Sećate li se crvenih kioska na kojima su se nekada prodavale viršle? Bile su nezamenljiva užina za školarce, majke su bebama kao prvo meso davale viršle, a onda je usledila opšta „hajka“ na ovu mesnu prerađevinu. Već godinama se u javnosti vode polemike oko kvaliteta i bezbednosti mehanički separisanog mesa (MSM) u prerađevinama. Na lošem glasu posebno su viršle i paštete, a opet malo ko razmišlja o pljeskavicama koje se kupuju na mestima gde se prodaje brza
hrana. Svim ovim polemikama i poluistinama konačno je došao kraj usvajanjem novog Pravilnika kvalitetu usitnjenog mesa proizvoda i poluproizvoda od mesa.
Mehanički separisano meso u suštini je niže kategorije, ali ubuduće na deklaraciji će jasno morati da piše da je proizvod napravljen od mesa treće kategorije, a ne kao što do sada od buta, plećke… Da bi ta informacija kupcima bila jasna, proizvođači će ubuduće uz naziv proizvoda morati da navedu i izraz "od mehanički separisanog mesa" (MSM) ukoliko proizvod sadrži više od polovine mesa dobijenog odvajanjem mesa od kostiju, trupa ili delova trupa. Takođe, obaveza proizvođača biće i da navede od koje vrste životinja je MSM dobijen.
- Na ovaj način kupac će sam moći da bira stepen kvaliteta proizvoda u odnosu na cenu – kaže Emina Milakara, direktorka Uprave za veterinu. Kako ističe inicijativa za izradu novog pravilnika proizašla je na osnovu iskustava trogodišnje primene prethodnog, ali i zbog potrebe usaglašavanja sa novo donetim propisima.
- Ipak, najviše zbog inicijative naučne i stručne javnosti, kao i industrije hrane, s ciljem da se unapredi kvalitet proizvoda od mesa, zaštiti interes potrošača i jasnije definišu pojedine odredbe koje su kupce dovodile u zabludu – dodaje Emina.
Novim pravilnikom uspostavljen je i standard za proizvodnju viršle. Ovaj naziv, kako je istakla, do sada se u masovnoj potrošnji koristio za razne proizvode iz
iste grupe. To je davalo mogućnost proizvođačima da koriste sirovine izuzetno niskog kvaliteta s dodatkom aditiva, boja, soli, bez jasne zaštite kvaliteta proizvoda koji najviše konzumiraju upravo najosetljivije kategorije stanovništva kao što su deca i bolesni.
- Sada su parametri kvaliteta za zaštićen proizvod viršla izuzetno visoki. Od procenta zastupljenosti proteina mesa do ograničenja u dodavanju soli, boja i aditiva - objasnila je direktorka Uprave za veterinu.
Novim pravilnikom uvedena je kategorija proizvoda "zaštićenog kvaliteta", kao što je srpska kobasica, koja predstavlja proizvod visokog kvaliteta od svinjskog mesa.
- Uspostavljanjem jasnih kriterijuma čuva se tradicija Srbije, kako bi ti proizvodi pod zaštićenim nazivom imali određenikvalitet. Neće biti dozvoljeno dodavanje
belančevina, soje, aditiva i drugih dodataka, osim soli i začina – pojasnila je Milakara.
Poseban segment novog Pravilnika odnosi se na pljeskavice, ćevape i drugo roštiljsko meso. Direktorka Uprave za veterinu kaže da su potrošači bili suočeni, naročito na mestima za prodaju brze hrane, da se pod pojmom ćevapa i pljeskavica prodaju proizvodi koji nisu ni blizu tradicionalnog sastava i načina pripreme. I tome se stalo na put jasnim definisanjem kriterijuma za pljeskavice i ćevape koji će morati da budu poštovani ukoliko vlasnici objekata
za brzu hranu žele da prodaju meso pod tim imenom.
- S druge strane, postoje i kriterijumi za roštilj meso, gde je dozvoljeno dodavanje belančevina, ali onda to znači i niži kvalitet usitnjenog mesa - dodaje direktorka Uprave za veterinu Emina Milakara. Novim Pravilnikom nije dozvoljeno usitnjavanje mesa živine u prisustvu potrošača, jer
je ovaj postupak veoma rizičan za bezbednost hrane. Trgovci će morati da prodaju isključivo mleveno meso živine u originalnom pakovanju. Ostale izmene u pravilniku odnose se na usaglašavanje s novim propisima, usvajanje adekvatne terminologije i definicija i brisanja proizvoda koji po svojoj nameni nisu proizvod od mesa.
Šta kažu proizvođači?
Iako nova pravila stupaju na snagu 1. marta. 2020. kako bi proizvođači imali vremena da se usklade sa novim standardima, u razgovoru za Agrobiznis većina proizvođača mesnih prerađevina u Srbiji tvrdi da već rade po ovim pravilima.
- Kao lideru na tržištu mesnih proizvoda i
proizvođaču sa 60 godina tradicije i iskustva, kompaniji Carnex su kvalitet i bezbednost proizvoda uvek na prvom mestu. U našoj kompaniji postoje jasno definisani tehnološki postupci na koje primena novog propisa neće imati uticaja – kažu za Agrobiznis u Carnexu i ističu da zbog novih propisa neće morati da nabavljaju novu ili dodatnu opremu za svoje proizvodne pogone.
- Kvalitet je za nas imperativ, zato je najveći broj naših proizvoda već prilagođenzahtevima novog Pravilnika, i samo nekoliko proizvoda bi trpelo minimalne
izmene, da bi naši proizvodi bili inovativni i jedinstveni, što se od Carnexa kao lidera i očekuje. Usaglašavanja sa novim propisima neće imati značajnog uticaja na proizvodni proces u Carnexu, pa ni na cenu njihovih proizvoda što potrošače najviše i interesuje.
Slično kažu i u Neoplanti gde se u potpunosti poštuju važeći propise i pravilnici, a odgovorno će nastaviti da posluju i u budućnosti.
- Uzimajući u obzir najavljene izmene pravilnika, razmotrićemo i sprovesti potrebne promene i uskladiti deklaracije proizvoda sa novim zakonskim i podzakonskim aktima. Kvalitet sirovina i bezbednost namirnica je osnovni postulat našeg poslovanja. Koristimo MSM čija je upotreba vrlo jasno regulisana propisima. MSM se proizvodi u skladu sa posebnim propisom kojim se uređuju veterinarsko-sanitarni uslovi, odnosno opšti i posebni uslovi higijene hrane životinjskog porekla – kažu u Neoplanti i dodaju:
- Promene mogu da se dese samo na ambalaži, odnosno u delu deklaracije bez ikakve promene recepture. Svi naši proizvodi (kao i proizvodi konkurenata) imaju tabelarni prikaz nutritivnih vrednosti na ambalaži. Ispunjavamo zahteve svih standarda za kvalitet i bezbednost hrane, upravljanje procesima, zaštitu zdravlja i bezbednosti na radu, kao i standarda za zaštitu životne sredine. U ovoj kompaniji ističu da u ponudi imaju skoro sve kategorije mesnih prerađevina,
kao i mogućnost da adekvatno odgovore na izazove koje novi Pravilnik postavlja.
- Od 2012. godine Neoplanta je uložila više od 20 miliona evra u modernizaciju fabrike i proširenje kapaciteta, tako da ovaj Pravilnik nema uticaja na našu organizaciju, niti zahteva dodatna ulaganja u osnovna sredstva i mašine. Što se tiče eventualne korekcije cena to ne očekujemo bar ne zbog novog Pravilnika. Ali, treba napomenuti da postoje faktori koje diktira tržište (kao što je cena sirovina) i na koje ne možemo da utičemo. Ipak, trudimo se da zaštitimo naše potrošače, a istovremeno ostanemo konkurentni. Održati lidersku poziciju u industriji mesnih prerađevina nosi sa sobom ogromnu odgovornost, kako prema kupcima, tako i prema nama
samima – poručuju iz Neoplante.

Zlatiborac se zalaže za kvalitet
U Zlatiborcu se uveliko pripremaju za promene koje će doneti novi Pravilnik, njihovi tehnolozi prisustvuju stručnim seminarima, a jedan deo novih pravila već
uspešno primenjuju.
- Kada je reč o zahtevima koje će pred proizvođače mesnih prerađevina doneti novi Pravilnik, on će, kao i svaki drugi zakonski akt, dovesti do promena u našoj proizvodnji. Želimo da napomenemo da smo i mi kao proizvođači, pored zakonodavaca, inicirali promene koje nam dolaze s novim Pravilnikom i, u tom smislu, one za nas nisu nepoznanica, već su neke od njih došle kao posledica naše inicijative – kažu za Agrobiznis u Zlatiborcu i ističu da su već počeli sa implementacijom nekih od zahteva u procesu proizvodnje svojih proizvoda, dok će novo obeležavanje ambalaže uraditi kasnije a sve u skladu sa zakonskim rokovima.
- Ono što nam je omogućilo da već sada počnemo sa primenom novih pravila jeste činjenica da posedujemo opremu izuzetnog kvaliteta, koja odgovara zahtevima vodećih svetskih standarda u oblasti proizvodnje mesnih prerađevina i da promene Pravilnika od nas, u tom smislu, ne iziskuju nabavku nove opreme i mašina.
U Zlatiborcu podržavaju novi Pravilnik, jer kako kažu, kao kompanija teže da svojim potrošačima ponude proizvode vrhunskog kvaliteta i, u tom smislu, sva
pravila koja se odnose na unapređenje kvaliteta su nešto što će rado primenjivati.

- I do sada smo težili da pružimo proizvode koji se izdvajaju po svom kvalitetu. U prilog tome govori činjenica da smo članica Asocijacije za razvoj kvaliteta mesa i proizvoda od mesa, koja neguju visoki kvalitet i tradiciju ovih prostora kao imperativ svoje poslovne strategije i nastupa na tržištu. Jedna smo od retkih kompanija čiji su proizvodi u protekloj deceniji nagrađeni sa preko 100 medalja za kvalitet od strane Nemačkog poljoprivrednog društva i ocenjujemo da će novi Pravilnik doprineti podizanju stepena kvaliteta, koji je već prepoznat, kako od strane potrošača na 12 tržišta, tako i od strane referentnih međunarodnih institucija.
Šta kažu potrošači?
- Svašta sam čitala u štampi o viršlama, ali pravo da vam kažem ja u to ne verujem. Odrasla sam na viršlama koje jedem i danas, dajem ih svojoj deci i ništa im ne fali. Jedino vodim računa da kupujem kod proverenih proizvođača – kaže Gordana Stanković.
- Ja ne jedem mesne prerađevine već nekoliko godina, ali podržavam svaki zakon i pravilnik koji doprinosi poboljšanju kvaliteta namirnica koje jedemo – veli
Nemanja Pujić i ističe da se trudi da se hrani zdravo.
- Čuo sam za taj Pravilnik i posebno mi se sviđa što će konačno da se zavede red na mestima gde se prodaje brza hrana. Često kupujem na takvim mestima jer živim sam, a nisam baš spretan u kuhinji i, pravo da vam kažem, svašta sam video. Vala neka se konačno zna šta je pljeskavica i od kakvog je mesa – kaže Vladimir Pavčić.

Izvor: Agrobiznis magazin

Ratare iz Banatske Topole obradovala je vest da će dobiti novac za saniranje štete, koja je nastala tokom majskog nevremena, kada je useve "potukao" grad.

Imre Kabok, član Gradskog veća za poljoprivredu i ruralni razvoj Kikinde, najavio je da će sledeće nedelje početi izdavanje rešenja.

"Za 49 proizvođača izdvojeno je više od tri miliona dinara. Od leda je najviše stradala pšenica, a oštećenja su registrovana i na suncokretu i kukuruzu", kaže Kabok.Podsetio je i da je lokalna samouprava raspisala javne pozive za 17 mera podrške, u vrednosti od 20 miliona dinara. Najavio je i Poljoprivredni sajam u Kikindi 13. i 14. septembra.

Očekuje se i žetva suncokreta sledeće nedelje, a pod ovom uljaricom je u ovom kraju oko 15.000 hektara. Zoran Simić, savetodavac Poljoprivredne stručne službe Kikinda, tvrdi da se očekuje prinos nešto iznad proseka, posebno na parcelama koje su ispoštovale agrotehničke mere.Kada je reč o kukuruzu, zasejan je na 30.000 hektara.

"Kukuruz je trenutno u najboljoj kondiciji i najviše mu je prijao višak vode. Očekuju se rekordni prinosi, a berba će početi prvih dana septembra", naveo je Simić.

Ono što brine poljoprivrednike je cena, kaže Ilija Brkić iz Novih Kozaraca.

"Cena je ono što nas najviše brine. Prinos suncokreta biće bolji nego prošle godine, a cena ne bi smela da bude manja od 300 evra za tonu. Sa tom cenom postoji ekonomska isplativost uzgoja suncokreta".

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/najmanje-300-evra-za-tonu-suncokreta-dobra-cena-pokriva-gubitke-koje-je-napravilo/85yzm77

Čini se kupcu kada na pijaci merka kvalitetnu goveđu pršutu iz Mačkata, po ceni od 1.700, 1.800 dinara, da njenom proizvođaču ostane velika zarada od ovog komada sušenog mesa. Nije tako, kažu Mačkaćani, čuveni pršutari.

Dušan Stojanović, jedan od najboljih i najčuvenijih od njih, za "Blic" izvlači računicu.

- Kada isplatiš sve troškove proizvodnje, ukalkulišeš cenu stoke koju si kupio, platiš troškove, proizvođaču ostane 100, 150 dinara. Zarada je ista, bilo da je u pitanju goveđa ili svinjska pršuta, kobasica, slanina ili neki drugi proizvod – kaže on.

Nebrojeno puta je od neupućenih čuo da pršutari zgrću silne pare i da posla imaju 365 dana u godini.

- Možda ne bi tako pričali kada bi znali koliko košta stoka. Kilogram žive vage svinja, koje kupujemo u Vojvodini, košta 150 dinara. Bikovi su dva evra, krave za pršutu 1,6-1,7 evra. Ne znaju da od kilograma sirovog mesa koje se osuši ostane 600 grama suvog. Stoka može da bude i lošijeg kvaliteta i da baci mnogo manji procenat mesa. Za vreme postova nama posao iz razumljivih razloga staje, nema veselja, na parastose se iznosi posna hrana. Na sve to velika su ulaganja u proizvodni proces, oprema i objekti se stalno moraju zanavljati. Ko to ne radi, pregazi ga vreme i izgubi tržište – objašnjava Dušan Stojanović.Komentare da pršutari odlično profitiraju najčešće čuje u vreme mačkatske "Pršutijade".

- Na "Pršutijadi" dobro pazarimo, ali ona traje samo tri dana godišnje - napominje Stojanović.

Priznaje da od suvomesnatih proizvoda može solidno da se živi, ali ovo je posao koji zahteva angažman cele porodice od jutra do sutra. Nezahvalno je, kaže, oceniti koliko novca bi nekome ko bi poželeo da se bavi pršutarstvom trebalo da uloži u biznis.

- Najpre, niko od nas nije počeo od nule. Posao su pokrenuli naši dedovi i pradedovi, generacije pre nas, od kojih smo nasledili zanat ali i objekte za proizvodnju. Sigurno je da početna ulaganja koštaju više desetina hiljada evra. Treba imati u vidu da način na koji se porodične firme iz Mačkata bave pršutarstvom zahtevaju klanice, komore, solare, magacine gotovih proizvoda, velike sušare, sanitarne uslove, standarde. A to mnogo košta. Ulaže se pomalo, ko koliko može, i zato je nemoguće investiciju staviti na papir - priča Dušan.

Svima koji bi se posvetili proizvodnji suvog mesa po originalnoj recepturi do koje drže Mačkaćani, savetuje - ne pomišljajte na to.

- Neće naći mesto pod suncem, makar bili spremni da iskeširaju milione, jer tržište traži tradiciju proizvođača. Mnoge kupce moje robe stekao je za života moj deda Milić i oni su meni verni. Tako je kod svih ostalih proizvođača iz Mačkata. Jednostavno, ovaj poziv traži ime, a ono se stiče decenijama - navodi naš sagovornik.

Opet, pršutarstvo nije zanat kao neki majstorski da se može pokrenuti bilo gde. Traži adekvatno podneblje.

- Idealno područje za sušenje mesa je nadmorska visina od 700, 800 metara, a Mačkat na njoj leži. Ima tu i do temperature i vlažnosti vazduha. Na primer, Zlatibor je odmah iznad Mačkata, ali tu nema velike proizvodnje - kaže Stojanović.

Cenovnik:

Goveđa pršuta

1.800-1.900 dinara

Svinjska pršuta

1.300-1.500 dinara

Slanina

900-1.000 dinara

Kobasica

900-1.000 dinara

Suvi vrat

1.300-1.400 dinara

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/moj-biznis/tacna-racunica-koliko-zaraduju-proizvodaci-prsute-u-srbiji/8fr04f2

Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo raspisao je konkurs za dodelu novca za sufinansiranje investicija u nabavku opreme za proizvodnju vina i rakije u AP Vojvodini u 2019. godini.Cilj konkursa je dodela novca za ulaganje u novu opremu radi povećanja prihoda na poljoprivrednim gazdinstvima i zapošljavanja ruralnog stanovništva. Za njegovu realizaciju predviđeno je ukupno 50.000.000 dinara. Bespovratna podrška investicija po tom konkursu utvrđuju se u iznosu do 50 odsto od vrednosti ukupno prihvatljivih troškova.

Za podnosioce prijava: preduzetnike i pravna lica, čija je investicija na području s otežanim uslovima rada u poljoprivredi, ovlašćena lica u pravnom licu mlađa od 40 godina i žene, bespovratna podrška investicija utvrđuju se u iznosu do 60 odsto od ukupnih prihvatljivih troškova ivesticije.

Maksimalan iznos bespovratnih sredstava po jednoj prijavi ne može biti veći od 2.000.000 dinara, odnosno 2.200.000 dinara za preduzetnike i pravna lica, čija je investicija na području s otežanim uslovima rada u poljoprivredi, ovlašćena lica u pravnom licu mlađa od 40 godina i žene.

Minimalan iznos bespovratnih sredstava po jednoj prijavi iznosi 100.000 dinara, a razmatraće se samo prijave čija je vrednost investicije 200.000 dinara ili veća od toga.Pokrajinski sekretarijat putem svog nadležnog sektora može naložiti Poljoprivrednoj stručnoj i savetodavnoj službi AP Vojvodine da utvrdi činjenično stanje na terenu, odnosno obavi takozvanu nultu kontrolu. Nultom kontrolom smatra se utvrđivanje zatečenog činjeničnog stanja na terenu. Investicije započete pre nulte kontrole neće se prihvatiti.

Konkurs je otvoren do utroška novca, a zaključno s 30. majem 2019. godine.Bespovratna sredstva koja se dodeljuju po konkursu namenjena su za nabavku opreme za primarnu preradu grožđa, fermentaciju za bela i crvena vina, za čuvanje i negovanje vina, za punjenje vina, za rakiju.

Podnosilac prijave može podneti samo jednu prijavu po konkursu, koja se može odnositi na više sektora, kao i za više namena u okviru istog sektora.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/proizvodacima-vina-i-rakije-50-miliona-dinara-11-05-2019

Podaci o organskoj proizvodnji u Srbiji, pa i u Srednjobanatskom okrugu, pokazuju da je manje površina pod organskom proizvodnjom, a da se neznatno povećava broj proizvođača organskih poljoprivrednih proizvoda.

- Ti podaci ne treba da čude nikog. Organska proizvodnja je luksuz koju retki mogu sebi da priušte. Jer, prve dve godine prihoda nema, a ulaganja su velika. Ova proizvodnja zahteva i mnogo fizičkog rada. To su sve otežavajuće okolnosti. A ako se jedan novi proizvođač pojavi, dva nestanu. Mi koji smo krenuli na vreme, i izdržali, sada smo u daleko povoljnijem položaju. Našli smo tržište, pozicionirali se dobro, a cene organskog voća i povrća sada su više nego dobre - kaže Šandor Balanji iz Lukinog Sela.

Balanji je jedan od registrovanih proizvođača organskih poljoprivrednih proizvoda u bazi „Serbia organica“.

On dodaje da, ukoliko država želi da pomogne, upravo to treba da se desi u prve dve godine organske proizvodnje, dok traje konverzija zemljišta i dok proizvođači ne mogu da računaju na bilo kakav prihod. Na poljoprivrednom gazdinstvu Balanjijevih površine pod organskom proizvodnjom se iz godine u godinu povećavaju. I proširuje se ponuda.

- Trenutno vadimo mladi krompir na koji smo vrlo ponosni. To će biti naš favorit na ovogodišnjem izboru za „Najbolje iz Srbije“ - dodaje Balanji.

Prošle godine spanać iz plastenika Balanjijevih osvojio je prestižnu titulu „Najbolje iz Srbije“.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/vojvodina/najbole-raste-u-lukinom-selu-04-05-2019

Slovenija je prva država u regionu koja je usvojila preporuke Evropske agencije za bezbednost hrane (EFSA) i drastično smanjila nivo štetnih transmasnih kiselina u prehrambenim proizvodima. Posle isteka jednogodišnjeg prelaznog roka na snagu je stupio pravilnik koji obavezuje sve proizvođače da taj udeo bude najviše dva grama ukupnog sadržaja masti.

Slovenački Nacionalni institut za nutricionistiku navodi da je reč o najstrožem propisu te vrste u svetu, s obzirom na to da se ograničenje odnosi ne samo na prehrambene proizvode koji se nalaze u prodaji nego i na pakovanu hranu, koja u originalnoj ambalaži završava na prodajnim policama, kao i na hranu u restoranima.

Za nadzor primene zadužena je uprava za bezbednost hrane slovenačkog Ministarstva poljoprivrede, a novi standardi važe i za izvoznike. Ističe se da je Slovenija time napravila važan korak u delimičnoj zameni hidrogenizovanih biljnih masti u hrani drugim sastojcima.

– Provera sadržaja transmasnoća u hrani važiće za uvoznike, distributere i prodavce hrane – objavila je uprava za bezbednost hrane.

Slovenački proizvođači prehrambenih proizvoda saopštili su da su se za novi pravilnik dobro pripremili i da već duže vreme ne koriste sirovine sa višim sadržajem transmasnih kiselina, dok proizvodi koji ne zadovoljavaju taj kriterijum ne smeju da se nađu na slovenačkom tržištu.

Nezvanično, ovakva ograničenja u Srbiji ne postoje. Profesor dr Ivan Stanković, predsednik Saveta za bezbednost hrane, rekao je za „Politiku” kako smatra da je potez Slovenije dobar, u smislu očuvanja zdravlja nacije.

– Verovatno ćemo ovu temu pokrenuti na jednom od sledećih sastanaka Saveta za bezbednost hrane – istakao je Stanković.

Agencija Hina podseća da transmasne kiseline nastaju kao nusproizvod delimične hidrogenizacije biljnih ulja, kao i kod dužeg zagrevanja biljnog ulja na višim temperaturama, a imaju brojne negativne uticaje na ljudski metabolizam, posebno u razvoju arteroskleroze i kardiovaskularnih oboljenja.

Zasićene masti povećavaju nivo holesterola u krvi, više nego drugi tipovi masti. Ova vrsta masti se, uglavnom, nalazi u crvenom mesu, sirevima, puteru, kolačima, čokoladi, pecivima, živini i mlečnim proizvodima.

Prema izveštaju Evropskog parlamenta, visok nivo unosa transmasnih kiselina povećava rizik od razvoja srčanih oboljenja (više od bilo kog drugog nutrijenta u odnosu na kalorijsku vrednost). Procenjuje se da u Evropskoj uniji uzrokuju oko 660.000 smrtnih slučajeva godišnje, što je otprilike 14 odsto svih smrtnih slučajeva. Preporuka Evropske agencije za bezbednost hrane (EFSA) jeste da iznos transmasnih kiselina bude što je moguće niži i da bi države morale da kroz medijske kampanje pokrenu ovo pitanje. I to što pre, jer samo trećina potrošača u EU nešto zna o transmasnim kiselinama, što ukazuje da mere označivanja nisu delotvorne.

U istom izveštaju EP iz 2016. navodi se da je analizom javno dostupnih podataka potvrđeno da, uprkos tome što je zabeleženo smanjenje nivoa transmasnih kiselina u pojedinim vrstama hrane, na nekim tržištima u Uniji još postoji niz prehrambenih proizvoda s visokim sadržajem ovih masnoća – odnosno iznad dva grama transmasnih kiselina na 100 grama masti. Recimo, keks ili kokice sa 40 do 50 grama na 100 grama masti kao i mnogi pekarski proizvodi.

U zakonodavstvu EU nije propisan udeo transmasnih kiselina u prehrambenim proizvodima niti se zahteva njihovo označivanje. U Austriji, Danskoj, Litvaniji i Mađarskoj postoji zakonodavstvo kojim je ograničen njihov udeo, dok se većina drugih država članica odlučila na dobrovoljne mere poput samoregulacije, prehrambenih preporuka i kriterijumima o sastavu nekih tradicionalnih proizvoda.

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/427111/Ekonomija/Slovenija-uvela-rigorozan-pravilnik-o-hrani

Veliki broj proizvođača voćnih sokova u svoje proizvode ubacuje dodate šećere i veštačke zaslađivače, što negativno utiče na zdravlje građana. Kako navode iz Ministarstva poljoprivrede za Prvu TV, novo pravilo po kome će oni biti izbačeni iz voćnih sokova zaživeće od 31. decembra 2021. godine.

“Dodavanje šećera više neće biti dozvoljeno u voćnim sokovima, voćnim sokovima od koncentrisanog voćnog soka i voćnim sokovima u prahu. Iz tog razloga, izjave subjekta u poslovanju hranom 'bez dodatog šećera' na deklaracijama na voćnim sokovima, voćnim sokovima od koncentrisanog voćnog soka i voćnim sokovima u prahu, neće biti dozvoljene posle 31. decembra 2021. godine", kažu u ministarstvu.

Dodavanje šećera, meda ili zaslađivača tolerisaće se samo u proizvodnji nektara i to do 20 odsto. Nektar se od soka razlikuje po sadržaju voća i jeftiniji je.

"Ono što je problematično je grupa nektara koja će verovatno i da nestane, zato što nektari su nešto što sadrži 25-50 odsto voća, međutim promenom pravilnika o deklarisanju voća kada smo mogli da stavimo, kada je dozvoljeno stavljanje slike na osvežavajuća pića postalo je besmisleno praviti nektar. Voćni nektari su nešto što je i ranije bilo problematično sa učešćem voća", navodi Mile Veljović, diplomirani inženjer prehrambene tehnologije

Sa novim pravilnikom deklaracija će morati da bude jasnija, preciznija i sa mnogo više podataka. Ako su šećeri prirodno prisutni u voćnom nektaru, na deklaraciji da navedu izjavu – "sadrži prirodno prisutne šećere".

Takođe, sok će u nazivu proizvoda reč "voće" moraće da bude zamenjen nazivom te vrste voća, pa tako naziv "voćni sok jabuke" zamenjuje sa "sok jabuke".

Nutricionisti podsećaju da nijedan sok nikada ne može biti zamena za voće, a kada je reč o efektima na zdravlje nijedan napitak osim vode i čaja nije za preporuku.

"To je veoma važna odluka. Na prvom mestu zato što je porast dijabetičara u Srbiji na nezavidnom nivou, zatim kod prevencije gojaznosti naročito kod dece kao i zbog pojave mnogih drugih oboljenja uslovljenih velikom koncentracijom šećera", za Prvu TV objašnjava Ana Todorović, nutricionista.

Izvor: https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2019&mm=01&dd=14&nav_id=1493132

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Септембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30