U čast jubileju, stogodišnjici održavanja prve Skupštine piljara Srbije, koja je bila davne 1918. godine na Zelenom vencu, 27. aprila na istoimenoj pijaci biće organizovana Skupština Udruženja pijaca Srbije, a nakon toga, Beogradski Noćni Market i još jedno veliko okupljanje ljubitelja ove manifestacije.
Beogradski Noćni Market pod sloganom „Život je igra“ povodom jubileja koji je izuzetno značajan za pijačnu delatnost, okupiće velike šampione pijaca, najbolje dizajnere i najveštije umetnike svog zanata, kao i majstore kulinarstva.
U večernjim časovima, na pijaci „Zeleni venac“, jednoj od najstarijih i najlepših pijaca u gradu, prisetićemo se važnosti okupljanja i druženja, podelićemo pozitivnu energiju i nezaboravne trenutke, a sve to uz domaću robu, umetnike i proizvođače koji i u ovom, kao i u prošlom veku na pijačnim tezgama sa ponosom predstavljaju svoje najbolje i nakvalitetnije proizvode.
I na ovom marketu posetioce manifestacije očekuje dobra muzika uz fantastičnu DJ ekipu, a za atraktivan program u slavljeničkom raspoloženju biće zadužen Teatar Mimart sa hodačima na štulama, žonglerima i pantomimičarima koji će sigurno obradovati najmlađe sugrađane, a odrasle podsetiti da je život igra!
Na dan održavanja manifestacije, 27. aprila, pijaca „Zeleni venac“ radiće do 12 časova, a kapije će ponovo biti otvorene od 18 časova, pa sve do ponoći. Organizatori manifestacije su JKP „Gradske pijace“ i „Redesign“ doo.
I posle jednog veka - vidimo se na pijacama!

Imajući u vidu koliko je dobar dizajn presudan za uspeh jedne firme, Agrobiznis od ovog broja pokreće designLAB – novu kolumnu koja će obrađivati dizajn kao temu sa svih onih, različitih, strana koje su bitne za tržišni uspeh

Kako gore piše, moje ime je Dejan Vukelić – izuzetno volim da pišem o dizajnu s obzirom da dizajn živim neprekidno i stalno, 24/7… a poslednjih 25 godina od dizajna i živim. Posebno me raduje prilika da ovde, u Agrobiznisu, podelim svoja saznanja i iskustva o dizajnu i njegovom uticaju na naš ukupan život. U tom smislu, obećavam dugo i lepo druženje za koje očekujem da bude obostrano – pitajte, komentarišite…

Kako smo na samom početku, bilo bi dobro da odgovorimo na neka osnovna pitanja a, u ovom prvom tekstu, najosnovnije od svih je baš

Šta (ni)je dizajn?

Odgovor na ovo pitanje možda je lakše pronaći ako krenemo sa sasvim druge strane, iz kontre – šta nije dizajn? Dizajn nije crtanje, iako crtanja ima dosta. Ono nekada dolazi na početku, ponekad ga nema sve do kraja, mnogo puta crtamo tokom celog procesa ali, svejedno, ono je samo jedan deo dizajna. Dizajn nije ni igranje mada nama dizajnerima naši klijenti često kažu „poigrajte se malo” sa ovim ili onim – a mi se uopšte ne igramo, naprotiv, radimo naporno i mnogo iako to, možda, deluje kao igra. Dizajn nije ni činjenje da stvari izgledaju lepo, pogotovu što je lepo sasvim lična kategorija – lepota je u očima posmatrača što reče izreka.

Na kraju, da ne produžavam u beskonačnost spisak onoga šta dizajn nije – dizajn nije ni umetnost. Umetnici su, bar oni pravi jesu, tanana bića i suptilne duše koje imaju ličnu i unutrašnju potrebu da svoje osećaje, mišljenja, stavove, shvatanja, doživljaje i doživljavanja podele sa svima nama i to, uglavnom, ne rade za tržište… ili im to nije pokretač i prva ideja.

S druge strane, dizajn je uvek tržišno orijentisan… on je potpuno planski proces kreiranja nečega što ima sasvim određenu namenu… on je način za definisanje problema i razvijanje rešenja – dizajn je taj koji materijalizuje određenu ideju! Pa, dakle,

Šta je dizajn?

Skoro sve što vidimo, dodirujemo, osećamo je neko, jednom, nekada dizajnirao. Sve oko nas što čovek pravi je proizvod dizajna – dizajnirano je, ređe nesvesno i skoro uvek svesno.

Volim da kažem, a to je valjda i u redu, imajući u vidu čime se bavim, kako je sve dizajn i dizajn je sve.

U današnjem svetu, sa današnjim tehnologijama, današnjim raspolaganjem vremenom, današnjim stepenom koncentracije – vizuelna komunikacija je dominantni vid primanja informacija i to je sasvim uredu jer iako mi vidimo očima mi zapravo gledamo mozgom prevodeći slike u poruke.

U svakom svom obliku, bilo da je industrijski, grafički, web, … dizajn je taj koji te slike i reči uobličava u poruke. A danas je sve poruka – i proizvod na polici samoposluge, i bilbord pored puta, i novinski oglas, i uputstvo za korišćenje nečega... Onda je, dakle, sve proces prenošenja poruka – između proizvoda i usluga i potrošača i korisnika. Rečju, sve je komunikacija.

Dobar dizajn, šta god da jeste, čini da se krajnja poruka prenese na najjednostavniji, najbrži i najefikasniji način, da se komunikacija odvija glatko i bez šumova.

Imajući sve u vidu, za nas koji dizajn živimo svakodnevno, a i uopšte, dizajn je razmišljanje, prvo pa sve ostalo. On je veoma kompleksna priča koju čini tako mnogo pitanja na koja treba naći prave i jasne odgovore da bi se kreirala ta jedinstvena poruka koju bi primalac trebalo da dešifruje onako kako je to najoptimalnije za brend za koji radimo.

Verujem da sam uspeo da vam približim šta je to dizajn i da vas zainteresujem da promislite o tome zašto je on bitan. U narednim brojevima baviću se još nekim teorijskim aspektima dizajna čisto da postavimo osnove za dalje. Tako ću govoriti i o dizajn procesu, i o savetima za izbor i angažovanje dizajnera ili dizajn studija, i o zamkama koje bi svakako trebalo izbeći, i o… Kasnije, kako vreme bude odmicalo, biće tu i različitih primera sa stranog i, posebno, domaćeg tržišta a biće i nekih pomerenih i lepršavih tekstova…

Ono što je prvo sledeće na redu je potpuno ekonomski orijentisano, sasvim se kreće u tržišnim kategorijama, pa onda u sledećem broju: Uticaj dizajna

Antrfile: Odličan primer za tvrdnju da dizajn materijalizuje ideju je 2010. godina kada je Apple lansirao prvi iPad. Do tog trenutka tržište tableta nije postojalo, nismo znali šta su, uopšte nam nisu bili potrebni… štaviše polovina svih analitičara smatrala je da je u pitanju čist i potpuni promašaj. Ispostaviće se sasvim drugačije – do kraja ove godine broj korisnika tableta približiće se brojci od milijardu i 250 miliona korisnika. Tokom tih 7 godina, Apple-ov tržišni udeo se sa početnih 100% smanjio na današnjih skoro 26%, ali i to je svaki četvrti, jel? Naravno da dizajn nije jedini koji je omogućio nastanak, razvoj i uspeh tableta – zaista su brojni drugi faktori i uticaji no dizajn je taj koji je ideju učinio stvarnom u svakom pojedinom delu njene realizacije. Pa je tako kreirana potreba za nečim za čime potrebe nije bilo… i sve što uz to ide.

Autor: Dejan Vukelić

Za kupovinu požeške Budimke zainteresovano je više od dvadeset inostranih i domaćih kompanija, koje će svoje karte otkriti u aprilu, kada se očekuje raspisivanje oglasa za prodaju.

Na listi poverilaca su privredni subjekti, radnici, banke, fondovi, javna preduzeća i državne institucije, kojima se duguje oko 12 miliona evra i od prodaje će, po utvrđenim prioritetima, moći da naplate deo svojih potraživanja.

Utvrđeno je da Budimka poseduje veliki kapital – oko 30 hektara utvrđenog zemljišta, oko 100.000 m2 proizvodnih pogona za preradu voća, povrća i mesa, hladnjače, farmu, kao i 15 hektara slobodnih površina, od čega je oko 10 hektara pod jabukama. Ipak, pripreme za prodaju nisu još privedene kraju, pošto se iščekuje da Republički geodetski zavod izda nekoliko listova nepokretnosi i posedovnih listova.

Oglašenje prve prodaje, koja bi trebalo da se obavi prikupljanjem ponuda ili akcijskom prodajom, trebalo bi da se dogodi u aprilu ove godine.

– Kada bi se sve stavilo u funkciju kapital fabrike vredeo bi oko 20 miliona evra, ali treba imati u vidu da je, nakon bankrota, sud utvrdio da Budimka duguje poveriocima 12 miliona evra, računajući i kamate. Vrednost kapitala Budimke biće, najverovatnije, procenjena na oko osam miliona evra, ali će prema odredbama zakona, zbog bankrota, početna prodajna cena biri prepolovljena i iznosiće oko četiri miliona evra. Ako se kompanija proda za tu sumu, isplatiće se 30% poverilačkog duga – objašnjava Đorđe Stevanović, član Veća poverilaca.

On dodaje da četiri miliona evra, u datim okolnostima, bila dobra cena za kupca, ali i za prodavca i poverioce.

Uspešnom prodajom Budimke, kako ocenjuje Stevanović, otvorile bi se nove poslovne mogućnosti, računajući i upošljavanje, u startu, oko 100 radnika sa perspektivom da se angažuje još još 200. S druge strane, kooperantima se pruža prilika da nastave proizvodnju voća i povrća, a raznim firmama da ponude svoje usluge.

 

izvor : http://www.agronews.rs 

Postoji bezbroj, često kontradiktornih informacija o tome kako odabrati vino, kako ga spariti s hranom, a u današnje vreme postaje nužno imati bar osnovna znanja o vrstama vina, o načinu procene i ocene tj. treba znati razlikovati osrednje od izvrsnog vina.  Određena vina idu uz određena jela i donošenje odluke o uravnoteženoj kombinaciji može biti znatno lakše ukoliko znate osnovne osobine vina. 
Vrsta grožđa od kojega se pravi vino, kod nas poznata kao “sorta” je najznačajniji faktor kod ukusa vina. Ipak, na ukus utiču i drugi činioci, kao što je zemlja, izloženost suncu, klima, način rukovanja i fermentacije grožđa, vrsta kvasca, mesto i dužina odležavanja vina itd. 

Vrste vina 
Dve su osnovne vrste vina: bela vina i crna, tj. crvena vina. Sva su vina proizvedena od grožđa ali ipak, različiti ukusi su nastali kombinacijom raznih uticaja i procesa, od uticaja tokom samog uzgoja grožđa do dodavanja aditiva, načina proizvodnje i procesa odležavanja. Glavna razlika između crnog i belog vina je u tome što se kod crnog vina u proces pravljenja vina, pored voćnoga soka, uključuju i opne, peteljke i semenke crnog ili crvenog grožđa. Belo vino se može napraviti od grožđa bilo koje boje, ali se, pri proizvodnji, koristi samo pročišćeni grožđani sok. Opšteprihvaćeno je kako su crna vina teža dok su bela vina lakša, tj. slađa. 



Kada je vino napravljeno na način da pri vrenju proizvodi i ugljen dioksid onda se radi o penušavom vinu. Penušavo vino koje dolazi iz francuske pokrajine Champagne je ono vino koga svi znamo kao šampanjac. Ova vina mogu i dalje biti kategorizovana kao slatka i suva, što se obično meri po lestvici: od 00 (vrlo suva) do 6 (vrlo slatka). 

Dakle, prva stvar koju ćete uraditi pri odabiru je - suziti vaš izbor, kako bi znali na koja svojstva se usmeriti dalje.

Sadržaj Tanina u vinu 
Tanini su ključni sastojak vina, posebno izražen kod crnih vina, i predstavlja temelj svake vinske kritike. Tanini dolaze od grožđanih peteljki, opni i semenki. Tanini kod mladog vina doprinose gorkom ukusu, dok odležanim vinima daju suptilnost. Takođe, “dužina” vina, tj. količina vremena prisutnosti osećaja ukusa nakon gutanja, je stavka koju treba razmotriti. Ovo se može naučiti i razlučiti samo u praksi, nakon što probate nekoliko vina. 

Kiselost vina 
Raznovrsne kiseline su prisutne u vinu i ključne su za njegovu dugovečnost, ali i za ukus. Viša kiselost čini vino oporim; dok niža kiselost odlikuje vina koja će se, vrlo verovatno, pokvariti u kratkom vremenskom roku. Kiselost, kada se u vinu nalazi u pravoj meri, doprinosi isticanju svih ostalih aroma u vinu, uključujući i nijanse vina, začina i biljki. Ukus vina koji biste opisali kao oštro, osvežavajuće, okrepljujuće, sveže, živo..., je tu zahvaljujući njegovoj kiselosti. 



Sadržaj alkohola u vinu 
Verovatno ste čuli o vinima punoga tela, što je jednako meri njihovog alkoholnog sadržaja. Varijacije na temu "punoće" vina su učestale kao i varijacije količine masnoće u mleku. Na svakoj etiketi primetićete procenat alkohola u jedinici mere, što određuje punoću tela na sledeći način:
7.5% - 10.5% lako telo
10.5% - 12.5% srednje puno telo
12.5% i više - puno telo (vrlo visok procenat alkohola) 



Čitanje vinske etikete 
Budući da će etiketa ponuditi mnoštvo informacija, poput vrste, sorte, ukusa, regije, godišta... Isplati se pročitati vinareve preporuke na samoj boci, budući da iste često mogu biti vaš vodič, pa i kada se radi o sparivanju s hranom. Iznad svega, vino će na sebi imati oznaku kvalitete, što viša oznaka, po pravilu to je i bolje vino. Na zapadu, posebno u Americi je uvreženo bodovanje gde je 100 maksimalan broj, u ovom slučaju ne treba ići na vina koja imaju manje od 80 bodova. 

Godište vina 

Godište se jednostavno odnosi na godinu kada je vino napravljeno. Budući da u nekim godinama vreme bolje utiče na sazrevanje grožđa, te godine će doneti i bolje vino. Količina kiše u vremenu neposredno pred berbu, u pravilu određuje količinu šećera u grožđu i, stoga, utiče na ukus. Ali, imajte na umu, starije vino ne znači nužno i bolje vino. Vrlo je važno kupovati vino kod trgovaca koji vode brigu dostojnu vrhunskoga vina, ili ga kupovati izravno od vinarija. Visoke i niske tempretaure, izloženost suncu, značajna tempreaturna odstupanja nisu dobri za vino. Pre no što kupite, uverite se kako je vino napunjeno do grlića boce, da čep ne nastoji izaći van i da nema znakova curenja. Postoje brojne značajke koje utiču na odabir vina i ove navedene su samo neke od njih. Upućenost u osnove vinskih sorti, odležavanja i ukusa će svakako dodati novu dimenziju vašem vinskom doživljaju.

http://vinarija.com

Za vino se može reći da sve je više kosmopolitsko piće nego ikad: više od trećine godišnje konzumira se izvan granica zemalja u kojima je proi-zvedeno, što je skoro dva puta više nego pre 30 godina. Ovaj trend je u velikom usponu zbog nekoliko faktora – sve intenzivnije hiperprodukci-je, ulaska novih konkurenata na ionako već zasićena tržišta, liberalizacije međunarodne trgovine, a posebno zbog promena u načinu života i pro-mena u potrošačkim trendovima.
Vrednosno iskazano, izvoz je prosečno iznosio 29 milijardi evra, što ga svrstava u proizvode sa najvećim učešćem u strukturi svetskog pro-meta agroindustrijskih proizvoda. Prosečna svetska izvozna cena iznosi 3,6 evra po litru (428 RS dinara). Cena značajno varira u zavisnosti od go-dine berbe grožđa, kvalitetne kategorije (stona vina, vrhunska vina, vina sa zaštićenim geografskim poreklom, specijalna vina..). Takođe zavisi da li se radi o vinu u bocama ili cisternama (rinfuzi).

Kada je reč o Srbiji, na osnovu ankete koja obuhvatila 200 ispitanika sa teritorije AP Vojvodina, od kojih je 96 bilo muškog pola (48%), a 104 ženskog pola (52%). Došlo se do sledećih rezultata:

Do sada je statistika pokazivala da muškarci piju više vina i češće kupuju vino, od žena međutim, ovo istraživanje je pokazalo da žene više kupuju i konzumiraju vino. Razlika u broju ispitanika muškog i ženskog pola nije značajna, a pretpostavka je da oba pola konzumiraju vino. Najveći broj ispitanika pripada starosnoj grupi u intervalu od 18 do 25 godina (36%), sledi učešće od 26 do 35 godina (18%), tako da većinu ispitanika čini mlađa populacija. Sledi učešće starosne kategorije od 36 do 45 godina (16%) kao i od 46 do 55 godina (16%). Najmanji broj ispitanika nalazi se u intervalnoj grupi preko 55 godina (14%).

Od ukupnog broja ispitanika 12% redovno konzumira vino, 36% često, retko 29% ispitanika, veoma retko 19% ispitanika i nikada ne konzumira vino njih 4%. Može se zaključiti da više od polovine ispitanika konzumira vino. ajveći broj anketiranih kao razlog nekonzumiranja vina navodi odsustvo navika (24,5%). Manji procenat (4,5%) ispitanika navodi zdravstvene razloge, dok najmanji broj ispitanika navodi verske razloge (1%) kao i nizak životni standard (1%). Vidi se da su dobijeni odgovori veoma različiti i da značajno opredeljuju potrošače.

Najmanje se konzumira roze vino (čak 42,5% ispitanika odgovorilo je da nikad ne konzumira ovu vrstu vina), 23,5% ispitanika odgovorilo je da nikad ne konzumira belo vino, a 16% ispitanika odgovorilo je da nikada ne konzumira crveno vino. Ovo se može definisati kao relativno zadovoljavajući nivo konzumiranja vina, budući da 84% ispitanika konzumira crveno vino, 76,5% ispitanika konzumira belo vino i 57,5% ispitanika konzumira roze vino (manje od jednom mesečno, nekoliko puta mesečno, jednom nedeljno ili svaki drugi dan). Upoređujući pol i vrstu vina koja s konzumira uočava se da je veći udeo ženskih potrošača koji konzumiraju belo vino. Ukoliko se ukrste dobijeni odgovori sa visinom primanja ne dobrija se značajna korelaciona veza. To znači da visina primanja nema uticaja na izbor vrste vina.

Da li se više pije vino sa vodom ili bez pogledajte na grafikonu:

Gde se najčešće kupuje vino u Srbiji?

Izvori snabdevanja vinom su različiti. Ispitanici najčešće kupuju vino u supermarketima (50,5%), zatim u velikim marketima - megamarketima (43,5%), u specijalizovanim prodavnicama vina (40,5%), u prodavnicama u susedstvu (31%), direktno od proizvođača (27%), od rodbine i prijatelja (19%) i iz sopstevene proizvodnje (10)%. Izuzetno veliki broj ispitanika (84,5%) izjasnilo se da nema sopstevnu proizvodnju vina kao i da nikada ne kupuje vino preko rodbine i prijatelja (64,5% ispitanika). Dobijeni rezultati bitni su za male proizvođače vina koji treba da odgovarajućim promotivnim i drugim aktivnostima utiču odnosno “privuku” potrošače da vino kupuju direktno od njih i da ih odgovarajućim argumentima (niža cena, mogućnost degustacije i sl,) ubede u ispravnost njihove odluke.

Kada piju vino u Srbiji?

Vino se često konzumira u prigodnim situacijama kao što su svečani ručkovi, svadbe, krštenja i sl.. Najveći broj ispitanika pije vino isključivo u svečanim prilikama (41%), a najmanje se konzumira vino uz obrok (22%). Boljom edukacijom potrošača može se uticati na povećanje potrošnje vina ne samo u svečanim prilikama već i svakodnevno.

Gde se najčešće pije vino?

Najveći broj ispitanika konzumiraju vina kod prijatelja (25% ispitanika), zatim u restoranima i hotelima (21%), kod ku-će (19%), u vinskim podrumima (19%) i u kafićima (18%). Sa druge stra-ne najnižu ocenu (1) ima na prvom mestu vinski podrum (40% ispitanika) što ukazuje da se na ovom mestu najmanje konzumira vino. Nakon vinskog podruma sa najnižom ocenom slede kafići (27%), kod kuće (13%), kod prijatelja (11%) i u restoranima (9% ispitanika).

 

Koliko popijete vina u jednoj prilici?

 

Koje vino više pijete domaće ili strano? Podjednako?

 Autori istraživanja: prof. dr Branislav Vlahović, dr Anton Puškarić, i dipl. menadž. Dubravka Užar

Više u Agrobiznis magazinu

www.agrobiznis.rs 

 

Prodaja vina u limenkama širom sveta pa i kod nas više je nego udvostručena. U 2015. godini dostigla je iznos 6,4 miliona dolara prodaje u SAD. Umesto super alkoholnih, punih, teških crvenih vina, vina u limenkama su lakša i nešto malo kiselija. Prave vinopije ne preferiraju vino iz limenke. Uglavnom je ovo vino namenjeno mlađim potrošačima.

Zanimljivo je da stručnjaci beleže rast tražnje vina u domaćinstvim,a a opada tražnja u restoranima – potrošnja vina u kafićima i restoranima. Prodaja je u 2016. godini opala 1,6% i dalje ima trend pada. Smatra se da je jedan od razloga to što su relativno visoke cene vina u restoranima i kafićima. Istovremeno potrošnja vina u okviru domaćinstava je u porastu. Ljudi žele da piju vino u kućnom ambijentu, da uživaju u ukusima vina bez presije da ih neko gleda »sa strane«. Supstitucija u potrošnji vina – trend “alternativnih klasika” mogao bi da objasni veću prisutnost vina Game (rast od 44%) i Božolea na vinskim listama, kao i sve veću zastupljenost vina iz Nemačke. Ova vina popunjavaju prazninu nastalu zbog rasta cena tradicionalnih klasičnih vina, pre svega iz Francuske koja su zbog svojih visokih cena sve nedostupnijih širim potrošačima. Nemačka vrhunska vina bila su dosta zapostavljena, a danas predstavljaju “zapanjujuću vrednost za novac” jer još nisu doživela inflaciju zbog velike potražnje. Na primer pre 10 godina, cena božolea bila je na sličnom nivou kao i cena Pinot Noira iz Burgundije, oko 7-8 funti. Sada je cena Božoleao negde na 9 funti a Pinot Noir iz Burgundije minimalno 15 funti. To govori o porastu cena francuskih vina.

 

Promene u preferencijama potrošača – mlađi potrošači vino drugačije prihvataju od starijih potrošača. U čemu je razlika? Mlađi potrošači nemaju puno vremena da čitaju koliko je vina staro, međutim, oni će birati bocu sa police ako ima lep grafički logotip ili privlačan naziv. Oko 51% mlađih žena preferiraju biodinamička i organska vina. Svakih nekoliko godina menja se poredak vina koja se najviše konzumiraju u svetu. Posle Šardonea (Chardonnay) najtraženije vino zadnjih je nekoliko godina je Sovinjon blanc (Sauvignon Blanc). Međutim već je prešao vrhunac tražnje i počeo je polako da pada. Novi hitovi su lakša, aromatična vina koja dobro idu uz ribu i laganu hranu: Traminac, Graševina, Albarin, Picpoul, Cortese ili Verdej. Njihova prodaja raste od 16% do 35% posto godišnje u zavisnosti od vrste vinaovisno o vinu. Među zaokruženijim aromatičnim vinima dominiraju Viognier i Torrontes, zbog trenda začinjene brze hrane pune dimljenih aroma navode autori studije o savremenim trendovima na tržištu vina koje su  napisali prof. dr Branislav Vlahović, dr Anton Puškarić, i dipl. menadž. Dubravka Užar.

 

Kakvi su ukusi srspkih potrošača vina, ko pije više muškarac iči žena, možete pročitati na linku: http://agropress.org.rs/lat/rubrike/agroekonomija/trziste/item/3627-koliko-srbi-popiju-vina-kako-se-pije-vino-kod-nas-i-gde-pogledajte-u-podacima-koje-smo-analizirali 

 

Na Veletržnici Beograd 29. januara 2018. godine zvanično je otvorena nova hala za prodaju voća i povrća. Veletržnica Beograd je upotrebnu dozvolu za novu halu dobila 9. januara ove godine.Veletržnicu Beograd su tim povodom obišli gradonačelnik - Siniša Mali, glavni urbanista - Milutin Folić i sekretar za privredu - Milinko Veličković.

– Nova hala za voće i povrće prostire se na 10.400 metara kvadratnih, njena dužina je 253, a visina 13 metara. Izgradnja je koštala više od 730 miliona dinara, a objekat sadrži 40 poslovno-prodajnih jedinica, od kojih svaka ima bruto površinu od 200 metara kavdratnih. Svaka jedinica ima svoju rampu za utovar i istovar robe, sanitarni čvor, prostor za skladištenje robe, kao i izložbeni prostor i kancelariju. Veletržnica ima svojih sedam bunara, od kojih se pet koristi za rad toplotnih pumpi u hali. Pored hale, urađen je novi parking sa sto mesta za teretna i 260 za putnička vozila. Ministarstvo poljoprivrede već je uselilo u novi objekat Fitosanitarnu inspekciju – rekao je Vesić.
On je dodao i da je "nova hala izgrađena po najsavremenijim standardima", istakavši da je to početak izgradnje moderne Veletržnice koja je potrebna velegradu kakav je Beograd. 

– Kako bismo završili ovaj posao, potrebno je izgraditi još dve moderne hale, što će se dogoditi pošto ova Veletržnica dobije status "nacionalne Veletržnice" – izjavio je Vesić i pozvao velike poljoprivredne proizvođače i izvoznike da koriste novu modernu halu, prenosi Beoinfo. 

Kompanija "Trivit" kupila je nedavno pekaru "Alimpije" i na taj način je spasila finansijskih problema u koje je zapala, saznaje "Blic".

Tako je bečejsko poslovno carstvo Vere Šćepanović, postalo bogatije za još jednu kompaniju koja ima velike proizvodne kapacitete ali i dugove i blokadu računa, koja iznosi oko 63 miliona dinara. Ovom kupovinom "Trivit" se svrstava se u vrh srpske pekarske industrije, jer će u svom sastavu imati pet velikih pogona, od kojih je jedne u Crnoj Gori. Tako se spasava posrnuli div pekarske industrije, "Alimpije" ali i krči put za lidersku poziciju u proizvodnji specijalnih vrsta hleba, po čemu je "Trivit" poznat. Naime, njihov hleb "Tonus", koji se pravi bez brašna, je brend po kome su prepoznatljivi u čitavom regionu. Specijalne vrste hleba ima i pekara "Alimpije", koja ih čak proizvodi i za neke robne marke.

Izvor "Blica" iz "Alimpije pekare " kaže da su zaposleni u ovoj kompaniji sa odobravanjem dočekali ovu transakciju.

- Kupovina je obavljena poslednjih dana 2017. godine i to je za nas bio spas iz problema u koje smo zapali. Neredovne plate, problemi sa plaćanjem dobavljačima, blokada računa i dugovi na sve strane, demotivisali su radnike a i proizvodnja je morala da se redukuje. Ali "Trivit grupa" izbavila nas je iz teškoća. Čim je postignut dogovor, odmah nam je isplaćen deo zaostalih plata što ukazuje da smo došli u prave ruke - kaže naš sagovornik.

Da su saznanja "Blica „ tačna potvrdila nam je i vlasnica kompanije Vera Šćepanović.

- "Trivit" nije kupio firmu već je 27. decembra 2017. kupio nekretnine, postorjenja i opremu pekare "Alimpije". Za dogovorenu cenu obaveza je da se isplate zaposleni, dobavljači, komunalne usluge i obaveze prema drzavnim institucijama. Dobavljačima smo ponudili i mogućnost da se naplate direktno od "Trivita", za šta se oni u velikom broju odlučuju i nastavili su sa redovnom isporukom sirovina, koja nje bila prekinuta, bez obzira na teško stanje u "Alimpije pekari". Sa 12. januarom uspeli smo da zaposlenima regulišemo tri zarade, a do kraja januara isplatićemo i preostale dve - naglašava Šćepanović.

Ona dodaje da je sigurna da će sve ove aktivnosti dovesti da sjajan tim, koji je izgradio "Alimpije pekaru", nastavi da radi i pod okriljem "Trivita".

- Radimo da se nezadovoljstvo zaposlenih otkloni. Spremni smo da investiramo u kupovinu i remont opreme i radove na tome smo već započeli. To će sve dovesti do stabilizacije ovog pogona koji snadbeva značajan deo tržišta u Beogradu. Plan nam je da pogon u Železniku dodatno uposlimo sa upakovanim i svežim poizvodima i za centralnu Srbiju - naglašava Šćepanović.

Ko je "Trivit"?

Kompanija "Trivit" je osnovan 2006. godine. Ima pekare u Vrbasu, Bečeju, Loznici i Nikšiću i pogon za proizvodnju i preradu povrća u Bačkom Gradištu. Zapošljavaju 600 ljudi.

Izvor:

https://www.blic.rs 

Mali tradicionalni proizvođači mesa i mleka u Srbiji moći će da na potpuno bezbedan i legalan način izađu na tržište, bilo da se radi o prodaji robe sa kućnog praga, lokalnim pijacama i marketima ili teritoriji cele države, zahvaljujući novousvojenom pravilniku, izjavio je sredinom decembra meseca 2017. godine ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović.

Reč je o Pravilniku o malim količinama primarnih proizvoda koje služe za snabdevanje potrošača, području za obavljanje tih delatnosti, kao i odstupanja koja se odnose na male subjekte u poslovanju hranom životinjskog porekla.

Nedimović je poručio da je 18. decembra počeo proces spajanja malih proizvođača mesa i države, jer je, prema njegovoj oceni, sve vreme bilo potrebno da se ljudi koji se bave tom delatnošću uvedu u normalne tokove tržišta, kako bi sve funkcionisalo na način na koji to funkcioniše u zemljama EU.

"Do sada smo imali jednu situaciju gde ukoliko želite da se bavite preradom mesa ili preradom mleka, bili ste uslovljeni istim stvarima bez obzira da li imate male količine ili imate hiljade, stotine hiljada ili tone nečega" rekao je ministar Nedimović u Sremskoj Mitrovici, gde su predstavljene nacionalne mere fleksibilnosti za poslovanje malih i tradicionalnih proizvodnji hrane životinjskog porekla.

Prema rečima Nedimovića, uslovi koje su mali i veliki proizvođači morali da ispune sa aspekta bezbednosti hrane, bili su potpuno isti.

"Recimo, u Sremskoj Mitrovici postoji velika klanica “Mitros” i onaj ko je želeo da radi malu preradu, morao je da ispuni apsolutno iste uslove u pogledu objekata, opreme i svega ostalog. To za jednog stočara koji želi da ima svoju malu preradu baš nije moguće realizovati. Jednostavno, mali proizvođači su nailazili na zidove i nisu bili u mogućnosti da kvalitetno nastupe na tržištu", rekao je Nedimović.

Pored toga, u merama ruralnog razvoja za 2018. godinu, nabavka opreme za te objekte će biti subvencionisana od strane države sa najmanje 50 odsto, a u devastiranim područjima gde imamo dosta malih proizvođača sa 65 odsto, dodao je Nedimović.

 

"Subvencionisaćemo sve, od zidanja objekata do nabavke opreme i želimo da to učinimo dostupno svima", poručio je ministar poljoprivrede.

"Želimo da demistifikujemo priču u vezi sa bezbednošću hrane i približimo je malim proizvođačima", ocenio je Nedimović, zaključivši da je cilj Ministarstva poljoprivrede da mali proizvođači zarade više novca, a to će im, prema njegovim rečima, omogućiti prodaja svojih proizvoda i prerađevina od kuće i "sa kućnog praga", baš kao što je praksa u Sloveniji ili Austriji.

Predstavljeni su i rezultati projekta "Unapređenje kvaliteta i bezbednosti hrane u sektoru proizvodnje mesa u Srbiji", koji realizuju Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (UN FAO) i Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD), u okviru čega je i donet pravilnik, kao i set Vodiča za primenu pravila o fleksibilnosti, kao i nacionalna oznaka "Srpski kvalitet" za obeležavanje proizvoda od domaćih sirovina i višeg kvaliteta.

Poručeno je da Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, po ugledu na propise Evropske unije, donosi propise kojima se olakšava proizvodnja malim proizvodnim kapacitetima, odnosno smanjuju finansijska opterećenja i administrativne prepreke kroz odstupanje u pogledu izgradnje, uređenja i opremanja objekata.

Takođe, istaknuto je da se tim propisima omogućava korišćenje tradicionalnih alata, materijala i postupaka za proizvodnju gastronomskih proizvoda, ali i da se podstiče ekonomija na selu kroz valorizaciju povezanosti sopstvene proizvodnje i prerade na gazdinstvu i prodaja malih količina direktno potrošaču.

Koordinatorka na projektu iz UN FAO Lisa Paljeti kazala je da UN FAO i EBRD rade već dugo na promociji bezbednosti hrane, koja se tiče pregovaračkog poglavlja 12 o pristupanju Srbije Evropskoj uniji, te usklađivanju domaćih standarda sa pravilima EU.

"Zaista smo jako srećni zbog tog dostignuća što su mali proizvođači u Srbiji danas u mogućnosti da budu konkurentni i da izvoze svoje proizvode širom sveta", poručila je Paljeti.

Paljeti je dodala da će mere fleksibilnosti za poslovanje malih i tradicionalnih proizvodnji hrane životinjskog porekla poboljšati kvalitet i osnažiti proizvođače, kao i da će se ustanoviti nova politika za bezbednost i kvalitet proizvoda od mesa i mleka

Više u Agrbiznis magazinu za januar 2018. godine

www.agrobiznis.rs 

Kompanija Nestle Adriatic saopštila je danas da je posle prigovora potrošača povodom prisustva komadića gume u Cipiripi Duo kremu, iz predostrožnosti dobrovoljno povukla sa domaćeg tržišta Cipiripi kremove svih rokova trajanja do kraja oktobra 2018. godine.

Navodeći da su sa tržišta povučene postojeće serije i formati Cipiripi kremova Duo, Nugat i Čoko-Vanila, ali i da se primedbe ne odnose na ostale Cipiripi proizvode, ukuse i formate, kompanija je saopštila da je posle detaljne analize utvrđeno da je guma u proizvod dospela iz proizvodne linije.

"Iako je u ovom slučaju interna procena bezbednosti hrane pokazala da konzumiranje ovih proizvoda ne predstavlja rizik po zdravlje potrošača, iz razloga predostrožnosti smo odlučili da dobrovoljno povučemo sve navedene Cipiripi kremove sa srpskog tržišta", navodi se u saopštenju.

Kompanija je navela i da je preduzela sve neophodne mere kako bi sprečila da se takva situacija desi u budućnosti kao i da je o tim merama odmah obavestila Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

"Bezbednost i kvalitet naših proizvoda, kao i poverenje naših potrošača su prioriteti naše kompanije i veoma nam je žao ukoliko je ovo izazvalo neku vrstu neprijatnosti", navela je kompanija i pozvala potrošače da dodatne informacije o Cipiripi kremovima dobiju besplatnim pozivom na broj 0800 000 100, radnim danima od 8.30 do 16.30 časova.

 

Izvor: BETA

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Април 2018 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30