Dugogodišnji proizvođač krompira i luka Branislav Zelenović iz Siriga kaže da, uprkos epidemiji i skraćenom radnom vremenu marketa, nema problema da domaći krompir stigne do velikih i malih radnji, niti da ode preko granice u izvoz.

Veliki deo krompira otišao je već za Albaniju i Severnu Makedoniju navodi Zelenović i dodaje da zbog tražnje krtole u zemlji i izvan, domaći krompir sada ima dobru velecenu. Kilogram se kreće od 45 do 50 dinara, a kilogram luka na veliko je još skuplji, 60 dinara.

Po njegovim rečima, veliki domaći proizvođači uspevaju da namire potrebe domaćeg i inostranog tržišta i za lukom.

- Naš luk odlazi u Crnu Goru i Bosnu i Hercegovinu, u domaće i strane trgovinske lance kod nas. Veliki deo je već prodat van naše zemlje, a deo čuvamo za potrebe stanovništva, dok ne dospe novi rod - kaže Zelenović.

I proizvođač krompir iz Despotova Miloš Hajduk kaže da prodaja krompira ide odlično, ali da povrtari imaju kupusa koji nije prioritetna hrana veletrgovcima, pa ga naručuju u smanjenim količinama.

- Sada kupus držimo u hladnjačama, sve u nadi da ćemo uspeti da ga prodamo do maja. Zbog manje tražnje, opala je i cena kilogram kupusa, košta svega 20 dinara, što proizvođačima nikako ne odgovara - kaže Hajduk.

U ozbiljnom problemu su povrtari iz Futoga koji kisele ribani kupus. Na lageru imaju više stotina hiljada tona, pa su oni okupljeni oko udruženja Futoški kupus odlučili da ribanac poklanjaju.

Predsednik Udruženja Radivoj Ćulum kaže da su deo već poklonili Crvenom krstu, a imaju volju da ga poklone i u karantine.

- Ne stižu nam više narudžbine od velikih trgovinskih lanaca, jer cene da kiseli kupus nije priorotetna hrana, premda je bogat vitaminom C, pa smo odučili da ga damo u karantine - rekao je Ćulum, i pozvao da im se jave oni koji kuvaju za ljude smeštene tamo, bez obzira na to gde se nalaze, jer Udruženje ribani kupus poklanja svima, i onima u Nišu, Beogradu, Kragujevcu.

Za razliku od kupusa, svežeg i kiselog, proizvođači pasulja oslobodili su se viška. Proizvođač iz Siriga Siniša Arsić rekao je da je uspeo da proda sav prošlogodišnji pasulj i od pre izvesog vremena nema ga na lageru.

Arsić je naveo da oko 1. maja kreće iznova da seje pasulj, s tim što će sada duplirati površine, na 40 jutara.

Pre više od meseca dospele su rotkvice i zelena salata iz plastenika. Deo tog povrća poljoprivrednici su uspeli da prodaju, a drugi deo stigao je baš u vreme kada je proglašeno vanredno stanje, pa se sada snalaze kako da dođu do potrošača.

Kako kaže Nenad Panić iz Vilova, koji trenutno vodi brigu o tome kako da proda preostali deo rotkvica i salate.

Uglavnom, kaže, dolaze preporodavci i oni kupuju, ali ne velike količine. Panića brine i kako će uspeti da proda krastavce koji dospevaju za mesec dana i šta će raditi s paradajzom, koji treba da sazre krajem maja.

– Jedino mi preostaje da se uzdam u to da će do tada epidemija biti na kraju i da ću se tako izvući – navodi Panić, i dodaje da problem povrtarima nije samo kako da prodaju namirnice, već što i kupovna moć potrošača opada, pa se sada više kupuju krompir i luk, brašno, šećer, ulje, nego povrće iz plastenika.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2839444/krompir-i-luk-se-prodaju-kupus-i-povrce-iz-plastenika-slabo

Budući da su novosadske pijace zbog koronavirusa zatvorile svoje kapije do daljeg, na „Fejsbuku” je od 22. marta otvorena grupa „Pijaca Novi Sad”, da bi se prodavci i kupci mogli povezati i nastaviti svoju dugogodišnju saradnju. Jedan od administratora grupe Zoran Nikolić rekao je za naš list da je ideja potekla onog trenutka kada je video vest da će pijace biti zatvorene zbog vanrednog stanja i zdravstvene bezbednosti građana.– Pošto nigde nije bilo navedeno do kada će trajati ta obustava, pomislio sam da bi trebalo iskoristiti mogućnosti interneta i povezati ljude – kaže Nikolić. – Potražio sam da li tako nešto već postoji i pošto u tom trenutku nisam našao ništa slično, pokrenuo sam grupu na „Fejsbuku”. Nekoliko prijatelja je učestvovalo sa svojim idejama kako bi to trebalo da izgleda, a zamisao je da se u grupi povežu proizvođači, odnosno prodavci, s krajnjim korisnicima – kupcima i, koliko vidimo, uspeli smo u toj nameri, jer u ovom trenutku grupa broji više od 8.000 članova.

Tako to biva u modernom svetu tehnologija da uz malo mašte, volje i želje, nastane virtuelna pijaca, koja predstavlja mesto trenutnog okupljanja i odabira potrebnih namirnica, a potrebe su različite. Kako je rekao Zoran, postoje sekcije za određenu kategoriju robe ili stvari, u kojima ljudi ostavljaju svoje ponude i kontakt.

– Trudimo se da ne širimo obim tih sekcija da bi sve bilo preglednije i pristupačnije – kaže naš sagovornik. – LJudi su odlično reagovali na ovu ideju i, iskreno, nisam očekivao toliki odziv. Zato sam za sada prezadovoljan, a mislim da su i članovi. Jedina zamerka je da dosta njih ne pročita pravila kojih se treba pridržavati, pa to može uneti konfuziju. Stoga molimo sve buduće članove da se upoznaju s pravilima i pokušaju da ih ispoštuju.

Zaista, kada malo „surfujete” grupom, reakcije ljudi su uglavnom pozitivne, jer se može poručiti bukvalno sve, i to direktno od proizvođača. Vidljivo je raspoređeno koji proizvod se može naći u određenom segmentu, od odeće i obuće, zimnice i sira, mleka i mlečnih proizvoda, preko yema, kolača, razne robe iz Mađarske, čokoladnih bombona i slatkiša, zatim zdrave hrane, meda, jaja i testinina, do voća i povrća. Moguće je naći sve za bebe i decu, cveće i zelenilo, peškire i posteljinu, kao i hranu za kućne ljubimce, kozmetiku i sanitarije, hobi pozamanteriju, ali i duvan, cigarete, pa čak i elektromaterijal, alate i rezervne delove. Osim toga, svaka pijaca ima svoj odeljak, u kojem se oglašavaju i jedni i drugi, od Satelitske i Riblje, preko Kvantaša do Najlona.

– Nemam uvid u to koliko je tačno prodavaca u grupi, čak dosta ljudi misli da sam ja jedan od prodavaca, pa mi šalju upite za raznu robu – kaže Nikolić. – Nisam radio na povezivanju pijaca, već sam se trudio da na zahtev članova sve lepo organizujem i napravim sekcije, a proizvođači i prodavci ostavljaju svoju ponudu i kontakt. Kupci potom kontaktiraju s njima i dogovaraju se kako će preuzeti i platiti robu.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/index.php/novi-sad/fejsbuk-otvorio-virtuelne-pijacne-tezge-29-03-2020

Opština Knjaževac je za 78 miliona dinara kupila imovinu IMT - Fabrike motokultivatora i motora u tom gradu, objavila je Agencije za licenciranje stečajnih upravnika.

U paketu je kupljeno više objekata čija je ukupna površina veća od 10 hiljada kvadratnih metara, više od 19 hiljada kvadratnih metara zemljišta u građevinskom području i pokretna imovina.Knjaževački IMT koji je osnovan 1950. godine u stečaju je od 2011. godine.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/privreda-i-finansije/imovinu-imt-kupila-opstina-knjazevac-u-paketu-objekti-na-vise-od-10-hiljada-kvadrata/2tde1sc

Požeška "Budimka" prodata na javnoj licitaciji za 212.700.000 dinara kompaniji "Itn grupa" iz Kosjerića koja koja se bavi inovacijama u poljoprivredi i proizvodnjom smrznutog voća i povrća.Početne investicije u fabriku biće, kako navode, pet miliona evra, a očekuju da će početi sa radom na proleće.

Novi vlasnik "Budimke", direktor i suvlasnik ITN-a, Vera Marković rekla je za RTS da su planirane investicije preko pet miliona evra, a početak rada nekadašnjeg giganta najavljuje za proleće sledeće godine.

"Imamo cilj da nastavimo poslovanje, da proširimo svoju delatnost koja već postoji u fabrici u Kosjeriću sa zamrznutim voćem i povrćem gde je izvoz 99 odsto", rekla je Markovićeva.

Istakla je da se proizvodni program "Budimke" oslanja na njihove sadašnje delatnosti fabrike u Kosjeriću.

Za kupovinu "Budimke", u kojoj je proizvodnja stala 2015. godine, interesovanje su pretodnih godina pokazale kompanije iz Srbije, Evrope i Azije.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/naslovi/prodata-budimka-planirane-investicije-pet-miliona-evra-20-11-2019

Želja za brzom zaradom glavni je krivac što uprkos bogom danim uslovima za proizvodnju i izvesnoj, vrlo pristojnoj zaradi, nema interesovanja za gajenje oraha.Primiče se vreme slava kada naglo poraste potražnja za orahom u Srbiji, koja je inače skromna kao što je i njegova proizvodnja.

Iako smo peti u Evropi po broju stabala oraha, kojih je nešto manje od dva miliona, prinos podmiri tek polovinu domaćih potreba, od čega većina ode u konditorsku industriju.Izvoz je gotovo nepostojeći, napominje za Sputnjik sekretar Udruženja za biljnu proizvodnju u sektoru za poljoprivredu Privredne komore Srbije (PKS) Aleksandar Bogunović.

A samo Evropi godišnje nedostaje oko 100.000 tona oraha. Zašto se srpski poljoprivrednici ne opredeljuju za gajenje ove kulture koja donosi i pristojnu zaradu, u najgorem slučaju oko 4,0 evra po kilogramu, koja za uzgoj nije tako zahtevna?Srbija ima klimu koja pogoduje gajenju oraha koji ne traži toliko zahtevnu primenu agrotehnike poput drugih kultura. Orah ne traži mnogo vode, pre berbe dovoljna su samo dva ili tri prskanja preparatima, što ovu voćku čini pogodnom za gajenje na većim plantažama i s malim brojem radnika. Proizvodnja može da se odvija na različitim tipovima zemljišta i nadmorskim visinama. Orah trpi različite temperaturne intervale, zimu i do minus 25, pa nema problema sa mrazevima.

Bogunović, međutim, napominje da će proizvođači moći da računaju na zaradu samo ako samonikle orahe, kakvih je dobar broj u našim voćnjacima, zamene dobrom rodnom sortom kakve su "člendler" i "lara" i sve što treba od agrotehnike odrade na pravi način, a pre svega pripremu zemlje i sadnju. I posle svega toga treba čekati.

"Malo je interesovanje u suštini zato što je tu zarada na dugom štapu. Od podizanja zasada oraha prvi rod stiže treće-četvrte godine, a pun rod se dešava tek negde u desetoj godini. Znači, treba da budete spremni na jednu dugoročnu investiciju, prvo da ulažete, a tek u nekoj kasnijoj fazi da ubirate plodove svoga rada", kaže sagovornik Sputnjika.

To što imamo skoro dva miliona stabala oraha i što smo po tome peti u Evropi, mnogo je manje bitno i od toga koliko su stara ta stabla i koji su sortimenti u pitanju. Najbolji dokaz za to je što nemamo ustaljenu proizvodnju na koju koliko-toliko možemo da računamo.

"Nama proizvodnja oscilira od 10.000 do 25.000 tona, a to je velika oscilacija. To govori da nema toliko plantažnih zasada koliko je to više-manje proizvodnja organizovana na manjim površinama, neprimenjivanjem adekvatne agrotehnike. I prinos može da bude od 3,5 do 4,0 tone, a može i od 1,5 do 2,0 tona po hektaru. A to je velika razlika između 1,5 i 4,0 tona prinosa. Najveća razlika u ceni se ostvaruje upravo zbog sorti i onoga što tržište traži", objašnjava Bogunović.On napominje da je proizvodnja dobra kada se radi kako treba, ali da treba dosta vremena da proizvođač dočeka da stanete na zelenu granu. Orah počinje da rađa posle tri godine i to oko nekoliko kilograma po stablu, u sedmoj nešto više, a u desetoj dostigne pun rod od oko 4,0 tona po hektaru, što se smatra dobrim prinosom.

Kod drugih biljnih vrsta, kako kaže, u trećoj godini već prihodujete neka sredstva, a u sedmoj godini ste u punom rodu. I to je najveći problem što se naši ljudi ne odlučuju da uđu u taj rizik.

"Kao i u svemu, moraju da se prate trendovi i mora se biti spreman na duže čekanje, što kod nas nije baš tako česta situacija. Više se ljudi, na primer, opredeljuju za lešnik koji je zahvalniji u tom smislu. On brže dođe na rod, imate organizovanu proizvodnju, organizovan otkup", kaže stručnjak PKS.

Na napomenu da je i vek tih drugih vrsta znatno kraći od oraha, koji traje 60 godina a njegova puna eksploatacija je praktično pola veka, Bogunović kaže da je to tačno i da je na duge staze, uz spremnost da se čeka, to jako dobra investicija.

Svetska proizvodnja oraha poslednjih godina je gotovo udvostručena i u stalnom je porastu. Procenjuje se da iznosi oko 700.000 tona, a da polovinu toga proizvede Kina kao najveći proizvođač. Iza nje su SAD, a potom Iran, Čile, Turska, Ukrajina. Mesta na svetskom tržištu ima, tim pre što su Turska i još neki veći evropski izvoznici smanjili prodaju.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2019&mm=10&dd=27&nav_id=1608952

Ubrzane promene, kako u proizvodnji tako i u agrarnoj politici svakodnevna su pojava. Od nekadašnjeg uništavanja korova do nesvakidašnjih rešenja, poput robota koji plevi, a kažu neće mnogo proći do trenutka kada će nam roboti brati jagode. Ovo bi trebalo da bude rešenje za sve češći nedostatak radne snage.
S druge strane, veliku svetsku organizaciju FAO, (Agencija Ujedinjenih nacija za poljoprivredu), odnedavno vodi Kinez koji je, gle čuda, već u prvim mesecima svog mandata posetio Republiku Srbiju. Imajući u vidu koliko važnu funkciju obavlja i kakvu instituciju predstavlja, to je veliko priznanje za zemlju
naše veličine. Međutim, kako saznajemo ovo ne treba da čudi, jer je Srbija jedna od retkih zemalja koja je iz našeg regiona podržala njegov izbor na čelo ove Međunarodne organizacije.

Sve veći kineski uticaj može se videti na svakom koraku. Pre samo dve godine, Kinezi su kupili jednu od najznačajnijih semenskih
kuća, švajcarsku SINGENT-u. Za ovaj posao Chem China izdvojila je neverovatnih četrdeset tri milijarde dolara. Naš časopis je odabran među nekoliko iz celog sveta, da bude gost najvećeg naučnog centra koji se bavi istraživanjem u poljoprivredi, a nalazi se nedaleko od Londona.

Svakako, nismo zaboravili naše vredne domaćine tako da smo za vas pripremili reportaže iz Vranja, Kruševca, Valjeva i brojnih drugih mesta. Posebno smo impresionirani izložbom ovaca koju je organizovala valjevska lokalna samouprava u selu Pričević, gde je prikazano sve ono što su Valjevci stvarali u prethodnom periodu u oblasti ovčarstva. Za vinogradare svakako će biti zanimljiv novi kombajn za berbu grožđa, koji predstavljamo u ovom broju. Ukoliko planirate podizanje zasada voća, od koristi bi trebalo da vam budu saveti terenskih stručnjaka u vezi sa izborom protivgradnih mreža. Da vam sve ne bismo otkrili najbolje je da ostatak saznate sami na stranicama koje slede...

Nema dobrog domaćina bez Agrobiznis magazina

Izvor:Agrobiznis magazin

Agencija za licenciranje stečajnih upravnika oglasila je za 20. novembar treći pokušaj prodaje požeške "Budimke" putem javnog nadmetanja.

Kao i prethodna dva puta, kada je prodaja propala jer nije bilo zainteresovanih kupaca, imovina "Budimke" biće ponuđena u dve celine – sedište fabrike sa pratećim objektima i parcelama u Požegi i farma za tov junadi u selu Zdravčići.Na prvom javnom nadmetanju u junu za početne cene bile su određene sume od nešto manje od 532 miliona dinara (za kompleks u Požegi) i skoro 30 miliona dinara (za tovilište). U septembru početne cene bile su 372.309.856, odnosno 20.469.479 dinara.

"Imajući u vidu da za obe celine nije bilo zainteresovanih kupaca na prva dva javna nadmetanja, stečajni upravnik je umanjio početnu cenu obe celine na 20 odsto procenjene vrednosti, odnosno na nivo depozita", saopštila je Agencija za licenciranje stečajnih upravnika.

Takođe, za treći pokušaj prodaje početna cena celine u Požegi iznosi 212.748.489, a u Zdravčićima 11.696.845 dinara."U relativno kratkom roku kupac može nastaviti gajenje i preradu voća i povrća i obnoviti proizvodnju sokova i izvršiti plasman na lokalnom i širem gravitacionom području, i koristiti se prepoznatljivom pozicijom koju je "Budimka" imala na tržištu", navedeno je u pozivu za javno nadmetanje.

Da li će se na trećem pokušaju prodaje preduzeća u kome je proizvodnja stala pre četiri godine, i nad kojim je proglašeno bankrotstvo kojim je oslobođeno svih dugova, pojaviti kupac, biće poznato 13. novembra. Taj datum je određen kao poslednji rok za prijavu učesnika javnog nadmetanja.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/treca-sreca-za-budimku-cena-ponovo-oborena-cela-fabrika-za-19-miliona-evra/fj7mdx9

Treći pčelarski sajam jugoistočnog Balkana u Vranju potukao je sve rekorde posete iz prethodne dve godine, kao i prodaje pčelarske opreme (već oko 13 sati na Sajmu niste mogli da kupite nijednu jedinu matičnu rešetku, sve su bile prodate), navodi se na sajtu Saveza pčelarskih organizacija Srbije.

Sajam je otvorio pomoćnik ministra poljoprivrede, Aleksandar Bogićević, koji je naglasio značaj ovog sajma za jug Srbije, a posebno je pohvalio organizovanost pčelara Srbije kroz Savez pčelarskih organizacija Srbije, navodi se u SPOS-u.

Bogićević je govorio i o podršci Ministarstva poljoprivrede pčelarstvu, posebno naglasivši da će od iduće godine subvencija po košnici iznositi 800 dinara, a naveo je i da će se i u narednoj godini nastaviti i ostalih 6 tipova podrške pčelarstvu.

Gradonačelnik Vranja Slobodan Milenković pohvalio je organizaciju sajma i izrazio lično i zadovoljstvo Grada Vranja što je uspeo da postane dobar domaćin pčelarskom sajmu, te poželeo uspeh i u narednim godinama.

Najviše kupaca na sajmu bilo je iz Makedonije i Srbije.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2636754/treci-pcelarski-sajam-jugoistocnog-balkana-potukao-rekorde-u-prodaji-opreme

Stečajni upravnik Fabrike hleba i mleka doo iz Vranja oglasio je prodaju nepokretne i pokretne imovine ovog preduzeća metodom javnog nadmetanja.

Imovina je podeljena u više delova, a najvredniju celinu čine industrijska pekara, mlekara, dva magacina, laboratorija sa garažom, magacin gotovih proizvoda, dve kotlarnice, portirnica i prodavnica. Pokretnu imovinu čine i četiri kioska i oprema i inventar prema specifikaciji iz prodajne dokumentacije. Početna cena ovog dela imovine iznosi 86 miliona dinara.

Po ceni od 34 miliona dinara prodaju se i građevinski objekti - benzinska pumpa i nadstrešnica zgrade benzinske stanice, kao i pokretna imovina koju čine oprema i inventar prema specifikaciji iz prodajne dokumentacije.

Pravo učešća na tenderu imaju sva pravna i fizička lica koja ispune tražene uslove. Javno nadmetanje biće održano 11. oktobra 2019. godine u 13 časova u Vladičinom Hanu.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2622266/prodaje-se-imovina-fabrike-hleba-i-mleka-iz-vranja

U prvoj polovini ove godine trgovanje poljoprivrednim zemljištem činilo je 20 odsto ukupnog trgovanja nepokretnostima. Prema podacima Republičkog geodetskog zavoda, u tom periodu nove vlasnike je u Srbiji dobilo oko 47.000 nekretnina.

Novčana vrednost tržišta poljoprivrednog zemljišta bila je oko 87,6 miliona evra, dok je u istom periodu lane iznosila 72 miliona evra.Najviše cene poljoprivredno zemljište dostiže u Bačkoj. Maksimalne cene zabeležene su u Sirigu i na Čeneju. U Sirigu je za hektar i 12 ari njive plaćeno 42.500 evra, a na Čeneju 35.187 evra za hektar i 35 ari.

Prema podacima RZS, prosečna cena poljoprivrednog zemljišta u Zapadnobačkoj oblasti u prvom polugodištu bila je 8.350 evra za hektar. To je prosek izvučen između minimalne i maksimalne cene za njive u toj oblasti Vojvodine.

U Severnobačkoj oblasti prosečna cena njiva bila je 9.700 evra.Najviša cena poljoprivrednog zemljišta u tom periodu bila je u Južnobačkoj oblasti i iznosila je 9.950 evra za hektar. U Severnobanatskoj oblasti prosečna cena bila je 7.350 evra za hektar, a u Srednjobanatskoj 6.850 evra.

Koliko su cene zemljišta u Vojvodini bile visoke u datom periodu najbolje ilustruju podaci RZS da se za hektar njiva u Šumadiji i zapadnoj Srbiji u proseku plaćalo 3.100 evra, u južnoj i istočnoj Srbiji 2.600, a u regionu Beograda 3.850 evra.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/njiva-vredna-42500-evra-evo-gde-su-najskuplje-oranice-u-srbiji/72hpp0t

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Април 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30