Požeška "Budimka", čiji džemovi, pekmezi, sokovi, su nekada dominirali jugoslovenskim tržištem i bili kičma poljoprivrede ovog kraja, posle dugo godina tavorenja uskoro kreće u novi život, sa novim vlasnikom.

Prodaja ovog preduzeća, čije bankrotstvo je proglašeno krajem pretprošle godine, zakazana je za 11. jun, a početna cena biće oko 4,5 miliona evra. S obzirom na imena koja se vode kao potencijalni kupci, ali profit koji obećavaju brend i potencijali "Budimke", očekuje se da će prodajna cena drastično odudariti od početne."Obaveštenje o prodaji proslediću svima koji su se interesovali za „"Budimku", a njih je 24", - kaže za "Blic" Đorđe Zečević, poverenik stečajnoj upravnika za ovu firmu.

Zečević ne želi o imenima potencijalnih kupaca, osim da se radi o kompanijama iz Srbije, Evrope i Azije.

Odavno se zna da je među njima Petar Matijević koji odavno već ima sve papire o preduzeću. Želja njegova je kako se nezvanično priča, da zadrži program voćnih sokova, marmelada, džemova, ali i povrtarski, jer u Vojvodini poseduje ogromne plantaže sa kojih bi obezbeđivali sirovinu."Matijevićeva želja je, s obzirom na to da 'Budimka' ima i kapacitete za preradu mesa, da u Požegi proširi poslovnu imperiju", kaže izvor "Blica" upućen u imena potencijalnih kupaca.

Matijević će žestoku konkurenciju imati među stranim kompanijama. Dve iz Kine su zainteresovani za "Budimku", a ponudi jedne od njih glasno se čulo 2016. prilikom dolaska kineskog predsednika Si Đingpina u Beograd. Tada je rečeno da kompanija iz provincije Hebei želi u požešku firmu da investira 15 miliona evra, stvori mrežu od 1.000 kooperanata, u Kini otvori fabriku sa imenom "Budimke" koja bi sirovine kupovala iz Srbije. Za "Budimku" su se interesovali "Al Dahra" iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, jedan konzorcijum iza kojeg stoji ruski, nemački i mađarski kapital, i još nekoliko domaćih i stranih kompanija."Za nas nije bitno ko će da je kupi, bitno je da to bude što pre i da „Budimka“ počne sa radom. Dok je preduzeće radilo pre par godina tu sam prodavao industrijsku jabuku za 14,5 dinara po kilogramu, a sada ne mogu da je prodam nakupcima ni za tri dinara. Neposlovanje 'Budimke' je jedan od razloga zbog čega u požeškom kraju propada na stotine tona jabuke koja ne može da nađe kupca", kaže za "Blic" Dragan Krstonoć, poljoprivrednik iz Milićevog Sela kod Požege.

Posle turbulentnih 90-ih kada su počeli problemi, očekivalo se da će "Budimka" u godinama tranzicije privatizacijom stati na noge. Ispostavilo se da nije bilo tako, pa su posle poništenja privatizacije radnici sami nastavili proizvodnju, ali bilo je to kratkog daha. Pogoni nekada čuvene firme utihnuli su decembra 2015. a dve godine kasnije proglašeno je njeno baknrotstvo kojim je "Budimka" oslobođena 13 miliona evra duga.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/matijevic-kinezi-arapi-i-jos-20-kandidata-ko-ce-11-juna-ponuditi-najvise-za-budimku/gjm840c

Nova vegetacija donela je puno posla poljoprivrednicima u svim krajevima. Uz brojne obaveze treba i dosta novca za investicije. Značajan deo za većinu poljoprivrednika predstavljaju subvencije. Raspitivali smo se u Upravi za agrarna plaćanja kada će novac biti na računima svih korisnika.
Večita tema i muka voćara su mrazevi koji su i ove godine u pojedinim krajevima oštetili kajsije, breskve, jagode i višnje. Ukoliko ste namerili da gajite kajsiju obavezno pročitajte naš tekst o novoj sorti ovog voća. Nešto bolje vesti obeležavaju početak sezone za malinare. Uz kamen temeljac za novu fabriku koja će prerađivati ariljsko crveno zlato dogovorena je i cena od oko 140 dinara što će zadovoljiti proizvođače. Sa druge strane, ni oni koji su zasadili borovnicu ne moraju da brinu jer se i ove godine očekuje da cena bude oko 5 evra za kilogram.
I ovog puta smo vam obezbedili korisne informacije kako da unapredite svoju proizvodnju, smanjite troškove i poboljšate tehnologiju proizvodnje. I dalje pišemo o značaju hrane za zdravlje, lekovitom bilju, kućnim ljubimcima, gljivama, uspešnim gazdinstvima i pozitivnim iskustvima.

Najavljujemo skori dolazak najboljeg proizvođača plastenika iz Nemačke na srpsko tržište.
Vidimo se od 11. do 17. maja na 86. Međunarodnom poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu.

Izvor: Agrobiznis magazin

Proizvođači u Vojvodini imaju zadovoljavajući nivo tehnologije proizvodnje sira na gazdinstvima, ali je radi uspešnijeg plasmana ove kategorije agrarnih proizvoda neophodno da proizvođači imaju više saznanja o tržišnim kretanjima i marketingu različitih vrsta sireva. Stručnjaci za agroekonomska istraživanja u poljoprivredi ukazuju na važnost prerade poljoprivrednih proizvoda i stvaranja proizvoda sa većom dodatom vrednošću.

Prof. dr Branislav Vlahović, sa poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, kaže da je na ovaj način moguće ostvariti veći prihod i mogu da zaposle još neke članove svog domaćinstva koji mogu da se angažuju ili u proizvodnji, u distribuciji ili u prodaji i na taj način da povećaju svoju konkurentnost proizvodnje, kako bi imali što bolji kvalitet, i kako bi mogli da adekvatno odgovore na potrebe i zahteve tržišta. On smatra da je podrška nacionalnih institucija prerađivačkom sektoru veoma važna proizvođačima.

„To je izuzetno bitno, jer smatram da je našim proizvođačima, pre svega onim manjim, potrebna određena pomoć kako bi se oni u trenutnoj situaciji izborili na tržištu, i kako bi mogli tu svoju proizvodnju da oplemene i prilagode tržištu”.
Bojka Plavšić iz Mokrina u proizvodnji sira je već dve decenije, i kako nam je istakla, ta proizvodnja je isplativa.

„Onaj ko proizvodi i učestvuje puno u radu, ima svoju zemlju, krave, proizvod - sir i svoje tržište, taj može da se nada nečemu. Sve ostalo je jako teško danas” i još navodi da bi proizvođači sira trebalo da idu u zaštitu geo porekla proizvoda, jer je to šansa za bolji plasman proizvoda i da je budućnost u izvozu srpskih sireva sa oznakom geografskog porekla samo ako se sve mlekare udruže zajedno.
Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu finansijski podržava uvođenje EU standarda u objekte u kojima se vrši prerada mleka i za prošlu godinu opredeljena su sredstva za te namene u iznosu od 15 miliona dinara. Povraćaj na investiciju dostiže i do 80 %, ako su oni koji apliciraju mlađi od 40 godina, žene nosioci registrovanog poljoprivrednog gazdinstva i poljoprivrednici koji rade u otežanim uslovima rada u poljoprivredi. U sekretarijatu navode da je važno da proizvođači ulažu u preradne kapacitete kako bi ekonomski bolje prolazili na tržištu.

Mladen Petković, pomoćnik Pokrajnskog sekretara za poljoprivredu, istakao je da je izuzetno važno da se ulaže u prerađivačke kapacitete, jer je to nadgradnja primarne poljoprivredne proizvodnje i daje jednu dodatnu vrednost i samim poljoprivrednim proizvodima, a naravno i dodatnu zaradu proizvođačima. Za narednu godinu po rečima Mladena Petkovića, proizvođači će moći da konkurišu za agrarnu meru uvođenja EU standarda u objekte u kojima se vrši prerada ne samo mleka, već i prerada mesa.

Izvor:Agrobiznis magazin

Kao i svi proizvođači i poljoprivrednici se sreću sa izazovom - kako formirati cenu proizvoda koji prodaju? Iako izgleda lako, odgovor na ovo pitanje nije jednostavan. Ukoliko podcene svoj proizvod poljoprivredni proizvođači mogu imati gubitne, a opet ako ga precene nastaje problem kako robu plasirati na tržište, odnosno kako je prodati? Po definiciji cena je iznos novca za proizvod koji je ponuđen na prodaju. Uključuje baznu, odnosno osnovnu cenu proizvoda i sve privremene ili trajne troškove ka krajnjem kupcu. To što imate kvalitetan proizvod nije garancija da ćete ga i prodati, ukoliko nemate dobro određenu cenu. Kako tvrde stručnjaci tajna uspeha svakog biznisa leži upravo u određivanju prave cene proizvoda.

Na osnovu koji parametara se određuje cena, šta savetuju stručnjaci i kao se to radi pročitajte u novom broju Agrobiznis magazina.

Izvor: Agrobiznis magazin

Arapska „Al Dahra” je novi vlasnik Poljoprivredne korporacije Beograd ( PKB) –  jedinog preostalog velikog državnog kombinata. Kao jedini zainteresovani kupac na tenderu, ta kompanija ponudila je 105.055.000 evra za većinsko vlasništvo nad beogradskom korporacijom o čijoj se prodaji govori više od decenije.

Samo nekoliko sati nakon otvaranja finansijske koverte Ministarstvo privrede saopštilo je da prihvata ponudu i da „Al Dahru” proglašava kupcem. Ponuda je bila  za svega pola miliona viša od početne cene koja je iznosila 104,5 miliona evra, što je inače polovina procenjene vrednosti PKB-a.

"Komisija za sprovođenje postupka utvrdila je da je ponuda u skladu sa  pravilima postupka, a Ministarstvo privrede je, na predlog komisije, proglasilo Al Dahru kupcem", navodi se u saopštenju ministarstva.

Kako je objavljeno, na cenu koju je Al Dahra dostavila, biće dodata i cena za stado prema popisu koji će biti urađen neposredno pre uvođenja kupca u posed i iznosiće 100 odsto procenjene vrednosti stada na dan popisa.

Zaključenje kupoprodajnog ugovora se očekuje u narednom periodu, nakon što Uprava za sprečavanje pranja novca dostavi Ministarstvu privrede obaveštenje da za to ne postoje smetnje.

„Al Dahra” je postala vlasnik oko 17.000 hektara zemljišta nadomak Beograda, farme od oko 20.000 grla stoke, objekata, mehanizacije i udela u imovini zavisnih preduzeća: „Ekolab”, Institut „Agroekonomik” i Veterinarska stanica PKB. Izuzeto je oko 11.000 hektara, oko 5.000 građevinskog zemljišta koje PKB obrađuje i koje će budući poslodavac morati da iznajmljuje.

"Al Dahra” posluje u oko 20 država u svetu gde je kroz akvizicije, kupovinu zemljišta i investiranjem u kompanije koje se bave proizvodnjom hrane pribavila oko 80.000 hektara oranica. U Srbiji je vlasnik 1.000 hektara i preduzeća „Al Dahra Rudnap” koje se bavi uzgojem jabuka i borovnica. Pretežna delatnost arapske kompanije jeste proizvodnja stočne hrane i poljoprivrednih proizvoda. U Abu Dabiju poseduje farmu od oko 1.600 krava. Uslovi tendera obavezuju novog vlasnika da u PKB-u, koji je pojedinačno najveći proizvođač mleka u Srbiji, naredne tri godine zadrži isti nivo proizvodnje.

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović smatra da je ponuda kompanije Al Dahra dobra, pouzdana kompanija.

“Ranije niko nije bio zainteresovan za kupovinu PKB-a. Tržište je to koje određuje ko će se prijaviti. Kupac je u obavezi da zadrži 1.000 od 1.700 zaposlenih, isplati otpremnine u visini od 16 miliona evra i u naredne tri godine investira još 30 miliona evra”, naveo je Nedimović.

Iako ispravnost odluke o prodaji PKB-a ekonomisti različito ocenjuju, posebno kada je reč o mogućoj prenameni zemljišta, ali ministar poljoprivrede poručuje da ne postoje razlozi za brigu.

“Pretvaranje poljoprivrednog u gradjevinsko zemljište nije jednostavan proces a ovde se prodaje samo poljoprivredno zemljište. Mi smo zbog toga upravo i tražili kompaniju koja se bavi tom delatnošću. Mi, Srbi, volimo teorije zavere ali ovde je reč o jednoj dobroj kompaniji koja već posluje i ima zemljište u Americi, Australiji i drugim zemljama. Reč je o ozbiljnom investitoru kada je reč o poljoprivredi i proizvodnji hrane”, istakao je Nedimović.

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/411126/Al-Dahra-novi-vlasnik-PKB-a

Izvor: /www.bizlife.rs/biznis/poslovne-vesti/ministar-o-prodaji-pkb-a-nema-razloga-za-brigu/

U čast jubileju, stogodišnjici održavanja prve Skupštine piljara Srbije, koja je bila davne 1918. godine na Zelenom vencu, 27. aprila na istoimenoj pijaci biće organizovana Skupština Udruženja pijaca Srbije, a nakon toga, Beogradski Noćni Market i još jedno veliko okupljanje ljubitelja ove manifestacije.
Beogradski Noćni Market pod sloganom „Život je igra“ povodom jubileja koji je izuzetno značajan za pijačnu delatnost, okupiće velike šampione pijaca, najbolje dizajnere i najveštije umetnike svog zanata, kao i majstore kulinarstva.
U večernjim časovima, na pijaci „Zeleni venac“, jednoj od najstarijih i najlepših pijaca u gradu, prisetićemo se važnosti okupljanja i druženja, podelićemo pozitivnu energiju i nezaboravne trenutke, a sve to uz domaću robu, umetnike i proizvođače koji i u ovom, kao i u prošlom veku na pijačnim tezgama sa ponosom predstavljaju svoje najbolje i nakvalitetnije proizvode.
I na ovom marketu posetioce manifestacije očekuje dobra muzika uz fantastičnu DJ ekipu, a za atraktivan program u slavljeničkom raspoloženju biće zadužen Teatar Mimart sa hodačima na štulama, žonglerima i pantomimičarima koji će sigurno obradovati najmlađe sugrađane, a odrasle podsetiti da je život igra!
Na dan održavanja manifestacije, 27. aprila, pijaca „Zeleni venac“ radiće do 12 časova, a kapije će ponovo biti otvorene od 18 časova, pa sve do ponoći. Organizatori manifestacije su JKP „Gradske pijace“ i „Redesign“ doo.
I posle jednog veka - vidimo se na pijacama!

Imajući u vidu koliko je dobar dizajn presudan za uspeh jedne firme, Agrobiznis od ovog broja pokreće designLAB – novu kolumnu koja će obrađivati dizajn kao temu sa svih onih, različitih, strana koje su bitne za tržišni uspeh

Kako gore piše, moje ime je Dejan Vukelić – izuzetno volim da pišem o dizajnu s obzirom da dizajn živim neprekidno i stalno, 24/7… a poslednjih 25 godina od dizajna i živim. Posebno me raduje prilika da ovde, u Agrobiznisu, podelim svoja saznanja i iskustva o dizajnu i njegovom uticaju na naš ukupan život. U tom smislu, obećavam dugo i lepo druženje za koje očekujem da bude obostrano – pitajte, komentarišite…

Kako smo na samom početku, bilo bi dobro da odgovorimo na neka osnovna pitanja a, u ovom prvom tekstu, najosnovnije od svih je baš

Šta (ni)je dizajn?

Odgovor na ovo pitanje možda je lakše pronaći ako krenemo sa sasvim druge strane, iz kontre – šta nije dizajn? Dizajn nije crtanje, iako crtanja ima dosta. Ono nekada dolazi na početku, ponekad ga nema sve do kraja, mnogo puta crtamo tokom celog procesa ali, svejedno, ono je samo jedan deo dizajna. Dizajn nije ni igranje mada nama dizajnerima naši klijenti često kažu „poigrajte se malo” sa ovim ili onim – a mi se uopšte ne igramo, naprotiv, radimo naporno i mnogo iako to, možda, deluje kao igra. Dizajn nije ni činjenje da stvari izgledaju lepo, pogotovu što je lepo sasvim lična kategorija – lepota je u očima posmatrača što reče izreka.

Na kraju, da ne produžavam u beskonačnost spisak onoga šta dizajn nije – dizajn nije ni umetnost. Umetnici su, bar oni pravi jesu, tanana bića i suptilne duše koje imaju ličnu i unutrašnju potrebu da svoje osećaje, mišljenja, stavove, shvatanja, doživljaje i doživljavanja podele sa svima nama i to, uglavnom, ne rade za tržište… ili im to nije pokretač i prva ideja.

S druge strane, dizajn je uvek tržišno orijentisan… on je potpuno planski proces kreiranja nečega što ima sasvim određenu namenu… on je način za definisanje problema i razvijanje rešenja – dizajn je taj koji materijalizuje određenu ideju! Pa, dakle,

Šta je dizajn?

Skoro sve što vidimo, dodirujemo, osećamo je neko, jednom, nekada dizajnirao. Sve oko nas što čovek pravi je proizvod dizajna – dizajnirano je, ređe nesvesno i skoro uvek svesno.

Volim da kažem, a to je valjda i u redu, imajući u vidu čime se bavim, kako je sve dizajn i dizajn je sve.

U današnjem svetu, sa današnjim tehnologijama, današnjim raspolaganjem vremenom, današnjim stepenom koncentracije – vizuelna komunikacija je dominantni vid primanja informacija i to je sasvim uredu jer iako mi vidimo očima mi zapravo gledamo mozgom prevodeći slike u poruke.

U svakom svom obliku, bilo da je industrijski, grafički, web, … dizajn je taj koji te slike i reči uobličava u poruke. A danas je sve poruka – i proizvod na polici samoposluge, i bilbord pored puta, i novinski oglas, i uputstvo za korišćenje nečega... Onda je, dakle, sve proces prenošenja poruka – između proizvoda i usluga i potrošača i korisnika. Rečju, sve je komunikacija.

Dobar dizajn, šta god da jeste, čini da se krajnja poruka prenese na najjednostavniji, najbrži i najefikasniji način, da se komunikacija odvija glatko i bez šumova.

Imajući sve u vidu, za nas koji dizajn živimo svakodnevno, a i uopšte, dizajn je razmišljanje, prvo pa sve ostalo. On je veoma kompleksna priča koju čini tako mnogo pitanja na koja treba naći prave i jasne odgovore da bi se kreirala ta jedinstvena poruka koju bi primalac trebalo da dešifruje onako kako je to najoptimalnije za brend za koji radimo.

Verujem da sam uspeo da vam približim šta je to dizajn i da vas zainteresujem da promislite o tome zašto je on bitan. U narednim brojevima baviću se još nekim teorijskim aspektima dizajna čisto da postavimo osnove za dalje. Tako ću govoriti i o dizajn procesu, i o savetima za izbor i angažovanje dizajnera ili dizajn studija, i o zamkama koje bi svakako trebalo izbeći, i o… Kasnije, kako vreme bude odmicalo, biće tu i različitih primera sa stranog i, posebno, domaćeg tržišta a biće i nekih pomerenih i lepršavih tekstova…

Ono što je prvo sledeće na redu je potpuno ekonomski orijentisano, sasvim se kreće u tržišnim kategorijama, pa onda u sledećem broju: Uticaj dizajna

Antrfile: Odličan primer za tvrdnju da dizajn materijalizuje ideju je 2010. godina kada je Apple lansirao prvi iPad. Do tog trenutka tržište tableta nije postojalo, nismo znali šta su, uopšte nam nisu bili potrebni… štaviše polovina svih analitičara smatrala je da je u pitanju čist i potpuni promašaj. Ispostaviće se sasvim drugačije – do kraja ove godine broj korisnika tableta približiće se brojci od milijardu i 250 miliona korisnika. Tokom tih 7 godina, Apple-ov tržišni udeo se sa početnih 100% smanjio na današnjih skoro 26%, ali i to je svaki četvrti, jel? Naravno da dizajn nije jedini koji je omogućio nastanak, razvoj i uspeh tableta – zaista su brojni drugi faktori i uticaji no dizajn je taj koji je ideju učinio stvarnom u svakom pojedinom delu njene realizacije. Pa je tako kreirana potreba za nečim za čime potrebe nije bilo… i sve što uz to ide.

Autor: Dejan Vukelić

Za kupovinu požeške Budimke zainteresovano je više od dvadeset inostranih i domaćih kompanija, koje će svoje karte otkriti u aprilu, kada se očekuje raspisivanje oglasa za prodaju.

Na listi poverilaca su privredni subjekti, radnici, banke, fondovi, javna preduzeća i državne institucije, kojima se duguje oko 12 miliona evra i od prodaje će, po utvrđenim prioritetima, moći da naplate deo svojih potraživanja.

Utvrđeno je da Budimka poseduje veliki kapital – oko 30 hektara utvrđenog zemljišta, oko 100.000 m2 proizvodnih pogona za preradu voća, povrća i mesa, hladnjače, farmu, kao i 15 hektara slobodnih površina, od čega je oko 10 hektara pod jabukama. Ipak, pripreme za prodaju nisu još privedene kraju, pošto se iščekuje da Republički geodetski zavod izda nekoliko listova nepokretnosi i posedovnih listova.

Oglašenje prve prodaje, koja bi trebalo da se obavi prikupljanjem ponuda ili akcijskom prodajom, trebalo bi da se dogodi u aprilu ove godine.

– Kada bi se sve stavilo u funkciju kapital fabrike vredeo bi oko 20 miliona evra, ali treba imati u vidu da je, nakon bankrota, sud utvrdio da Budimka duguje poveriocima 12 miliona evra, računajući i kamate. Vrednost kapitala Budimke biće, najverovatnije, procenjena na oko osam miliona evra, ali će prema odredbama zakona, zbog bankrota, početna prodajna cena biri prepolovljena i iznosiće oko četiri miliona evra. Ako se kompanija proda za tu sumu, isplatiće se 30% poverilačkog duga – objašnjava Đorđe Stevanović, član Veća poverilaca.

On dodaje da četiri miliona evra, u datim okolnostima, bila dobra cena za kupca, ali i za prodavca i poverioce.

Uspešnom prodajom Budimke, kako ocenjuje Stevanović, otvorile bi se nove poslovne mogućnosti, računajući i upošljavanje, u startu, oko 100 radnika sa perspektivom da se angažuje još još 200. S druge strane, kooperantima se pruža prilika da nastave proizvodnju voća i povrća, a raznim firmama da ponude svoje usluge.

 

izvor : http://www.agronews.rs 

Postoji bezbroj, često kontradiktornih informacija o tome kako odabrati vino, kako ga spariti s hranom, a u današnje vreme postaje nužno imati bar osnovna znanja o vrstama vina, o načinu procene i ocene tj. treba znati razlikovati osrednje od izvrsnog vina.  Određena vina idu uz određena jela i donošenje odluke o uravnoteženoj kombinaciji može biti znatno lakše ukoliko znate osnovne osobine vina. 
Vrsta grožđa od kojega se pravi vino, kod nas poznata kao “sorta” je najznačajniji faktor kod ukusa vina. Ipak, na ukus utiču i drugi činioci, kao što je zemlja, izloženost suncu, klima, način rukovanja i fermentacije grožđa, vrsta kvasca, mesto i dužina odležavanja vina itd. 

Vrste vina 
Dve su osnovne vrste vina: bela vina i crna, tj. crvena vina. Sva su vina proizvedena od grožđa ali ipak, različiti ukusi su nastali kombinacijom raznih uticaja i procesa, od uticaja tokom samog uzgoja grožđa do dodavanja aditiva, načina proizvodnje i procesa odležavanja. Glavna razlika između crnog i belog vina je u tome što se kod crnog vina u proces pravljenja vina, pored voćnoga soka, uključuju i opne, peteljke i semenke crnog ili crvenog grožđa. Belo vino se može napraviti od grožđa bilo koje boje, ali se, pri proizvodnji, koristi samo pročišćeni grožđani sok. Opšteprihvaćeno je kako su crna vina teža dok su bela vina lakša, tj. slađa. 



Kada je vino napravljeno na način da pri vrenju proizvodi i ugljen dioksid onda se radi o penušavom vinu. Penušavo vino koje dolazi iz francuske pokrajine Champagne je ono vino koga svi znamo kao šampanjac. Ova vina mogu i dalje biti kategorizovana kao slatka i suva, što se obično meri po lestvici: od 00 (vrlo suva) do 6 (vrlo slatka). 

Dakle, prva stvar koju ćete uraditi pri odabiru je - suziti vaš izbor, kako bi znali na koja svojstva se usmeriti dalje.

Sadržaj Tanina u vinu 
Tanini su ključni sastojak vina, posebno izražen kod crnih vina, i predstavlja temelj svake vinske kritike. Tanini dolaze od grožđanih peteljki, opni i semenki. Tanini kod mladog vina doprinose gorkom ukusu, dok odležanim vinima daju suptilnost. Takođe, “dužina” vina, tj. količina vremena prisutnosti osećaja ukusa nakon gutanja, je stavka koju treba razmotriti. Ovo se može naučiti i razlučiti samo u praksi, nakon što probate nekoliko vina. 

Kiselost vina 
Raznovrsne kiseline su prisutne u vinu i ključne su za njegovu dugovečnost, ali i za ukus. Viša kiselost čini vino oporim; dok niža kiselost odlikuje vina koja će se, vrlo verovatno, pokvariti u kratkom vremenskom roku. Kiselost, kada se u vinu nalazi u pravoj meri, doprinosi isticanju svih ostalih aroma u vinu, uključujući i nijanse vina, začina i biljki. Ukus vina koji biste opisali kao oštro, osvežavajuće, okrepljujuće, sveže, živo..., je tu zahvaljujući njegovoj kiselosti. 



Sadržaj alkohola u vinu 
Verovatno ste čuli o vinima punoga tela, što je jednako meri njihovog alkoholnog sadržaja. Varijacije na temu "punoće" vina su učestale kao i varijacije količine masnoće u mleku. Na svakoj etiketi primetićete procenat alkohola u jedinici mere, što određuje punoću tela na sledeći način:
7.5% - 10.5% lako telo
10.5% - 12.5% srednje puno telo
12.5% i više - puno telo (vrlo visok procenat alkohola) 



Čitanje vinske etikete 
Budući da će etiketa ponuditi mnoštvo informacija, poput vrste, sorte, ukusa, regije, godišta... Isplati se pročitati vinareve preporuke na samoj boci, budući da iste često mogu biti vaš vodič, pa i kada se radi o sparivanju s hranom. Iznad svega, vino će na sebi imati oznaku kvalitete, što viša oznaka, po pravilu to je i bolje vino. Na zapadu, posebno u Americi je uvreženo bodovanje gde je 100 maksimalan broj, u ovom slučaju ne treba ići na vina koja imaju manje od 80 bodova. 

Godište vina 

Godište se jednostavno odnosi na godinu kada je vino napravljeno. Budući da u nekim godinama vreme bolje utiče na sazrevanje grožđa, te godine će doneti i bolje vino. Količina kiše u vremenu neposredno pred berbu, u pravilu određuje količinu šećera u grožđu i, stoga, utiče na ukus. Ali, imajte na umu, starije vino ne znači nužno i bolje vino. Vrlo je važno kupovati vino kod trgovaca koji vode brigu dostojnu vrhunskoga vina, ili ga kupovati izravno od vinarija. Visoke i niske tempretaure, izloženost suncu, značajna tempreaturna odstupanja nisu dobri za vino. Pre no što kupite, uverite se kako je vino napunjeno do grlića boce, da čep ne nastoji izaći van i da nema znakova curenja. Postoje brojne značajke koje utiču na odabir vina i ove navedene su samo neke od njih. Upućenost u osnove vinskih sorti, odležavanja i ukusa će svakako dodati novu dimenziju vašem vinskom doživljaju.

http://vinarija.com

Za vino se može reći da sve je više kosmopolitsko piće nego ikad: više od trećine godišnje konzumira se izvan granica zemalja u kojima je proi-zvedeno, što je skoro dva puta više nego pre 30 godina. Ovaj trend je u velikom usponu zbog nekoliko faktora – sve intenzivnije hiperprodukci-je, ulaska novih konkurenata na ionako već zasićena tržišta, liberalizacije međunarodne trgovine, a posebno zbog promena u načinu života i pro-mena u potrošačkim trendovima.
Vrednosno iskazano, izvoz je prosečno iznosio 29 milijardi evra, što ga svrstava u proizvode sa najvećim učešćem u strukturi svetskog pro-meta agroindustrijskih proizvoda. Prosečna svetska izvozna cena iznosi 3,6 evra po litru (428 RS dinara). Cena značajno varira u zavisnosti od go-dine berbe grožđa, kvalitetne kategorije (stona vina, vrhunska vina, vina sa zaštićenim geografskim poreklom, specijalna vina..). Takođe zavisi da li se radi o vinu u bocama ili cisternama (rinfuzi).

Kada je reč o Srbiji, na osnovu ankete koja obuhvatila 200 ispitanika sa teritorije AP Vojvodina, od kojih je 96 bilo muškog pola (48%), a 104 ženskog pola (52%). Došlo se do sledećih rezultata:

Do sada je statistika pokazivala da muškarci piju više vina i češće kupuju vino, od žena međutim, ovo istraživanje je pokazalo da žene više kupuju i konzumiraju vino. Razlika u broju ispitanika muškog i ženskog pola nije značajna, a pretpostavka je da oba pola konzumiraju vino. Najveći broj ispitanika pripada starosnoj grupi u intervalu od 18 do 25 godina (36%), sledi učešće od 26 do 35 godina (18%), tako da većinu ispitanika čini mlađa populacija. Sledi učešće starosne kategorije od 36 do 45 godina (16%) kao i od 46 do 55 godina (16%). Najmanji broj ispitanika nalazi se u intervalnoj grupi preko 55 godina (14%).

Od ukupnog broja ispitanika 12% redovno konzumira vino, 36% često, retko 29% ispitanika, veoma retko 19% ispitanika i nikada ne konzumira vino njih 4%. Može se zaključiti da više od polovine ispitanika konzumira vino. ajveći broj anketiranih kao razlog nekonzumiranja vina navodi odsustvo navika (24,5%). Manji procenat (4,5%) ispitanika navodi zdravstvene razloge, dok najmanji broj ispitanika navodi verske razloge (1%) kao i nizak životni standard (1%). Vidi se da su dobijeni odgovori veoma različiti i da značajno opredeljuju potrošače.

Najmanje se konzumira roze vino (čak 42,5% ispitanika odgovorilo je da nikad ne konzumira ovu vrstu vina), 23,5% ispitanika odgovorilo je da nikad ne konzumira belo vino, a 16% ispitanika odgovorilo je da nikada ne konzumira crveno vino. Ovo se može definisati kao relativno zadovoljavajući nivo konzumiranja vina, budući da 84% ispitanika konzumira crveno vino, 76,5% ispitanika konzumira belo vino i 57,5% ispitanika konzumira roze vino (manje od jednom mesečno, nekoliko puta mesečno, jednom nedeljno ili svaki drugi dan). Upoređujući pol i vrstu vina koja s konzumira uočava se da je veći udeo ženskih potrošača koji konzumiraju belo vino. Ukoliko se ukrste dobijeni odgovori sa visinom primanja ne dobrija se značajna korelaciona veza. To znači da visina primanja nema uticaja na izbor vrste vina.

Da li se više pije vino sa vodom ili bez pogledajte na grafikonu:

Gde se najčešće kupuje vino u Srbiji?

Izvori snabdevanja vinom su različiti. Ispitanici najčešće kupuju vino u supermarketima (50,5%), zatim u velikim marketima - megamarketima (43,5%), u specijalizovanim prodavnicama vina (40,5%), u prodavnicama u susedstvu (31%), direktno od proizvođača (27%), od rodbine i prijatelja (19%) i iz sopstevene proizvodnje (10)%. Izuzetno veliki broj ispitanika (84,5%) izjasnilo se da nema sopstevnu proizvodnju vina kao i da nikada ne kupuje vino preko rodbine i prijatelja (64,5% ispitanika). Dobijeni rezultati bitni su za male proizvođače vina koji treba da odgovarajućim promotivnim i drugim aktivnostima utiču odnosno “privuku” potrošače da vino kupuju direktno od njih i da ih odgovarajućim argumentima (niža cena, mogućnost degustacije i sl,) ubede u ispravnost njihove odluke.

Kada piju vino u Srbiji?

Vino se često konzumira u prigodnim situacijama kao što su svečani ručkovi, svadbe, krštenja i sl.. Najveći broj ispitanika pije vino isključivo u svečanim prilikama (41%), a najmanje se konzumira vino uz obrok (22%). Boljom edukacijom potrošača može se uticati na povećanje potrošnje vina ne samo u svečanim prilikama već i svakodnevno.

Gde se najčešće pije vino?

Najveći broj ispitanika konzumiraju vina kod prijatelja (25% ispitanika), zatim u restoranima i hotelima (21%), kod ku-će (19%), u vinskim podrumima (19%) i u kafićima (18%). Sa druge stra-ne najnižu ocenu (1) ima na prvom mestu vinski podrum (40% ispitanika) što ukazuje da se na ovom mestu najmanje konzumira vino. Nakon vinskog podruma sa najnižom ocenom slede kafići (27%), kod kuće (13%), kod prijatelja (11%) i u restoranima (9% ispitanika).

 

Koliko popijete vina u jednoj prilici?

 

Koje vino više pijete domaće ili strano? Podjednako?

 Autori istraživanja: prof. dr Branislav Vlahović, dr Anton Puškarić, i dipl. menadž. Dubravka Užar

Više u Agrobiznis magazinu

www.agrobiznis.rs 

 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Септембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30