etva suncokreta započeće za desetak dana, a proizvođači će rod predavati otkupljivačima na osnovu ugovora bez cene (blanko).Cena će se znati tek za mesec do dva dana, rekao je danas predsednik Upravnog odbora udruženja "Pančevački ratari" Jovan Negovan.

On je rekao da se očekuje da prosečan prinos na njivama gde nije bilo grada bude oko 3,5 tona po hektaru i da bi "bila katastrofa da suncokret zahvati nevreme koje se najavljuje"."Kada predamo suncokret, jer nemamo mogućnosti da tolike količine lagerujemo kod kuće, cena se ne zna nego su nam ugovori blanko, jer otkupljivači čekaju da vide kako će se suncokret plaćati na svetskom tržištu kada se završi žetva u Ukrajini i Rusiji, gde su najveći proizvođači te uljarice", rekao je Negovan.

Otkupljivači, a najveći su Dijamant, Sojaprotein i Viktorija, prema rečima Negovana, platili su 2012. godine suncokret 55 dinara po kilogramu, a 2013. godine cena je pala na 24 dinara i od tada se kreće od 30 do 32 dinara bez poreza na dodatu vrednost (PDV), što "ne pokriva ni direktne materijalne troškove".

On je rekao da je ove godine zasejao 40 hektara suncokreta i da se gubitak iz godine u godinu povećava.

"Otkupljivači su ukinuli slobodno tržište, a dokaz je da će, po dogovoru, svi ponuditi istu, minimalnu cenu", rekao je Negovan.

Istakao je da bi cena, koja bi pokrila direktne materijalne troškove i obezbedila zaradu, a da se ne uračunava porez i amortizacija mašina, trebalo da bude bar 40 dinara za kilogram bez PDV-a.

Predsednik Upravnog odbora Nezavisne asocijacije poljoprivrednika Srbije Jovica Jakšić rekao je da su poljoprivrednici nezadovoljni zato što otkupljivači preuzimaju suncokret bez otkupne cene, a posle mesec-dva dana ponude "navodno akontnu (početnu), pa kasnije podignu simbolično za dinar-dva, zbog čega predlažu protest".

Istakao je da sledeće godine neće posejati 60 hektara suncokreta već će smanjiti tu površinu i zasejati samo tamo gde bude morao da bi održao plodored, odnosno promenio setvenu kulturu zbog bolesti biljaka.

U Srbiji je ove godine zasejano 220.000 hektara suncokretom, 20.000 manje nego prošle godine.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2019&mm=08&dd=14&nav_id=1577629

Pripremanje zimnice odavno se pokazao kao dobar biznis, a sad je najviše posla ima za proizvođače džemova i sokova. Za pojedine proizvode, kad se oduzmu troškovi, ostane i 70 odsto čiste zarade.

Supružnici Dabović, Ana i Stojan, svoj mali biznis pokrenuli su usputno još devedesetih godina. Oboje tada zaposleni u državnoj službi, krenuli su sa preradom šumskog voća, onako uzgred da potkrepe kućni budžet od par nemačkih maraka.

A evo ih danas, svoji na svome u Sirogojnu na Zlatiboru, nekada sporedni posao pretvorili su u porodični biznis i imaju registrovanu firmu. U međuvremenu su od proizvodnje pasterizovanih slatka, džemova, sirupa, sokova decu odškolovali.Žive pristojno, zarade, kažu, dve solidne plate od posla koji ne zahteva veliku investiciju. Ali, traži dosta rada i truda i zbog toga su oboje raskinuli radni odnosi u firmama u kojima su radili.

"Početni kapital" bili su im posvećenost tradicionalnoj recepturi, koju je Ana nasledila od majke i babe, a koja ne podrazumeva nikakve konzervanse, i zlatiborske šume u kojima se moglo naći šipurka, drenjka, borovnice, šumske jagode i drugih plodova koji se daju preraditi u prijatan i zdrav ukus.- Posao koji nam je služio da bukvalno preživimo, pretvorio se u posao od koga lepo živimo. Počeli smo na inicijativu tadašnje direktorke Muzeja na otvorenom "Staro selo" – Sirogojno, koja je želela da u prodavnici koja nudi proizvode tradicionalnih zanata ima i prerađevine od šumskog voća. Mnogo porodica je tada radilo za njih, čini mi se, celo selo, ali ih je većina vremenom odustala. Ostalo je nas nekoliko. Do 2017. dok je zakon dozvoljavao, radili smo bez registrovane firme - priča za "Blic" Ana Dabović.

Proširivanje posla i tržišta podstaklo je supružnike da uvedu proizvode čije se sirovine ne mogu naći u šumi ili ih barem tamo nema dovoljno. Zato jagodu, kupinu i aroniju kupuju od uzgajivača, a u troškovniku su im još samo ambalaža i šećer. Pod uslovom da imate adekvatan prostor za skladištenje proizvoda i dovoljno mesta u zamrzivačima, kažu svima koji razmišljaju da krenu njihovim putem, nikakva druga ulaganja nisu potrebna.Da bi proširili asrotiman, ali i zaradili mimo osnovne delatnosti, podigli su malinjak. Iz njega beru plovode koje prerađuju.

- Od džema, sirupa i slatkog od maline zaradimo duplo više nego što bi sveže voće prodali hladnjačaru. Od tegle džema od šipurka koji sam sama nabrala mi ostane 70 odsto od cene po koje sam je prodala - kaže Ana.

U zbirnoj računici, kada ukalkulišu i šumske plodove koji sami beru i voće koje kupuju, kao i ostale troškove, Dabovićima ostane 40 odsto čiste zarade od vrednosti za koje prodaju robu.

Moderno tržište danas traži i dekorisanu ambalažu. Nisu se Ana i Stojan oglušili na taj zahtev, ali ni ovde nisu odstupili od dekoracije. Boce i tegle su ukrašavaju kanafasom, koji poseća na motive starinskih stolnjaka.

Stalni kupci su im Muzej "Staro selo" i još nekoliko prodavnica, mada im dosta ljudi, što naviknuti na njihove proizvode, što po preporuci drugih, dolazi na kućni prag da kupi kolač od šljive madžarke, kupinovo vino, slatko od borovih izdanaka, i sve ostalo što su Dabovići imaju u spektru proizvoda.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/moj-biznis/ostavili-drzavni-posao-ana-i-stojan-imaju-tajni-recept-za-dzem-ranije-smo/1wcchtz

Mesna industrija Srbije proizvodi 75 kilograma mesa po stanovniku i prevashodno je okrenuta potrebama domaćeg tržišta, koje troši približno onoliko koliko se i proizvede, pa su izvozne mogućnosti skromne, navodi se u poslednjem broju časopisa Biznis i finansije.

Srbija se, po proizvodnji mesa po glavi stanovnika nalazi iza većine okolnih zemalja, kao što su Grčka ili Italija, ali i iza Poljske, Mađarske i Austrije, koje proizvode od 80 do 100 kilograma mesa po glavi stanovnika, zatim Francuske, Nemačke i Španije sa 90 do 120 kilograma po stanovnku.

Ako se Srbija poredi sa vodećim proizvođačima mesa, Irskom, Holandijom i Danskom, značajno zaostaje, jer te zemlje imaju proizvodnju od 200 do 300 kilograma po stanovniku.

Srbija izvozi male količine mesa i to mahom u zemlje koje su potpisale Sporazum o slobodnoj trgovini u centralnoj Evropi (CEFTA). Izvoz mesa u Rusiju povećan je, kako se navodi, 2014. godine, nakon političkog i ekonomskog sukoba između Rusije i EU, ali se "taj rast nije pokazao kao održiv" i ubrzo je opao, jer je šansu iskoristila Belorusija.

Srbija nema uslova ni da "testira" svoju konkurentnost na tržištu EU, jer svinjsko meso, sveže ili zamrznuto, zbog vakcine protiv kuge ne može da se izveze u EU, niti da se preveze kroz EU.

Srbija je i relativno mali neto uvoznik, što je razlikuje od drugih zemalja u okruženju i novih članica EU, čija su tržišta uvozno zavisna.

U periodu između 2000. i 2017. godine jeste opao broj grla, uporedo sa smanjenjem ruralnog stanovništva, a to što je količina mesa ostala ista uprkos smanjenju broja grla, znači da su ojačala komercijalna gazdinstava koja operišu sa manjim stočnim fondom, ali genetski povoljnijim i kvalitetnije hranjenim, što utiče na rast prosečne težine životinja.

Sada čak 93% od 350.000 gazdinastava ima stado manje od 20 svinja, a samo 229 gazdinstava ima u proseku 3.500 svinja.

U Danskoj svega 150 firmi u mesnoj industriji proizvodi 300 kilograma mesa po stanovniku, dok u Srbiji više od 300 kompanija proizvodi oko 40 kilograma po stanovniku, a ostatak do 75 kilograma se proizvodi van komercijalnog sektora.

Srbija ima odgovarajuće preduslove da bude konkurentna i u proizvodnji goveđeg mesa, iako su trendovi dosta slabi. Proizvodnja za izvoz je toliko niska, da ne zadovoljava ni 20% odobrenih kvota EU za izvoz bejbi bifa (baby beef), navodi časopis.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2590974/srbija-proizvodi-75-kilograma-mesa-po-stanovniku-vise-od-300-kompanija-proizvodi

Vinjak je jedno od najpoznatijih alkoholnih pića u Srbiji. A da li znate od čega se pravi? I da li je moguće da ga napravimo u kućnim uslovima? Od grožđa mogu da se naprave četiri proizvoda: vino, loza, komovica i vinjak. Ovaj posao je za strpljive.

Vinjak važi za jako alkoholno piće i proizvodi se destilacijom vina i starenjem vinskog destilata, slično kao pri proizvodnji konjaka.

Ovo piće počelo je da se pravi u svetu još pre tri veka, a ozbiljnija proizvodnja vinjaka na našim prostorima počela je posle Drugog svetskog rata. Međutim, svako ko ima i najmanji vinograd, može od grožđa u svom podrumu da napravi vinjak. Potrebno je samo malo umešnosti i strpljenja.Zoran Stevanović, vinogradar iz Žirovnice kod Kragujevca, ukratko, kaže da je prvo potrebno procediti vino i destilat staviti u burad od hrastovine da odleži, kako bi dobio prepoznatljivu boju i aromu. Zvuči jednostavno. Postoji samo nekoliko trikova.

- Kvalitet vinjaka zavisi od sirovine, odnosno vrste grožđa. Za vinjak ne odgovaraju rane i muskatne sorte, koje daju vina sa jako izraženom aromom. Za proizvodnju vinjaka odgovaraju one sorte koje sazrevaju kasnije i koje su siromašne šećerima, a bogate kiselinama. Najbolje odgovara grožđe proizvedeno u umerenoj klimi, kao što je naša šumadijska - kaže Stevanović, ali dodaje da u kućnoj varijanti može da se koristi grožđe koje domaćini imaju u vinogradu.Za proizvodnju vinjaka, grožđe se prerađuje po istom postupku po kom se proizvode bela vina. Treba sprečiti mrvljenje semenki i peteljki.

- Po završetku fermentacije, sledi destilacija. Trebalo bi sa ovom fazom početi posle prvog pretoka vina. Nastali destilat, za koji mogu da se koriste domaći rakijski kotlovi ili kazani za pečenje, stavlja se u buriće od domaćeg hrasta i najbolje je da odleži od tri do pet godina - objašnjava Stevanović.Vino za destilaciju, od belih sorti treba da bude svetlo - žućkasto, a od crnih svetlo-ružičaste boje. Aroma vinjaka najviše zavisi od hrastovine od koje se prave burad i godina njegove starosti. Kada se od vina dobije destilat, on je oporog i oštrog mirisa. Šmek vinjaku daje hrastovina i što duže stoji u buradima biće pitkiji, skladnijeg i mekšeg ukusa i naravno kvalitetniji.
Poznavaoci kažu da je najbolje da je hrastovina za burad stara više od 40 ili još bolje 80 godina, ali za vinjak u kućnoj radinosti poslužiće i mlađa. Sirova hrastovina treba da se suši na vazduhu najmanje dve, a optimalno pet godina, jer u toku laganog sušenja, u hrastovini se odvijaju hemijski procesi koji povoljno utiču na kvalitet destilata.

- U prve tri godine, destilat dobija pitkost i harmoničnost, ali prepoznatljiv ukus vinjaka počinje da se razvija tek posle četvrte godine starenja. Naravno, što je stariji sve je bolji. Domaćinima izrada vinjaka može da bude hobi i korisna zabava. Dovoljno je da poštuju svega nekoliko pravila i dobiće svoje piće. Potrebno je samo strpljenja. Ako počnu od ove berbe, za nekoliko godina dobiće svoje porodično piće - kaže ovaj vinogradar.

Ako ste baš strpljivi, možete da pustite da odleži 10, 20 i više godina. Kod većine alkoholnih pića važi pravilo - što starije to bolje, pa taj zakon ne zaobilazi ni vinjak.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2585476/ako-imate-grozdje-napravite-vinjak-evo-kako

Vreme posle kiša prija svim okopavinama: kukuruzu, suncokretu, soji, zasejanim u Pomoravskom okrugu na više od 50.000 hektara.

Kako je za Tanjug rekao stručni savetodavac za ratarstvo Poljoprivredno stručne savetodavne službe u Jagodini Miodrag Simić, kod kukuruza, tradicionalno najzastupljenije žitarice u ovom delu Srbije, zasejanog na oko 45.000 hektara, "oplodnja se završava u idealnim uslovima".

Suncokret je ove godine zasejan na oko 4.000 hektara, nešto više nego lane, jer su manje površine bile pod pšenicom, i posle ovih kiša je krenuo u intenzivan rast i formiranje glavica, objasnio je Simić.

"Kada je reč o suncokretu, on nije tradicionalno najzastupljenija kultura u Pomoravlju, Resavi i Levču, kao kukuruz ili pšenica, ali mu se poljoprivrednici poslednjih godina vraćaju. Kroz naše oglede sa industrijskim uljanim kulturama, suncokretom i sojom, pokazalo se da im pogoduje ovo područje", rekao je Simić. Savetujemo ljudima da seju više suncokreta i ima pomaka, a ove godine se očekuje i da ima malo bolju cenu, dodao je on.

Isto je i sa sojom koja je u veoma dobrom stanju, a zasejana je na oko 1.000 hektara, dodao je ovaj iskusni poljoprivredni stručnjak.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/vreme-prija-zitaricama-ocekuje-se-bolja-cena-suncokreta/pmb06yk

Proizvodnja rezanog cveta ruže u Čoki na severu Banata ima višedecenijsku tradiciju, ali je ponekad dovoljno svega nekoliko sati olujnog nevremena, kao pre dve godine, pa da kompletna proizvodnja bude uništena. Međutim, zahvaljujući jakoj volji i želji, uprkos problemima, porodica Vorgić krenula je ispočetka i ponovo stekla status najkvalitetnijeg proizvođača ruža na ovim prostorima.
Porodični posao proizvodnje rezanog cveta ruže pre dve godine mogao je da potpuno bude prekinut nakon nezapamćenog nevremena koje je zadesilo porodicu Vorgić koja se već generacijama bavi poljoprivredom u okolini Čoke.Tada im je bilo uništeno sve ono što su decenijama stvarali, pa su ostali bez proizvoda i plastenika.

''Olujni vetar koji je duvao 120 kilometara na sat srušio nam je konstrukciju, koja je bila veličine 8.000 kvadratnih metara, a samim tim je oluja bila praćena ledom, koji nam je naneo ogromne gubitke'', ističe Igor Vorgić, poljoprivrednik iz Čoke.

Porodica Vorgić još uvek pamti kako je to izgledalo kada se u celu proizvodnju uložilo sve što se imalo, pa su postali pravi primer uspešnog porodičnog rada, za koji se čulo i izvan granica naše zemlje.

Sve je bilo urađeno do savršenstva, ali je bilo potrebno svega nekoliko sati da sve nestane.

Međutim, uprkos brojnim problemima, porodica Vorgić odlučila je da nastavi proizvodnju i da ne odustane od posla koji je kod njih prisutan decenijama.

Imaju velike planove, započeli su ponovo proizvodnju koja se polako širi, ali i izgradnju novih konstrukcija ojačanih i zaštićenih.

''Nekako smo mi navikli da stalno padamo i ustajemo, tako da nam je sve ovo što se dogodilo prava škola. Imamo svoj cilj da budemo najkvalitetniji proizvođači rezanog cveta ruže i ništa ne može da nas zaustavi na tom putu'', navodi Igor Vorgić, poljoprivrednik iz Čoke

Proizvodnja ruža vrlo je zahtevan posao za koji je neophodna celodnevna briga, što poljoprivrednici najbolje znaju.

Zahvaljujući kvalitetu razvili su tržište po celoj Vojvodini, a nakon što sve vrate u prvobitno stanje, imaju i druge velike planove i veoma su ambiciozni.

Izvor:http://www.rtv.rs/sr_lat/vojvodina/banat/proizvodnja-rezanog-cveta-ruze-u-coki_1030530.html

Srpsko plavo zlato, kako zovu borovnice, sve više postaje popularni, ali i najtraženji srpski proizvod, pa njihova proizvodnja može da bude vrlo unosan posao.U Srbiji je uveliko počela berba borovnica. Porodica Đorđević iz Beograda podigla je prve zasade pre četiri godine, a danas imaju više od dva hektara borovnica, koje uglavnom plasiraju na inostrano tržište.

Veselin Đorđević je ekonomista. Nikada se ranije nije bavio poljoprivredom. A onda je pre četiri godine ušao u posao s borovnicama, sa idejom da se pomeri iz grada i sebi i svojoj porodici omogući boravak u zdravom okruženju i prirodi. U njegovom slučaju, zadovoljstvo i posao odlično su se uklopili."U tom trenutku smo procenili da bi borovnica mogla da bude izbor i da je borovnica nešto što će biti budućnost i budući srpski brend. U narednih desetak-petnaest godina, pošto smo po nekim procenama, na svega 1000 hektara borovnica u Srbiji, mislim da imamo veliki prostor za rast", kaže Veselin.

Borovnica je poslednjih godina doživela pravi bum u Srbiji. Iako ulaganja nisu mala, zbog dobre cene i sigurnog plasmana, sve više ljudi odlučuje se da zasadi ovo voće.

Veselin kaže da ima velikog interesovanja.

"Mislim da će se to u budućnosti još više od Srbije zahtevati, pošto mi nismo prepoznati kao zemlja koja ima borovnicu. Tako da treba raditi na toj promociji da Srbija bude sinonim za dobru borovnicu", priča on.

Sada već iskusni proizvođač borovnice poručuje da je u ovom poslu imperativ vrhunski kvalitet, za koji je potrebna maksimalna posvećenost. Samo u tom slučaju, plasman je zagarantovan. A o ukusu da ne govorimo.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2019&mm=06&dd=18&nav_id=1556159

Skupština Novog Sada na poslednjoj sednici većinom glasova je potvrdila odluku kojom se Republici besplatno ustupa nešto više od 1,8 hektara zemljišta duž puta Novi Sad – Zrenjanin, čime je učinjen još jedan korak ka najavljenoj izgradnji fabrike najvećeg svetskog proizvođača kakaoa i čokolade belgijsko-francuske kompanije „Beri–Kalebo“.Kompleks će se graditi na pretežno privatnom zemljištu, a Grad je na ovaj način upotpunio nedostajuće delove zemljišta za buduću fabriku, navedeno je tokom skupštinske rasprave.

Po rečima gardonačelnika Novog Sada Miloša Vučevića, u decembru su počeli pregovori između komapnije, čije je sedište u Cirihu, i gradskih vlasti, da bi u aprilu Srbija, Novi Sad i „Beri–Kalebo“ potpisali Memorandum o razumevanju. Tom prilikom najavljeno je da će fabrika proraditi do 2021. godine, da će pretežno na inostrano tržište godišnje isporučivati 50.000 tona visokokvalitetnih proizvoda od kakaoa i čokolade, te da bi u toku pet godina vrednost te investicije trebalo da dosegne 50 miliona evra.Gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević ovu investiciju ocenjuje kao kapitalno-razvojnu, pre svega zbog činjenice da će iz fabrike u Novom Sadu svi proizvodi, čokolada, čokoladna punjenja, smese, biti namenjeni izvozu
– Dolazi nam najveći proizvođač premijum čokolade i kakoa, sa 170 godina dugom tradicijom, dolaze nam sistem, pravila i red – istakao je Vučević za govornicom novosadskog parlamenta.

U ranijim izjavama Vučević je tu investciju označio kao „kapitalno-razvojnu”, pošto će iz fabrike u Novom Sadu svi proizvodi – čokolada, čokoladna punjenja, smese, biti namenjeni izvozu na tržište jugoistočne Evrope. Gradonačelnik Novog Sada napomenuo je tada i da je izgradnja fabrike u Novom Sadu bila uslovljena izuzetno visokim standardima zaštite životne sredine, koje je švajcarska kompanija ispunila.

Planirana je izgradnja nove fabrike čokolade u Novom Sadu, koja bi imala početni proizvodni kapacitet od preko 50.000 tona godišnje
– Urađena su sva potrebna istraživanja, od onih o aerozagađenju, do sondiranja zemljišta i sva druga iz oblasti ekologije. Fabrika će biti izgrađena na privatnom zemljištu, na regionalnom putu M-7 prema Zrenjaninu. Uposliće stotinu ljudi i početi proizvodnju 2021. godine – naveo je Vučević.Prilikom potpisivanja Memoranduma o razumevanju, generalni direktor „Beri–Kaleboa” Antoan Desen Afrik objasnio je da će fabrika u Novom Sadu predstavljati regionalni centar iz kojeg će se snabdevati čokoladom tržišta jugoistočne Evrope.

– Zahvaljujući novoj fabrici u Novom Sadu, u skladu s našom strategijom „pametnog upravljanja rastom”, bićemo u mogućnosti da proširimo poslovanje u regionu i snabdevamo postojeće i nove kupce širokim asortimanom čokolada, smeša i punjenja – istakao je Afrik.Po podacima same kompanije, „Beri–Kalebo” zapošljava više od 11.500 ljudi u 30 zemalja i 60 fabrika. Prošle godine zabeležila je promet od oko šest milijardi evra i prodala nešto više od dva miliona tona proizvoda.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/politika/novi-sad-postaje-regionalni-centar-vrhunske-cokolade-12-06-2019

Srbiji će se ove sezone šećer proizvoditi u svega četiri šećerane – u Crvenki koja je u vlasništvu grčke kompanije „Helenik šugar” kao i u tri fabrike u Vrbasu, Pećincima i Kovačici, koje posluju u sistemu „Sunoko” u okviru „MK grupe” Miodraga Kostića.

Ova vest upravo je potvrda Kostićevih davnih prognoza da u našoj zemlji ni nema potrebe za većim brojem pogona. Očigledno ni za više od dva velika igrača.

Evropska industrija šećera uzdrmana je već duže vreme drastičnim padom cena šećera i najavama da će se taj trend nastaviti i u narednoj deceniji. Prilike na tržištu EU promenile su se krajem 2017. kada je liberalizovano tržište i dozvoljen uvoz šećera od trske, čija je proizvodnja značajno jeftinija.

Šta je u našem slučaju dovelo do smanjivanja broja šećerana u pogonu? Stručnjaci napominju da je Vojvodina jedan od regiona sa najvećim potencijalom za proizvodnju šećerne repe u centralnoj Evropi. U Srbiji je nekada bilo 15 rafinerija ali je na veliki broj njih stavljen katanac usled godina i godina loše ekonomske politike u ovoj industriji. U jednom periodu, posle privatizacija, osam ih je ostalo u funkciji. Deo onih koje su propale bio je udaljen od regiona u kojima se proizvodi sirovina što je proizvodnju činilo neisplativom. Poslednja šećerana koja je otišla u stečaj je „TE-TO” iz Sente. Neizvesno je da li će dočekati bolje dane. Njena celokupna imovina, podeljena u nekoliko celina, stavljena je na prodaju, a javno nadmetanje zakazano za 25. jun. Početna cena za fabrički kompleks, zemljište, opremu, zalihe je oko 500 miliona dinara. Kompanija „Helenik šugar” nedavno je objavila i da jedna od dve njihove fabrike u Srbiji, ona u Žablju, ove sezone neće prerađivati šećernu repu. – Fabrika šećera u Žablju neće se ugasiti već neće raditi – izjavila je za novosadski „Dnevnik” Irena Stojanović, direktorka sirovinskog sektora i odnosa s javnošću grčke kompaniji „Helenik šugar”. Ona je dodala da ta kompanija ne nalazi interes da prerađuje repu u ovom pogonu jer to nije isplativo. Kako je rekla, troškovi proizvodnje višestruko su poskupeli, a cena na domaćem tržištu šećere pala je četiri puta.

U Srbiji je ove godine šećerna repa zasejana na svega oko 30.000 hektara, što je polovina prošlogodišnjeg zasada. Nezvanično, površine pod tom kulturom su 5.000 hektara manje a čak i neki od velikih proizvođača razmišljaju da li će naredne godine sejati repu. Zbog toga poznavaoci tržišta ističu da su nam u ovakvim okolnostima i sa ovim cenama dovoljne i tri šećerane. Ističu da je šećer jedna od najjeftinijih namirnica jer je nekada, i to ne tako davno, kilogram koštao 100 dinara a sada se može kupiti za 60 do 65 dinara. Cena šećera u poslednjih sedam godina nikad nije bila niža i u takvim okolnostima proizvodnja šećerne repe postaje sve manje profitabilna.

Analitičar Branislav Gulan nedavno je izjavio za naš list da cene šećera neumitno padaju i da sve ukazuje da će se taj trend nastaviti do 2030. godine. Dodaje da je prema raspoloživim podacima u 2018. iz Srbije izvezeno 109.000 tona šećera dok je, recimo, u 2014. izvezeno 236.000 tona. Izvozna cena je u istom periodu pala je sa 548 na 387 dolara po toni.U „Sunoku” tvrde da su sa tri proizvodna centra i dalje najefikasniji proizvođač šećera u jugoistočnoj Evropi, uprkos izazovima sa kojima se susretalo tržište repe protekle godine.

– Možemo očekivati prinose koji će potpuno zadovoljiti sve potrebe domaćeg tržišta i otvoriti mogućnost realizacije izvozne kvote koju Srbija ima prema EU – kažu u „Sunoku”.

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/430857/Srbija-spala-na-cetiri-secerane

Ljubitelji čokolade u Srbiji konačno će moći da uživaju u omiljenoj poslastici bez straha da će im neko podvaliti loš proizvod zahvaljujući novom pravilniku o kakao i čokoladnim proizvodima.

Da bi se neki proizvod mogao nazvati čokoladom, mora da bude napravljen od kakaoa i šećera, mora da ima bar 35 odsto ukupne suve materije kakao delova, uključujući najmanje 18 odsto kakao-maslaca i najmanje 14 odsto bezmasne suve materije kakaoa. Ovo je „amin“ za sve proizvođače čokolada koji žele da je prodaju u Srbiji, a novih pravila moraće da se pridržavaju od 1. jula sledeće godine, 2020.

- Sve je bolje nego što je bilo ranije, ali treba biti obazriv jer uvek postoji pritisak proizvođača, sama praksa će pokazati kako će to da funkcioniše. Same analize, kontrola i sadržaj kakaoa su bili nešto što je najspornije u priči oko kvaliteta čokolade. Pored donošenja novog pravilnika, bojim se da će to ostati i dalje problem - izjavio je Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije za zaštitu potrošača.

Čokoladama se tako ne smeju dodavati životinjske masti i njihove prerađevine koje ne potiču od mleka, kao ni brašno od žitarica i skrob.

Količina dodatih biljnih masti u čokoladi ne sme da bude veća od pet odsto mase gotovog proizvoda.

Stručnjaci kažu će ovaj pravilnik da pomogne i domaćim proizvođačima koji bi sada trebalo da budu konkurentniji velikim stranim firmama koje izvoze te proizvode na naše tržište. Goran Mitrović, direktor firme "Candy D" iz Obrenovca, smatra da bi sada trebalo da jedemo kvalitetniju čokoladu. Dodaje i da građani poslednjih godina sve više paze šta kupuju, čitaju deklaracije i u tim novim navikama domaći kvalitetni proizvođači treba da traže šansu.- Nezavisno od novih propisa, naše čokolade svakako nemaju ispod 40 odsto kakaoa, vodimo računa o šećeru, a biljne masti ne koristimo. Što se tiče biljnih masti, u Evropi postoje dve struje, jedni se zalažu za granicu do pet odsto, drugi da ta granica bude do sedam odsto. Naše tržište je šarenoliko, nisam siguran da su sve deklaracije ispravne. Veliki strani proizvođači koji ovde prodaju bez carina imaju biljnih masti u svojim slatkišima, jer one menjaju najskuplji sastojak u čokoladi, kakao-puter - kaže Mitrović. Pošto su sirovine za proizvodnju čokolada jeftinije u Evropi, a naši proizvođači na njih još plaćaju carine, Mitrović smatra da svakako ne možemo biti konkurentni s cenom.

Po novom pravilniku čokolada je proizvod dobijen od prerađenog kakao-zrna i šećera koji sadrži najmanje 35 odsto ukupne suve materije kakao-delova, uključujući najmanje 18 odsto kakao-maslaca i najmanje 14 odsto suvih nemasnih kakao-delova.

Čokolada za jelo i kuvanje je proizvod dobijen od prerađenog kakao-zrna i šećera i sadrži najmanje 40 odsto ukupne suve materije kakao-delova, od čega najmanje 18 odsto suvih nemasnih kakao-delova i najmanje sedam odsto dodatog kakao-maslaca računato na suvu materiju proizvoda.

Mlečna čokolada je proizvod dobijen od prerađenog kakao-zrna, šećera i mleka ili mlečnih proizvoda, koji sadrži: 1) najmanje 25 odsto ukupne suve materije kakao-delova; 2) najmanje 14 odsto suve materije mleka; 3) najmanje 2,5 odsto suvih nemasnih kakao-delova; 4) najmanje 3,5 odsto mlečne masti računato na suvu materiju gotovog proizvoda; 5) najmanje 25 odsto ukupne masti (kakao-maslac i mlečne masti) računato na suvu materiju gotovog proizvoda.

Novim pravilnikom predviđeno je i kako se definiše punjena čokolada, ali ona donosi razočaranje za ljubitelje čokolade sa keksom. Naime, predviđeno je da unutrašnji deo punjene čokolade ne može da sadrži pekarske proizvode - keks, biskvite ili sladoled. Tako će ti proizvodi morati da dobiju drugačiji naziv.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/recite-zbogom-cokoladi-s-keksom-za-omiljeni-slatkis-u-srbiji-ce-vaziti-nova-pravila/nfw770t

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Август 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
      1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30 31