Berba maline predstavlja krunu proizvodnje, ali i prektenicu. Posle ovog posla odmah treba pristupiti i drugim radovima u zasadu. Kako je za naš časopis rekao Ratko Dragićević, ove godine ko je ulagao u prozvodnju, ne samo novčano, već i svoj rad imao je šta i da nabere.
„Malina traži pre svega rad. Ja sam ovde nekoliko puta kosio i kopao, tri puta frezirao, i nabrao preko tri tone na 18 ari proizvodnog zasada maline, sorte Vilamet. Zadovoljan sam i rodom i cenom”. Na dan kada smo posetili ovog vrednog domaćina cena je bila 210 dinara. Otkupljivači kažu da je kvalitet dobar, a mi smo se u to uverili tokom naše posete Ivanjici i okolini. Naši domaćini bili su iz firme AGRO MILOVANOVIĆ, koja se otkupom bavi od 2006. godine. Od tada do danas, izrasli su u ozbiljnu firmu sa hladnjačom kapaciteta 350 tona. Bave se otkupom maline i kupine.
„Dnevno kupimo 25 tona malina, a upakujemo oko 16 tona. Možemo dnevno da zamrznemo 50 tona, jer smo investirali i u četvrti tunel. Kvalitet je izuzetno dobar, što se tiče ove godine, ali je rod nešto manji“ kaže za naš časopis Aleksandar.
Milovanović nije imao podsticaje od države, već je sve investirao sa porodicom. Njegov otac bavi se sekundarnim sirovinama, dok on sa sestrom radi u hladnjaci na otkupu. Kaže da može da se zaradi, da se radi dosta, ali je posao rentabilan i imaju dobro saradnju sa proizvođačima kojih ima trenutno oko 250.
Među njima je i Slobodan Dragićević, mladi proizvođač koji se pored proizvodnje maline, bavi proizvodnjom kupine, kao i ovčarstvom i svinjarstvom. Trenutno
ima 50 ovaca i 15 svinja sa tendencijom rasta. Kupio je i novi traktor uz subvenciju države.
„Zasadio sam i jabuke, nekoliko sorti na kosom terenu da bih video može li ovo podneblje i kosi teren da bude podobno za gustu sadnju jabuka. Zasad se nalazi u trećoj vegetaciji i već na nekim stablima imamo rod, dok smo se za neke odlučili da sačekamo narednu godinu, kako bi se što bolje učvrstila stabla“ priča ovaj mladi poljoprivrednik. Dragićević planira postavljanje špalira sa žicom i stubovima, jer je svestan da će jabuka biti u opasnosti na ovako kosom terenu, kada bude opterećena rodom. Sadnja je zato i bila prilagođena ovakvom nagibu terena.
Inače, naš mladi domaćin upravo završava berbu malina, a počeo je i berbu kupina. Uporedo sa ovim poslovima radi na održavanju mladog zasada malina, koji je postavljen sa sistemom za zalivanje kap po kap.Vode imamo dovoljno, uglavnom radimo svi iz kuće, a po potrebi angažujemo i dodatnu radnu snagu“.
Nedavno je Ivanjcu zahvatilo nevreme i ovde su još vidljive posledice:
„Odronio se put u našem selu, moraćemo to da poparvimo sami. Ne možemo čekati, jer je toliko štete da mislim i uz najbolju volju i želju države nećemo stići na red, skoro tako da planiram da sa komšijama organizujem nasipanje i saniranje puta“.
Brojni zasadi bili su poplavljeni, prolazeći kroz Ivanjicu jasno smo mogli uočiti kuda je sve voda prolazila i koliko štete je nanela proizvođačima. Naravno, takav je posao u fabrici pod otvorenim nebom, gde nije sve u našoj moći, ali je kažu moglo biti i više učinjeno da se predupredi ovakva situacija. Naravno, ima tu i ćudi naših političara tako da jedni grade, drugi ruse, a ni jedni ni drugi ne mare za to generalni je utisak kako nas kao gostiju tako i naših vrednih domaćina.

Izvor: Agrobiznus magazin 

Berba kupina u Pomoravskom okrugu, na oko 600 hektara je u punom jeku, rodila je dobro, puna je šećera i suve materije, kvalitetna je, ali proizvođači smatraju da je otkupna cena suviše niska.

Radiša Petrović iz Sekuriča, opština Rekovac, koji plantažu kupina ima kraj starog puta Jagodina - Kragujevac, izjavio je danas Tanjugu, da je otkupna cena 50 i 60 dinara za kilogram i "sa ovakvom cenom, zbog velikih i skupih ulaganja, cene berača, proizvođačima neće ostati ništa od zarade".

U Levču i opštini Rekovac, izrazito voćarsko vinogradarskom kraju, kupinom je zasađeno oko 400 hektara, a zbog niske cene prošlih godina, mnogi su plantaze kupina iskrčili, ističu kupinari. Oni dodaju da je bilo godina kada kupinu nisu ni brali jer bi otišli u još veće gubitke.

Mnogi da bi izbegli gubitke, beru sami, ali je problem što je ovaj kraj sa izrazito staračkim domaćinstvima, sela su pusta, i nema ljudi za rad, nekima pomažu rođaci koji dolaze iz drugih gradova, pričaju oni.

Kupinari potsećaju da su potrebne tri godine da se zasad kupina podigne, da se održava, đubri mineralnim đubrivima, hemijski tretira, što je skupo i da je cena ispod 100 dinara za kupinu niska.

U ovom kraju dominira sorta "čačanska bestrna" koja je posebno dobro rodila ali je dosta zasađena i "ton fri", "tripl kraun" i "loh nes".

Prinosi se kreću od 12 do 14 tona ali ima površina na kojima se prinos procenjuje i na 20 tona po hektaru.

Kupinari ocenjuju da niske temperature i sveže noći pogoduju kupinama a da dnevne ne bi valjalo da preleze 27 stepeni.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2020&mm=08&dd=12&nav_id=1718209

Nakon višegodišnjeg nezadovoljstva, malinari su konačno dočekali svojih pet minuta, jer ono zbog čega su godinama protestvovali, konačno se ostvarilo.Hladnjačari za malinu plaćaju od 210 do 270 dinara po kilogramu, u zavisnosti od sorte i kvaliteta, a proizvođači mikera bolje su prošli od onih čiji su zasadi pod vilametom.

Akontna cena maline, sorta vilamet je od 215 do 240 dinara, fertodi se plaća od 220 do 235, miker od 225 do 250, a organska malina od 250- 270 dinara."Sve što sam rekao to se i ostvarilo. Cena maline od 220 dinara ove godine iznenadila je neke malinare, ali ja sam to očekivao. Za vilamet se plaća 220 dinara, za miker od 235 do 240. Prinosi su okvirno oko 150 kilograma po aru", kaže malinar Vlada Stanković za RINU.

Ova sezona bila je naporna i neizvesna, kada su u pitanju sezonski radnici. Samo u Stankovićevim malinjacima, angažovano je 75 radnika koji su na 7,3 hektara brali crveno zlato.

"Polovina sezonskih radnika jutros je otišla kući. Radili su za dnevnicu od 2.500 dinara i imali su računicu, i oni i mi. Berba maline za ovu godinu je završena", dodaje Stanković.

Dok se berba maline u brdsko planinskim krajevima završava za petnaestak dana, berba kupine je počela, a ono što je evidentno jeste da je sorta loh nes postigla veću cenu koja se kreće u rasponu od 60 do 100 dinara za kilogram, a mnogo veću u posudicama od 250 grama, za inostrano tržište.

Dok su malinari imali ekonomsku računicu za berbu crvenog zlata, sasvim drugačija situacija je u kupinjacima. Stanković ove godine će za kilogram kupina moći da dobije od 40 do 45 dinara, pa kako kaže, ne isplati mu se ni da započinje berbu.

"Ako sam radnike plaćao 2.500 dinara u berbi maline, toliko bi trebalo i za kupinu. Polovina od 75 radnika je otišla kući, a sa onima koji su ostali, pokušaću da napravim kompromis, jedino tako kupina neće propasti", kaže Stanković za GZS i očekuje da će sa 80 ari ubrati oko 25 tona kupine.

Kupinu poslednjih pet godina prati niskmenia cena i mnogi veruju da je čeka ista sudbina kao i malinu. Dok jedni odustanu od proizvodnje ovog voća oni najistrajniji dočekaće bolje dane, kao ove sezone malinari.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2020&mm=08&dd=06&nav_id=1715626

Najava kompanije Megle, koja posluje i kod nas, da će se povući iz Hrvatske, otvorila je mnoga pitanja, između ostalog i kako će to uticati na stanje u Srbiji."Ukoliko Megle poveća tražnju za sirovim mlekom u Srbiji to će doneti dobro našim farmerima", kaže za B92.net Sanja Bugarski iz Saveza udruženja odgajivača goveda.

Prema njenim rečima, to će pomoći i svim onim granama, kompanijama i ljudima koji žive direktno ili indirektno od proizvođača mleka - proizvođačima hrane za životinje, veterinarima, proizvođačima mehanizacije i opreme, stočarima i mnogim drugima.Inače, specifičnost srpske mlekarske industrije je u tome što tek nekoliko mlekara čini preko 70 odsto proizvodnje svih mlečnih proizvoda u zemlji - Imlek, Mlekara Subotica, Mlekoprodukt, Sombor, Megle, Milk House, Kuč Company, Granice.

Ostatak su mlekare manjeg kapaciteta i zanatske mlekare sa manjom paletom proizvoda i dobrim kvalitetom, kaže Nenad Budimović, sekretar Udruženja za stočarstvo i preradu stočarskih proizvoda Privredne komore Srbije.

Strani kapital je zastupljen u 4-5 mlekara a mali proizvođači su uglavnom vezani za HORECA sistem i prodaju "na vratima farme", objašnjava Budimović."Ako se čovek tome zaista posveti, od proizvodnje mleka može dobro da se živi”, kaže za naš portal Đuro Jelić, proizvođač mleka iz Krajišnika koji ima tridesetak krava.

Kako kaže, od prihoda je napravio najsavremeniju farmu u tom delu zemlje u koju je uloženo 40.000 evra, a opremljena je tako da ima što manje ljudskog rada.

Ovaj proizvođač ističe da su državne subvencije značajne, jer se po grlu dobija 25.000 dinara, za litar mleka premija sedam dinara, a po umatičenom grlu ima pravo na zakup jednog hektara zemlje po povoljnoj ceni. Na njegovoj farmi krave daju 6-7 hiljada litara mleka, kaže Jelić.

"Ovim se bavim 25 godina i nikad bolje nije bilo, mnogo bolje nego da radim u fabrici”, naglašava Đuro.

Prema njegovoj okvirnoj računici, kada se uzmu u obzir ukupne subvencije (oko 75.000 dinara, naravno, zavisno od količine mleka koje daje jedna krava), tele koje se proda (oko 300 evra), i zarada od predatog mleka (oko 300.000), bruto prihod po kravi je 400.000 dinara, a polovina te sume ode na troškove.

Potrebno je naravno mnogo rada, ali se mora i maksimalno voditi računa da se ispune higijenski uslovi otkupljivača, kaže Jelić, koji ističe da 10 godina nije imao nikakvih problema pri predaji mleka, a sarađuje sa Imlekom.Republika Srbija je lider u proizvodnji mleka u regionu i najveći izvoznik, kažu u Ministarstvu poljoprivrede.

Postoje dva razloga zašto se mleko i mlečni proizvodi uvoze. Prvi je da pojedine mlekare u Srbiji imaju svoje firme i u drugim okolnim državama, kao i farme, odakle uvoze mleko u Srbiju na dalju preradu.

Drugi je da se pojedini proizvodi ne proizvode u Srbiji ili se proizvode u nedovoljnim količinama, pa se tako moraju uvesti. U pitanju su npr. mleko u prahu, razne vrste sireva, određeni mlečni proizvodi.

Prema podacima Privredne komore Srbije, uvoz proizvoda od mleka u 2019. je iznosio oko 86 hiljada tona u vrednosti 96,6 miliona evra, što je 30,9 odsto više nego 2018. Razlog je velika ponuda jeftinijih proizvoda (polutvrdi sirevi) iz EU (68,3 miliona evra), a plasiranje ide preko stranih trgovačkih lanaca koji posluju u Srbiji.

Izvoz proizvoda od mleka u 2019. je realizovan u količini od oko 100 hiljada tona u vrednosti od oko 84,5 miliona evra. U zemlje CEFTA izvezeno je za 47 miliona evra, Rusku Federaciju 31,5 miliona evra, EU 5,3 miliona evra. Izvoz je bio veći u odnosu na 2018. za 19 procenata.

Prema odnosu količina – cena može se izvesti zaključak da izvozimo jeftinije a uvozimo skuplje proizvode.Mlekarski sektor u Srbiji pod pritiskom je visoko subvencionisane proizvodnje, a pošto je tržište liberalizovano, ne možemo da se zaštitimo od uvoza mleka i mlečnih prerađevina, kaže za naš portal Milan Prostran, stručnjak za poljoprivredu i agroekonomski analitičar.

"Uvozimo mlečne prerađevine iz celog sveta", ističe on.

Osim toga, mlekarstvo u Srbiji deli sudbinu govedarstva, koje je sa dva miliona spalo na 700-800 hiljada grla, dodaje Prostran, tako da je uvoz mleka radi prerade neminovnost.

"Mali proizvođači moraju da se preorijentišu na specijalne proizvode, skupe sireve na primer, preko dobrih sireva ta bi grana mogla da se oporavi", smatra Prostran.

Prema njegovim rečima, mali proizvođači su fleksibilniji i lakše im je da prilagode proizvodnju prema onome što se traži na tržištu, ali je i za njih važno da imaju barem 30-40 odsto sopstvene proizvodnje mleka jer im to daje sigurnost.

"Pirotski kačkavalj bi mogao da bude konkurentan na svetskom tržištu, na primer, ali njega treba zaštititi i promovisati", ističe Prostran.

Kako kaže, tu problem predstavlja i naše tržište, jer je platežno slabo, pa se najviše prodaju sirovo mleko i kiselo mleko i slično, dok je mala tražnja za ekskluzivnim proizvodima poput skupih i retkih sireva sa zaštićenim poreklom.

Osim toga, Prostran ukazuje na činjenicu da mlekarska industrija najviše izvozi u region CEFTA, a tu dolazi do velikog pada usled posledica pandemije koronavirusa na turizam u tim zemljama i onim u okruženju, naročito Crnoj Gori i Hrvatskoj."Uspeli smo da prošle godine kupimo prvih 20 robota za muzu u Srbiji i to je ogromna stvar za farmere", kaže Sanja Bugarski.

"Na taj način ne zavisimo od muzača i proces muže se odvija nezavisno od čoveka, životinje dolaze same na mužu, posedujete kompletnu bazu podataka o svakoj životinji koji vam olakšavaju uvid u svaki segment proizvodnje, hranjenja, kontrolu produktivnosti i svega onoga što je jednom farmeru neophodno za uspešnu proizvodnju", objašnjava ona.

Uz pomoć Ministarstva poljoprivrede omogućene su subvencije i do 65 odsto bespovratnih sredstava bez kojih bi pojam robota ostao samo uspomena iz inostranstva, a ovako imamo ih u Srbiji i koliko znam ta mera će ostati na snazi i ove godine, a nadam se i svih sledećih, dodaje Bugarski.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/agro-biz.php?yyyy=2020&mm=08&dd=05&nav_id=1714282

Uprkos lošem vremenu tokom vegetacije, berba graška u Banatu dobro napreduje. Prosečan prinos je četiri do pet i po tona po hektaru, a gde ima sistema za zalivanje – i sedam tona. Graškom je ove godine u Srbiji zasejano sedam hiljada hektara, i uz dobar rod ratari računaju da će na izvozu zaraditi i više od uobičajenih 8 mil USD.

Zbog dugotrajne suše, proizvođači su morali četri puta da zalivaju njive sa po 20 litara vode po kvadratnom metru, i kažu, ove godine su dobro naučili koliko se isplati uložiti u zalivni sistem.

- Mogu da kažem da je ovo bila izuzetno teška naporna proizvodna godina, ali eto, uz našu uspešnu saradnju, uz korišćenje dosta zalivnih sistema i savremene tehnologije i tehnike uspeli smo da ostvarimo visoke i zavidne prinose - rekao je Zoran Drobnjaković, upravnik ratarske proizvodnje Mihajlovo.

Grašak sa njiva odmah ide u fabriku na preradu kako zrno ne bi gubilo na kvalitetu, ali pre isporuke, prva analiza.

- Zadovoljni smo sa kvalitetom i tenderom, tender je u stvari količina suve materije u grašku i momentalno je stotinu četrdeset, što obećava. Znači da ćemo imati dobar prinos i kvalitet graška - ističe agronom Zorica Jurišić.

Sama berba graška radi se uz pomoć najsavremenije tehnologije i najnovijih kombajna. Jedan savremeni kombajn košta i oko pola miliona evra. Radi se u tri smene i kako se očekuje, kompletna berba graška mogla bi da bude završena u narednih desetak dana.

Grašak je jedini povrtarski proizvod koji je u jednom periodu vanrednog stanja nedosatajao na našem trzištu, ali to se neće ponoviti, obećavaju proizvođači.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2929680/grasak-proizvod-koji-nam-je-nedostajao-tokom-vanrednog-stanja-a-sada-moze

Dušan Dragićević iz sela Belosavci opštine Topola ima oko 25.000 sadnica jagoda na površini od 50 ari. Najveći deo njegove proizvodnje je na otvorenom, dok se manji deo nalazi u plasteniku. Nada se da će ova situacija izazvana korona virusom biti završena pre početka berbe ali se, kaže, ne boji da će plasman plodova loše proći.

- Koliko imam informacija, otkup drugog voća funkcioniše u hladnjačama tako da ne bi trebalo da bude problema ni sa jagodom. Uvek postoje marketi i veći prodajni lanci koji mogu da otkupe neku količinu, tako da ja mislim da neće biti problema sa prodajom. Ja prodajem i na tezgama i u većim marketima u Aranđelovcu. Prodajem i hladnjačama, ima dosta hladnjača u Vinči gde mi je rečeno da neće biti problema i da će izvoz funkcionisati - ocenjuje Dušan i dodaje da smatra da neće biti problema što se tiče prodaje, posebno što je srpska jagoda jedna od kvalitetnijih na tržištu.

Kaže i da, iako postoji određeni razmak, teško je održati toliku socijalnu distancu kada je u pitanju berba jagoda, a najteže će biti proizvođačima koji berbu moraju da obave sa više ljudi.

Realna cena za plasteničke jagode, smatra, bila bi 300 dinara po kilogramu za prodaju većih količina, dok bi jagode koje se proizvode na otvorenom trebalo prodavati u maloprodanim objektima za 150, a u veleprodajama za 100 dinara po kilogramu.

Da neće sve baš tako glatko proći, kao i da bi trenutna situacija mogla da stvori velike probleme proizvođačima jagoda, smatra Nenad Magazin sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.

- Puno je problema, od berbe koju će biti teško organizovati ako se ovo nastavi uz sva moguća ograničenja, nemogućnost pronalaska i dolaska radne snage do plasmana. Kada je u pitanju transport i plasman jagode, to je voćna vrsta koja ne trpi dugo čuvanje i dug transport, jer su plodovi osetljivi i nadamo se da će proizvođači naći neke alternativne načine plasmana plodova - kaže Magazin i dodaje da se pokazalo da oni koji imaju mogućnost prodaje putem određenih lanaca marketa, mogu da računaju bar na takav plasman.

Da li će prodaja na drugi način biti moguća još uvek nije poznato, dodaje on, ali bi jedno od rešenja, po njegovom mišljenju, bilo postaviti tezge na ulicama na kojima registrovani poljoprivredni proizvođači mogu da prodaju svoje proizvode, te bi na taj način, objašnjava Magazin, bila ispoštovana i socijalna distanca i istovremeno bi poljoprivrednici imali mogućnost da plasiraju svoje plodove.

- Što se tiče plasmana, jedini način je direktan kontakt proizvođača sa maloprodajnim i veleprodajnim lancima. Ukoliko se ova situacija nastavi do kraja maja, mali proizvođači će biti u teškoj situaciji, osim ako nemaju neke svoje načine distribucije ili prodaje odmah pored zasada ili da se unapred pripreme da robu nude prodavcima u velikim gradovima, marketima, piljarama i malim prodavnicama - navodi.

Zamzavanje jagoda, ocenjuje, nije rešenje za sve vrste ovog voća. Najveći deo sorti jagode proizvedene u Srbiji je za stonu potrošnju, objašnjava Magazin, dok manji deo može da se zamrzava.

Tačne procene o ovogodišnjem rodu i kvalitetu srpske jagode još uvek se ne mogu izneti ali, po obimu proizvodnje, trebalo bi da imamo prosečnu godinu sa oko 30.000 do 35.000 tona jagode, ocenjuje Magazin ističući da će kvalitet u najvećoj meri zavisiti od vremenskih uslova u periodu sazrevanja.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2854943/problemi-uzgajivaca-jagoda-socijalna-distanca-prilikom-berbe-i-plasman-ploda

Proizvodnja sertifikovanog futoškog kupusa bila je uspešna, uprkos nepovoljnim vremenskim uslovima koji su je pratili, kako u proleće tokom rasađivanja, tako i neposredno uoči berbe.

Najkvalitetnijeg domaćeg kupusa, koji već sedam godina ima sertifikat, odnosno oznaku geografskog porekla, proizvedeno je i tržištu isporučeno oko 2.000 tona. Od tih količina, koje su približne onim prošlogodišnjim, oko 300 tona će biti prerađeno i ponuđeno kupcima, uglavnom na domaćem tržištu.

- Miholjsko leto u oktobru donelo nam je ekstremno visoke temperature vazduha, koje biljkama nikako nisu odgovarale, pa je na nekim parcelama i do 50% roda stradalo. Na sreću, većina proizvođača je poslušala savete stručnjaka i primenila odgovarajuće agrotehničke mere zaštite, tako da su štete bile minimalne i ostvareni su željeni prinos i kvalitet - kaže za Novosti Miroljub Janković, potpredsednik udruženja Futoški kupus.

Janković napominje da proizvođači sve više nastoje da se bolje organizuju, kako bi prerada krenula nabolje.

Futožani čekaju novi pravilnik o bližim uslovima za proizvodnju i promet proizvoda biljnog porekla, čime bi to pitanje i ostala pitanja koja ih direktno interesuju bila preciznije definisana.

Posebno su zainteresovani za to da država, kako kažu, aktivira svoje mehanizme i efikasnije sprečava zloupotrebe njihovog proizvoda sa zaštićenim poreklom.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2745852/prinos-futoskog-kupusa-2000-tona-uprkos-nepovoljnim-vremenskim-uslovima

Savez proizvođača rakije Srbije na sednici Skupštine održanoj 27.12.2019. godine, u Beogradu, primio u članstvo nova Udruženja: Udruženje proizvođača rakije „Vojvodina“, Udruženje proizvođača rakije „Rasinskog okruga“, Udruženje proizvođača rakije „Beogradsko rakijsko udruženje“ i Udruženje proizvođača rakije "Južna Srbija“.
Savez proizvođača rakije Srbije je nastao inicijativom više Udruženja registrovanih proizvođača rakije radi ostvarivanja zajedničkih ciljeva i interesa u oblasti proizvodnje i promocije rakije i jakih alkoholnih pića, čiji se interesi inače ne bi mogli pojedinačno ostvariti.
Savez je nedavno izvršio regionalizaciju, gde je jedan od kriterijuma bio koncentracija proizvođača rakije u Srbiji po regionima.
Prema toj regionalizaciji „Rakijski regioni“ u Srbiji su: Vojvodina, Beograd, Šumadija i Pomoravlje, Zapadna Srbija, Južna Srbija, Istočna Srbija, Mačvansko-Kolubarski region, Moravičko-Raški, Rasinski i Kosovsko-Metohijski region.
Na ovaj način se povećava broj članova Saveza proizvođača rakije Srbije i ide dalje u osnivanje novih udruženja prema regionalnizaciji koja je određena Statutom Saveza.
Država je podržala formiranje Saveza, što je izazvalo veliko interesovanje proizvođača rakije da se učlane u regionalna udruženja koja će postati deo Saveza i na taj način doprineti razvoju rakije kao tradicionalnog srpskog pića.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Za proizvođače rakije iz regiona potiska varoš Senta postala je nazaobilazna tačka, u kojoj se proverava kvalitet žestine iz kazana poljoprivrednih proizvođača, malih pecara i destilerija.Tako bilo i na međunarodnom “Nikoljdanskom festivalu rakije” koji je priređen 19.put, uz rekordan broj uzoraka, najprestižniji je festival rakije u Srbiji i jedan od prestižnijih u regionu. Manifestaciju “Senćanski dani poljoprivrede” koja je velika promocija lokalnih poljoprivrendih, prehrambenih i zanatskih proizvoda otvorio je predsednik senćanske opštine Rudolf Cegledi, a u ime organizatora učesnike je pozdravio predsednik udruženja poljoprivrednika Sente Ferenc Šoti.

Delikatan zadatak imao je međunarodni žiri jer je za degustiranje i ocenjivanje pristiglo 692 uzoraka rakije 212 proizvođača. Na ovaj impozantni samit slile su se rakije raznih fela iz Srbije, odnosno velikog broja vojvođanskih mesta, Mađarske, Rumunije, Slovačke, Slovenije i Ukrajine. Konkurencija je bila najžešća među kajsijevačama i šljivovicama gde je bilo preko stotinu uzoraka, ali nisu se dale ni dunjevače, viljamovke, kruškovače, lozovače, višnjevače, trešnjevače i druge kapljice iz ovogodišnje produkcije, kao i rakije koje su imale kade da odleže u buradima ili drugim prikladnim posudama.

- Kvalitet rakije je bio izuzetno dobar pa su šampionski pehari dodeljeni u 14 kategorija, u kojima je bilo najviše uzoraka. Žiri je ocenjivao čak 33 vrste rakije i destilata. Zlatne, srebrne i bronzane medalje zaslužilo je dve trećine rakija, ili njih 466 tako da ova priznanja zaslužilo je 170 proizvođača, a njih 42 su se morali zadovoljiti samo zahvalnicama. Može se reći da je ova godina bila veoma dobra za proizvodnju prirodnih domaćih voćnih rakija, pa je veći broj uzoraka od strane žirija ocenjen sa maksimalnih 20 bodova, a kada je došao red da se odredi apsolutno najbolja rakija, za kraljicu među ovogodišnjim rakijama izborila se viljamovka - raportirao je glavni organizator “Nikoljdanskog festivala rakije” Mikloš Nađ, inače predvodnik Prvog reda vitezova rakije u Srbiji “Sveti Nikola”, koji je osnovan u Senti.

Za izuzetno dobru viljamovku pehar za apsolutno najbolju rakiju “Nikoljdanskog festivala rakije” pripao je Šandoru Kohanecu iz Temerina, koji je razumljivo poneo i šampionski pehar u kategoriji viljamovki.

- Svo voće ove jeseni je bio kvalitetno, naročito kruška viljamovka koja je dala najbolju kapljicu. Jedino mi je ove sezone podbacila kajsijevača, bar u našoj pecari, možda zbog obilnog roda i kišovitog vremena pa kajsije nisu imale dovoljno slasti. Pečem sedam-osam vrsta voćnih rakija od voća koje kupujem. Voćnjaka smo se otarasili jer imamo registrovanu uslužnu pecaru, pa nismo mogli sve da postižemo. Rakiju vredi peći, od toga živimo - kaže Kohanec.Šampionske pehare po kategorijama osvojili su Marta Dudaš iz Bačke Topole za dunjevaču, Žolt Ovari iz Šupljaka za jabukovaču, Laslo Guljaš iz Stare Moravice za kajsijevaču, Emil Poljak iz Ostojićeva za kruškovaču, Zoran Varađanin iz Bajmoka za komovicu, Velibor Brajović iz Crvenke za šljivovicu. Šampionske pehare osvojili su i gosti iz Mađarske Mihalj Apro iz Čanjteleka za breskovaču, Atila Nađ iz Đermelja za lozovaču, Arpad Farkaš iz Šandorfalve za trešnjevaču i mešanu voćnu rakiju, Šandor Sabo iz Jaskišera za višnjevaču, za rakiju od zove pehar je pripao Ferenc Hatoš-Sekanderu iz Senteša. Među uzorcima odležalih rakija najbolje se pokazala i zavredila je šampionski pehar šljivovica Joce Botoškog iz Kaća.

- Rakije jabukovače i šljivovice su najbolje kada odležavaju i sazrevaju u hrastovim buradima, a ta fuzija aroma, mirisa i svega ostalog što nosi hrastovina jako je bitna. Pre svega bitno je da je burad od planinske hrastovine i iz zanatske izrade. Buradi mora biti zrela i važna je njihova trogodišnja priprema pre nego što se u njih rakija stavi na odležavanje, da bi dobila fine arome od hrastovine koja ima oko 12 osnovnih mirisa i što rakija duže odležava time dobija više na kvalitetu. Drvo je porozno i alkohol polako isparava, ali rakija za razliku od vina voli da je u dodiru sa kiseonikom - objašnjava Joca Botoški.

Botoški napominje da se kod nas pokazalo da šljivovica bogom dana za sazrevanje u hrastovim buradima i posle zrenja od pet godina je vrhunska rakija koja je u kategoriji sa najboljim francuskim konjakom. Na drugoj strani delikatesne mirisne rakije kao što su kajsijevača, višnjevača, trešnjevača, breskovača, koje se cene zbog karakterističnh mirisa, moraju da ostanu “bele” i odležavaju u staklenim ili prohromskim posudama, jer bi izgubile svoje voćne mirise zbog hrastovine. Od delikatesnih mirisnih voćnih rakija jedino dunjevača može kraće vreme da odleži u hrastovom buretu.

Za najboljeg proizvođača rakije iz Srbije proglašen je Ištvan Bilicki iz Sente, koji je učestvovao sa 21 uzorak i osvojio 18 medalja, a ovo priznanje na senćanskom festivalu je osvajao već 12 puta.

- Osvojenih pet zlatnih, osam srebrnih i pet bronzanih medalja lep je uspeh, u sezoni kojom nisam baš zadovoljan. Bilo je perioda sa jako velikim vrućinama, pa se voće skoro osušilo tako da nije imalo arome ni dovoljno slasti. Doduše, godina je bila jako rodna, čak su se na momente lomile i grane, ali kvalitet plodova je bio slabiji - iako ponosan na novi uspeh, ukazao je na proizvođačke nevolje Ištvan Bilicki.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/kotrlane-ravnicom-vilamovka-iz-temerina-sampionska-kaplica-15-12-2019

Otvoren je treći javni poziv za podnošenje zahteva za odobravanje IPARD podsticaja za investicije u fizičku imovinu koje se tiču prerade i marketinga poljoprivrednih proizvoda i proizvoda ribarstva.

Predmet ovog javnog poziva su investicije u fizičku imovinu i prihvatljivi troškovi u vezi sa izgradnjom, kao i nabavkom nove opreme i mehanizacije. Obuhvaćeni su sektori mleka, mesa, voća i povrća, jaja i grožđa.

Zahtev za odobravanje projekta može se podneti samo u okviru jednog sektora za jednu ili više investicija.

Po ovom javnom pozivu opredeljena su sredstva u iznosu od 5.412.941.299 dinara, a visina podsticaja je 50%, odnosno 60% prihvatljivih troškova za investicije u oblasti upravljanja otpadom i otpadnim vodama.

Minimalan iznos podsticaja koje korisnik može da ostvari u okviru svih sektora je 10.000 EUR, maksimalni podsticaj u okviru sektora voća i povrća, sektora mesa, jaja i grožđa 1 mil EUR, dok u sektoru mleka korisnici mogu da ostvare podsticaj i od 2 mil EUR.

Detaljan tekst Javnog poziva, pravilnik i prateći prilozi, dostupni su na internet stranici Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i Uprave za agrarna plaćanja.

Rok za podnošenje zahteva je do ponedeljka, 24. februara 2020, prenosi portal Timočka.

Izvor:https://www.ekapija.com/financing/2713613/otvoren-3-ipard-javni-poziv-za-podsticaje-za-preradu-hrane-budzet-54

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Септембар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30