Rakije od kajsije i breskve su rakije najfinijih aroma i odlikuju se posebnom mekoćom. Nastaju od iskoštičenog i prevrelog voća destilisanog u bakarnom kazanu. Zahvaljujući svojoj veoma neobičnoj aromi i kvalitetu čašica, ovih rakija pre podne budi sva čula bolje od bilo kog leka ili preparata. Za spravljanje rakije od bresaka i kajsija koriste se uglavnom plodovi koji zbog lošijeg izgleda nemaju komercijalni značaj, tj. ne mogu se prodati i koristiti u svežem ili prerađenom obliku.

Tehnološki postupak:

- berba zrelih ili prezrelih plodova,
- muljanje plodova, po potrebi i odvajanje koštice,
- alkoholno vrenje plodova u zatvorenim sudovima,
- destilacija prevrelog kljuka
- odležavanje i formiranje rakije.

U našoj zemlji rakija se proizvodi od sorte kečkemetska ruža i mađarska najbolja, uglavnom u Vojvodini. Sorta mađarska najbolja sazreva početkom jula i u punoj zrelosti, osnovna boja joj se menja u intenzivno žutu, sa dopunskom tamnocrvenom bojom. Mezokarp (meso) poprima tamnonarandžastu boju i u punoj zrelosti je mek i aromantičan. Rakija treba da sadrži 45–50 Vol.% alkohola, jer tada ima pun ukus, harmonična je i pitka, sa izraženom aromom vrste.

Berbu plodova kajsija i bresaka treba obaviti kada se nalaze u punoj zrelosti, ili kada su delimično prezreli. Naročito kajsije u prezrelom stanju imaju vema izraženu aromu. Od njih se dobijaju kajsijevače veoma fine i aromatične. Kajsija je dosta skupa i deficitarna, pa se dobro plasira na tržištu. Plodovi ubrani u punoj zrelosti ili nešto ranije, kada su još relativno čvrsti, koriste se za preradu u džem ili kompot. Stoga se u domaćinstvima za spravljanje kajsijevače koriste uglavnom plodovi sakupljani ispod stabla. To su prezreli plodovi koji sadrže maksimalnu količinu šećera i veoma su aromatični.

Muljanje kajsija i bresaka vrši se po potrebi, jer se ukoliko su prezrele, muljaju pod dejstvom sopstvene težine prilikom stavljanja u sudove za vrenje. Ukoliko se obavlja muljanje, to treba činiti muljačom kod koje su valjci obloženi gumom i razmaknuti toliko da se prilikom muljanja koštica ostane neoštećena. Po mogućstvu koštice bi trebalo odvojiti potpuno ili bar delimično, a ukoliko se to ne učini, destilaciju prevrelog kljuka treba obaviti što pre kako se iz koštice, dužim stajanjem, ne bi izdvojilo mnogo sastojaka koji daju miris gorkog badema.

Alkoholno vrenje kljuka breskve ili kajsije treba izvoditi u zatvorenim sudovima, kako se ne bi gubila aroma i alkohol, i da rakija ne bi imala više kiselina. Za previranje u obzir dolaze drvene kace sa poklopcem i vranjem za vrenje ili gumenim crevom uronjenim u sud sa vodom, plastična burad raznih dimenzija, drvena burad zatvorena vranjem za vrenje ili vatom, kao i burad bez jednog danceta, pokrivena polietilenskom folijom i labavo vezana kanapom.

Kljuku bresaka i kajsija treba dodati sumpornu kiselinu u istoj količini i na isti način kao i kljuku od trešanja. Sumporna kiselina sprečava razvoj štetnih mikroorganizama koji tokom vrenja stvaraju materije lošeg mirisa, a tokom destilacije prelaze u rakiju i znatno joj umanjuju kvalitet. Kada je alkoholno vrenje završeno, treba što pre obaviti destilaciju prevrelog kljuka, jer dužim stajanjem gubi kvalitet.

Ukoliko su kajsije prezrele ili smežurane, preporučuje se dodavanje izvesne količine vode kljuku (da se dobije ređa masa) pre vrenja, kako bi se ono nesmetano odvijalo.

 

Da li znate kako se pravi rakija od breskve?

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/tehnologija-prerade/item/3288-da-li-znate-kako-se-pravi-rakija-od-breskve

 

Od svih mana rakija, koje dolaze kao posledica grešaka u procesu proizvodnje, najčešće se javljaju loš ukus i miris, kiselost, gorčina, buđ, zagorelost, zamućenje, pojava taloga i druge.

Loši kazani, sa tankim dnom bez mešalice ili rešetke, potom suviše gusta nerazvodnjena komina i plamen iznad nivoa kljuka u kazanu, najčešći su uzrok zagorevanja kljuka. Bilo bi dobro kada bi klasični kazan od 100 litara imao dno debljine tri, onaj od dvesta četiri, onaj od trista pet, a kazan preko 500 litara debljinu od šest milimetara. Svako povećanje za 100 litara, trebalo bi da prati i povećanje debljine dna kazana za milimetar.

Ako to nije slučaj, a ne koristimo savremene kazane sa rezervoarom za termo-ulja unutar ložišta, za rezultat ćemo imati zagorevanje kljuka. Do toga može doći i zbog nedostatka mešalice, koja bi trebalo da podstiče oticanje ugljen dioksida iz kljuka i kazana. Pod uticajem visoke temperature na zaostali ugljen dioksid, dolazi do kipljenja kljuka i njegovog izlivanja u tabarku (hladnjak). A to prouzrokuje mućenje i druge mane rakije.

Kljuk samo u početku treba zagrevati na jakoj vatri. Čim se zagreju kapak i spojna cev (parnjača), vatru treba sasvim stišati, a ove delove hladiti. Tako ćemo omogućiti polako isticanje štetnog prvenca (metil-alkohola) koji ima najnižu tačku isparavanja (oko 64ºC). Inače se izdvojeni prvenac i patoka vraćaju u prepek, tako da su gubici u prinosu rakije neznatni.

 

Rakija od suvih šljiva - tehnologija proizvodnje i saveti 

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/tehnologija-prerade/item/3161-rakija-od-suvih-sljiva-tehnologija-proizvodnje-i-saveti

 

Proizvodnja vina u Francuskoj je ove godine za 19 odsto manja nego prošle godine, i trebalo bi da iznosi 36,9 miliona hektolitara.

Taj nagli pad se objašnjava nepovoljnim vremenskim uslovima, procenilo je Ministarstvo poljoprivrede.

„Pad proizvodnje je, pre svega, posledica zbog jakog mraza u proleće, koji je vinovu lozu pogodio u osetljivoj fazi, i to u svim oblastima, mada u različitom stepenu“, objašnjava statistička služba Ministarstva – Agreste, u današnjem saoopštenju.

Na jugozapadu, uključujući Bordo, Šaren, Alzas i Juru, šteta je najveća. Oblast Bourgonja-Božole, na jugozapadu, Langedok i čitav jugoistok, takođe imaju gubitke.

Ovi podaci potvrđuju pad proizvodnje već prognoziran krajem avgusta. Međutim, po najnovijoj proceni, loše stanje se „produžilo sušom u vinogradima na jugoistoku, na Korziki, u Langdoku i Božoleu“, saopštilo je Ministarstvo.

Suša u kombinaciji „s vrućinom i vetrom, povećava dehidraciju grožđa, a to iziskuje reviziju procene proizvodnje na niže“ – što je najnovija procena roda, od 1. oktobra. Već do tada se berba „prerano završila u većini vinorodnih regiona“, objašnjava Ministarstvo.

Jura je najteže pogođena, jer je led smanjio prinos grožđa za više od polovine (-61%). Alzas, gde je berba većinom završena, izgubio je 30% proizvodnje u odnosu na prošlu godinu.

Jedini koji su se spasli, Dolina Loare i Božole-Bourgonj, imaju povećanje proizvodnje za 8%, odnosno 4%.

Izvor: www.naslovi.net

 

SAVETI: Zaštita vinove loze od izmrzavanja

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/3139-saveti-zastita-vinove-loze-od-izmrzavanja

 

Ova godina bila je pogubna za srpsku malinu. Nepovoljni klimatski uslovi, ekstremno hladne zime, vrela leta, grad i sneg prepolovili su rod crvenog zlata, a niska otkupna cena isprazniće džepove proizvođača koji tvrde da sa 135 dinara za kilogram ne mogu pokriti troškove proizvodnje i angažovanja radnika.

Stiče se utisak da glavni profit ostvaruju hladnjačari, no oni kažu da još uvek nema jasnih ugovora sa inostranim otkupljivačima pa bi viša cena bila i ogroman rizik za njih.

Činjenica je da je srpska malina doživela vrhunac u otkupu od 2008. do 2011. godine kada je za kilogram plaćano od 2,20 do 2,80 evra.

- Tada su prvi inostrani kupci došli direktno u Srbiju i mi smo prvi put dobili merodavnu cenu za našu malinu. Onda je ponovo krenuo manji pad cene, prošle godine plaćalo se od 230 do 250 dinara za kilogram, a ovo sada je totalno poniženje za svakog proizvođača malina u Srbiji - kaže predsednik Asocijacije malinara Srbije Dobrivoje Radović.

Ako se uzme u obzir da je prošle godine proizvedeno 83.000 tona malina u Srbiji, a ove godine rod neće biti preko 55.000 tona, postavlja se pitanje šta je uslovilo pad cena u otkupu. Malinari tvrde da je u pitanju uvoz koji ne samo da obara cenu već i kvalitet srpskih sorti vilamet i miker, koje po kvalitetu prednjače na svetskom tržištu.

- Uvozila se malina koja nije ni približnog kvaliteta kao naša i onda se mešala, recimo, polka sa našim sortama tako da smo izgubili na kvalitetu. Sada, verovatno, niskom cenom hladnjačari pokušavaju da opet postanu konkurentni na svetskom tržištu, da vrate poverenje otkupljivača koje su izgubili, a sve puca po leđima proizvođača - kaže Radović.

On je dodao da tržištem u Srbiji vladaju monopolisti, a najbolji dokaz je poređenje sa Evropom gde cena može da varira do pola procenta, a kod nas i do pedeset odsto.

Radović je istakao da “oko četiri miliona ljudi u Srbiji živi direktno ili indirektno od proizvodnje malina tako da će na ovu cenu mnogi gladni dočekati zimu”.

Sanel Dizdarević iz Prijepolja uzgaja maline na površini od pet hektara i kaže da je ulaganje oko 140 dinara po kilogramu, tako da se sa trenutnom cenom ni troškovi ne mogu pokriti.

- Ova godina je katastrofalna, vremenske nepogode uslovljavaju veće angažovanje oko malina, a samim tim i veća ulaganja. U normalnim uslovima, recimo, maline se prskaju tri, četiri puta, a sada da bismo je zaštitili tretirali smo je i do sedam, osam puta. Na sva ta ulaganja dodate i koštanje radnika, i vidite gde je proizvođač u ovoj priči.

Izvor: www.naslovi.net

Turistička manifestacija "Dani višnje 2017" počela je u Prokuplju i na njoj su učestvovali proizvođaci višanja i proizvoda od tog voća iz topličkog regiona.

Predsednik opštine Prokuplje Miroljub Paunović rekao je da je cilj te manifestacije da istakne ;značaj proizvodnje višnje i potrebu očuvanja ove proizvodnje na području opštine Prokuplje i šire regije.

"Opština Prokuplje je na prvom mestu u Srbiji po proizvodnji višnje koja je zasađena na površini od oko 2.500 hektara i godišnje ostvaruje proizvodnju od oko 15.000 tona", kazao je Paunović. 

On je dodao da se višnja sa tog područja danas plasira na tržište EU i SAD i da se od tog izvoza ostvaruje godišnji prihod od 20 miliona evra. 

Paunović je dodao da su ovogodišnje niske prolećne temperature i prizemni mraz nanele velike štete višnjarima i umanjile rod za 50 odsto. 

"Više od 90 odsto proizvodnje plasira se i preradi van područja prokupačke opštine, a samim tim se i značajan deo dohotka odliva sa ovog područja, pa je zato neophodno ovde izgraditi prerađivačke kapacitete", kazao je Paunović. 

On je dodao da od države očekuju da im "merama podsticaja i subvencija pomogne da podignu tehnologiju na viši nivo, dovedu investitore, pronađu rešenje za žilogriz i prilagode se zahtevima savremenog tržišta". 

U okviru Dana višnje održan je i Sajam proizvoda od višanja, meda i domaće radinosti na kojoj je učešće uzeli svi privrednici iz prokupačke i susednih opština. 

"Dani višnje 2017" nastavljaju se sutra tradicionalnim 12. po redu Saborom višnjara u topličkoj Velikoj Plani gde će biti nagrađeni najuspešniji proizvođaci višanja iz prokupačke opštine, vlasnik najuređenijeg višnjara, najbolja rakija višnjevača i najlepše dvorište.

Izvor: www.b92.net

Nekada su na rafove stizala pre svega sa dugačkih industrijskih traka, a danas se sve više piju ona proizvedena u zanatskim radionicama. U srpsku industriju piva polako ulaze mali, takozvani kraft proizvođači, dok u slučaju pića bogova, porodične vinarije skoro da su preuzele primat.

PIVO hoće bolje

U Srbiji se godišnje proizvede oko pet miliona hektolitara piva. Oko 90 odsto stiže iz pogona velikih kompanija, devet odsto od regionalnih igrača, dok svega jedan odsto tržišta drže male zanatske pivare.

Srpsko pivo je poznato u regionu, tako da tradicionalno najveću količinu piva izvozimo u bivše jugoslovenske republike - kaže Dimitrije Ivanović, sekretar Udruženja za prehrambenu industriju PKS. - Bitno je reći da su "kraft" radionice prave porodične, zanatske radionice. Oni proizvode male količine i time se bave ljudi iz ljubavi. Tu nema velike zarade, ali porodica može da živi. Koliko je naše pivo interesantno, govori i podatak da su velike multinacionalne kompanije investirale u našu proizvodnju piva. Industrija piva i slada Srbiji ima tradiciju dugu tri veka, zapošljava više od 2.500 radnika i sarađuje sa granama privrede koje zapošljavaju oko 35.000 ljudi.

Srpske pivare, međutim, trenutno koriste svega polovinu raspoloživog kapaciteta, a mogle bi da isporuče čak 12 miliona hektolitara piva godišnje.

Registrovano je oko 20 zanatskih pivara, sa tendencijom porasta - dodaje Ivanović. - Zanatske pivare ne proizvode veliku količinu piva, ali su asortimanom piva raznovrsni i imaju šta da ponude. Kapaciteti zanatskih pivara takođe su šaroliki i variraju. Proizvođači kraft piva su zainteresovani da zajednički istupaju i organizovani su u Grupaciji proizvođača piva pri Privrednoj komori Srbije, zajedno sa proizvođačima industrijskog kapaciteta.

VINO SA POREKLOM

U Srbiji su definisana tri vinogradarska regiona, 22 rejona i 77 vinogorja. Raspolažemo sa 22.150 hektara pod vinovom lozom, a godišnje se proizvede oko 170.000 tona grožđa.

Danas se proizvodnja grožđa u Srbiji pretežno obavlja na porodičnim gazdinstvima, koja najvećim delom imaju vinograde do 50 ari, sa izuzetkom nekoliko velikih vinarija koje poseduju sopstvene vinograde - kaže Dimitrije Ivanović.

Tokom 2015. godine registrovana je proizvodnja od 42 miliona litara vina. Proizvodnja vina registrovana u industriji tokom 2015. godine bila je na nivou od oko 24 miliona litara. Proizvodnjom grožđa u Srbiji se bavi približno 80.000 gazdinstava, dok je za proizvodnju vina registrovano 289 proizvođača. Njih stotinak ozbiljno radi. Proizvodnja vina traži velika ulaganja, ali država daje dobre podsticaje.

Prema podacima Uprave carine, Srbija godišnje izveze vina u vrednosti oko 20 miliona dolara, dok je uvoz znatno veći i kreće se u vrednosti od oko 40 miliona dolara. Najveći obim trgovine vinom ostvarujemo u okviru regiona CEFTA, pri čemu je i dalje naročito izražen uvoz sa ovog tržišta. Deo trgovine vinom odvija se sa zemljama EU, a znatan deo i sa Ruskom Federacijom.

Posmatrano po zemljama, najveća količina vina uvezena je iz Makedonije, oko 72 odsto, i Crne Gore, 16,5 odsto - dodaje Ivanović. - Najveća količina vina izvezena je na tržište Rusije, oko 36 odsto, i Bosne i Hercegovine, nešto više od 36 odsto. Kina je veliki potencijal, jer tu možemo dosta da izvozimo. Srbija kao zemlja sa dugom vinskom tradicijom i kao zemlja koja teži ulasku u Evropsku uniju usaglasila je zakonsku regulativu koja reguliše geografsko poreklo vina sa EU zahtevima. Naime, najnovijom regulativom uspostavljen je takozvani PDO/PGI sistem geografskog porekla za vina koji je obavezujući za sve proizvođače. U Srbiji su vina klasifikovana na ona bez geografskog porekla i ona sa geografskim poreklom. Kako bi se istaklo bogatstvo različitosti naših vinogradarskih regiona, uvedeno je obeležavanje vina sa geografskim poreklom evidencionim markicama. Trenutno ima oko 200 vina u sistemu oznake geografskog porekla.

U toku je donošenje novog zakona o vinu i pratećih podzakonskih akata u čijoj izradi PKS ima aktivno učešće, a koji će u potpunosti biti usaglašeni sa EU regulativom koju u korak pratimo. Briga u narednom periodu će biti da se poveća konkurentnost domaćih vina na stranim tržištima.

 

CENE U PLUSU

PROSEČNA proizvođačka cena grožđa za jelo u 2015. godini iznosila je 0,58 evra po kilogramu, dok je prosečna proizvođačka cena grožđa za preradu u istoj godini bila na nivou od 0,32 evra po kilogramu. U odnosu na godinu ranije, cena grožđa za jelo niža je za 6,23 odsto, dok je cena grožđa za preradu viša za čak 58,4 odsto, prevashodno zbog odgovarajućeg kvaliteta grožđa iz berbe 2015. godine.

Cene vina u maloprodaji imale su rastući trend, ali od 2014. godine dolazi do stagnacije cena i njihovog blagog pada. Tokom 2015. godine, cena belog vina u maloprodaji iznosila je 1,89 evra po litru, što je nešto niža cena u odnosu na prethodnu godinu, ali je za 3,5 odsto viša od proseka prethodnog petogodišnjeg perioda. Prosečna cena crvenog vina u 2015. godini bila je 2,03 evra po litru, što je za 2,4 odsto viši nivo cene u odnosu na 2014. godinu i 3,5 odsto više od nivoa petogodišnjeg proseka.

Izvor: www.novosti.rs

Dovoljne količine vode, zadovoljavajućeg kvaliteta uz kvalitetnu hranu, predstavljaju osnov za uspešnu stočarsku proizvodnju. Količina vode, koju je potrebno obezbediti, za normalno odvijanje procesa proizvodnje na gazdinstvu, uslovljena je sa mnogo različitih faktora. Osnovno što je potrebno obezbediti je kontinuirano snabdevanje gazdinstva dovoljnom količinom sveže vode odgovarajućih fizičko-hemijskih i bioloških osobina. Voda za napajanje mora biti životinjama dostupna tokom celog dana, čime im se omogućuje konzumiranje po volji, prema trenutnim potrebama organizma. Isto važi i kada se govori o zadovoljenju potreba ljudi na gazdinstvu.

Sve ostale potrebe pružaju mogućnosti da se potrošnja vode racionalizuje i svede u neophodne granice, kao i da se upotrebljava tzv. „tehnička voda“. Količina vode za napajanje životinja je različita. U tom smislu, razlikuju se časovna i dnevna neravnomernost potrošnje vode. Časovna neravnomernost potiče od potreba samog organizma, odnosno prirodnog dnevnog bioritma životinje, koji se menja uobičajenim redosledom tokom 24 časa.

Merenjima je utvrđeno da je najveća potrošnja u sledećim dnevnim periodima: 5h - 8h, 10h - 14h i 18h - 21h. Potrošnja jako opada između 22h uveče i 4h ujutru. Stavljajući u odnos maksimalnu i srednju časovnu potrošnju, dobija se koeficijent časovne neravnomernosti, čija je vrednost 2-2,5. Koeficijent dnevne neravnomernosti, čija je vrednost oko 1,3, daje pak odnos maksimalne i srednje dnevne potrošnje tokom godine. Dnevna neravnomernost uslovljena je promenama godišnjih doba, tj. klimatskih uslova u toku godine (temperatura i vlažnost vazduha).

Norme dnevne potrošnje vode za napajanje, po grlu u zavisnosti od vrsta i kategorija životinja izražene u litrima na dnevnom nivou po grlu su sledeće: krave u laktaciji (samo napajanje) 70 – 100, krave u laktaciji (uključujući pranje sistema za mužu i postupak hlađenja mleka) do 140, junad i goveda u tovu 50 – 75, telad 20 – 35, prasad (5-20 kg) 1 – 3, svinje u tovu (20-110 kg) 3 – 10, krmača li suprasna krmača (početna faza) 8 – 12, suprasna krmača (pred prašenje) 10 – 15, krmača sa prasadima do 50, ovce 7 – 8, jagnjad oko 3, koke nosilje i brojleri oko 0,6, guske i patke 1,25, ćurke 1 i konji 25 – 35 litara.

Predsednik Inicijativnog odbora Zdrave Srbije (ZS) Milan Stamatović je izjavio da se vlast u Srbiji ne bavi ključnim nacionalnim i državnim pitanjima.

On smatra da se država ne bavi dovoljnopitanjima kao što je zaštita domaće poljoprivrede proizvodnje i sprečavanje prodaje zemljišta strancima.

"Srpske njive i oranica koje će, ako se nešto hitno ne preduzme u naredna 72 dana, do 1. septembra, prema potpisanom Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju, postati lak plen za strane državljane i kompanije", naveo je Stamatović u saopštenju.

On je istakao da vlast, umesto da pomaže poljoprivrednicima u berbi, žetvi i oranju, građanima gura prst u oko i, već u subotu, "organizuje vanrednu inaugurativnu paradu ponosa".

Stamatović je ocenio da se "odgovorni političari ne ponašaju tako što ne primećuju probleme običnog naroda i muke ratara, voćara i stočara u Srbiji koji će uskoro ostati bez svog najvrednijeg prirodnog resursa".

"Ni po koju cenu ne smemo da dozvolimo da, u bescenje, praktično poklonimo poljoprivredno zemljište strancima, već moramo da se ugledamo na druge odgovorne zemlje, poput Mađarske i Poljske, koje su sačuvale sopstvenu zemlju uprkos tome što su postale deo Evropske unije", kazao je Stamatović.

Pozvao je ministra poljoprivrede Branislava Nedimovića da održi obećanje dato za mandata premijera Aleksandra Vučića da će država uvesti zaštitne mere koje će stupiti na snagu pre 1. septembra, kako bi se zaustavila prodaja zemljišta državljanima EU.

"Srbija ne sme da uđe u EU ako je uslov za to da predamo srpsku zemlju u ruke tuđincima, odreknemo se zdrave i prirodne hrane, a od njih dobijemo zatrovane GMO proizvode", ocenio je Stamatović.

Izvor: www.b92.net

U svetu je sve više tehnološki naprednih staklenih bašti u kojima paradajz i jagode dozrevaju bez pesticida u uslovima koje kontroliše kompjuter. Mogu se naći u australijskoj pustinji ili Hirošimi, na jugu Francuske ili Meksiku, a u njima raste voće i povrće budućnosti. Postavljanje takvih staklenika zahteva, međutim, dosta para.

Bez energije iz fosilnih goriva, hemijskih pesticida i vode za piće, na solarnoj farmi Sandrops farm u Australiji, koja je otvorena 2016, počeo je da u pustinji rađa paradajz u čijem uzgoju se koriste dva besplatna prirodna resrusa - Sunce i morska voda. Holandska firma Van der Heven, koja je izgradila farmu, predstavila je svoj projekat početkom februara na sajmu voćarstva u Berlinu. Ta kompanija je zajedno sa danskim Alborgom napravila kompleks staklenika površine 200.000 kvadratnih metara koje okružuje 22.000 ogledala. Sunčevi zraci se odbijaju o ogledala i usmeravaju ka vrhu tornja, neke vrste džinovskog kotla. Na 800 stepeni morska voda se desalinizuje, dok se vodena para koristi za pokretanje turbine koja proizvodi struju potrebnu za osvežavanje staklene bašte i irigaciju. Biljke rastu na supstratu od kokosovih vlakana ili vulkanskog stenja obogaćenog hranljivim materijama. Van der Heven u čijem obrtu vrednom 70 miliona evra izvoz učestvuje sa 95%, trenutno pregovara o sličnom projektu u Saudijskoj Arabiji, rekao je za AFP komercijalni direktor kompanije Peter Spams. Jedini problem može biti cena: 100 miliona evra.

Investitaori, da bi osigurali uspeh projekta, morali su da od jednog od klijenata Sandrop farmi dobiju obećanje da će bruto cena kilograma paradajza biti tri dolara u periodu od 10 godina, rekao je izvor upućen u pregovore. To je nezamislio u Evropi u kojoj je osnovna cena između 1 i 1,5 evra. Druge staklene bašte koje takođe koriste visoku tehnologiju ali ne i solarnu energiju, prodaju se na svim geografskih širinama: od stepi u Kazahstanu do Hirošime u Japanu, gde bi u septembru trebalo da bude realizovan projekat na 12 hektara. "Tamo je cilj da se smanji vlaga pomoću upijajućih materijala, neke vrste sunđera", rekao je Spams.

"U Meksiku, u tropskoj zoni gde zbog vlage i pratećih bolesti usevi na otvorenom moraju da se svakodnenvo hemijski tertiraju, staklene bašte su omogućile da se učestalost tretmana smanji na jedan mesečno!", rekao je za AFP Antoan Lepjer, predsednik vodećeg francuskog proizvođača staklenika Rišel ekipman.  "Zbog klimatskih promena sve je više ekstremnih događaja", rekao je Lepjer i naveo pojavu kiša u sred sušne sezone u oblastima u kojima nikada ne pada kiša. On je upozorio  da se u takvim okolnostima ceo sistem proizvodnje iznenada urušava.

 Na jugu Francuske Vensan Kleman, mladi proizvođač paradajza u ekološkom uzgoju za liniju proizvoda Ružlin, prešao je na sistem kompanije Van der Heven po imenu "eko-staklenik".  "To je revoluciju kakvu nismo videli u posledmjih 25 godina i kakve neće biti u narednih 25", rekao je on za AFP. U takvom stakleniku biljke se ne tretiraju insekticidima, pošto je gotovo hermetički zatovren, a unutrašnjost je pod visokim pritiskom, što štetnim insektima onemogućava da uđu spolja. Upotreba fungicida je smanjena jer temperaturu u stakleniku održava kompjuter na 10 stepeni, a po potrebi se koristi i kotlao na biomasu. Korenje se ne tretira jer se biljke kaleme.

Ružlin koji će do kraja 2017. moći da računa na 90 hektara pod eko-staklenicima kod svojim članova na jugu Francuske, ove godine ponudiće prvi paradajz koji će biti bez tragova pesticida. Saveol, konkurentska zadruga u Bretanji, isto to radi. Predsednik Ružlina Bruno Vila je rekao da se u staklenicima stvara složen ekosistem jer se puštaju na desetine korisnih inskeata. Pčele i bumbari obezbeđuju oprašivanje, a stenice roda Macrolophus štite od paukova. Postavlja se pitanje da li se to isplati ako mora da se uloži milion evra po hektaru.

"Još nam je teško da objasnimo koncept potrošačima i obezbedimo prihod od prodaje našeg paradajza", rekao je Bruno Vila i dodao da pritom tako proizveden paradajz ima manje  pesticida nego španski i ukusniji je od holandskog zbog kvalitetnog semena.

Izvor: AFP euroactiv.rs 

Projekat Centra za organsku proizvodnju u Selenči jedan od 24 koji je podržala Evropska unija u okviru prekograničnog programa 

Bačka i Osječko-baranjska županija zajedno će u naredne dve godine razvijati organsku proizvodnju, a centar novih znanja i inovacija u ovoj vrsti poljoprivrede biće istraživačko-razvojni centar u Selenči. Reč je o projektu „Organik bridž“ (Organic bridge), koji su pripremili i implementiraće, s hrvatske strane Grad Valpovo i organizacija “Tera tehnoplis” iz Osijeka, a sa srpske strane Centar za organsku proizvodnju Selenča (COPS) i “Teras” iz Subotice.

Njihov projekat jedan je od 24 koja je pre nekoliko dana odobrila Evropska unije u okviru prekograničnog programa Hrvatska-Srbija.

-U okviru programa „Intereg IPA prekogranične saradnje“ (Interreg IPA Cross-border Cooperation Programme Croatia-Serbia 2014-2020) od 127 pristiglih projekata za finansiranje su odobrena 24. Projekat Centra za organsku proizvodnju Selenča odobren je u sklopu mere koja se odnosi na povećanje konkurentnosti i razvoj poslovnog okruženja u programskom području – kaže projektna menadžerka COPS-a Biljana Viduka.

Ona dodaje da je saradnja partnera sa obe strane granice rezultirala projektom čiji je cilj da doprinese unapređenju konkurentnosti Osječko–baranjske županije i Severnobačkog i južnobačkog okruga kroz razvoj novih i unapređenje postojećih proizvoda, usluga i brendova u organskoj proizvodnji.

Projekat traje 24 meseca i realizovaće se kroz niz aktivnosti s obe strane granice. Centar za organsku proizvodnju Selenča će preneti svoja iskustva i znanja partnerima iz Hrvatske kroz podršku u osnivanju sličnog centra u Valpovu, istraživanja, obuke i kreiranje brendova.

-Kroz projekat u Selenči će biti oformljen istraživačko- razvojni centar kao nastavak dosadašnjih rezultata. Time će se zaokružiti kompleks koji će imati platformu za edukaciju učenika, studenata i istraživača, a podrazumeva i saradnju proizvođača i istraživača, učenje i unapređenje organske proizvodnje za postojeće i potencijalne proizvođače i potrošače organskih proizvoda – kaže Biljana Viduka.

Pomenimo, Centar za organsku proizvodnju u Selenči osnovao je Centar za učenje, kao i Farm inkubator organske proizvodnje, jedini takav u Evropi, u kojem budući proizvođači stiču praktična i teorijska  znanja o ovom vidu poljoprivrede. Za takve edukacije zainteresovane su zemlje u regionu koje su, poput Hrvatske, već osnivale organizacije za organsku proizvodnju po modelu COPS-a, a u Selenči su ovih dana boravili i proiozvođači iz Ukrajine i Slovačke kako bi videli i preuzeli uspešan “recept” za rast organske poljoprivrede.

Projekt koji je odobrila Evropska unija počinje s realizacijom 15. juna 2017. godine. O svim aktivnostima tokom naredne dve godine zainteresovani se mogu informisati putem sajta www.organiccentar.rs.

S. G. 

Izvor: Аgrosmart

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2017 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30