Na jubilarnim 35. Danima ludaje u Kikindi, osim poslastica koje su pripremile domaćice i članice udruženja žena iz Kikinde i okoline, interesovanje je privuklo i pivo od ludaje koje je već drugu godinu u ponudi zanatske pivare Radice Panića iz Kikinde.

Pivo od bundeve popularno je u Americi, a sve su prilike, i Banaćanima je sve milije. Dobri poznavaoci piva kažu da je bundevino poteklo od engleskih kolonista iz 18. veka. Najstariji poznati recept je objavljen 1771. godine, a prvo komercijalno pivo sa bundevom je skuvano u pivari Bufalo Bil u Kaliforniji osamdesetih godina prošlog veka.

– Prvi put smo domaće pivo od ludaje pravili prošle godine za Dane ludaje. To je sezonsko pivo začinjeno bundevom koja se prvo ispeče u rerni i doda se receptu za redovno svetlo pivo. Zadovoljni smo jer ovo pivo dosta dobro ide, jer lane se popilo sve što smo napravili, a potražnja je dobra i na ovogodišnjoj manifestaciji – kaže Panić.

Sladoled sa ukusom ludaje prvi put je ponudila Smilja Francuski. Ona inače drži pokretnu sladoledžinicu, a sladoled sa ludajom je pripremila zbog Dana ludaje.

– Jedini recept sam pronašla na internetu i pravi se kao svi drugi voćni sladoledi, samo što je ludaja pečena tako da je ukus kao pita od bundeve. Kikinđani inače vole ukus bundeve, tako da su pohrlili da probaju sladoled – zadovoljna je Smilja Francuski.

Kikinda je poznata kao prestonica ludaje, pa Nikola Filipović iz Udruženja poljoprivrednih proizvođača "Banatska lenija" smatra da šansu za prodor na tržište ima i sušena ludaja, koju su ponudili za degustaciju na štandu "Banatske lenije".

– Ovo je jedan proizvod sa dodatom vrednošću, što je jako bitna stavka i pravi je priroddni slatkiš kojim možete ponuditi goste kada vam dođu, ili kao poklon. Logično je da iz Kikinde se ponudi proizvod od ludaje u specifičnom sušenom obliku. Verujemo da će to u narednom periodu biti komercijalna priča, što rešavamo sa Gradskom upravom Kikinde, tako će se sušana ludaja ponuditi u maloprodajnim objektima. U prirpemi sušene ludaje moramo još da koristimo fruktozni šećer kao prirodni konzervans, što je jedini dodatak u ovom proizvodu, dovoljno dugo može da stoji i interesantan je za konzumiranje - objašnjava Nikola Filipović.

- Zbog velikog interesovanja hoćemo da uđemo u komercijalnu proizvodnju, pa ćemo prvo uraditi projekat koji treba da pokrije proizvodnju, ubiranje plodova u poljoprivrednim gazdinstvima i neophodnu infrastrukturu, a udruženje ili zadruga biće pravno lice koje će se baviti pripremom i plasmanom proizvoda na bazi sušene bundeve, da na najkvalitetniji način dođemo do korisnika na tržištu – zaključuje Filipović.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/3015316/pivo-i-sladoled-od-bundeve-u-banatu-idu-kao-alva

Naslov nema realno veze sa modom, ali ima veze sa profitom. Zadrugarstvo u Srbiji ima dugu tradiciju, no ona je prekinuta pre dvadesetak godina, jer su nastali problemi sa plasmanom. Plasman gasi male, mali ostaju na ulici i tako do siromaštva. Naš drugi problem je uslovljen ovim prvim, jer je svaštarenje u Srbiji podrazumevajuće. Manji posed često bude veća briga, međutim, ako se taj posed pametno iskoristi, ni egzistencija nije ugrožena.
Proizvođači povrća u Velikom Šiljegovcu, čini se rešili su pitanje svoje budućnosti, upravo zahvaljući udruživanju. Veliki Šiljegovac je bio poznat mahom po
dobrim stočarima. Oni stariji pamte da su kamioni čekali na utovar tovljenika. Do devedesetih godina prošlog veka, od tova bikova i proizvodnje mleka živele su brojne porodice, građeni objekti, kupovala mehanizacija, školovala se deca. Istina, bejbi bif i danas je ovde, ali znatno manje. Naime, tržište, smanjen izvoz, nedostatak posla u industriji menja prilike, te je u ovom kraju sve više botaničara sa proizvodnjom ukrasnog šiblja i četinara, ali i proizvođača povrća, poslednje dve godine ponajviše kornišona. Gazdinstvo Nenada Civića, bavi se povrtarstvom duže od decenije. Šarolika proizvodnja ali se izdvaja,
ne po površini, već sigurnoj završnoj priči kornišon.
„Bavimo se proizvodnjom povrća duže od decenije, bilo je i stočarenja. Radimo poljoprivredu od kada znam za sebe. Bilo je i boljih i lošijih godina. Od prošle godine radimo u okviru „Zadruge Kosmaj“. Druga priča. Sada u jeku berbe dnevno isporučim i do tone ipo ovih lepih plodova. Ranije je bilo ucene, danas znam da za prvu klasu dobijam 90 dinara. Otkupljuje se čak i salatar po ugovorenoj ceni od 18 dinara, dakle ništa ne ostaje na njivi. To mi daje mogućnost da solidno živim. Ranije je bilo problema. Proizvedeš, ulažeš, odvezeš na pijacu u Kruševac, ili Kraljevo. Ucenjuju te nakupci, nekada vratiš robu, hraniš svinje ako ih imaš. Sada je to nešto sasvim drugo. Stvarno sam zadovoljan, ne samo ja nego svi kooperanti“- kaže naš sagovornik.
Ovo je čini se ozbilja priča. Rezultati su slikom, ali i prinosom očigledni. Ukoliko standardi budu zadovoljeni, veća tražnja će iziskivati širenje proizvodnje, međutim tu nastaje novi problem.
„Vidi, ja bih možda širio, međutim ovde je prisutan problem nedostatka radne snage. Nije problem da ovih 35 ari proširim na hektar, dva. Nema ko da bere. Ja sa porodicom to ne bi uspeo. Sve od sadnje, prihrane može, berba ne. Ovo se inače bere rano ujutru. Mladi izgleda više vole da spavaju, ili piju pivo, ne znam“ žali se Civić.
Meštani u selima bar za sada nisu imali ni problema sa aktuelnim virusom. Civići poseduju oko 5 hektara rade i drugo povrće, ali im ovo donosi najbolji profit i siguran plasman. Stoga je iskustveno saslušati i poruku našeg sagovornika.
„Mislim da je zadruga prava stvar. Od ovoga može da živi mala porodica i to na godišnjem nivou. Da se radi mora, ko imamali posed do 30 ari, evo prilike da solidno živi, ne da se obogati, ali da živi da“ - kategoričan je Nenad.
Jelena Radović istog sela, radi u školi. Ta primanja nisu bila dovoljna, te je dodatno krenula kako kaže, sa njenom baštom, čime je pokušala da reši pomenuta dva problema. Bašta ili ne, ovih 12 ari izgleda gotovo pa savršeno. Jelena kaže trudi se, mada i sluša reč struke, koju obezbeđuje zadruga.
- „Znate kako, novca nikada dosta. Ranije sam svaštarila. Mnogo muke, malo para. Jako sam zadovoljna. Mora da se sluša struka, zadruga ima agronoma, svaki dan se čujemo telefonom.Često i navrati. Ja sam zadovoljna prinosom, cenom, uslugom, brigom za nas. Isplata je odmah narednog dana. Jeste veliki posao, moraš da bdiš nad ovim biljkama, neguješ ih kao dete, ali se to obilato vrati. Sada mogu da planiram zaista nešto, ranije samo sam krpila stare zakrpe i nikad kraja“ - Jelena Radović, povrtarka iz Velikog Šiljegovca.
Nama sa strane sve izgleda bajkovito, no do berbe je trebalo izdržati sve izazove koji nosi ova proizvodnja. Radovići su ranije obrađivali više zemlje i svaštarili.
Cena i sigurno tržište su prevagli da se bave upravo proizvodnjom kornišona, čije će plodove ubirati ako ih vreme posluži sigurno do sredine septembra. Berba je krenula nedavno bez većih problema. Za sada pomažu ukućani, Jelena je na godišnjem odmoru, za veći obim biće i neko dodatan angažovan. Sin Veljko ovo letovanje sigurno provodi u berbi, zbog nastale situcije, ali i korisnog džeparca.
Direktorka Zadruge, Slađana Milijašević, ekonomista po struci, lako se nakon građevinarstva i trgovine snašla u svetu poljoprivrede.
„Zadruga Kosmaj osnovana je u Mladenovcu, danas ima oko 200 kooperanata, samo u Šiljegovcu 70 zadrugara. Mi smo uvideli da naši poljoprivrednici, imaju
odlične rezultate u proizvodnji, ali nažalost loše bilanse u plasmanu. Naše je bilo da ih povežemo, da im obezbedimo sav nepohodan repromaterijal, seme, zaštitu, plasman sa sigurnom cenom. Njihov je samo rad, sve drugo naša glavobolja. Naravno, da svako od nas ima svoj cilj i interes. Prošle godine smo probali da plasiramo i papriku ajvarušu, međutim kornišoni i babura su ipak traženiji na tržištu. Jedan deo proizvodnje podmiruje potrebe naši prerađivačkih kapaciteta u Srbiji, dok jedan deo izvozimo. Naši planovi nisu oročeni Srbijom već zahtevima tržišta, te u tom smislu pravimo projektovane planove za
dalje. Meni je posebna satisfakcija u ovom poslu da su i ljudi sa kojima sarađujemo zadovoljni“.- objašnjava Slađana
Agronom Zadruge Kosmaj Saša Rašković, skoro tri decenije radi ovaj posao. Svoj radni vek poklonio je nekolicini srpskih giganata, onih državnih ali i privatnih.
Kaže pamti i bolja I lošija vremena. Biti seljak u Srbiji je sve teže, jer ulaganja često premaše dobit, koju ugroze uglavnom nakupci i trgovci.
- „Ovo je zaista odličan primer kako treba da se radi. Većina kooperantata ima nekog iskustva u povrtarstvu. Oni koji nemaju, zovu nas svakodnevno, uče. Tržište je sve zahtevnije. Ogroman je pritisak u ponudi hemije, zaštite, semena, još veći u potražnji kvalitetnih proizvoda. Da bi došli do dobre cene, morate imati kvalitet u svakom smislu, ali i količinu. Mi smo negde u svemu našli meru i rezultat nije izostao. Nadam se da će posao širiti i zadovoljiti naše
povrtare adekvatnom zaradom“- iskustveno pojašnjava Rašković.
Ovo je zaista lepa priča, za Zadrugu,zadrugare, poljoprivredu, Srbiju. Lepo je videti zadovoljne i nasmejane poljoprivrednike, što je retka prilika u našim
uslovima. Proizvodnja kornišona se odvija uglavnom na malom posedu, koju opslužuju ukućani. Može biti lepa poruka za početnike koji ne znaju šta bi sa svojim parčetom imovine!? Zarada i kvalitet su odlični, te su plodovi našli put i do stranog tržišta. Interesantno je da ova zadruga nije koristila ni dinara subvencija od države. To je razlog još većeg poštovanja.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Pošto nije mogla da dozvoli da njena dedovina propada ili bude prodata u bescenje, Sanja Zafirović je upravo tu, u Blacu otvorila etno selo Naša avlija.

Osim toga, Sanja, majka četvoro dece, želela je da se sa svojim suprugom na pravi način posveti deci, te se iz velikog grada pre skoro osam godina preselila na svoju dedovinu.

- Korona nam je pokazala neke druge puteve i naučila nas da postoji i neki drugi način poslovanja. Odlučili smo da omasovimo prozvodnju zimnice, kojom se bavimo četiri godine. Ove godine smo udružili naše proizvode sa gazdinstvima komšija. Donosimo na prag kupca sve sa sela. Za sada radimo Beograd, Niš i Kruševac - kaže Zafirovićeva.

Ideja je, kaže Sanja bila da kvalitetni proizvodi sa više različitih gazdinstva budu ponuđeni direktno kupcima.

- Naše su slatka i slana zimnica. Radimo potpunu pasterizaciju i vakuumiranje proizvoda. Sve se radi ručno. Ostala gazdinstva nude jaja, meso, sir, kajmak, brašno sa potočare - dodaje.

Ukoliko vas put nanese u etno selo Naša avlija ili tamo ciljano krenete, Sanja vam preporučuje specijalitet kuće, a to su rebarca i juneći repovi po kojima su, kako je rekla, postali nadaleko čuveni.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2992753/iz-blaca-stizu-domaci-proizvodi-na-kucnu-adresu

U proteklom periodu naša zemlja se, kao i čitav svet, suočila sa zdravstveno-ekonomskom krizom i talasom lošeg vremena koje je negativno uticalo na neke zasade, međutim, naši poljoprivrednici nisu odustali od rada.

Štaviše, radili su punom parom, o čemu svedoče i aktuelni podaci Privredne komore Srbije (PKS), koji kažu da je u Srbiji, u prvoj polovini ove godine, prodato ukupno 1.574 traktora, dok je u istom periodu lani prodato njih 1.560.

Dakle, iako su uslovi poslovanja otežani, evidentan je blagi rast u ovom segmentu. Porast prodaje je posebno zabeležen kod mašina snage od 18 do 37 KW: od januara do juna prodato je 744 traktora, u odnosu na 267 iz 2019. godine.

"Zahvaljujući Vladi Republike Srbije koja je uvela niske carinske stope na uvoz komponenti za industrijsku montažu traktora (do 1%), podstaknuta je prodaja pet domaćih kompanija koje se bave sklapanjem i plasmanom ove vrste traktora", stoji na sajtu PKS.

Porast prodaje ove vrste traktora omogućen je, kažu, i zahvaljujući Javnom pozivu za podnošenje zahteva za ostvarivanje prava na podsticaje za investiranje u fizičku imovinu poljoprivrednog gazdinstva za nabavku novog traktora u 2020. godini, koji je raspisalo Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, i podsticajnim merama koje su predviđene u javnom pozivu.

Prema ovom pozivu, podsticaji se utvrđuju u iznosu od 50 odsto od vrednosti realizovane prihvatljive investicije umanjene za iznos sredstava na ime poreza na dodatu vrednost, odnosno u iznosu od 65 posto od ove vrednosti u području sa otežanim uslovima za rada na polju.

Najviši ukupni iznos podsticaja koji korisnik može da ostvari za jednu kalendarsku godinu je 800.000 dinara. Dodatno ohrabrenje je, kažu iz PKS, porast prodaje traktora sa više od 130 KW.

Izvor:https://biznis.telegraf.rs/agro-biz/3219903-da-li-se-vise-okrecemo-poljoprivredi-uprkos-korona-krizi-prodaja-traktora-u-rastu

Srbija ima potencijal u proizvodnji krompira, koji nije dovoljno iskorišćen, ali se manjak reguliše uvozom. Tokom prvih pet meseci ove godine u našu zemlju je uvezeno oko 10.000 tona krompira u vrednosti 4,4 miliona evra, ističu Regionalnoj privrednoj komori Sombor i dodaju da to otvara mogućnost mnogim poljoprivrednicima da se vrate proizvodnji krompira.Počela je sezona vađenja krompira, a ekipa RTV-a proveravala je kako malobrojni proizvođači u zapadnobačkom okrugu ocenjuju rod i otkupnu cenu na veliko. Dejan Čule iz Prigrevice dvadeset godina proizvodi krompir.Prinos od 40 tona krompira po hektaru sorte esme, Dejan Čule, proizvođač krompira ocenjuje kao odličan za početak sezone. Ističe da ga ne brine konkurencija, niti neizvesnost oko otkupne cene krompira na veliko, jer je iz godine u godinu oko 20 dinara po kilogramu. Čule objašnjava da mu je najvažniji redovan otkup u Novom Sadu i Beogradu.

"Možda bi to naše tržište trebalo da bude malo bolje i sigurnije, jer svake godine se ne zna tačna otkupna cena sve dok se ne počne pakovati roba. Gledajući na nas proizvođače u Srbiji, mislim da nismo konkurentni jedan drugom, više smo uslovljeni konkurencijom iz uvoza, odnosno spolja", rekao je Dejan Čule, proizvođač krompira iz Prigrevice.

Za dobar rod krompira potreban je kvalitetan sortiment i redovne agrotehničke mere, ocenjuju poljoprivredni stručnjaci.

"I te kako su važne redovne agrotehničke mere, uz primenu sistema za navodnjavanje kap po kap i đubriva, kao i primena svih mera u zaštiti bilja do mera nege..", rekla je Olivera Sekulić, savetodavac u Poljoprivrednoj stručnoj službi Sombor.

Visok prinos i dobar kvalitet su rezultat dvadeset godina rada u agraru, ističe Čule, koji redovno koristi državne subvencije.

"Naročito ove poslednje subvencije su bile dobre, a redovno koristim državne subvencije i moram da pohvalim naše Ministarstvo koje nam ih redovno daje.Koristim subvencije za sistem za navodnjevanje, a obrađujem i 20 jutara u povrću i bez tih subvencija bilo bi neisplativo", rekao je Dejan Čule, proizvođač krompira iz Prigrevice.

Pored krompira, Čule se bavi proizvodnjom luka, karfiola i kupusa, a budući planovi su ulaganja u novu mehanizaciju i proširivanje proizvodnje.

Izvor:https://www.rtv.rs/sr_lat/vojvodina/backa/srbija-ima-potencijal-u-proizvodnji-krompira_1148599.html

Kompanija Desing je, uz podršku USAID-ovog Projekta za konkurentnu privredu, organizovala je događaj povodom početka rada Centra za razvoj inovativnih proizvoda od oblačinske višnje. Glavne aktivnosti Centra su usmerene na razvoj i promociju visoko kvalitetnih i zdravih prerađevina od ovog voća i promociju srpskog brenda „Oblačinska višnja“ na domaćem i međunarodnim tržištima, što će dovesti do povećanja vrednosti proizvoda, a time i prodaje i izvoza.
„Iako nismo nikada organizovano radili na stvaranju brenda „Oblačinska“ on je jako dobro poznat u svetu, ali samo kod industrijskih prerađivača. Cilj je da oblačinsku višnju mnogo jasnije predstavimo krajnjim potrošačima i da oni koji kupe proizvod napravljen od ove sorte višnje znaju da su dobili nešto posebno i izuzetno“, izjavio je Miodrag Tomić, direktor i vlasnik Desinga.„Oblačinska višnja je u ukupnoj proizvodnji višnje u Srbiji zastupljena sa oko 85%. Visok sadržaj suve materije, povoljan odnos šećera i kiselina, relativno lako izbijanje koštice, dobra čvrstina plodova i izuzetno kvalitetan aromatičan ukus čini
je sortom izuzetnog kvaliteta. Polifenolna jedinjenja predstavljaju najvažnija biološki aktivna jedinjenja Oblačinske višnje.
Ona se odlikuju izuzetnom antioksidativnom, antiinflamatornom i antitumorskom aktivnošću, o čemu je objavljen veliki broj naučnih publikacija“, rekao je
dr. Mile Veljović, predsednik Prehrambeno-tehnološkog saveta Srbije.
„Stavljanje u fokus srpske autohtone sorte voća je velika šansa za domaću poljoprivredu i prehrambenu industriju. Pored jasnih ekonomskih benefita prerade višeg stepena i plasiranja proizvoda od oblačinske višnje, ova aktivnost će pomoći i da se Srbija kao brend bolje pozicionira na svetskom tržištu. Autentičnost, tradicija i kvalitet su vrednosti kojima se pronalazi mesto i kod domaćih i stranih potrošača“, izjavio je Aleksandar Pavlović, direktor USAID-ovog Projekta za konkurentnu privredu.Centar za razvoj inovativnih proizvoda od oblačinske višnje će se u narednom periodu fokusirati na privlačenje proizvođača
iz poljoprivredno-prehrambenog sektora kako bi se zajednički promovisali i izašli na nova tržišta. Centar će organizovati besplatne obuke o tehnologiji i bezbednosti hrane, inovacijama, marketingu i promociji, pristupu tržištima i prodajnim strategijama. Više informacija o obukama i narednim aktivnostima možete videti ovde:
http://www.desingtastecenter.org/
Sa višnjama ni ove godine nema mnogo sreće. Bar ne oblačinska višnja, koja je u srpskoj proizvodnji zastupljena sa skoro85 odsto pišu Novosti. Kako je objavljeno u njihovom tekstu otkupna cena ide do 20 dinara za kilogram, pa se mnogim voćarima i ne isplati da je beru. Kada plate radnu snagu, zarade skoro više i da nema. Za razliku od oblačinke koja je industrijska višnja, šumadinka ima cenu od 120 dinara za kilogram i kod nje je i otkup uglavnom već unapred dogovoren. Kako je ispričao za novosti jedan od voćara, koji ima višnje u okolini Gornjeg Milanovca, on ima otkup već ugovoren.
Višnju od njega kupuje hladnjačar iz Čačka i onda ide u izvoz. Cena šumadinke, koja je konzumna višnja, jeste oko jednog evra. Ove godine bio je solidan rod, a nije ni mnogo loš kvalitet, s obzirom na to kakvo je bilo vreme. Problem je sa otkupom oblačinske višnje, jer je cena veoma niska. Nezadovoljstvo otkupnom cenom voćari najviše iskazuju na društvenim mrežama.
U okolini Leskovca, cena višanja je oko 25 dinara za kilogram. Po mnogim selima neće ni biti otkupa, a očigledno ni berbe. Hladnjačari, poslednjih godina, imaju sve manje interesovanja za oblačinsku višnju. Otkup je slab i u Prokuplju, dok su pojedini voćari za ove višnje, koje su prve klase, dobijali do 50 dinara. To nisu baš česti primeri, jer otkupljivači ne razvrstavaju mnogo oblačinske višnje, već ih kupuju kao jednu klasu.
Prošle godine početna otkupna cena oblačinske višnje bila je oko 40 dinara, ali brzo je "pala", pa su mnogi voćnjaci ostali neobrani. Kako su nam ispričali voćari, najviše na njihovom radu zarade otkupljivači i hladnjačari, a njima jedva ostane da pokriju troškove uloženog novca, jer treba da plate i berače.
OBLAČINSKE višnje imaju visok sadržaj suve materije, povoljan odnos šećera i kiselina, relativno lako izbijanje koštice, a dobra čvrstina plodova
i izuzetno kvalitetan aromatičan ukus čini ih sortom izuzetnog kvaliteta. Ova sorta se odlikuje izuzetnom antioksidativnom, antiinflamatornom i
antitumorskom aktivnošću, rekao je dr Mile Veljović, predsednik Prehrambenotehnološkog saveta Srbije.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Veliki problem, mali problem, iks problem, samo su neki od problema koje od pre sedam godina u selu Rašković nadomak Knića pravi Dušan Tašović. Ovaj mladi momak je po receptu svoje bake počeo da se bavi proizvodnjom i pakovanjem ljutih papričica.

Sve je počelo kao hobi i iz ljubavi prema ljutoj hrani, a teglice od onih najmanjih do najvećih sadrže upravo to, ljute papričice. Najmanja teglica nosi ime „nije problem“, te sam naziv govori da u njoj nisu mnogo ljute papričice, kaže Tašović.

Opština Knić poznata je po voćarstvu i po velikom broju gazdinstava u odnosu na broj stanovnika, pa smo Dušana pitali otkud baš ljute papričice u ovom kraju ali i kakvi su mu planovi za naredni period.

Izvor:https://agrojug.rs/dusan-tasovic-ljuto-nije-problem-etnobrend/?utm_source=rss&utm_medium=rss&utm_campaign=dusan-tasovic-ljuto-nije-problem-etnobrend

Pogon za prikupljanje i plasman meda pčelara SPOS-a Naš med svečano je otvoren 17. junan a u toku je probni rad. Sa plasmanom meda na veliko, u buradima, trebalo bi da krene od avgusta ove godine objavio je Savez pčelarskih organizacija Srbije (SPOS).

Detaljne informacije o načinu plasmana biće pravovremeno objavljene. Za početak, dok se ne nabavi automatska mašina za pakovanje meda u tegle od 40 g do 1000 g svih oblika i veličina, pakovaće se profesionalnom mašinom za ručno punjenje tegli nemačke proizvodnje, koja je ovih dana nabavljena.

Rukovodstvo SPOS-a je svesno da je prošla godina bila loša, a ova ispod prosečna i zna da su pčelari jedva dočekali neke količine meda kako bi ih prodali i došli do živog novca, bez obzira na niže ponuđene cene na tržištu od realnih.

- Samim tim, svesni smo da su značajne količine meda od ove sezone već prodate - navodi SPOS.

Takođe su, kako navode, svesni da mnogi pčelari čekaju sa prodajom jer znaju da će preko Pogona ostvariti najveće povoljnosti pri prodaji meda, kako kroz najbolju moguću cenu, tako i kroz apsolutnu sigurnost plaćanja.

SPOS poziva sve pčelare koji su prodali samo nužne količine meda da bi došli do minimalno potrebnog obrtnog kapitala, ili med uopšte nisu prodali i čuvaju ga za naš Pogon, da preko svog udruženja prijave tačne količine meda na koje Pogon Naš med može sigurno da računa narednih meseci, počev od avgusta ove godine.

Potrebno je da pčelari predsedniku svog udruženja, najkasnije do 10. avgusta, poželjno što ranije, dostave sledeći podatke o medu koji nude, a on će sve te podatke najkasnije 10. avgusta dostaviti SPOS-u.

Takođe, ppredsednik može ovlastiti drugu osobu da to radi umesto njega, ali o tome najpre mora zvanično, pisano ili imejlom, obavestiti SPOS.

Sve informacije o tome koje podatke treba dostaviti i kontakt osobi, možete pogledati na sajtu SPOS-a.Iako pčelare najviše interesuje cena meda, iz SPOS navode da niko ne može znati kolika će cena vladati na tržištu u avgustu. Čim se neki ugovor sklopi, objavljivaće se cena, i svi kojima ta cena odgovara, prodaće svoj med u ugovorenoj količini.

Cena meda biće onolika kolika bude tržišna cena u trenutku prodaje, umanjena za troškove funkcionisanja odnosno održavanja Pogona, navodi SPOS.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2935282/pocinje-prijava-meda-za-prodaju-preko-pogona-u-raci

U Srbiji ne postoji nijedna specijalizovana sirara u kojoj se isključivo proizvode sirevi. Ministar Milan Krkobabić naglašava da je proizvodnja sireva velika razvojna šansa, ali samo ako se proizvođači udruže u zadruge. U Srbiji ne postoji nijedna specijalizovana sirara u kojoj se isključivo proizvode sirevi. Kopredsednici Nacionalnog tima za preporod sela ministar Milan Krkobabić i akademik Dragan Škorić, odgovarajući na pitanja povratnika zainteresovanih
za ulaganje u proizvodnju sireva, a posle konsultacija sa profesorom dr Ljubišom Topisirovićem i profesorom dr Mihailom Ostojićem, poručuju da je ulaganje u
proizvodnju sireva veoma isplativo.
Sirarstvo je zanat i umetnost proizvodnje, u kojoj je zarada najmanje dva-tri puta veća od prodaje sirovog mleka. Da je tako potvrđuje činjenica da poslednjih desetak godina u Evropi postoji trend otvaranja malih zadružnih sirara koje prerađuju 500-5.000 litara mleka na dan, sa svojih i farmi drugih proizvođača mleka.
U Srbiji ne postoji nijedna specijalizovana sirara u kojoj se isključivo proizvode sirevi. Broj mini mlekara kapaciteta do 5.000 litara mleka na dan, kojih je u našoj zemlji do pre nekoliko godina bilo više od 200, smanjen je na manje od 100 aktivnih, jer su smanjeni broj muznih grla i proizvodnja mleka, a povećan broj staračkih domaćinstava.
Prema podacima Instituta za ekonomiku poljoprivrede, u Srbiji je u 2019. godini otkupljeno 5.089 kg tvrdih sireva, kačkavalja, trapista i sl i mekih sireva - beli sir u kriškama 44.845 kg. Na zelenim pijacama prodato je 39.160 kg maslaca (butera), 2.138.221 kg kajmaka (skorupa), 11.781.831 kg svih vrsta sireva i 1.280.540 kg ostalih mlečnih proizvoda. U 2019. godini ukupno je uvezeno mleka i pavlake, mleka u prahu, kiselomlečnih proizvoda, surutke, maslaca i mlečnih namaza, sira i urde 84.966.735 kg u vrednosti 95.446.756 evra. Uvezeno je 7.769.571 kg sira i urde za šta je plaćeno 29.975.224 evra. Istovremeno iz Srbije je ukupno izvezeno 99.873.256 kg mleka i mlečnih proizvoda u vrednosti 84.102.579 evra. Izvoz sira i urde dostigao je 15.789.200 kg u iznosu 47.587.384 evra. Velika razvojna šansa Ministar Milan Krkobabić posebno naglašava da je proizvodnja sireva velika razvojna šanasa ali samo ako se proizvođači udruže u zadruge.„Podatak da u ne baš povoljnom ukupnom spoljnotrgovinskom bilansu mleka i mlečnih proizvoda, izvozimo više
sira i urde za čak 17,6 miliona evra nego što uvozimo, govori da Srbija ima velike potencijale u toj privrednoj grani.
Imamo sjajne naučne radnike, prednosti specifičnog domaćeg podneblja, vredne domaćine, a nemamo nijednu registrovanu siraru - specijalizovanu proizvodnju za pravljenje sireva i to sa zaštićenim geografskim poreklom. Tradicionalno mlekarstvo ćemo očuvati kroz manufakturnu proizvodnju autohtonih proizvoda, čime ćemo stvoriti šansu za izvoz karakterističnih vrsti sireva sa našeg podneblja“, rekao je Krkobabić.
Tu misiju u okviru svoje sirare i svog poljoprivrednog gazdinstva mogu da realizuju proizvođači specijalnih sireva samo ako se udruže u specijalizovane zadruge za proizvodnju sireva. Profesor dr Mihailo Ostojić ističe da su naše bake znale da naprave sir, koji je završavao u porodičnoj ishrani ili na zelenim pijacama. To nije pokretač biznisa jer nema specifičnosti proizvodnje, karakteristike podneblja i različitosti od standardnih industrijski proizvedenih sireva. Ostojić ističe da se zadružna mlekara može organizovati prema vrsti tretiranog mleka, mestu primarne proizvodnje i asortimanu gotovih proizvoda. Za održivu
proizvodnju poljoprivrednog gazdinstva potrebno je preraditi najmanje 1.000 litara kravljeg mleka dnevno (proizvodnja oko 50 muznih krava) od čega se dnevno dobije oko 140 kg sira u kriški ili oko 100 kg polutvrdog sira (kačkavalja) ili godišnje 36,5 tona sira. U proizvodnji ovčijeg sira neophodan minimum je 500 grla muznih ovaca sa maksimalnom proizvodnjom oko 250 litara mleka i 40 kg sira dnevno.
Za održivu proizvodnju kozjeg sira potrebno je stado od 200 koza sa prozvodnjom 80 litara mleka i proizvodnjom 8-10 kg sira dnevno. U sve tri varijante vraćanje uloženog novca može se očekivati za 3-5 godina što zavisi od toga da li proizvođač sira ima svoj zapat ili otkupljuje mleko. Objekti za izradu sira mogu da budu zanatske radionice (porodična varijanta), mini mlekare (kada se prerađivač ne bavi proizvodnjom mleka, već ga otkupljuje od
kooperanata) i zadružna mlekara (zadrugari udružuju kapital sa osnovnim stadom i proizvedenim mlekom, sa objektima koji odgovaraju za tu namenu). Oprema za mini mlekaru u zanatskoj radionici košta do 3.000 do 5.000 evra. Oprema za zadružnu siraru košta 20.000-50.000 evra zavisno od kapaciteta i stepena automatizacije. Neophodno je da zadružna sirara ima: 1-2 laktofriza za prijem mleka, 1-2 duplikatora (sudovi za preradu mleka u sireve), jednu predpresu, kalupe i prese, posude za salamurenje i prostor za zrenje i negu sira (hladnjača). Srbija poseduje respektabilnu industriju koja
proizvodi mlekarsku opremu. Povoljna je okolnost što u Srbiji postoji tržište kvalitetne polovne opreme, gde se mogu postići znatno niže cene. Kako se dele sirevi Naš narod deli sireve na bele (kriška i slični sirevi) i žute (kačkavalj i slični sirevi). Za krišku-sir je potrebno 6-8 litara, a za kačkavalj od 10-12 litara kravljeg ili kozijeg mleka, dok je učešće ovčijeg mleka do 30 odsto niže. Profesor dr Ljubiša Topisirović naglašava da je većina sireva izrađena od nepasterizovanog mleka i da sastav populacije bakterija mlečne kiseline (BMK) u njima direktno zavisi od prisustva tih bakterija u sirovom mleku i
okolini u kojoj se sir proizvodi.
Shodno tome, ovi autohtoni sirevi sadrže specifične BMK koje postoje u ekološkim lokalitetima gde se oni proizvode. BMK daju osnovu za konstrukciju starter kultura za dobijanje autohtonih sireva visoke vrednosti sa deklaracijom određenog geografskog porekla. Do sada je urađena analiza BMK sireva proizvedenih u domaćinstvima na tradicionalan način na lokacijama: Regionu Karpatske Srbije, Valjevskih planina, Starog vlaha, Kopaonika, Stare planine i Regionu Vlasinske visoravni.Specifična prepoznatljivost takvim pristupom se obezbeđuje da proizvedeni sir ima svoj „pasoš“, odnosno specifičnu prepoznatljivost. Takav sir bi nosio ime regiona u kome je proizveden. U Srbiji sledeći sirevi imaju oznaku geografskog porekla: Krivovorski kačkavalj, Homoljski ovčiji
sir, Homoljski kozji sir, Homoljski kravlji sir, Svrljiški kačkavalj, Staroplaninski kačkavalj, Sjenički ovčiji sir, Pirotski kačkavalj od kravljeg mleka, Somborski
sir, Zlatarski sir, Sjenički kravlji sir, Svrljiški kravlji sir.
Akademik Škorić se zalaže za osnivanje Instituta za sireve i podseća da Srbija ima naučne i stručne kadrove sa licencama inženjerske komore Srbije, koji su sposobni da projektuju zadružne mlekare, uvode nove tehnologije i marketinški obrade tržište. Nacionalni tim za preporod sela Srbije poziva povratnike i sve druge zainteresovane građane da ulažu u sirarstvo, osnuju poljoprivredno gazdinstvo i udruže se u specijalizovane sirarske zadruge koje
će moći da konkurišu za podsticajna sredstva u okviru programa obnove zadrugarstva „500 zadruga u 500 sela“.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Fabrika prehrambene industrije Budimka Požega, koja je u vlasništvu ITN grupi iz Kosjerića, ponovo je počela proizvodnju.
Budimka je prodata u novembru prošle godine na javnoj licitaciji za 212,7 miliona dinara ITN grupi koja se bavi inovacijama u poljoprivredi i proizvodnjom smrznutog voća i povrća.

Novi vlasnik je u obnovu proizvodnje investirao više od pet miliona evra i zaposlio oko 50 radnika. Najavljene su investicije od još sedam miliona evra i zapošljavanje više od 100 ljudi.Budimka je bila privatizovana 2008. godine ali je privatizacioni ugovor raskinut posle dve godine. Proizvodnja je obustavljena 2015, a sledeće godine kompanija je otišla u stečaj.
Ponovnom pokretanju proizvodnje u Budimki prisustvovao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić koji je rekao da je to veliki uspeh za Srbiju.“Budimka pokazuje koliko smo dugo i beznadežno propadali, zatim da kada radimo i kada smo ujedinjeni možemo da budemo uspešniji nego što smo bili”, rekao je Vučić i dodao da je srećan što se porodici Marković koja je vlasnik fabrike u poslu pridružio i sin Aleksandar koji se vratio u Srbiju iz Italije.
On je istakao da je “Budimka simbol oporavka” i da je od “simbola propadanja postala je simbol dizanja Srbije, kao Feniksa iz pepela, i pokazuje kako treba da gradimo budućnost”.

Izvor:https://www.bizlife.rs/biznis/poslovne-vesti/fabrika-budimka-pozega-od-danas-ponovo-radi-foto/

"Ovo je veliki uspeh za Srbiju, Budimka se vratila", rekao je predsednik Srbije prilikom obilaska moderne fabrike, držeći u rukama kanticu mešane marmelade.

Predsednik Vučić je na poklon dobio prvu teglu džema od maline koja je izašla sa proizvodne linije."Ja sam mnogo srećan. Mislim da je svaki čovek koji voli Srbiju mnogo srećan zbog ovoga. Vratiti Budimku posle 20 godina je veliki uspeh", rekao je predsednik Vučić

Predsednik je dodao i da je probao džemove i sokove koji ga podsećaj na detinjstvo i kaže da su odlični.

"Toliko sam srećan što posle svih problema koje je Budimka imala danas možemo da budemo radosni. Budimka je za celu Srbiju važna. Pokazuje nam tri stvari: koliko dugo smo propadali, da kada radimo i kada smo ujedinjeni u borbi za boljitak možemo da budemo uspešniji nego ikada, i treće, kada sam čuo da se Aleksandar vratio, bio sam mnogo srećan što se vratio u Srbiju iz Londona", rekao je predsednik Vučić.

"Ispred drugih zemalja smo u regionu. Evrostat je rekao da smo i u poslednjem kvartalu prošle i u prvom ove najuspešniji u Evropi", dodao je predsednik.

Naglasio je i da je Budimka simbol našeg oporavka, dizanje Srbije kao feniksa iz pepela.

"O auto-putu kroz zapadnu Srbiju se toliko pričalo, svu si rekli 'pusti to, slušamo 60 godina', a za godinu dana imaćete do Požege auto-put, imaćete tri tunela, samo u mostovima ćemo imati šest kilometara između Čacka i Pozege, to je za godinu i po dana završeno", rekao je on.

Kazao je da je važno šta ostavljate iza sebe, koliko puteva, pruga i ljudi prepoznaju rezultate, traže rezultate.

"Prvi put od paradigme vecitih gubitnika, postali smo neko ko je počeo da veruje da u ekonomiji možemo da budemo najuspešniji u Evropi", rekao je on.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2020&mm=06&dd=12&nav_id=1694022

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Септембар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30