Šipurak, poznatiji kao šipak ili divlja ruža, jedna je od biljaka koje su u našoj zemlji poslednjih godina sve popularnije, i to ne slučajno. Naime, ova kultura se veoma lako gaji, ulaganja u zasad nisu velika, a njeni plodovi su na tržištu više nego traženi. Da je tako, uverili smo se na imanju mladog bračnog para Marković, iz Kuršumlije.

„Posmatrajući šipurak kako raste i potpuno samostalno opstaje u prirodi, odoleva najstrašnijim mrazevima, sušama i uz to daje dobar rod, došli smo na ideju da počnemo da se bavimo plantažnim gajenjem kultivisanog, odnosno industriskog šipurka”, navodi Marijana Radosavljević Marković. Mladi par je u ovom poslu tek dve godine, a već su potpuno sigurni da su doneli ispravnu odluku. Iako u njihovom kraju nije postojala slična plantaža, na kojoj su mogli da se nauče osnovnim veštinama gajenja širupka, posao im je od samog početka išao sasvim dobro i bez ikakvih poteškoća. Danas imaju zasad od 3,2 hektara i to im je, kažu, za sada sasvim dovoljno.

Šipurak u vreme berbe

„Gajenje šipurka nije teško, ali naravno, kao i svaki posao u poljoprivredi, traži veliki trud i naporan rad. Biljka kao i svaka druga zahteva negu i pažnju, to se podrazumeva. Nema hleba bez motike. Međutim, mi još nismo naišli ni na kakve probleme, a nadamo se da nećemo ni ubuduće”, ističe kroz osmeh naša sagovornica. Šipurak je vrlo otporna biljka i najbolje je posaditi ga u kasnu jesen, jer je tada veća šansa da će se sadnica bolje primiti i dobro napredovati. Kod prolećne sadnje prijem i porast sadnica su znatno lošiji. Sadnja se obavlja klasično, kao i kod bilo kog drugog voća. Naravno, potrebno je voditi računa da spojno mesto, odnosno kalem, bude iznad ili u nivou zemlje. Osim toga, trebalo bi kontrolisati i mogućnost pojave ružine vaši. Naravno, za najbolje rezultate potrebno je redovno obavljati sve agrotehničke mere, đubrenje, okopavanje, zalivanje i prihranjivanje.

Šipurak u vreme cvetanja

„Mi smo krenuli od nule. To za početnike u bilo kom poslu može biti teško. Ipak, zahvaljujući Ministarstvu poljoprivrede i subvencijama za mlade, uzeli smo nov traktor, podrivač i prskalicu i to nam je mnogo pomoglo. Ni sadnice nisu bile skupe, a ima i rasadnika u kojima su one veoma kvalitetne”, objašnjava Marijana.

Šipurak se može zamrzavati

Ostatak možete čitati u novom izdanju Agrobiznis magazina (april 2018.) 

www.agrobiznis.rs 

Nepalska fabrika nudli u Rumi „Wai Wai”, koja je zvanično otvorena 5. oktobra prošle godine, danas zapošljava oko 130 radnika, u jednoj smeni proizvodi 150.000 pakovanja a posle samo četiri meseca od otvaranja - proširila je pogon i otvorila novu proizvodnu lliniju. 

Ova kompanija započela je proizvodnju čaša za nudle i prve količine nudli u čašama već su isporučene kupcima. Na osnovu prvih reakcija sa tržišta, ovaj proizvod je naišao na veliko interesovanje kupaca. Takođe, kompanija je započela i s proizvodnjom belih nudli. Prve količine isporučene su u Englesku i na domaće tržište, a narednih dana očekuje se i proizvodnja za američko tržište, objašnjava BK Lodha, generalni direktor operacija za Evropu CG Corp Global.Rumske „Wai Wai” nudle koje se proizvode u Srbiji i potom izvoze u ceo svet, učesnik su i najvećeg sajma hrane i pića na svetu, koji se upravo (do 22. februara) održava u Dubaiju, a na kojem i ovaj poznati svetski brend prezentuje svoje proizvode, što je od velike važnosti i koristi za Srbiju.

U sastav nudli napravljenih u Rumi ulazi više od 90 odsto sirovina i repromaterijala iz Srbije. Izvozu je namenjeno 80 odsto proizvodnje. Iz ove fabrike proizvodi se plasiraju na tržišta Evrope – od skandinavskih zemalja do Portugalije, kao i u Ujedinjene Emirate i zemlje Bliskog istoka, a u januaru je započeta saradnja i sa Katrom. Izvoz počinje i u Ameriku i u Kanadu.

Otvaranjem fabrike u Rumi, kompanija CG Corp Global započela je svoje poslovanje u Evropi. Fabrika „Wai Wai”  deo je globalnog konglomerata Cinnovation grupe, koja se sastoji od 122 kompanije i 76 brendova, a posluje u nekoliko poslovnih sfera: infrastruktura, hotelijerstvo, bankarstvo, telefonija, prehrambena industrija, hidroelektrane, obrazovanje, cigarete i pića. Vlasnik Cinnovation grupe je prvi nepalski milijarder - Binod Čodri, koji se nalazi i na Forbsovoj listi milijardera. 

 

OSNOVNE INFORMACIJE

 

  • Godišnje se u svetu proda dve milijarde pakovanja „Wai Wai” instant nudli
  • Fabrika u Rumi prvi je pogon Cinnovation grupe u Evropi
  • Radove na izgradnji fabrike i projektovanje izvodili su izvođači i proizvođači iz Srbije
  • U sastav proizvoda ulazi više od 90 odsto sirovina i repromaterijala iz Srbije
  • Izvozu je namenjeno 80 odsto proizvodnje u fabrici u Rumi
  • Do 2020. biće zaposleno više od 400 ljudi
  • 000 pakovanja nudli iznosi smenski kapacitet

 

KARAKTERISTIKE ZGRADE

 

  • 9,5 hektara iznosi površina kupljenog placa, uređeno je 4,5 hektara, objekat se prostire na 6.000 kvadrata 
  • Kompanija ima planove za proširenje i za nove investicije u različitim oblastima

Prema podacima prof. dr Zorana Keserovića, ukupne površine pod kruškom su u 2012. godini bile 7.343 ha. U strukturi voćarstva Srbije kruška u poslednje četiri godine ima proizvodnju od  69.000 tona što Srbiju stavlja na deseto mesto u Evropi. Prosečan prinos je oko 7.49 t/ha.

U Srbiji su smanjene površina kruške ali i prinosi  pod zasadima  pre svega zbog osetljivosti na neke parazite poput kruškine buve i bakteriozne plamenjače. Značajan uticaj profesor Keserović smatra da imaju i izmrzavanje pupoljaka od niskih zimskih  temperatura i cvetova i zametnutih plodića od kasnih prolećnih mrazeva, a takođe veliki značaj i pogrešan izbor podloge za odgovarajući tip zemljišta. 

Pored ovih faktora koje smo pomenuli, posebno su značajni za kvalitet ploda nagle promena temperatura u zimskom periodu, visoke letnje temperature, nedostatak padavina i pojava površinskih voda.

Više u izdanju Agrobiznis magazina koji izlazi 15.2.2018. godine www.agrobiznis.rs 

 

U zavisnosti od sorte i područja gajenja, berba lešnika se obavlja od kraja jula do početka septembra meseca. Plodovi leske su zreli i spremni za berbu kada promene boju, kupula-omotač se sasuši, a oni lako iz nje ispadaju na zemlju. Kako je navela prof. dr Evica Mratinić, u priručniku koji se odnosi na tehnologiju proizvodnje leske, kako svi plodovi na stablu/žbunu ne sazrevaju istovremeno, berbu leske je poželjno vršiti u dva navrata, naročito, ako se obavlja mašinski, pomoću tresača. Prerano obrani plodovi gube na kvalitetu, jer im jemanji radman, jezgra je smežurana i postaje žilava.

Najbolji kvalitet plodovi imaju u punoj zrelosti, kada se povećava količina oleinske kiseline, od koje zavisi aroma. Na manjim površinama, berba lešnika se još uvek organizuje ručno i sakupljanjem otpalih plodova, što je sporo i skupo. Po navodima mnogih autora, jedan radnik za 8 sati može da sakupi od 20 do 60 kg lešnika, što cenu ovakvog načina berbe čini većom za 10 - 20 % od berbe lešnika mašinskim putem. Zato se na velikim plantažama koriste dve mašine za berbu lešnika: jedna – tresač, kojom se plodovi otresaju sa stabla/žbuna, i druga sakupljač plodova, kojom se plodovi sakupljaju sa zemlje.

 

Izovr: Agrobiznis magazin, januar 2018.

www.agrobiznis.rs 

 

O lešniku možete čitati i na ovim linkovima:

http://agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/3424-strucnjaci-savetuju-zasto-treba-da-gajite-lesnik 

http://agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/3306-pazite-u-sta-cete-posaditi-lesku 

http://agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/3186-koje-sorte-leske-odabrati 

Internetom kruži objava da se u određenim slatkišima, čak i u hrani za decu nalazi genetski modifikovana hrana. Naš zakon to ne dozvoljava, ali takve vesti uvek uznemire građane.Prema važećem zakonu, Srbija niti proizvodi, niti uvozi GMO. Kontrola nije uvek savršena, pa postoji mogućnost da se u nekim namirnicama koje se nalaze na tržištu nalazi i GMO. 

GMO je skraćenica za genetski modifikovane organizme, koji se dobijaju prenosom genetskog materijala iz jedne vrste u drugu kako bi se dobile osobine koje su iz nekog razloga poželjne onome ko je osmislio novi organizam. 

"To nije otrov u klasičnom smislu te reči, ali postoji vrlo veliki broj istraživanja, profesora Seralinija pre svega, koji jasno ukazuju na moguće štetne posledice GMO", kaže Branko Čičić, pripadnik pokreta "Za Srbiju bez GMO".  "Ima toliko indikacija koje pokazuju da je GMO štetan da se nikako ne treba puštati u promet pre nego što se ne dokaže njegova zdravstvena bezbednost", dodaje Čičić. 

Pozadina GMO je više politička i ekonomska nego što je to ideja o dobročinstvu. Reč je o želji da se ovlada proizvodnjom i celokupnim tržištem hrane. 

"Mi u Srbiji ne proizvodimo ništa što ima veze sa GMO. To je zakon definisao, i proizvoditi nikad nećemo", kaže Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede.  Iako je zakon za sada striktan, zahtevi u okviru pregovora sa EU iziskuju prilagođavanje, ali pitanje je kada, kako i kojim tempom će se to dešavati.

Izvor: 

https://www.b92.net 

Beograd, 24. januar 2018 – Ministar za inovacije i tehnološki razvoj Nenad Popović posetio je danas kompaniju „Ekofungi“ u Beogradu i tom prilikom najavio raspisivanje konkursa u vrednosti od sto miliona dinara za razvoj ženskog inovacionog preduzetništva.

„Želimo da ohrabrimo žene, kao što je Ivanka Milenković, vlasnica kompanije „Ekofungi“, da se odvaže i pokrenu svoje inovacione i tehnološke startapove. To donosi nova radna mesta, rast ekonomije, a time i veće plate i veće penzije za sve naše penzionere", istakao je Popović.

On je naveo da je Ivanka Milenković, koja je uspešan biolog i preduzetnik, izvanredan primer uspešnog ženskog inovacionog preduzetnika koji zapošljava deset radnika.

„Ona je razvila inovaciju, zajedno sa istraživačima Poljoprivrednog fakulteta i Instituta za biloška istraživanja u Beogradu, zahvaljujući kojoj je omogućen uzgoj jestivih i medicinskih pečuraka uz pomoć recikliranog organskog i neorganskog celuloznog materijala, pa čak i od soca od kafe“, rekao je Popović.



Kako je naglasio, preduzeće Ekofungi izvozi 95 odsto svojih organskih proizvoda u premijum klasi u zemlje Evropske unije.

"Obećao sam Ivanki da ću joj pomoći da svoje proizvode izveze na tržište Rusije. Mogu da budu konkurentni sa kvalitetom i cenom, posebno zbog činjenice da se srpski proizvodi izvoze u Rusiju bez carina", objasnio je Popović.

On je naveo i da kompanija Ekofungi gotovo svakog meseca organizuje edukaciju za proizvođače pečuraka iz inostranstva, od Španije, Irske, Francuske, Engleske, Holandije, Belgije do Australije, Indije, Tajvana, na kojima oni od inženjera iz Ekofungija dobijaju transfer znanja i tehnologija koje zatim koriste u svojim zemljama.

„To je dokaz da dobre ideje, znanje i inovacije proizvedene u Srbiji ne poznaju granice“, rekao je ministar Popović.

 

Rakije od kajsije i breskve su rakije najfinijih aroma i odlikuju se posebnom mekoćom. Nastaju od iskoštičenog i prevrelog voća destilisanog u bakarnom kazanu. Zahvaljujući svojoj veoma neobičnoj aromi i kvalitetu čašica, ovih rakija pre podne budi sva čula bolje od bilo kog leka ili preparata. Za spravljanje rakije od bresaka i kajsija koriste se uglavnom plodovi koji zbog lošijeg izgleda nemaju komercijalni značaj, tj. ne mogu se prodati i koristiti u svežem ili prerađenom obliku.

Tehnološki postupak:

- berba zrelih ili prezrelih plodova,
- muljanje plodova, po potrebi i odvajanje koštice,
- alkoholno vrenje plodova u zatvorenim sudovima,
- destilacija prevrelog kljuka
- odležavanje i formiranje rakije.

U našoj zemlji rakija se proizvodi od sorte kečkemetska ruža i mađarska najbolja, uglavnom u Vojvodini. Sorta mađarska najbolja sazreva početkom jula i u punoj zrelosti, osnovna boja joj se menja u intenzivno žutu, sa dopunskom tamnocrvenom bojom. Mezokarp (meso) poprima tamnonarandžastu boju i u punoj zrelosti je mek i aromantičan. Rakija treba da sadrži 45–50 Vol.% alkohola, jer tada ima pun ukus, harmonična je i pitka, sa izraženom aromom vrste.

Berbu plodova kajsija i bresaka treba obaviti kada se nalaze u punoj zrelosti, ili kada su delimično prezreli. Naročito kajsije u prezrelom stanju imaju vema izraženu aromu. Od njih se dobijaju kajsijevače veoma fine i aromatične. Kajsija je dosta skupa i deficitarna, pa se dobro plasira na tržištu. Plodovi ubrani u punoj zrelosti ili nešto ranije, kada su još relativno čvrsti, koriste se za preradu u džem ili kompot. Stoga se u domaćinstvima za spravljanje kajsijevače koriste uglavnom plodovi sakupljani ispod stabla. To su prezreli plodovi koji sadrže maksimalnu količinu šećera i veoma su aromatični.

Muljanje kajsija i bresaka vrši se po potrebi, jer se ukoliko su prezrele, muljaju pod dejstvom sopstvene težine prilikom stavljanja u sudove za vrenje. Ukoliko se obavlja muljanje, to treba činiti muljačom kod koje su valjci obloženi gumom i razmaknuti toliko da se prilikom muljanja koštica ostane neoštećena. Po mogućstvu koštice bi trebalo odvojiti potpuno ili bar delimično, a ukoliko se to ne učini, destilaciju prevrelog kljuka treba obaviti što pre kako se iz koštice, dužim stajanjem, ne bi izdvojilo mnogo sastojaka koji daju miris gorkog badema.

Alkoholno vrenje kljuka breskve ili kajsije treba izvoditi u zatvorenim sudovima, kako se ne bi gubila aroma i alkohol, i da rakija ne bi imala više kiselina. Za previranje u obzir dolaze drvene kace sa poklopcem i vranjem za vrenje ili gumenim crevom uronjenim u sud sa vodom, plastična burad raznih dimenzija, drvena burad zatvorena vranjem za vrenje ili vatom, kao i burad bez jednog danceta, pokrivena polietilenskom folijom i labavo vezana kanapom.

Kljuku bresaka i kajsija treba dodati sumpornu kiselinu u istoj količini i na isti način kao i kljuku od trešanja. Sumporna kiselina sprečava razvoj štetnih mikroorganizama koji tokom vrenja stvaraju materije lošeg mirisa, a tokom destilacije prelaze u rakiju i znatno joj umanjuju kvalitet. Kada je alkoholno vrenje završeno, treba što pre obaviti destilaciju prevrelog kljuka, jer dužim stajanjem gubi kvalitet.

Ukoliko su kajsije prezrele ili smežurane, preporučuje se dodavanje izvesne količine vode kljuku (da se dobije ređa masa) pre vrenja, kako bi se ono nesmetano odvijalo.

 

Da li znate kako se pravi rakija od breskve?

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/tehnologija-prerade/item/3288-da-li-znate-kako-se-pravi-rakija-od-breskve

 

Od svih mana rakija, koje dolaze kao posledica grešaka u procesu proizvodnje, najčešće se javljaju loš ukus i miris, kiselost, gorčina, buđ, zagorelost, zamućenje, pojava taloga i druge.

Loši kazani, sa tankim dnom bez mešalice ili rešetke, potom suviše gusta nerazvodnjena komina i plamen iznad nivoa kljuka u kazanu, najčešći su uzrok zagorevanja kljuka. Bilo bi dobro kada bi klasični kazan od 100 litara imao dno debljine tri, onaj od dvesta četiri, onaj od trista pet, a kazan preko 500 litara debljinu od šest milimetara. Svako povećanje za 100 litara, trebalo bi da prati i povećanje debljine dna kazana za milimetar.

Ako to nije slučaj, a ne koristimo savremene kazane sa rezervoarom za termo-ulja unutar ložišta, za rezultat ćemo imati zagorevanje kljuka. Do toga može doći i zbog nedostatka mešalice, koja bi trebalo da podstiče oticanje ugljen dioksida iz kljuka i kazana. Pod uticajem visoke temperature na zaostali ugljen dioksid, dolazi do kipljenja kljuka i njegovog izlivanja u tabarku (hladnjak). A to prouzrokuje mućenje i druge mane rakije.

Kljuk samo u početku treba zagrevati na jakoj vatri. Čim se zagreju kapak i spojna cev (parnjača), vatru treba sasvim stišati, a ove delove hladiti. Tako ćemo omogućiti polako isticanje štetnog prvenca (metil-alkohola) koji ima najnižu tačku isparavanja (oko 64ºC). Inače se izdvojeni prvenac i patoka vraćaju u prepek, tako da su gubici u prinosu rakije neznatni.

 

Rakija od suvih šljiva - tehnologija proizvodnje i saveti 

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/tehnologija-prerade/item/3161-rakija-od-suvih-sljiva-tehnologija-proizvodnje-i-saveti

 

Proizvodnja vina u Francuskoj je ove godine za 19 odsto manja nego prošle godine, i trebalo bi da iznosi 36,9 miliona hektolitara.

Taj nagli pad se objašnjava nepovoljnim vremenskim uslovima, procenilo je Ministarstvo poljoprivrede.

„Pad proizvodnje je, pre svega, posledica zbog jakog mraza u proleće, koji je vinovu lozu pogodio u osetljivoj fazi, i to u svim oblastima, mada u različitom stepenu“, objašnjava statistička služba Ministarstva – Agreste, u današnjem saoopštenju.

Na jugozapadu, uključujući Bordo, Šaren, Alzas i Juru, šteta je najveća. Oblast Bourgonja-Božole, na jugozapadu, Langedok i čitav jugoistok, takođe imaju gubitke.

Ovi podaci potvrđuju pad proizvodnje već prognoziran krajem avgusta. Međutim, po najnovijoj proceni, loše stanje se „produžilo sušom u vinogradima na jugoistoku, na Korziki, u Langdoku i Božoleu“, saopštilo je Ministarstvo.

Suša u kombinaciji „s vrućinom i vetrom, povećava dehidraciju grožđa, a to iziskuje reviziju procene proizvodnje na niže“ – što je najnovija procena roda, od 1. oktobra. Već do tada se berba „prerano završila u većini vinorodnih regiona“, objašnjava Ministarstvo.

Jura je najteže pogođena, jer je led smanjio prinos grožđa za više od polovine (-61%). Alzas, gde je berba većinom završena, izgubio je 30% proizvodnje u odnosu na prošlu godinu.

Jedini koji su se spasli, Dolina Loare i Božole-Bourgonj, imaju povećanje proizvodnje za 8%, odnosno 4%.

Izvor: www.naslovi.net

 

SAVETI: Zaštita vinove loze od izmrzavanja

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/3139-saveti-zastita-vinove-loze-od-izmrzavanja

 

Ova godina bila je pogubna za srpsku malinu. Nepovoljni klimatski uslovi, ekstremno hladne zime, vrela leta, grad i sneg prepolovili su rod crvenog zlata, a niska otkupna cena isprazniće džepove proizvođača koji tvrde da sa 135 dinara za kilogram ne mogu pokriti troškove proizvodnje i angažovanja radnika.

Stiče se utisak da glavni profit ostvaruju hladnjačari, no oni kažu da još uvek nema jasnih ugovora sa inostranim otkupljivačima pa bi viša cena bila i ogroman rizik za njih.

Činjenica je da je srpska malina doživela vrhunac u otkupu od 2008. do 2011. godine kada je za kilogram plaćano od 2,20 do 2,80 evra.

- Tada su prvi inostrani kupci došli direktno u Srbiju i mi smo prvi put dobili merodavnu cenu za našu malinu. Onda je ponovo krenuo manji pad cene, prošle godine plaćalo se od 230 do 250 dinara za kilogram, a ovo sada je totalno poniženje za svakog proizvođača malina u Srbiji - kaže predsednik Asocijacije malinara Srbije Dobrivoje Radović.

Ako se uzme u obzir da je prošle godine proizvedeno 83.000 tona malina u Srbiji, a ove godine rod neće biti preko 55.000 tona, postavlja se pitanje šta je uslovilo pad cena u otkupu. Malinari tvrde da je u pitanju uvoz koji ne samo da obara cenu već i kvalitet srpskih sorti vilamet i miker, koje po kvalitetu prednjače na svetskom tržištu.

- Uvozila se malina koja nije ni približnog kvaliteta kao naša i onda se mešala, recimo, polka sa našim sortama tako da smo izgubili na kvalitetu. Sada, verovatno, niskom cenom hladnjačari pokušavaju da opet postanu konkurentni na svetskom tržištu, da vrate poverenje otkupljivača koje su izgubili, a sve puca po leđima proizvođača - kaže Radović.

On je dodao da tržištem u Srbiji vladaju monopolisti, a najbolji dokaz je poređenje sa Evropom gde cena može da varira do pola procenta, a kod nas i do pedeset odsto.

Radović je istakao da “oko četiri miliona ljudi u Srbiji živi direktno ili indirektno od proizvodnje malina tako da će na ovu cenu mnogi gladni dočekati zimu”.

Sanel Dizdarević iz Prijepolja uzgaja maline na površini od pet hektara i kaže da je ulaganje oko 140 dinara po kilogramu, tako da se sa trenutnom cenom ni troškovi ne mogu pokriti.

- Ova godina je katastrofalna, vremenske nepogode uslovljavaju veće angažovanje oko malina, a samim tim i veća ulaganja. U normalnim uslovima, recimo, maline se prskaju tri, četiri puta, a sada da bismo je zaštitili tretirali smo je i do sedam, osam puta. Na sva ta ulaganja dodate i koštanje radnika, i vidite gde je proizvođač u ovoj priči.

Izvor: www.naslovi.net

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Април 2018 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30