Na sajmu smo sreli Savu Žmurić iz Ralje kod Spota koji se već prvog dana manifestacije zakitio diplomom za najlepši štand u okviru nastupa beogradskih poljoprivrednika. On se odlučio za uzgajanje dunje jer Šumadija ima pogodno tlo za ovu voćku. „Naša dunja redovno i dobro rađa, izuzetno lepo miriše, ima i dovoljne količine šećera“ kaže Sava.

Kada je reč o zaštiti bilja dunja nije preterano zahtevna, jedina bolest koja može da pravi poblem je Ervinija ali Sava kaže da do sada nije imao problema. On dunju gaji na tri hektara, od čega je polovina u petoj a druga u trećoj godini.  Sa prinosom je zadovoljan i naglašava da pun rod stiže tek u desetoj godini. „U zasadu koji je u petoj godini od sadnje imali smo prinos deset tona po hektaru a kada bude pun rod očekujemo preko četrdeset tona“ dodaje Sava. Kada je u pitanju sortiment Sava se odlučio za leskovačku dunju ali pošto ona nije samooplodna potrebno je imati sortu oprašivača, u ovom slučaju to je vranjska dunja i zastupljena je sa 10% u zasadu. Kada je u pitanju nabavka sadnog materijala sve je nabavio od Dejana Mutavčića iz Velike Drenove i izuzetno je zadovoljan kvalitetom sadnog materijala. Razmak sadnje koji je primenio je 4x5 metara. „Moglo je i malo manje, odnosno zbijenije, ali sam ipak odlučio ovako zbog bolje osvetljenosti biljke“. Što se tiče rezidbe ne preporučuje se zelena rezidba jer to može loše uticati na rod naredne godine tako da više ima posla oko rezidbe u proleće. Najznačajnije što treba postići rezidbom je dobra osunčanost krošnje. Za sada postižu sve sami da urade ali za dve godine kada voćke budu još porasle biće potrebe da se angažuje dodatna radna snaga.

Imajući u vidu da je rod još uvek relativno mali sve količine prerađevina koje proizvede prodaje kod kuće ili direktno kupcima. Za sada ima proizvodnju slatkog  i rakiju od dunja. U planu je proizvodnja za inostranstvo i nabavka savremenog kazana za destilaciju. „Dunja je voćka koja nema šećera kao ostale. Postupak nije značajno različit, mora da se melje i da joj se doda malo vode i šećera kako bi se pokrenuo proces fermentacije. Izuzetno je važno čuvati kominu na određenoj temperaturi. Neko ubacuje kvasce i neke druge dodatke, ja ne, samo 3% šećera i vodu. Kazan za rakiju trenutno iznajmljuje ali planira da ga kupi. Odlučio se za kazan koji može da odvaja etil i nus supstance tako da se dobija rakija koja je prijatnog ukusa i mirisa, jačine od 40 do 45 stepeni. Iako jedan od većih zasada dunje u Srbiji porodica Žmurić je sve sama podigla bez podsticaja a od grada Beograda su dobili ove godine sredstva za nabavku automizera. Kada su u pitanju planovi za naredni period podićiće još jedan hektar dunje a planiraju i podizanje zasada kajsije tako da će ponuditi tržištu džem i slatko od dunje i kajsije i njihove rakije. Čista rakija od dunje  na tržištu košta 2000 dinara. Godišnje proizvede 300 litara rakije tako da očekuje 2021. godine količine sa kojima će moći da izađe na tržište.

 

Za podizanje jednog hektara potrebno je oko 5000 evra ako se ima u vidu da je 1,5 evra sadnica dunje i da ih je potrebno oko 550 komada za jedan hektar. Pre sadnjer je potrebno izvršiti pripremu zemljišta na osnovu urađene analize i sadnice zaštiti od štetočina. Nije neophodno imati navodnjavanje. Od redovnih mera je potrebno đubrenje u jesen, mpk đubrivom 6:12:24 i u maju ureu. U vreme zrenja plodova se zaliva vučenom cisternom.a

Da bi bolje razumeli poziciju turske poljoprivrede u svetu, i mogućnosti saradnje sa ovom zemljom, trebalo bi najpre znati nekoliko činjenica. Turska ima skoro 80 miliona stanovnika, i proizvodi dovoljno hrane za sopstvene potrebe, i za izvoz.
Agrarna prestonica Turske je Antalija, koja čini više od polovine plasteničke proizvodnje povrća, cveća, voća i drugih kultura. Turska ima 3,1 milona registrovanih gazdinstava, od čega 300.000 u Antaliji. Mada je to svega 10% poljoprivrednika ove zemlje, iz Antalije se izveze 27%  poljoprivrednih proizvoda na državnom nivou. Najznačajniji kupac je Irak, sa 6,3 milijarde evra, zatim Nemačka sa 1,5, a tek onda značajno manje Ruska Federacija, SAD, Francuska i druge zemlje.
Antalija jeste prestonica agrara Turske, ali i turistička destinacija koja obezbeđuje veliku potrošnju domaće proizvodnje. Najčešći turisti su rusi i nemci. Kako su nam rekli u privrednoj komori Antalije, u ovom regionu imaju 2000 hektara organske proizvodnje, i ona stalno raste, alije velika potražnja za lepim plodovima koji su sjajni, lepo upakovani vrhunskog kvaliteta za namenu za koju ih kupuju potrošači. Zbog toga ovde smatraju da je primena pesticida normalna, ali je treba kontrolisati i koristiti u granicama dozvoljenog. Kada prođe letnja turistička sezona, Antalija postaje agrarna turistička
destinacija, i krajem novembra održava se veliki sajam GROWTECH, koji okuplja velike i male proizvođače iz celog sveta.
Na sajmu učestvuje 850 izlagača iz 30 država, dok 90000 posetilaca profesionalaca dolazi iz 130 država. Naravno, ovo je značajan događaj i za domaću avio kompaniju Turkish Airlines, koja jedina u svetu ima letove u sve države planete! Uz novi aerodrom u Istambulu, Turska postaje još jači konkurent velikim ekonomijama. Potvrda toga je i sjajno iskorišćena prilika da se ubace na veliko tržište Kine sa trešnjama. To su uveli zahvaljujući trgovinskom ratu između Kine i SAD. Na udaru kineskih mera su i proizvođači trešnje iz SAD.
Kina je najveći svetski kupac trešanja, a Turska jedan od najvećih proizvođača uz dobru logistiku izvoz vrtoglavo raste i nema komentara kao sto je to u Srbiji uobičajeno „Kina je daleko“. Ništa nije daleko ako imate kupca! Tako rade svi ozbiljni proizvođači i trgovci. Međutim, naš odlazak u Tursku, je bila
prilika, da se razgovara o agrarnim medijima na Forumu koji je organizovalo Tursko udruženje novinara TAGYAD, koji prate ovaj sektor uz podršku IFAJ (Međunarodna federacija agrarnih novinara).
Pored jezičkih i finansijskih barijera i novinare širom sveta muči starosna dob izveštača. Manje je mladih novinara u sektoru kao sto je i sve manje mladih poljoprivrednika. To je svetski trend smatraju u PK Antalije, gde su se odlučili da putem društvenih mreža ulože u promociju agrobiznisa i pokušaju da pokažu mladima, da je život na selu i agrobiznis dobar, te da ne treba bežati , već se okrenuti ovom poslu.
Turska poljoprivreda u brojkama:
75% biljna proizvodnja
25% stočarstvo
15 miliona krava
34 miliona ovaca
11 miliona koza
35,5 % teritorije je obradivo zemljište
15% šume
18,4% pokriveno navodnjavanjem
300.000 tona ulov ribe godišnje
druga na svetu po proizvidnji meda

Izvor: Agrobiznis magazin

Domaćinstvo Jovanović iz sela Zagorica, nedaleko od Topole, od davnina se bavi pečenjem rakije, ali one tradicionalne šljivovice. Međutim, ove godine na tom imanju je potekla prva malinovača i kupinovača.

- Pored naše obavezne i daleko prepoznatljive, šljivovice pekao sam rakiju od svih vrsta voća koje uspeva kod nas. Čak i od nekoliko vrsta južnog voća, sve to iz radoznalosti, da vidimo kakva je. Ove godine sam po prvi put pekao rakiju od kupine i maline. Vrlo je jednostavan proces, ali mislim da nema nekog smisla raditi na veće količine. Aroma i kvalitet dobijene rakije nije po mom ukusu, očekivao sam mnogo više. Oni koji su imali prilike da probaju ovu rakiju se ne slažu sa mnom, kažu da je dobra - rekao je za TopPres Dragan Jovanović.

Domaćin otkriva kako teče proces pripreme ove rakije:

- U posudu stavim 70 kilograma kupine koja tu prevri (fermentira), potom dodam 10 kilograma šećera rastopljenog u 30 litara vruće vode i onda sve to dobro izmiksujem uz pomoć hiltija i merača za glet masu. Fermentacija kreće neposredno posle mešanja. Posle tri nedelje kljuk ide u kazan i pristupa se pečenju (destiliranju). Jedan kazan ovako pripremljenog kljuka dao je 18 litara rakije jačine 20 gradi. Isti je postupak i prilikom pripreme kljuka od maline, mušmule, dudinje, jagode, banane.

Jovanović kaže da tradicionalnu šljivovicu ipak ne mogu da zamene neke nove vrste rakija, te da su one namenjene manjim količinama.

Izvor:https://www.ekapija.com/where-to-invest/2688653/rakije-od-maline-i-kupine-iz-topole-ima-li-sljivovica-konkurenciju

Zbog nestabilnog tržišta, povećanih troškova proizvodnje, pada cena voća i nesigurnog otkupa za izvoz, sve više voćara iz Topole odlučuje se za još jednu dodatnu proizvodnju. Među njima je i Dušan Vasić koji je otpočeo uzgajanje ljutih papričica, a pored pravljenja začina i njihove prodaje papričice stavlja i u već postojeće proizvode, rakiju i sokove.

Vasić, koji je diplomirani inženjer voćarstva i vinogradarstva, pored voćarstva kojim se bavi već 9 godina otpočeo je i organsko uzgajanje ljutih papričica na 5 ari i ima oko 8 različitih sorti papričica ljutine između 350.000 i milion i po skovila."Treba iskoristiti prvo stare sorte koje su otporne na bolesti i štetočine, treba im i redovno zalivanje, bez đubrenja i bez upotrebe pesticida, ja radim sve da bude što prirodnije. Kod mene je sve pušteno da samo odradi proces, imamo jedan deo koji uopšte nismo obrađivali i u kojem je ostavljena i trava. Papričicama je toplota dosta bitna, jer od količine toplote zavisi i ta njihova ljutina, preterana vlaga im čak i smeta, ne treba mnogo da se zaliva. Sa sokom u kombinaciji koristim najblažu varijantu sa crvenim habanerom koji je 350 hiljada skovila, a u rakije stavljam različite, od svake sorte i ljuće i blaže", kaže Vasić.

Dušanova ljuta priča započela je eksperimentisanjem različitih ukusa i kombinacijom papričica sa već postojećim proizvodima. Pored začina od dehidrirane samlevene ljute paprike Dušan je stavio papričice i u sok od jabuke i u rakiju od jabuke."Inače je kombinacija slatkog i ljutog jako dobra. Pošto se bavim proizvodnjom jabuka, a samim tim i soka od jabuke, i pošto sam već krenuo da proizvodim ljute paprike, došao sam na ideju da probam da pomešam malo. Inače taj sok je jako dobar za cirkulaciju i ima interesantan ukus, jer je jabuka jako slatka i lepa, a ta ljutina ostaje u grlu i pomaže u borbi protiv bakterija i virusa. Kada je rakija u pitanju, isto ima lekovito dejstvo i isto se po malo konzumira. Taj kapsaicin se otpušta i on je jako dobar za cirkulaciju, koristi se kao neki narodni lek", kaže Vasić.

Vasićev cilj je da proširi organsku proizvodnju ljutih paprika, da nastavi da eksperimentiše sa različitim sortama, ali i da proširi svest kod ljudi o značaju za zdravlje kapsaicina koji se nalazi u ljutim papričicama, poboljšavajući prilikom konzumiranja cirkulaciju i imunitet organizma.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/moj-biznis/sladak-profit-od-ljutih-papricica-organska-proizvodnja-na-5-ari-ljutina-i-do-milion-i/gcwlq5y

Grad Pirot bi trebalo da uskoro potpiše ugovor sa Institutom za tehnologiju i higijenu mesa, kao najpovoljnijim ponuđačem, za izradu elaborata zaštite geografskog porekla pirotske peglane kobasice. Pomoćnik gradonačelnika Pirota za poljoprivredu, Goran Popović, kaže da su sve aktivnosti po ovom pitanju blagovremeno pokrenute i elaborat bi trebalo da bude gotov za nekoliko meseci.

Svi poljoprivrednici, koji koji registruju proizvodnju peglane kobasice moći će da računaju na podsticaje Fonda za razvoj poljoprivrede u iznosu od pedeset posto od vrednosti opreme za proizvodnju.Peglana kobasica se proizvodi isključivo u Pirotu i jedinstvena je po svom sastavu i načinu proizvodnje. Šira javnost dugo nije znala za ovaj pirotski proizvod, a poslednjih godina peglana kobasica je izuzetno tražena i sve je više ljudi koji se bave proizvodnjom.

Izvor:http://www.plusonline.rs/ekskluzivno-uskoro-zastita-geografskog-porekla-i-za-pirotsku-peglanu-kobasicu/

Proizvodnja mleka je tradicionalno zastupljena u svim delovima naše zemlje. Ipak, s obzirom na to da se obavlja u različitim uslovima na manje ili više razvijenim farmama, to se može značajno odraziti na njihovu održivost a samim tim i profitabilnost.

Dr. Vladan Bogdanović, profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu objasnio je koji su to faktori koji utiču na proizvodnju mleka u Srbiji i kako se može postići dobra cena ovog proizvoda.

- Povećanje proizvodnje mleka u Srbiji, a samim tim i cene mleka direktno je povezano sa veličinom farme i genotipom koji je na farmi prisutan. Veće farme sa specijalizovanim genotipovima pokazali su veću održivost u proizvodnji mleka. Ipak, mnogi naši stočari pored mleka, na svojim farmama žele da imaju i proizvodnju mesa, tako se i to treba uzeti kao prepreka u razvoju mlečnih farmi i njihovoj održivosti - objašnjava Vladan Bogdanović.

Pored toga i određeni postupci reporduktivne tehnologije takođe se pokazuju kao značajni za neku buduću održivost ove proizvodnje.Ovde postoji jedan parametar koji je vrlo značajan, a to je kontakt sa savetodavnom službom. Komunikaciju sa savetodavcima i potrebu za njihovim savetima imaju uglavnom mlađi odgajivači. Oni su ujedno i otvoreniji za određene inovacije i tehnologije u proizvodnji koje још nisu toliko zastupljene, ali koje potencijalno mogu da imaju uticaj na povećanje inteziteta i efikasnosti unutar ove grane.

- Kada posmatramo taj segment, može се reći da edukovaniji odgajivači, koji su mlađi, odgajivači koji redovno imaju kontakt sa Poljoprivrednom stručnom i savetodavnom službom, oni koji redovno posećuju različite seminare, obuke ili stručna savetovanja uvek su otovreniji za neka nova saznanja i primenu nekih novih rešenja u proizvodnji - ističe Vladan Bogdanović.Uvek postoji neki sukob između proizvođača i prerađivača. Odgajivači čak i kada su najzadovoljniji uvek bi očekivali nešto malo više, za razliku od prerađivača koji uvek očekuju nešo nižu cenu.

- Cene za proizvedeno mleko generalno se neće nešto mnogo povećavati, to nije slučaj samo kod nas. To je slučaj svuda u Evropi u industriji mleka. Međutim, ono na čemu se stavlja akcenat poslednjih godina nije povećanje cene mleka, već pojeftinjenje proizvodnje - ističe profesor Bogdanović.

Dakle, ono o čemu bi proizvođači trebalo da razmišljaju jeste kako da sa jeftinijom proizvodnjom dobiju konkurentan proizvod. Odnosno, kako da farmer uprkos pojeftinjenju bude rentabilan na tržištu mleka.Profesor Vladan Bogdanović ističe da je veoma teško odrediti koliko je tačno grla za rentabilnost proizvodnje bilo dovoljno, ali okvirno bi to bilo nekih 25 do 30 krava. To je, kako on ističe, neki minimum koji bi, jedna proizvodnja na porodičnim gazdinstvima bez angažovanja dodatne radne snage, trebalo da poseduje da bi bila rentabilna.

Što je već broj broj grla stoke, potrebno je i više radne snage, takođe i zahtevi u proizvodnji hrane su veći. Sa većim ulaganjima, ipak, veći je i ekonomski profit, kaže naš sagovornik.

Izvor:https://www.ekapija.com/where-to-invest/2639381/da-li-mlekarstvo-moze-biti-rentabilno-kako-postici-dobru-cenu-mleka-u

U septembru tradicionalno imamo veliki broj manifestacija na kojima se izlažu plodovi rada, ali i saopštavaju rezultati u proizvodnji. Dešava se da komentare cena daju i oni koji nemaju iskustva iz prethodnih godina, a čak i to da komentarišu recimo tržiše i proizvodnju u Indiji, a da Indiju sem na fotografijama
nisu ni videli.
Zbog svega toga treba biti oprezan u tumačenju raznih “analiza stručnjaka” koje često mogu biti inspirisane ličnim motivima i profitom. U našem časopisu trudimo se da objektivno sagledamo aktuelnu situaciju i pre svega damo savete, kako da budete uspešan proizvođač, i da svoju robu plasirate do potrošača. Najbolje je kada sve što proizvedete sami i preradite, pa prodate. Ali, kako u životu nije baš sve savršeno, tako ni u našem poslu nije. Stalno morate da se usavršavate, posećujete obuke, razmenjujete iskustva sa kolegama. Možda vam se sajmovi ponekad učine dosadnim jer ih posećujete svake godine. Međutim, nema iste godine kao što nema ni dva ista čoveka. Uvek može nešto novo da se vidi, čuje ili da vas podseti na ono što ste zaboravili.
Na Sajmu u Kragujevcu sreli smo jednog mladog čoveka koji je ipak odustao od toga da bude automehaničar u gradu i vratio se dedovini, gde proizvodi ljute paprike, mnogi su od nje odustali odavno, ali zato postoje ovakvi primeri gde se proizvodnja ponovo uspostavlja, radi u većim količinama i proizvodi za krajnje potrošače. Ipak za sve treba imati malo entuijazma, mladalačkog poleta i što ne reći hrabar i poletan.
Vreme je i za planove za narednu godinu. U GRUŽA AGRARU planiraju da grade hladnjaču i “pak centar“. Imali su odlične izvozne rezultate kada je reč o borovnici, nadaju se boljoj ceni jabuka i većoj tražnji. Bili smo u poseti poljoprivrednicima iz Orašca, srpskog istorijskig centra gde su se dizale bune ali i pekla
najbolja šljivovica. Kako je danas i čime se bave, saznajte u Agrobiznis magazinu.
Nema dobrog domaćina bez Agrobiznis magazina!

Izvor: Agrobiznis magazin

U opštini Žagubica u toku je važan projekat koji treba da unapredi proizvodnju "Homoljskog meda", prvog brendiranog meda sa geografskim poreklom u Srbiji.

Ovaj projekat je podržala Vlada Republike Srbije u saradnji sa Ministarstvom za regionalni razvoj sa 15 miliona dinara, dok je iz budžeta opštine Žagubica izdvojeno oko 606.000 dinara.

Projekat "Uvećanje kapaciteta proizvodnje, prerade i plasmana homoljskog meda" sprovodi Pčelarska zadruga Homoljemed koja je dobila 1.000 košnica sa rojevima, ali i pčelarsku opremu za preradu meda.

Direktor pčelarske zadruge Živorad Tomić naglašava da su Ministarstvo i lokalna samouprava prepoznali potencijale ove zadruge, i ponavlja da je Žagubički med prvi brendirani med u Srbiji sa zaštitom imena geografskog porekla.

Košnice su smeštene na tri lokacije i date su na korišćenje tridesetorici kooperanata koji su sklopili ugovor sa Zadrugom o zajedničkoj proizvodnji, rekao je Tomić.

On je izrazio nadu da će sledeća godina biti bolja po pčelare što se tiče "paše" i da se iz tog razloga sada vrše pripreme da pčele što bolje prođu zimksi period.

Inače, pčelarska hrana se proizvodi u proizvodnom pogonu pčelarskog centra u Žagubici.

Menadžer centra Zoran Kerić, kaže da u tom pogonu postoje savremene linije za proizvodnju pogača za prehranu pčela, kao i pogon za pakovanje meda, koji je na raspolaganju svim proizvošačima, kao i da se proizvodnja odvija po HASAP standardu.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2620843/unapredjenje-proizvodnje-homoljskog-meda-prvog-brendiranog-meda-sa-geografskim-poreklom-u-srbiji

Požeška „Budimka“ još će čekati na novog vlasnika jer ponovljeno javno nadmetanje, koje je bilo zakazano za 10. septembar, neće ni biti održano.

Kao i slučaju prve neuspele prodaje, koja je trebalo da se održi 11. juna, niko od potencijalnih kupaca do juče, kada je bio poslednji dan za to, nije se prijavio i uplatio garantni depozit. Kompanije koje su se raspitivale za ovo preduzeće, a govorilo se da su 24 takve iz Evrope, Azije i Srbije, na drugi pokušaj prodaje nije privukla ni cena 30 odsto niža nego u prvom kruguProdaja preduzeća i ovoga puta bila je oglašena u dva dela, s tim što je počenta cena fabričkog kompleksa sa pratećim parcelama u Požegi bila 372.309.856 dinara, a farma za tov junadi u Zdravčićima 29.242.113 dinara. Ni snižena cena, ni proizvodni potencijali i brend „Budimke“, kao i činjenica da je preduzeće u kome je proizvodnja ugašena pre četiri godine posle bankrotstva oslobođeno svih dugova, nije privukla kompanije koje se su se „dugo vremena unazad ozbiljno figurirale kao budući vlasnici“.Agencija za licenciranje stečajnih upravnika saopštila je da će o narednim koracima – načinima i rokovima prodaje biti odlučeno u narednom periodu u dugovoru sa Odborom poverilaca i razlučnim poveriocima. Ukoliko neko od zainteresovanih kupaca bude ponudio kupovinu metodom neposredne pogodbe, kažu u Agenciji, postoji mogućnost da „Budimka“ bude prodata na taj način.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/propao-i-drugi-pokusaj-prodaje-budimke-drzava-racuna-na-neposrednu-pogodbu-s-kupcem/4w7wbmz

Darko Dimitrijević (39), iz Kočinog Sela, kod Jagodine planira da iz deset plastenika ubere oko 10 tona paradajza. Kaže, rod je odličan, kao i cena, pa će zarada biti dobra - za razliku od lane kada je bio u minusu. Zbog lošeg prošlogodišnjeg bilansa, Darko veruje da su mnogi domaćini odustali od ove povrtarske kulture, pa se pojavio manjak paradajza koji je onda na tržištu dostizao veću cenu.

- Uvoz ubija seljaka. Kada se nešto uveze u većoj količini, cena bude mala i mi, zapravo, čitave te godine radimo besplatno - objašnjava Dimitrijević.

- Pre tri godine sam, tako, morao da bacim 25.000 glavica zelene salate jer je cena bila loša, pa mi se nije isplatilo da plaćam radnike... Uvek se kockamo: posadiš, pa šta bude. Inače, smatram da svaki proizvod treba da ima deklaraciju, da bi se tačno znalo odakle potiče.

Posla ima od jutra do mraka. Darku pomažu majka Damjanka i otac Slobodan, pa su Dimitrijevići najveći povrtari u selu i svrstavaju ih među vodeće jagodinske proizvođače. Za pijacu gaje još papriku i krastavce, a na veliko plasiraju i oko 40.000 glavica zelene salate.- Ja sadim i vezujem povrće, a Slobodan ga prodaje na pijaci - objašnjava Damjanka Dimitrijević. - U plastenicima uvek ima posla, jer je dovoljna i najmanja greška pa da sve propadne. Inače, mi ulažemo sredstva duže od 20 godina, a Darko je sam pravio plastenike i instalirao sistem za zalivanje "kap po kap", a osmislio je i naročite kese za pakovanje kako bi naše povrće i po tome bilo prepoznatljivo.Ovi vredni ljudi ne samo što na pijaci već poduže imaju stalne mušterije, već im mnogi kupci dolaze i na kućni prag. Nije im žao da potroše gorivo, jer znaju šta kupuju...

DIMITRIJEVIĆI na sedam hektara uzgajaju kukuruz i detelinu za stoku, a nedavno su kupili 40 umatičenih ovaca - da vide hoće li se isplatiti prodaja jagnjadi.DARKO tvrdi da je povrće proizvedeno u plastenicima kvalitetnije i zdravije od onog koje je raslo na otvorenom. To je, objašnjava, zaštićen prostor u kojem nema plamenjače, ni rose, pa se manje koriste herbicidi.

- Ja povrće uopšte ne prskam, već u plastenike postavim košnice sa bumbarima koji vrše oprašivanje. Taj prirodni proces traje duže, paradajz stiže kasnije, pa izgubim na ceni, ali bar nikoga ne trujem. Ni travu ne prskam, već je čupam ručno - kaže Dimitrijević

 

Izvor:http://www.novosti.rs/vesti/srbija.73.html:815697-Poljoprivreda-je---kocka

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Децембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30 31