su sva potrebna istraživanja, od onih o aerozagađenju, do sondiranja zemljišta i sva druga iz oblasti ekologije. Fabrika će biti izgrađena na privatnom zemljištu, na regionalnom putu M-7 prema Zrenjaninu. Uposliće stotinu ljudi i početi proizvodnju 2021. godine – naveo je Vučević.Prilikom potpisivanja Memoranduma o razumevanju, generalni direktor „Beri–Kaleboa” Antoan Desen Afrik objasnio je da će fabrika u Novom Sadu predstavljati regionalni centar iz kojeg će se snabdevati čokoladom tržišta jugoistočne Evrope.

– Zahvaljujući novoj fabrici u Novom Sadu, u skladu s našom strategijom „pametnog upravljanja rastom”, bićemo u mogućnosti da proširimo poslovanje u regionu i snabdevamo postojeće i nove kupce širokim asortimanom čokolada, smeša i punjenja – istakao je Afrik.Po podacima same kompanije, „Beri–Kalebo” zapošljava više od 11.500 ljudi u 30 zemalja i 60 fabrika. Prošle godine zabeležila je promet od oko šest milijardi evra i prodala nešto više od dva miliona tona proizvoda.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/politika/novi-sad-postaje-regionalni-centar-vrhunske-cokolade-12-06-2019

Srbiji će se ove sezone šećer proizvoditi u svega četiri šećerane – u Crvenki koja je u vlasništvu grčke kompanije „Helenik šugar” kao i u tri fabrike u Vrbasu, Pećincima i Kovačici, koje posluju u sistemu „Sunoko” u okviru „MK grupe” Miodraga Kostića.

Ova vest upravo je potvrda Kostićevih davnih prognoza da u našoj zemlji ni nema potrebe za većim brojem pogona. Očigledno ni za više od dva velika igrača.

Evropska industrija šećera uzdrmana je već duže vreme drastičnim padom cena šećera i najavama da će se taj trend nastaviti i u narednoj deceniji. Prilike na tržištu EU promenile su se krajem 2017. kada je liberalizovano tržište i dozvoljen uvoz šećera od trske, čija je proizvodnja značajno jeftinija.

Šta je u našem slučaju dovelo do smanjivanja broja šećerana u pogonu? Stručnjaci napominju da je Vojvodina jedan od regiona sa najvećim potencijalom za proizvodnju šećerne repe u centralnoj Evropi. U Srbiji je nekada bilo 15 rafinerija ali je na veliki broj njih stavljen katanac usled godina i godina loše ekonomske politike u ovoj industriji. U jednom periodu, posle privatizacija, osam ih je ostalo u funkciji. Deo onih koje su propale bio je udaljen od regiona u kojima se proizvodi sirovina što je proizvodnju činilo neisplativom. Poslednja šećerana koja je otišla u stečaj je „TE-TO” iz Sente. Neizvesno je da li će dočekati bolje dane. Njena celokupna imovina, podeljena u nekoliko celina, stavljena je na prodaju, a javno nadmetanje zakazano za 25. jun. Početna cena za fabrički kompleks, zemljište, opremu, zalihe je oko 500 miliona dinara. Kompanija „Helenik šugar” nedavno je objavila i da jedna od dve njihove fabrike u Srbiji, ona u Žablju, ove sezone neće prerađivati šećernu repu. – Fabrika šećera u Žablju neće se ugasiti već neće raditi – izjavila je za novosadski „Dnevnik” Irena Stojanović, direktorka sirovinskog sektora i odnosa s javnošću grčke kompaniji „Helenik šugar”. Ona je dodala da ta kompanija ne nalazi interes da prerađuje repu u ovom pogonu jer to nije isplativo. Kako je rekla, troškovi proizvodnje višestruko su poskupeli, a cena na domaćem tržištu šećere pala je četiri puta.

U Srbiji je ove godine šećerna repa zasejana na svega oko 30.000 hektara, što je polovina prošlogodišnjeg zasada. Nezvanično, površine pod tom kulturom su 5.000 hektara manje a čak i neki od velikih proizvođača razmišljaju da li će naredne godine sejati repu. Zbog toga poznavaoci tržišta ističu da su nam u ovakvim okolnostima i sa ovim cenama dovoljne i tri šećerane. Ističu da je šećer jedna od najjeftinijih namirnica jer je nekada, i to ne tako davno, kilogram koštao 100 dinara a sada se može kupiti za 60 do 65 dinara. Cena šećera u poslednjih sedam godina nikad nije bila niža i u takvim okolnostima proizvodnja šećerne repe postaje sve manje profitabilna.

Analitičar Branislav Gulan nedavno je izjavio za naš list da cene šećera neumitno padaju i da sve ukazuje da će se taj trend nastaviti do 2030. godine. Dodaje da je prema raspoloživim podacima u 2018. iz Srbije izvezeno 109.000 tona šećera dok je, recimo, u 2014. izvezeno 236.000 tona. Izvozna cena je u istom periodu pala je sa 548 na 387 dolara po toni.U „Sunoku” tvrde da su sa tri proizvodna centra i dalje najefikasniji proizvođač šećera u jugoistočnoj Evropi, uprkos izazovima sa kojima se susretalo tržište repe protekle godine.

– Možemo očekivati prinose koji će potpuno zadovoljiti sve potrebe domaćeg tržišta i otvoriti mogućnost realizacije izvozne kvote koju Srbija ima prema EU – kažu u „Sunoku”.

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/430857/Srbija-spala-na-cetiri-secerane

Ljubitelji čokolade u Srbiji konačno će moći da uživaju u omiljenoj poslastici bez straha da će im neko podvaliti loš proizvod zahvaljujući novom pravilniku o kakao i čokoladnim proizvodima.

Da bi se neki proizvod mogao nazvati čokoladom, mora da bude napravljen od kakaoa i šećera, mora da ima bar 35 odsto ukupne suve materije kakao delova, uključujući najmanje 18 odsto kakao-maslaca i najmanje 14 odsto bezmasne suve materije kakaoa. Ovo je „amin“ za sve proizvođače čokolada koji žele da je prodaju u Srbiji, a novih pravila moraće da se pridržavaju od 1. jula sledeće godine, 2020.

- Sve je bolje nego što je bilo ranije, ali treba biti obazriv jer uvek postoji pritisak proizvođača, sama praksa će pokazati kako će to da funkcioniše. Same analize, kontrola i sadržaj kakaoa su bili nešto što je najspornije u priči oko kvaliteta čokolade. Pored donošenja novog pravilnika, bojim se da će to ostati i dalje problem - izjavio je Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije za zaštitu potrošača.

Čokoladama se tako ne smeju dodavati životinjske masti i njihove prerađevine koje ne potiču od mleka, kao ni brašno od žitarica i skrob.

Količina dodatih biljnih masti u čokoladi ne sme da bude veća od pet odsto mase gotovog proizvoda.

Stručnjaci kažu će ovaj pravilnik da pomogne i domaćim proizvođačima koji bi sada trebalo da budu konkurentniji velikim stranim firmama koje izvoze te proizvode na naše tržište. Goran Mitrović, direktor firme "Candy D" iz Obrenovca, smatra da bi sada trebalo da jedemo kvalitetniju čokoladu. Dodaje i da građani poslednjih godina sve više paze šta kupuju, čitaju deklaracije i u tim novim navikama domaći kvalitetni proizvođači treba da traže šansu.- Nezavisno od novih propisa, naše čokolade svakako nemaju ispod 40 odsto kakaoa, vodimo računa o šećeru, a biljne masti ne koristimo. Što se tiče biljnih masti, u Evropi postoje dve struje, jedni se zalažu za granicu do pet odsto, drugi da ta granica bude do sedam odsto. Naše tržište je šarenoliko, nisam siguran da su sve deklaracije ispravne. Veliki strani proizvođači koji ovde prodaju bez carina imaju biljnih masti u svojim slatkišima, jer one menjaju najskuplji sastojak u čokoladi, kakao-puter - kaže Mitrović. Pošto su sirovine za proizvodnju čokolada jeftinije u Evropi, a naši proizvođači na njih još plaćaju carine, Mitrović smatra da svakako ne možemo biti konkurentni s cenom.

Po novom pravilniku čokolada je proizvod dobijen od prerađenog kakao-zrna i šećera koji sadrži najmanje 35 odsto ukupne suve materije kakao-delova, uključujući najmanje 18 odsto kakao-maslaca i najmanje 14 odsto suvih nemasnih kakao-delova.

Čokolada za jelo i kuvanje je proizvod dobijen od prerađenog kakao-zrna i šećera i sadrži najmanje 40 odsto ukupne suve materije kakao-delova, od čega najmanje 18 odsto suvih nemasnih kakao-delova i najmanje sedam odsto dodatog kakao-maslaca računato na suvu materiju proizvoda.

Mlečna čokolada je proizvod dobijen od prerađenog kakao-zrna, šećera i mleka ili mlečnih proizvoda, koji sadrži: 1) najmanje 25 odsto ukupne suve materije kakao-delova; 2) najmanje 14 odsto suve materije mleka; 3) najmanje 2,5 odsto suvih nemasnih kakao-delova; 4) najmanje 3,5 odsto mlečne masti računato na suvu materiju gotovog proizvoda; 5) najmanje 25 odsto ukupne masti (kakao-maslac i mlečne masti) računato na suvu materiju gotovog proizvoda.

Novim pravilnikom predviđeno je i kako se definiše punjena čokolada, ali ona donosi razočaranje za ljubitelje čokolade sa keksom. Naime, predviđeno je da unutrašnji deo punjene čokolade ne može da sadrži pekarske proizvode - keks, biskvite ili sladoled. Tako će ti proizvodi morati da dobiju drugačiji naziv.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/recite-zbogom-cokoladi-s-keksom-za-omiljeni-slatkis-u-srbiji-ce-vaziti-nova-pravila/nfw770t

Za srpsko stočarstvo je izuzetno važan produžetak važenja ugovora o slobodnoj trgovini sa Turskom, podizanjem kvote sa pet na skoro 10 hiljada tona za juneće meso, smatra pomoćnik ministra poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Nenad Katanić.
"Mi smo značajna sredstva i način subvencionisanja u govedarstvu opredelili za tovno govedarstvo, uveli nove mere i povećali iznos subvencija. Očekujemo da će rezultati ove godine u tom delu biti značajno bolji", rekao je Katanić novinarima u Novom Sadu, gde je danas održan skup "Finansiranje poljoprivrede uz podršku države u 2019".Prema njegovim rečima, povećane su subvencije za umatičene krmače sa 10.000 na 15.000 dinara po grlu, za tovljenike ostaje 1.000 dinara, kod tovnih junadi je podignuto sa 10.000 na 15.000 dinara, kod ovaca i koza ostaje 7.000 dinara za umatičena grla, i 2.000 dinara za isporučenu jagnjad i jarad klanici.

"Na insistiranje poljoprivrednika, kako bi se ubrzao ceo proces, a prepoznajući dizel gorivo kao veoma važan input u poljoprivrednoj proizvodnji, nismo se vraćali na Pravilnik o regresiranom dizel gorivu. Mi smo tih 1.200 dinara prebacili na hektare, tako da će ove godine sa četiri, taj iznos sredstava biti povećan na 5.200 dinara po hektaru", rekao je Katanić.

Kada je biljna proizvodnja u pitanju, naveo je da su pravilnici za voćarsku prozivodnju ostali identični, ali je najavio da postoji šansa da bude mnogo veći iznos subvencija ukoliko bude bilo dovoljno sredstava.

U organskom sistemu proizvodnje, istakao je da je iznos subvencija po hektaru povećan sa 70 na 120 procenata.

Katanić je ponovio da, kao i prošle godine, Ministarstvo insistira pre svega na preradi poljoprivrednih proizvoda, odnosno, na dodatoj vrednosti, i da su odvojena značajna sredstva za one mere koje se tiču investicija u preradu.

Predsednik Privredne komora Vojvodine (PKV), Boško Vučurević, istakao je na skupu, koji je organizovala PKV, da su mere Vlade Srbije i Pokrajinske vlade koordinisane, tako da se jedinstvena agrarna politika sprovodi na teritoriji cele Srbije.

"I republička i pokrajinska vlada, čine značajne napore da pomognu poljoprivrednim gazdinstvima da se obezbedi bolja konkurentnost naših proizvođača na domaćem kao i na svetskom tržištu", rekao je Vučurević.

Privrednim subjektima u agraru, kako je ocenio, potrebna je podrška države u cilju daljeg jačanja njihove konkurentnosti na tržištu.

"S druge strane, PKV će i dalje svim svojim resursima nastaviti regionalno povezivanje privrednih subjekata iz agrara i davati im neophodnu podršku za izlazak na nova, treća tržišta”, poručio je Vučurević.

Iz Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo istaknuto je da je za poljoprivredu najvažnije da postoji kontinuitet u merama koje se sprovode u okviru agrarnih politika.

"Kao i prethodnih godina, i ove godine su raspisane konkursne linije za poljoprivrednu proizvodnju, pre svega za podizanje voćarskih zasada, za opremu za podizanje protivgradnih mreža, za sisteme za navodnjavanje, za proizvodnju u zaštićenom prostoru i za opremanje stočarskih farmi", rekao je Mladen Petković, pomoćnik pokrajinskog sekretara za poljoprivredu.

Naveo je da se konkursi završavaju danas, 15. marta, te da postoji veliko interesovanje za ova četiti konkursa.

Petković je dodao da će u narednih desetak dana biti raspisano još nekoliko konkursa - za startap podršku mladima u ruralnim područjima, za organsku proizvodnju, konkurs za srednje poljoprivredne škole i naučno-istraživačke institucije.

Na ovom tematskom događaju, koji je okupio oko 120 poljoprivrednih subjekata, kreditne linije su predstavili Razvojni fond AP Vojvodine, Pokrajinski fond za razvoj poljoprivrede i Garancijski fond AP Vojvodine, navodi se u saopštenju PKV.

Izvor: http://www.rtv.rs/sr_lat/vojvodina/novi-sad/povecane-subvencije-za-tovnu-junad-i-umaticene-krmace_1000653.html

U Republici Srpskoj ima 40-50 povrtara, voćara, stočara, malinara, čak i ratara koji se bave proizvodnjom organske hrane, rekao je Bojan Kecman iz Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i najavio da će ove godine ministarstvo podržati organsku proizvodnju hrane i njenu sertifikaciju.On je na predavanju za zvorničke poljoprivrednike o temi "Organska zaštita i proizvodnja hrane" rekao da u Republici Srpskoj postoji i Udruženje sertifikovanih proizvođača organske hrane, ali su to uglavnom proizvođači samoniklih šumskih plodova.

- Osnovni uslov za dobijanje sertifikata je da se kontroliše proizvodnja hrane i da proizvođače organske hrane mora neko da prati, rekao je Kecman i podsetio da u Republici Srpskoj, odnosno u BiH, postoji samo jedna sertifikaciona kuća za kontrolu hrane.

Kecman je naglasio da u zvorničkom kraju sve više ljudi podiže zasade, pa se javila potreba da se govori i o organskoj zaštiti, budući da je organska poljoprivredna proizvodnja sve zastupljenija. - Navažnije je da proizvođači znaju kada, u kom trenutku i sa koliko sredstava treba da tretiraju voće da ne bi došlo do kontaminacije zemljišta i plodova, pojasnio je Kecman.

On je naglasio da ljudi žele da jedu zdravu hranu, da znaju da li je i čime tretirana, a ako jeste, koliko su sredstva za tretiranje opasna po zdravlje.

Navodeći da je proizvođač koji nema sertifikat - tradicionalni proizvođač hrane, Kecman je podsetio da je nekoliko proizvođača malina dobilo sertifikat preko jednog projekta i ocenio da će to biti značajan podstrek za proizvodnju u narednom periodu, jer se na taj način stiče povjerenje kupaca da je hrana kontrolisana.

Predavanju je prisustvovao veliki broj zvorničkih poljoprivrednika.

Izvor: http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/republika_srpska/aktuelno.655.html:780808-Organska-proizvodnja-u-RS-u-usponu-a-ministarstvo-ce-pomoci-sertifikaciju

Supružnici Sanja i Raša Rajić, iz Strmostena kod Despotovca, do pre pet godina bavili su se klasičnom poljoprivredom, a onda su registrovali "Poljoprivredno gazdinstvo Rajić". Računicu su našli u proizvodnji rakija i likera, slatka od šumskih jagoda, dunja, divljih trešanja, pa vrganja i drena u salamuri, sirupa od svih vrsta voća i raznih tinktura. Jedinstveni su po proizvodnji lukovica sremuša u posebnom rastvoru, koje mogu da se koriste za pripremanje hrane ili za salatu, kao i po tinkturi od lista i korena sremuša, koji je čistač organizma, ali je odličan i za snižavanje krvnog pritiska i holesterola. Njihov najnoviji proizvod je čips od jabuka.
- Pravimo ga od jabuka ajdared, zlatni delišes i greni smit. Iseckamo jabuke na mašini, izvadimo semenu ložu i osušimo u sušari. Zavisno od vrste, jabuke se suše sedam-osam sati. Od 25 kilograma jabuka dobijemo oko tri kilograma čipsa. Još ne znamo kako će kupci da ga prihvate - kaže Raša.
On dodaje da su se za ove proizvode opredelili zbog razvijenog turizma u opštini, što im je omogućilo da ih prodaju na tezgi u izletištu Lisine. Divlje voće beru na planini Beljanici, pa od aprila do novembra koriste svaki trenutak za berbu. Imaju 200 sadnica šumskih jagoda i šljive na 30 ari. U planu im je da zasade šljive stenlej na 25 ari i borovnice na 10 ari.
- Najteže mi je da skuvam slatko, likere i po dvadesetak litara sirupa od aronije, borovnice, dunje, maline, kupine, zove, višanja i koprive. Saša sve flašira, donese, prinese. Naš trinaestogodišnji sin Đorđe nam pomaže kad ne ide u školu - kaže Sanja.
Rajići navode da im se taj posao isplati više od klasične poljoprivrede i da ko jednom kupi njihov proizvod, postaje stalna mušterija.
Rajićima mnogo znači što su dobili subvencije od 65 odsto za kupovinu sušare, kapaciteta 200 kilograma za 24 sata, ali im nedostaje još jedna sušara, mnoge mašine i veće tržište. Ako to obezbede, Đorđe bi mogao da nastavi posao, a Raša bi mu bio "vetar u leđa".

Izvor: http://www.novosti.rs/vesti/srbija.73.html:770253-Cips-od-jabuka-iz-Strmostena

Industrijska konoplja je jedna od najstarijih poznatih biljaka koje je čovek gajio. Ovo je i biljka sa bogatom istorijom na našim prostorima. Nekada je bivša Jugoslavija proizvodila 25 odsto evropske proizvodnje industrijske konoplje i berza u Odžacima je diktirala cenu konoplje i proizvoda od konoplje u Evropi. Nekada se u bivšoj Jugoslaviji gajila na 50.000 hektara, od toga 80 posto je bilo u Vojvodini. Osnivanjem Udruženja "Konoplja", a potom i Poljoprivredne zadruge interesovanje za gajenje ove biljke je poraslo i prema podacima iz 2017. gaji se na 380 hektara. 

Odavno je ova biljka izgubila značaj koji je imala polovinom prošlog veka, međutim potražnja za industrijskom konopljom u svetu značajno raste iz godine u godinu. Isto tako i broj proizvoda koji se danas proizvode od konoplje premašuje 20.000 proizvoda. Zato ne čudi što je u svim zemljama Evrope i sveta zabeležen neverovatan rast u proizvodnji konoplje.

Sve o uzgoju ove biljke možete pročitati u novom broju Agrobiznis magazina.

IZVOR:Agrobiznis magazin

 

U narednom periodu očekujemo modernizaciju oblasti maloprodaje kroz akvizicije i nove investicije, kaže Milan Ždrale šef agrosektora EBRD za Jugoistočnu Evropu. Za današnju "Politiku", Ždrale naglašava da se očekuju značajne investicije i konsolicadije.

"To je predvidivo jer se ovde više od 50 odsto male trgovine odvija kroz neformalni tradicionalni sektor. Razvoj moderne maloprodaje, uz poštovanje tržišnih standarda poslovanja, koji se primenjuju u razvijenim zemljama Evropske unije, može doneti benefite za kompletan vrednosni lanac u tom sektoru. Od dobavljača, primarne proizvodnje, preko logistike i prehrambene industrije", rekao je Ždrale.

On ističe da naznake o akvizicijama već postoje i da se očekuju ukrupnjavanja, ali da je "još rano da se o tome govori".

"Vidite i sami kako ozbiljno investicijama pristupaju Dele i Lidl", rekao je Ždrale i ocenio da će zbog toga rešavanje pitanja "Agrokora" na zapadnom Balkanu, a pogotovo u Srbiji, jer su ovde imali dominantne kompanije, biti pozitivan impuls za investitore.

Ždrale očekuje i ukrupnjavanja u u konditorskoj i mesnoj industriji i uljarstvu. U tim sektorima posluje mnogo kompanija što ih čini neefikasnim. Kako kaže, Evropske banke za obnovu i razvoj tu vidi prostor za investicije kao i u razvoj infrastrukture, zajedno sa državnom. Verovatno, kako je i nedavno najavljivano, i kroz kreiranje inovativnih proizvoda koje bi preko banaka, ukoliko bude bilo interesovanja, mogli da im ponude malim i srednjim preduzećima.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2018&mm=12&dd=12&nav_id=1481050

Ovogodišnji rod dunje u Srbiji izmosi oko 14.000 tona. Time je Srbija izbila na prvo mesto u Evropi, a među deset je najvećih proizvođača tog voća u svetu, smatraju stručnjaci. Dunja se u Srbiji gaji na 1.600 hektara, najviše u okolini Aleksandrovca, Blaca i Kraljeva.

"Ove godine rod je bio dobar. Ja sam prezadovoljan jer je ovo mlad voćnjak, koji daje onoliko koliko može da da u četiri godine. A projektovan je da daje nekih 300 tona po hektaru", kaže Vladeta Obradović iz Tavnika kod Kraljeva. Ukupna površina pod dunjom u Srbiji prošle godine je uvećana za 200 hektara. I u okolini Kraljeva dunjari su uglavnom mladi, a voćari se opredeljuju za sorte koje daju kvalitetan rod. 

Opširnije o uzgoju dunje možete pročitati u Agrobiznis magazinu.

Izvor: Agrobiznis

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јун 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
          1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30