Tržišni inspektori odnedavno imaju mogućnost da kao tajni kupci obilaze radnje i beleže uočene nepravilnosti. Od toga da li je radnja pravno registrovana do neizdavanja fiskalnih računa. Prema najavama, ovaj sistem kontrole verovatno će najviše efekata imati u elektronskoj trgovini, jer je inspekciji sada na raspolaganju mnogo više oruđa za kontrolu – otvaranje fiktivne adrese, kupovina robe, snimanje razgora…

Mogućnost kontrole bez najave, koja je preuzeta iz mađarskih propisa, pruža novi zakon o trgovini, koji je stupio na snagu 30. jula ove godine. Očekuje se da će uvođenje „tajnog kupca” („misteri šoper”) dati rezultate ne samo u domenu suzbijanja sive ekonomije već i zaštite prava potrošača.

Kako je za „Politiku” rekao Dejan Stanojević, koordinator Sektora za kontrolu prometa robe i usluga pri Tržišnoj inspekciji ovaj institut već postoji i u mnogim razvijenijim državama ali i zemljama u okruženju. Kao primer navodi Sloveniju, gde se taj metod pokazao kao uspešan u borbi protiv sive ekonomije.

– U naš sistem kontrole uveo ga je najpre Zakon o inspekcijskom nadzoru, a sada je sa tim propisima usaglašen i novi zakon o trgovini – objašnjava Stanojević. Takozvana prikrivena trgovina primenjuje se u dva slučaja. Kada postoji sumnja da trgovac obavlja delatnost a nije registrovan ili da ne izdaje račun. U ta dva slučaja, kaže, može da se, radi dokazivanja, koristi prikrivena trgovina. Taj izuzetan metod, ističe, ne treba da bude pravilo ali se primenjuje ako inspektor na drugi način ne može da pribavi potrebne dokaze ili bi to bilo značajno otežano. Šta to zapravo znači i koje mogućnosti inspektor sada ima?

– Daću primer elektronske trgovine, koja ima rastući trend. Inspektor je sada ovlašćen da putem neposrednog opažanja prikuplja dokaze. Pretvarajući se da je zainteresovan kupac može da naručuje robu preko sajtova i otvori lažni profil preko koga će stupiti u kontakt s prodavcem. Može da snima kadrove čak i razgovore. Sve ovo može da mu koristi kao dokaz – objašnjava naš sagovornik i dodaje da u običnim trgovinama tržišni inspektor sada ima mogućnost da bez prethodne najave obavi kupovinu i ne pokazuje legitimaciju. Ukoliko ne dobije račun – trgovac je u prekršaju. Ali tek po završetku kupovine inspektor se legitimiše i izdaje nalog za inspekcijski nadzor.

U većim gradovima tajna kupovina neće biti problem, ali bi u manjim sredinama gde se ljudi bolje poznaju taj metod mogao da bude otežan. Naš sagovornik kaže će se ovakve akcije nadzora detaljno planirati i da inspektori „naravno neće ići kod svojih komšija”.

– Ovde nije reč o tome da će samo određeni broj inspektora obavljati takve kontrole već su svi ovlašćeni da rade po ovom metodu– ističe Dejan Stanojević.

Inače, velike svetske kompanije odavno su uvele metod tajne kupovine u kontroli poslovanja posebno u sektoru usluga. Korišćen je još pre pedesetak godina kao delotvoran način za kontrolu rada zaposlenih. Može da se koristi u bilo kom segmentu tržišta, a najčešće se primenjuje u radnjama, hotelima, restoranima, lancima brze hrane, kod medicinskih usluga... Sve veći broj kompanija specijalizovan je za obavljanje tajne kupovine, a ova industrija po poslednjem istraživanju u Americi procenjena je na oko 600 miliona dolara.

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/434885/Trzisni-inspektori-krecu-u-tajne-kupovine

 

Na beogradskim pijacama kilogram paradajza u proseku košta 160 dinara, a profesor sa Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu Đorđe Moravčević kaže da je visoka cena tog povrća za ovo doba godine prouzrokovana ovogodišnjom kasnom berbom.
Kako je objasnio za Tanjug, vakum je nastao, jer berba paradajza na otvorenim poljima, koja obično počinje oko 1. jula, ove godine je kasnila desetak dana, dok je paradajz iz plastenika izbačen.Moravčević kaže i da se očekuje da će se situacija srediti za sedam do 10 dana, kada možemo očekivati i niže, odnosno uobičajene cene paradajza.

Vremenske prilike i kišovit jul mesec ove godine nisu pogodovali pšenici.

Direktor Udruženja "Žita Srbije" Vukosav Saković rekao je za Tanjug da je žetva pšenice završena i to sa prinosima koji su ispod očekivanih, odnosno željenih, te da prosečan prinos iznosi po hektaru 4,5 tone.

Kaže da bi prinos bio veći da nije bilo izuzetno kišnog jula meseca, koji je negativno uticao i na prinose i na kvalitet pšenice.

Za razliku od pšenice, prema rečima Sakovića, te vremenske prilike ostalim, odnosno prolećnim kulturama, kao što su kukuruz, suncokret i soja, veoma pogoduju i one izgledaju u ovom trenutku više nego odlično i najavljuju rekordan rast.

Kada govorimo o kukuruzu, kaže Saković, očekuje se po sadašnjem stanju useva prinos oko osam tona po hektaru, kod soje da prinos bude iznad 3,5 tone, a kada je u pitanju suncokret najmanje 3,1 tona po hektaru.

"To je u samom vrhu i svetskih i evropskih standarda", kazao je Saković.

Izvor:http://rtv.rs/sr_lat/ekonomija/paradajz-u-proseku-160-dinara-skuplji-zbog-kasne-berbe_1036744.html

Procedure u velikim sistemima su dobro razvijene i oni mogu da povuku proizvod sa tržišta za nekoliko sati, dok kod malih proizvođača nije tako lako povući proizvode, kazala je Tamara Bošković, načelnik odeljenja za veterinarsko javno zdravlje u Upravi za veterinu.

"Kod malih proizvođača, kao što su proizvodi od mleka, nije tako povući proizvode", rekla je Bošković na skupu povodom Svetskog dana bezbednosti hrane koji su u beogradskom Hajatu organizovali USAID i Ministarstvo poljoprivrede.Ona je ocenila da su proizvođači u Srbiji takođe prošli "dečje bolesti" da ne shvataju da je njihova odgovornost da povlače proizvode sa rafova.

Kako je rekla, nekad nije transparentno šta je povučeno sa rafova, i kad mediji saznaju tu informaciju, nastaje šteta za proizvođača.

Iako je nedavnim izmenama zakona o inspekcijskom nadzoru, precizirana podela nadležnosti inspekcija što se tiče maloprodaje, Bošković je istakla da su maloprodajni objekti i do sada bili kontrolisani, a nekada su se kontrole i preklapale.Ona je naročito istakla da je Uprava za veterinu prethodne dve godine radila sa malim proizvođačima mesa, a napravljeni su i vodiči i generičke "ček liste” tj. kontrole liste koje mogu da koriste u svojoj proizvodnji mesa kako bi zadovoljili neophodne standarde bezbednosti u proizvodnji.

U decembru 2018.godine, Generalna skupština Ujedinjenih nacija usvojila je Svetski dan bezbednosti hrane kako bi skrenula pažnju celog sveta na zdravstvene posledice kontaminirane hrane i vode. Ovo je tema od izuzetno velikog značaja jer procene kažu da jedna od deset osoba na svetu pati od zdravstvenih tegoba izazvanih neispravnom hranom i vodom.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/velike-kompanije-brzo-povlace-sumnjiv-proizvod-sa-polica-male-kaskaju/zydsm90

Cena junećeg buta bez kostiju je 800 dinara za kilogram i na istom je nivou od prošlog leta.Kako piše Danas, time su se obistinile reči ministra poljoprivrede Branislava Nedimovića iz decembra 2018. kada je rekao da junetina neće u domaćim trgovinama ići na 1.000 dinara. Tada je Nedimović najavio i okvirno dogovoren bescarinski izvoz 7.000 tona junetine za Tursku ove godine.

Srbija je prošle godine od marta, kada je krenuo izvoz, u Tursku plasirala 5.000 tona junećeg mesa, a plan je bio da se ove godine količina duplira. Pitanje je samo da li i koliko prostora za izvoz ima zemlja u kojoj se uzgaja 12.000 junadi i godišnje proizvede 70.000 tona junetine.

To što juneće meso nije poskupelo poslednjih meseci ne znači da nije skupo. Najbolja mera skupoće jeste prodaja koja, kako kažu trgovci, ide uobičajeno, što se tiče junetine – uobičajeno slabo. Nešto jeftinije od buta su juneće grudi i rebra koje koštaju 570 dinara za kilogram, dok je teleći but bez kostiju nekih 1.300 dinara. Cene su gotovo identične u malim marketima, velikim trgovinskim radnjama i mesarama, a juneće i teleće meso mnogo se manje kupuju od svinjskog i pilećeg, koje je i nekoliko puta jeftinije.

Nekoliko puta manje se i pojede. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, građani Srbije u proseku godišnje pojedu 13,9 kilograma goveđeg mesa. Prema anketi o potrošnji domaćinstava u 2017. u beogradskom regionu potrošnja govedine bila je nekih 20,8 kilograma po stanovniku, duplo manje ove vrste mesa jelo se te godine u Vojvodini, dok je prosek na jugu i istoku Srbije tek 8,5 kilograma po stanovniku.

U isto vreme u Srbiji svaki stanovnik u proseku pojede godišnje 45,4 kilograma svinjskog i čak 50 kilograma pilećeg mesa.

I dok ministar poljoprivrede tvrdi da imamo dovoljno junetine da zadovoljimo izvozne potrebe, pitanje je i da li imamo dovoljno da zadovoljimo sopstvene potrebe. Kao i da li bi te potrebe bile drugačije, odnosno da li bi potrošnja bila veća da je junetina u Srbiji jeftinija i da imamo mnogo više stoke.

"Najveći naš problem jeste što je stočni fond jako mali. Mi imamo subvencije od ove godine od 15.000 dinara po biku, ali nemamo teladi, a nemamo ih jer nemamo ni krave. To je ono što nam treba i o tome država treba da razmišlja, kako da uvezemo krave ili mušku telad. DŽabe nam subvencije i što je cena po kilogramu žive vage sada 2,2 ili 2,4 evra kad nemamo stočni fond", kaže za Danas Jovica Jakšić iz Nezavisne asocijacije poljoprivrednika.

Kaže da postoje opcije da se uvozi telad i krave zajedno sa teladima, ali da je to dug, nimalo jednostavan proces. Da bismo dobili bika, kako kaže, potrebno je da se tele tovi bar deset meseci. "Bilo je nekih najava da će se uvoziti iz Rumunije ili Slovačke, ali od toga nije bilo još ništa jer je veliki problem i sigurnost, odnosno zdravlje tih životinja", ističe Jakšić.

Pre 30 godina u Srbiji smo imali dva miliona goveda, sada je manje od 800.000 grla. Za sadašnju Vladu, o čemu je Nedimović i govorio, cilj je da se dostigne upravo taj nivo iz 1989. i to u narednih pet godina.

Da li je to moguće ili ne teško je predvideti, ali je činjenica, kako za Danas kaže agroekonomski analitičar Branislav Gulan, da je stanje u srpskom stočarstvu katastrofalno. "U Srbiji je prema podacima RZS prošle godine bilo 878.000 goveda, što je istorijski minimum. Za 2,3 odsto manje nego 2017. godine. Imali smo prošle godine 12.000 junadi u tovu, ali je zbog izvoza sve poklano", ističe Gulan. On napominje da stočarstvo u Srbiji poslednje dve do tri decenije beleži pad od dva do tri odsto na godišnjem nivou.

Gulan napominje da je Turska prošle godine uvezla 54.000 tona govedine, nešto manje od 4.000 tone iz Srbije. Celokupan turski uvoz govedine iz Srbije prošle godine vredeo je 19,2 miliona evra, napominje Gulan, što je devet odsto od ukupnog uvoza ovog mesa. Više nego iz Srbije, Turska je uvozila goveđe meso samo iz Poljske i BiH.

Od prošlogodišnjeg poskupljenja od 20 do 30 odsto, cena junetine trenutno stagnira. Međutim, za nekoliko meseci, kako su najavili iz Ministarstva poljoprivrede, moglo bi doći do dodatnih pregovora o novim kvotama za izvoz junetine u Tursku, što bi ponovo moglo da dovede trgovce u iskušenje da zbog nedovoljne količine na domaćem tržištu razmisle o korekciji cena ovog mesa.

PKS: Imamo dovoljno junetine za sopstvene potrebe

U Privrednoj komori Srbije za Danas kažu da je Srbija prošle godine izvezla 6.474 tone goveđeg mesa u vrednosti od 29,1 milion evra, što je više nego duplo u odnosu na godinu ranije kada je ukupan izvoz govedine vredeo tek nešto više od 13 miliona evra. Izvoz je u 2016. vredeo 7,7 miliona evra, a 2015. pet miliona evra. Turska je ubedljivo najveći uvoznik goveđeg mesa iz Srbije, a daleko iza je Italija kojoj smo prošle godine prodali 500 tona govedine u vrednosti od 2,4 miliona evra.

U PKS kažu da smo 2018. Izvezli 110 tona telećeg mesa u vrednosti od 623.000 evra. "U Srbiji se proizvede oko 75.000 tona junećeg mesa i to predstavlja dovoljnu količinu za sopstvene potrebe, jer je prosečna potrošnja junećeg mesa svega oko četiri kilograma po stanovniku", napominju u PKS.

Izvor: https://www.021.rs/story/Info/Srbija/209999/Junetina-i-dalje-preskupa-za-gradjane-Srbije.html

U razvijenim državama Evrope u Švajcarskoj, Austriji, Nemačkoj, Francuskoj, Italiji i u drugim državama danas živi i radi veliki broj stanovnika Srbije. Građani Srbije, koje dugo godina žive i rade u inostranstvu, sa velikim zadovoljstvom posećuje prodavnice, koje imaju na svojim policama proizvode iz Srbije. Pored toga što srpsko stanovništvo živi duže vreme u inostranstvu nisu zaboravili na veliki broj prehrambenih proizvoda, kao što su džemovi od raznih vrsta voća, ajvari, zimnica, slatkiši, grickalice, sirevi od kravljeg, ovčjeg i kozjeg mleka i drugo.

U evropskim gradovima gde žive i rade naši državljani, Srbi su otvorili prodavnice, gde je izložena prehrambena roba iz Srbije, kao i prehrambena roba iz drugih država sa prostora Balkana. Proizvodi koji su proizvedeni u Srbiji ispunjavaju sve propise, koji se odnose na kvalitet, a potražnja za proizvodima iz Srbije kod naših državljana u inostranstvu je u stalnom porastu.

U Bazelu u Švajcarskoj, živi i radi Božidar Nikolić, koji je vlasnik prodavnice, koja je pretežno snabdevena prehrambenom robom. Nikolić kaže da je u poslednjih nekoliko godina prehrambena roba proizvedena u Srbiji izuzetnog kvaliteta i uspeva da ispuni sve zahteva, koje evropski standardi propisuju. Srpski proizvod sa zavičajem povezuje naše državljane, a proizvod može samo da održi takvu vezu sa Srbijom. „U Srbiji postoje veliki potencijali, koji nisu u potpunosti iskorišćeni za preradu primarnih poljoprivrednih proizvoda, a mogu se iskoristiti svakako. Proizvođači iz Srbije mogu slobodno da imaju poverenja da na duži rok mogu računati da će njihov proizvod u dijaspori imati potražnju i stalne kupce. U mojoj prodavnici u prodaji su vina Banatki rizlig i Zdrepčeva krv, Eurokrem blok, eurovafel, kiseli kupus u vakumiranom pakovanju i drugi. Možda danas izgleda nedostupno, trgovina koja se nalazi u vlasništvu srpskog stanovnika je prava i velika šansa da se zakorači na inostrana tržišta koja vape za proizvodima koji su autentični“, priča nam Božidar.

Privredna komora Srbije, je načinila veliki korak u povezivanju dijaspore sa srpskom privredom, državnim institucijama i lokalnim samoupravama kroz Investicioni i poslovni centar srpske dijaspore. To može doprineti unapređenju i povećanju obima proizvodnje u prehrambenom sektoru.

„Stalno pratim u medijima dešavanja, koja se tiču povezivanja dijaspore i matice na polju plasmana prehrambenih proizvoda. Naši državljani koji su vlasnici trgovina mogu da računaju na lako i brzo povezivanje sa dobavljačima u Srbiji, a to ohrabruje informacija iz Privredne komore Srbije, da će početi sa radom Investicioni i poslovni centar srpske dijaspore. Na jednom mestu je lakše informisati se, a ne ići danima od mesta do mesta. Velika je prednost kada u mnogim razvijenim državama postoji naš narod, a to samo može pomoći razvoji srpske privrede na polju poljoprivrede i prehrambene industrije. Naravno, otvara se mogućnost da zadruge u kojima se nalaze poljoprivrednci mogu preko trgovina u dijaspori da plasiraju prerađevine i tako da poboljšaju sopstveni standard“, smatra naš sagovornik.

Na nivou okruga i opština potrebno je još veće angažovanje na povezivanju proizvođača i trgovaca iz dijaspore. „Poželjno bi bilo da se svake godine organizuje, u okruzima i opštinama, u toku leta i zime skup prerađivača sa tih područja i trgovaca iz dijaspore koji bi bili veoma korisni, najviše potrošačima.

Pored srpskih državljana, broj potrošača raste i kod državljana gde se trgovina nalazi, na primer Švajcarci pokazuju veliko interesovanje za proizvode iz Srbije, odnosno autentične srpske proizvode“, na kraju zaključuje Božidar Nikolić.

 

AgroBiznis magazin

Ukoliko o ovim temama želite da budete redovno informisani, pretplatite se na AgroBiznis magazin. Godišnja pretplata je samo 1800,00 dinara i uključuje 12 izdanja i sve poštanske troškove. Prijavite se putem telefona 011/4052-117, 060/0712-350 ili na imejl Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.. U toku je akcija, svaki novi pretplatnik dobija poklon iznenađenja. Za više informacija o našim posebnim izdanjima PČELARSKI PODSETNIK, kao i LEKOVITO BILJE posetite www.agrobiznis.rs.

 

Udeo ovih proizvoda u ukupnoj trgovini iznosi više od 30 odsto, u 17 zemalja Evropske unije, a najveći rast zabeležen je u Austriji koja kupcima nudi čak 45 odsto PL (private label) artikala.

Nekada su bile na najnižim policama u supermarketima, potrošači su ih sumnjivo gledali uvek postavljajući isto pitanje – da li trgovačka robna marka (PL) može da bude istog kvaliteta kao i zvučni brendovi. Danas je slika potpuno drugačija. Popularnost privatne robne marke na policama godinama raste širom Evrope. Prema poslednjim podacima agencije „Nilsen” tržišni udeo trgovačkih brendova je dostigao rekorde u devet evropskih zemalja – Nemačkoj, Italiji, Holandiji, Belgiji, Poljskoj, Austriji, Švedskoj, Norveškoj i Danskoj.

Prvi put udeo ovih proizvoda u ukupnoj trgovini iznosi 30 i više procenata u 17 od 20 zemalja EU.

Najveći rast je zabeležen u Austriji – 2,8 odsto i sada iznosi čak 43 procenta, a u Nemačkoj je u odnosu na prošlu godinu udeo trgovačkih marki porastao 2,1 odsto, dostigavši tako 45 procenata.

Situacija je slična i na našem tržištu. Konstantan rast cena i niska kupovna moć već godinama unazad i ovdašnje kupce okrenula je u pravcu proizvoda sa logom trgovine u kojoj se snabdevaju.

Gotovo da nema proizvoda koji nije dobio zamenu za poznate brendove, a najveća potražnja je za uljem, mlečnim proizvodima, mesnim prerađevinama, konzerviranim proizvodima, slatkišima, sokovima, kućnom hemijom... Svi trgovci koji posluju u Srbiji u svom asortimanu imaju na stotine robnih marki koje su jeftinija „kopija” brenda.

Razlog je svakako cena koja zbog manjih troškova ide i do 30 odsto niže. Uštede se prave tako što mali, a sve češće i veliki proizvođači rade za trgovačke lance i za njih proizvode, ali pod imenom trgovačke robne marke. S obzirom na to da trgovci brinu o transportu, plasmanu i marketingu, to snižava troškove proizvodnje i osetno smanjuje maloprodajne cene. U trgovinskim lancima navode da oni koji jednom kupe proizvod određene privatne robne marke, a zadovoljni su odnosom kvaliteta i cene, nastavljaju da kupuju isti proizvod.

U domaćim trgovinama kažu da je suština trgovačke marke da se potrošaču ponudi odličan kvalitet po pristupačnoj ceni. Kupovinom ovih proizvoda, potrošači dobijaju artikal renomiranog proizvođača, proverenog kvaliteta, a koji će platiti manje. To znači da ne kupuju ime i brend, nego samo kvalitet, koji je presudan.

Oni napominju da danas i u svetu prodaja privatnih robnih marki raste brže od takozvanih A-proizvoda. Prema podacima agencija za istraživanje tržišta u Velikoj Britaniji, prodaja ovih proizvoda je za samo tri prva meseca ove godine, kod deset najvećih britanskih trgovaca porasla za šest odsto, a poznatih robnih marki 0,6 procenata.

Statistika će se, sasvim sigurno, promeniti i u Srbiji jer se pravo zaoštravanje konkurencije tek očekuje otvaranjem objekata „Lidla” tokom sledeće godine. Ovaj lanac, prvi diskonter na našem tržištu, jedan je od pet najvećih maloprodajnih lanaca u svetu i poznat je po izuzetno niskim cenama, ali i po tome što veliki udeo u asortimanu imaju upravo privatne robne marke.

Izvor: politika.rs

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Септембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30