Kompanija "Trivit" kupila je nedavno pekaru "Alimpije" i na taj način je spasila finansijskih problema u koje je zapala, saznaje "Blic".

Tako je bečejsko poslovno carstvo Vere Šćepanović, postalo bogatije za još jednu kompaniju koja ima velike proizvodne kapacitete ali i dugove i blokadu računa, koja iznosi oko 63 miliona dinara. Ovom kupovinom "Trivit" se svrstava se u vrh srpske pekarske industrije, jer će u svom sastavu imati pet velikih pogona, od kojih je jedne u Crnoj Gori. Tako se spasava posrnuli div pekarske industrije, "Alimpije" ali i krči put za lidersku poziciju u proizvodnji specijalnih vrsta hleba, po čemu je "Trivit" poznat. Naime, njihov hleb "Tonus", koji se pravi bez brašna, je brend po kome su prepoznatljivi u čitavom regionu. Specijalne vrste hleba ima i pekara "Alimpije", koja ih čak proizvodi i za neke robne marke.

Izvor "Blica" iz "Alimpije pekare " kaže da su zaposleni u ovoj kompaniji sa odobravanjem dočekali ovu transakciju.

- Kupovina je obavljena poslednjih dana 2017. godine i to je za nas bio spas iz problema u koje smo zapali. Neredovne plate, problemi sa plaćanjem dobavljačima, blokada računa i dugovi na sve strane, demotivisali su radnike a i proizvodnja je morala da se redukuje. Ali "Trivit grupa" izbavila nas je iz teškoća. Čim je postignut dogovor, odmah nam je isplaćen deo zaostalih plata što ukazuje da smo došli u prave ruke - kaže naš sagovornik.

Da su saznanja "Blica „ tačna potvrdila nam je i vlasnica kompanije Vera Šćepanović.

- "Trivit" nije kupio firmu već je 27. decembra 2017. kupio nekretnine, postorjenja i opremu pekare "Alimpije". Za dogovorenu cenu obaveza je da se isplate zaposleni, dobavljači, komunalne usluge i obaveze prema drzavnim institucijama. Dobavljačima smo ponudili i mogućnost da se naplate direktno od "Trivita", za šta se oni u velikom broju odlučuju i nastavili su sa redovnom isporukom sirovina, koja nje bila prekinuta, bez obzira na teško stanje u "Alimpije pekari". Sa 12. januarom uspeli smo da zaposlenima regulišemo tri zarade, a do kraja januara isplatićemo i preostale dve - naglašava Šćepanović.

Ona dodaje da je sigurna da će sve ove aktivnosti dovesti da sjajan tim, koji je izgradio "Alimpije pekaru", nastavi da radi i pod okriljem "Trivita".

- Radimo da se nezadovoljstvo zaposlenih otkloni. Spremni smo da investiramo u kupovinu i remont opreme i radove na tome smo već započeli. To će sve dovesti do stabilizacije ovog pogona koji snadbeva značajan deo tržišta u Beogradu. Plan nam je da pogon u Železniku dodatno uposlimo sa upakovanim i svežim poizvodima i za centralnu Srbiju - naglašava Šćepanović.

Ko je "Trivit"?

Kompanija "Trivit" je osnovan 2006. godine. Ima pekare u Vrbasu, Bečeju, Loznici i Nikšiću i pogon za proizvodnju i preradu povrća u Bačkom Gradištu. Zapošljavaju 600 ljudi.

Izvor:

https://www.blic.rs 

Mali tradicionalni proizvođači mesa i mleka u Srbiji moći će da na potpuno bezbedan i legalan način izađu na tržište, bilo da se radi o prodaji robe sa kućnog praga, lokalnim pijacama i marketima ili teritoriji cele države, zahvaljujući novousvojenom pravilniku, izjavio je sredinom decembra meseca 2017. godine ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović.

Reč je o Pravilniku o malim količinama primarnih proizvoda koje služe za snabdevanje potrošača, području za obavljanje tih delatnosti, kao i odstupanja koja se odnose na male subjekte u poslovanju hranom životinjskog porekla.

Nedimović je poručio da je 18. decembra počeo proces spajanja malih proizvođača mesa i države, jer je, prema njegovoj oceni, sve vreme bilo potrebno da se ljudi koji se bave tom delatnošću uvedu u normalne tokove tržišta, kako bi sve funkcionisalo na način na koji to funkcioniše u zemljama EU.

"Do sada smo imali jednu situaciju gde ukoliko želite da se bavite preradom mesa ili preradom mleka, bili ste uslovljeni istim stvarima bez obzira da li imate male količine ili imate hiljade, stotine hiljada ili tone nečega" rekao je ministar Nedimović u Sremskoj Mitrovici, gde su predstavljene nacionalne mere fleksibilnosti za poslovanje malih i tradicionalnih proizvodnji hrane životinjskog porekla.

Prema rečima Nedimovića, uslovi koje su mali i veliki proizvođači morali da ispune sa aspekta bezbednosti hrane, bili su potpuno isti.

"Recimo, u Sremskoj Mitrovici postoji velika klanica “Mitros” i onaj ko je želeo da radi malu preradu, morao je da ispuni apsolutno iste uslove u pogledu objekata, opreme i svega ostalog. To za jednog stočara koji želi da ima svoju malu preradu baš nije moguće realizovati. Jednostavno, mali proizvođači su nailazili na zidove i nisu bili u mogućnosti da kvalitetno nastupe na tržištu", rekao je Nedimović.

Pored toga, u merama ruralnog razvoja za 2018. godinu, nabavka opreme za te objekte će biti subvencionisana od strane države sa najmanje 50 odsto, a u devastiranim područjima gde imamo dosta malih proizvođača sa 65 odsto, dodao je Nedimović.

 

"Subvencionisaćemo sve, od zidanja objekata do nabavke opreme i želimo da to učinimo dostupno svima", poručio je ministar poljoprivrede.

"Želimo da demistifikujemo priču u vezi sa bezbednošću hrane i približimo je malim proizvođačima", ocenio je Nedimović, zaključivši da je cilj Ministarstva poljoprivrede da mali proizvođači zarade više novca, a to će im, prema njegovim rečima, omogućiti prodaja svojih proizvoda i prerađevina od kuće i "sa kućnog praga", baš kao što je praksa u Sloveniji ili Austriji.

Predstavljeni su i rezultati projekta "Unapređenje kvaliteta i bezbednosti hrane u sektoru proizvodnje mesa u Srbiji", koji realizuju Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (UN FAO) i Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD), u okviru čega je i donet pravilnik, kao i set Vodiča za primenu pravila o fleksibilnosti, kao i nacionalna oznaka "Srpski kvalitet" za obeležavanje proizvoda od domaćih sirovina i višeg kvaliteta.

Poručeno je da Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, po ugledu na propise Evropske unije, donosi propise kojima se olakšava proizvodnja malim proizvodnim kapacitetima, odnosno smanjuju finansijska opterećenja i administrativne prepreke kroz odstupanje u pogledu izgradnje, uređenja i opremanja objekata.

Takođe, istaknuto je da se tim propisima omogućava korišćenje tradicionalnih alata, materijala i postupaka za proizvodnju gastronomskih proizvoda, ali i da se podstiče ekonomija na selu kroz valorizaciju povezanosti sopstvene proizvodnje i prerade na gazdinstvu i prodaja malih količina direktno potrošaču.

Koordinatorka na projektu iz UN FAO Lisa Paljeti kazala je da UN FAO i EBRD rade već dugo na promociji bezbednosti hrane, koja se tiče pregovaračkog poglavlja 12 o pristupanju Srbije Evropskoj uniji, te usklađivanju domaćih standarda sa pravilima EU.

"Zaista smo jako srećni zbog tog dostignuća što su mali proizvođači u Srbiji danas u mogućnosti da budu konkurentni i da izvoze svoje proizvode širom sveta", poručila je Paljeti.

Paljeti je dodala da će mere fleksibilnosti za poslovanje malih i tradicionalnih proizvodnji hrane životinjskog porekla poboljšati kvalitet i osnažiti proizvođače, kao i da će se ustanoviti nova politika za bezbednost i kvalitet proizvoda od mesa i mleka

Više u Agrbiznis magazinu za januar 2018. godine

www.agrobiznis.rs 

Kompanija Nestle Adriatic saopštila je danas da je posle prigovora potrošača povodom prisustva komadića gume u Cipiripi Duo kremu, iz predostrožnosti dobrovoljno povukla sa domaćeg tržišta Cipiripi kremove svih rokova trajanja do kraja oktobra 2018. godine.

Navodeći da su sa tržišta povučene postojeće serije i formati Cipiripi kremova Duo, Nugat i Čoko-Vanila, ali i da se primedbe ne odnose na ostale Cipiripi proizvode, ukuse i formate, kompanija je saopštila da je posle detaljne analize utvrđeno da je guma u proizvod dospela iz proizvodne linije.

"Iako je u ovom slučaju interna procena bezbednosti hrane pokazala da konzumiranje ovih proizvoda ne predstavlja rizik po zdravlje potrošača, iz razloga predostrožnosti smo odlučili da dobrovoljno povučemo sve navedene Cipiripi kremove sa srpskog tržišta", navodi se u saopštenju.

Kompanija je navela i da je preduzela sve neophodne mere kako bi sprečila da se takva situacija desi u budućnosti kao i da je o tim merama odmah obavestila Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

"Bezbednost i kvalitet naših proizvoda, kao i poverenje naših potrošača su prioriteti naše kompanije i veoma nam je žao ukoliko je ovo izazvalo neku vrstu neprijatnosti", navela je kompanija i pozvala potrošače da dodatne informacije o Cipiripi kremovima dobiju besplatnim pozivom na broj 0800 000 100, radnim danima od 8.30 do 16.30 časova.

 

Izvor: BETA

Neće biti prodaje zemlje strancima, kaže ministar poljoprivrede Branislav Nedimović, navodeći da će se to rešiti izmenama Zakona o poljoprivrednom zemljištu.

Stav Vlade Srbije je potpuno jasan, Srbija će do 1. septembra rešiti problem liberalizacije, rekao je Nedimović i dodao da će javnosti u ponedeljak biti predstavljena završna verzija izmena tog zakona.

Nećemo izmišljati toplu vodu, ograničićemo liberalizaciju tako da onemogućimo strancima da u određenom vremenskom periodu mogu lako da dođu do zemlje, za fizička lica ćemo to vezati za prebivalište, a za strana pravna lica za registar- rekao je on.

Na pitanje da li će za fizička lica taj rok biti pet godina, odnosno sedam godina za pravna lica, Nedimović kaže da su to neka od rešenja kojima se "gravitira", ali da će u ponedeljak, utorak to biti potpuno jasno.

Govoreći o situaciji sa malinarima, Nedimović kaže da se prethodnih šest meseci radi na tome da se utvrdi kuda ide malinarstvo u Srbiji i da nije bilo reči samo o ceni maline. 

- Poljska je naš najveći konkurent na tržištu i nepoznanica je kakav je ove godine tamo rod. Kontradiktorni podaci stižu i najbolje je da proizvođači i otkupljivači odu tamo i vide kakva je situacija- kaže Nedimović i dodaje da ne postoji berza kako bi mogla da se utvrdi cena maline.

S druge strane, nepominje da tržište reguliše cenu proizvoda i ističe da država učestvuje samo kao medijator.

- Radili smo na procesu shvatanja šta treba raditi u budućnosti- kaže Nedimović. 

Navodeći da država daje subvencije za voćarstvo i povrtarstvo, Nedimović je rekao da je za nabavku traktora koje subvencioniše država stiglo 2.300 zahteva, a ima i oko 300 zahteva koji nisu validni. 

On očekuje da ta priča do oktobra bude zaokružena.

Izvor: www.srbijadanas.com

I bi Sajam poljoprivrede u Novom Sadu. Veseli i razdragani mališani sa svojim roditeljima, drugog dana uživali su u tradicionalnom ambijentu Novosadskog sajma. Toga dana Sajam je bio najposećeniji. Raduje nas što su i naši čitaoci i posetioci, došli i do našeg štanda u hali 2. Hvala vam na ogromnom interesovanju i poverenju, koje ste nam ukazali. U ovom izdanju za sve one, koji nisu bili u mogućnosti da posete Sajam, donosimo interesantne detalje, koje smo za ovaj put probrali u mnoštvu događaja, koji su obeležili prethodni mesec.

Svakako preporučujemo i naše stalne rubrike, u kojima savetujemo voćare, kako se čuvaju plodovi jagode. Takođe, iz sveta nauke, donosimo informaciju da je tim stručnjaka proizveo kozu pauka. Neverovatna činjenica da je paučina u mleku, svakako će i kod nas pokrenuti različite polemike. Naša zemlja ima dovoljno površina pod pašnjacima. Ovakav vid ishrane goveda je dosta jeftiniji u poređenju sa drugim načinima proizvodnje stočne hrane. Osim što obezbeđuje dovoljne količine hrane, pašnjačka ishrana podmiruje sve zahteve, koje goveda imaju za hranljivim elementima.

Za naš časopis, eksluzivno govori i Nj.E. Alona Fišer-Kam, ambasadorka Izraela koja je u Srbiju došla nakon Argentine, Francuske i Španije. Sa njom smo razgovoarali o dosadašnjim iskustvima, ali i mogućnostima saradnje. Naravno i ovaj put visoka predstavnica Izraela naglasila je da nema ništa od priznanja nezavisnosti Kosova*.

Prvi poslovi početkom juna vezani su za oduzimanje meda, njegovo vrcanje i pravilno skladištenje. Desetak dana nakon prestanka paše, med je dovoljno zreo za oduzimanje iz košnica. Najmanje dve trećine saća sa medom trebalo bi da su zatvorene voštanim poklopcima. Takav med sadrži 18 do 20% vode. Nezreo med nije dobro oduzimati, jer će sa njim pčelar imati mnogo problema, a na kraju, on se može i ukiseliti. Zreo med se pakuje u odgovarajuću ambalažu, koju bi trebalo hermetički zatvoriti, kako bi se eliminisala mogućnost upijanja vlage. Posude sa medom se skladište u suvoj i čistoj prostoriji, u kojoj temperatura ne prelazi +15°C. To je veoma važno, jer sa rastom temperature u skladištu, ubrzano se povećava količina HMF-a (hidroksimetil- furfurol) u medu, što utiče na njegov kvalitet. Svaka paša je veoma važna, jer predstavlja izvor dragocene kvalitetne hrane, tako neophodne u tom trenutku. Jer, jul je veoma topao i sušan mesec. Zajednice, koje nemaju solidnu pašu, ne mogu odgajiti dovoljno kvalitetne zimske pčele, koje će sa radošću, elanom i zdravljem dočekati prve cvetove džanarike. Ako u julu pčelama ponudimo oskudnu pašu, stvara se generacija fiziološki nekvalitetnih letnjih pčela, koje će u avgustu morati da odgaje zimsku populaciju. A poznato je da to neće biti dobar posao, jer se fiziološki deficit neminovno odražava i na potonje generacije.

U prethodnoj nedelji na Veletržnici Beograd ostvaren je promet od ukupno 1.788 tona robe.

Najviše se trgovalo: kupusom (521 t), jabukom (227 t), krompirom (174 t), crnim lukom (159 t), šargarepom (156 t), paradajzom (121 t), krastavcem (94 t), pomorandžom (42 t), spanaćem (42 t), tikvicom (40 t) i jagodom (25 t).

U odnosu na pretprošlu sedmicu veći je obrt: kupusa (354 t → 521 t), jabuke (171 t → 227 t), krompira (108 t → 174 t), crnog luka (139 t → 159 t), šargarepe (151 t → 156 t), spanaća (25 t → 42 t) i jagode (10 t → 25 t), dok je promet: paradajza (128 t → 121 t), krastavca (156 t → 94 t), pomorandže (43 t → 42 t) i tikvice (41 t → 40 t) bio manji.

Cene (po kilogramu):

krompir                        20 - 30 din.

mladi krompir              40 - 50 din; prošle nedelje 80 - 110 din.

kupus                          15 - 20 din; prošle nedelje 20 - 30 din.

crni luk                        15 - 20 din.

mladi luk                     70 - 100 din; prošle nedelje 100 - 120 din.

šargarepa                   15 - 55 din.

spanać                        30 - 40 din; prošle nedelje 50 - 60 din.

tikvica                          50 - 70 din; prošle nedelje 60 - 80 din.

paradajz (uvoz)          90 - 110 din; prošle nedelje 100 - 130 din.

krastavac                    50 - 70 din; prošle nedelje 60 - 80 din.

pečurke šampinjoni    70 - 80 din. (pakovanje)

jabuka                        15 - 60 din.

jagoda                        160 - 250 din.

pomorandža               50 - 110 din.

banana                       110 - 130 din.

limun                            120 - 160 din.

Za sve informacije građani mogu da se obrate Info centru Veletržnice Beograd na broj telefona 011/381-81-12.

U prethodnoj nedelji na Veletržnici Beograd ostvaren je promet od ukupno 1.231 tone robe.

Najviše se trgovalo: kupusom (335 t), jabukom (225 t), crnim lukom (139 t), šargarepom (123 t), krompirom (96 t), pomorandžom (52 t), spanaćem (37 t), cveklom (27 t), zelenom salatom (23 t), blitvom (22 t), bananom (20 t) i rotkvicom (20 t).

U odnosu na pretprošlu sedmicu veći je obrt: kupusa (218 t → 335 t), crnog luka (137 t → 139 t), šargarepe (97 t → 123 t), pomorandže (33 t → 52 t), spanaća (34 t → 37 t), zelene salate (22 t → 23 t), blitve (19 t → 22 t) i rotkvice (8 t → 20 t), dok je promet: jabuke (282 t → 225 t), krompira (120 t → 96 t) i cvekle (33 t → 27 t) bio manji. Promet banane je ostao isti kao i pretprošle nedelje (20 t).

Cene (po kilogramu):

krompir                        20 - 30 din.

kupus                          20 - 30 din.

crni luk                        15 - 20 din.

šargarepa                   15 - 45 din.

spanać                        55 - 75 din.

cvekla                         20 - 30 din.

rotkvica                       80 - 120 din.

zelena salata              150 - 250 din.

pečurke šampinjoni    70 - 80 din. (pakovanje)

jabuka                        15 - 40 din.

pomorandža               35 - 85 din.

banana                       100 - 110 din.

limun                           60 - 120 din.

Srbija je u 2016. godini od izvoza poljoprivrednih proizvoda zaradila 3,2 mlrd USD, što je predstavljalo rast od 11,9% u odnosu na 2015. Vrednost uvoza u istom periodu bila je 1,4 mlrd USD, što je za 10,7% manje nego pre dve godine, podaci su Republičkog zavoda za statistiku.

Naša zemlja najviše je izvozila žitarice, voće i povrće, dok je uvozila kafu, čaj, začine, duvan i smrznuto svinjsko meso.

Prema analizi Vojislava Stankovića, agrarnog analitičara, suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni poljoprivredno-prehrambenih proizvoda u 2016. godini ima rast od 39,7% i iznosi 1,7 mlrd USD.

- Najznačajniji proizvod agrarnog porekla u izvozu u 2016. godini bio je merkantilni kukuruz u vrednosti od 346 mil USD i sa učešćem u ukupnom izvozu od 1,5% - kaže Stanković.

- Tu su i cigarete od duvana, u vrednosti od 277 mil USD, pa smrznuta malina, čija je vrednost bila 248 mil USD, merkantilna pšenica - 134 mil USD, jabuke, šećer i šećerna repa. Kada je reč o uvozu, tradicionalno dominira grupa "nekonkurentnih" proizvoda. To su sirova kafa, banane, pomorandže, ižiljeni duvan za cigarete, cigarete, zamrznuto svinjsko meso...

Kako ističe analitičar Novosti Stanković, najznačajniji partneri poljoprivrede i prehrambene industrije Srbije su EU, zemlje zapadnog Balkana, CEFTA i Rusija. Pomenuta tržišta u periodu januar-novembar 2016. godine imaju udeo u ukupnoj srpskoj spoljnotrgovinskoj razmeni hrane od 89%. U ukupnom izvozu učešće je 97%, a u uvozu 72%.

Sa zemljama CEFTA, govori Stanković, u 2016. godini imali smo izvoz u vrednosti od 1,2 mlrd USD, od čega poljoprivredi pripada 39%. Istovremeno, vrednost uvoza je bio 126 mil USD, a agrar ima procenat od 9%.

Postojeći sporazum o slobodnoj trgovini s Rusijom, Srbija ne koristi dovoljno i adekvatno, s obzirom na značajne oscilacije u svojoj poljoprivrednoj proizvodnji, kao ni kapacitete kojima raspolaže u prerađivačkoj industriji, objašnjava Stanković.

 

http://www.ekapija.com

Velike kompanije prodaju kvalitetnije prehrambene proizvode u Austriji nego u Mađarskoj, iako bi trebalo da su isti, pošto je reč o istim markama proizvoda, upozorila je mađarska vlada. Do istog zaključka došla je i Slovačka čija je agencija za kvalitet hrane ustanovila da se proizvodi koji se pod istom markom prodaju u toj zemlji i oni iz prodavnica u Nemačkoj i Austriji razlikuju po ukusu, izgledu i sastavu. Jedno ranije istraživanje pokazalo je da je jedini proizvod bez razlika u kvalitetu bez obzira gde se prodaje "milka" čokolada.

Mađarska agencija za bezbednost hrane NEBIH ispitala je 24 proizvoda koje međunarodni lanci, kao što su Lidl i Aldi, prodaju i u Mađarskoj i u Austriji. Rezultati su pokazali, pored ostalog, da je mađarska verzija napolitanki "maner" (Manner) manje hrskava i da se "nutela" (Nutella) iz mađarskih prodavnica teže maže od one iz austrijskih.

"Bio sam zaprepašćen nakon čitanja ovog kratkog izveštaja", kazao je na pres konferenciji 16. februara Janoš Lazar, ministar koji vodi kancelariju premijera Viktora Orbana, i dodao: "Mislim da je to najveći skandal u poslednje vreme". Lazar je najavio da će vlada početi testiranje velikog obima još većeg broja proizvoda koji se prodaju u Mađarskoj ali nije precizirao šta će sve Budimpešta preduzeti.

Istovremeno Mađarska nije jedina koja je zabrinuta. Naime, slovačka agencija za kvalitet hrane upozorila je da je utvrdila razlike u ukusu, izgledu i sastavu kod desetak proizvoda koji se prodaju pod istom markom u Slovačkoj, Nemačkoj i Austriji. Nove analize državne veterinarske službe (ŠVPS) slovačkog ministarstva poljoprivrede otkrile su da kod polovine testiranih prehrambenih proizvoda postoje značajne razlike u sastavu, preneo je Slovak spektator.

Ministarka poljoprivrede rekla je da će to pitanje postaviti na nivou EU.

"Potrošači očekuju isti kvalitet proizvoda iste marke bez obzira u kojoj se zemlji proizvode ili kupuju", istakla je slovačka ministarka Gabrijela Matečna na konferenciji za novinare 14. februara, preneo je EurActiv.com. Međutim, posmatrači upozoravaju da bi Matečna mogla da se suoči sa problemom pošto vlasti EU ne brinu toliko o kvalitetu, koliko o bezbednosti hrane koja se proizvodi i prodaje u članicama.

Inspektori ŠVPS testirali su u novembru i decembru 22 proizvoda koji se prodaju u malopordaji u Slovačkoj, posebno u Bratislavi, i Austriji, u gradovima uz granicu. Testirani su različiti proizvodi, uključujući mlečne, mesne i proizvode od ribe, čokolade, pecivo, sir i pića. Uz proveru amabalaže, uključujući informacije o sastavu i težini, analizirani su i boja, aroma i miris proizvoda.

Inspektori su u analizama bili fokusirani na parametre kvaliteta, poput sadržaja mesa, masti ili proteina (zavisno od testiranog proizvoda) i dodate supstance, poput zaslađivača i boja. "Kod polovine proizvoda uočene su razlike koje znatno utiču na kvalitet", rekla je Matečna. Uglavnom je, kada se radi o proizvodima prodatim u Slovačkoj, sadržaj mesa bio manji a masti veći, sadržaj veštačkih zaslađivača i konzervansa bio je takođe veći a gramaža proizvoda manja, dodala je slovačka ministarka.

Prethodno su testiranja sa ciljem poređenja hrane koja se prodaje u zapadnoj i istočnoj Evropi sprovedena 2011. a naručilo ih je Slovačko udruženje potrošača.

Analiziran je niz prehrambenih proizvoda kupljenih u supermarketima u osam članica EU - Nemačkoj, Austriji, Češkoj, Poljskoj, Slovačkoj, Mađarskoj, Rumuniji i Bugarskoj. Među testiranim proizvodima bili su napici, čokolade, kafa.

Ti testovi potvrdili su da se kvalitet proizvoda multinacionalnih kompanija koji se pod istom markom isporučuju različitim evropskim zemljama razlikuje.

Jedini prozvod koji je bio istog kvaliteta u svim zemljama bila je čokolada "milka".

Evropska komisija odgovorila je da su optužbe da se proizvodi razlikuju po kvalitetu neosnovane navodeći da multinacionalne kompanije mogu slobodno da prilagođavaju svoje proizvode različitim tržištima.

 

Izvor: EurActiv.com

 

Tržište organskih proizvoda u Evropi nastavlja da raste i u 2015. je, prema konačnim podacima, povećano za 13%, na gotovo 30 milijardi evra, pri čemu je tržište tih proizvoda u EU vredelo nešto više od 27 milijardi. Površina pod organskim proizvodima istovremeno je povećana za gotovo milion hektara. Najveće tržište organskih proizvoda u Evropi je Nemačka ali Švajcarska ima najveću potrošnju organske hrane po stanovniku, kako u Evropi, tako i u svetu.

Nemačko tržište organskih proizvoda u 2015. je dostiglo vrednost od 8,6 milijardi evra, francusko 5,5 milijardi, britansko 2,6 milijardi a italijansko 2,3 milijarde. Prvi pokazatelji za 2016. pokazuju da tržište nastavlja da jača i da je u Nemačkoj u toj godini dostiglo 9,5 milijardi evra. Inače, Nemačka je drugo po veličini tržište organskih proizvoda u svetu posle SAD (35,8 milijardi evra u 2015.).

Podatke o evropskom organskom sektoru objavili su Istraživački institut za organsku poljoprivredu (FiBL) i Kompanija za informacije o poljoprivrednom tržištu (AMI) na sajmu BIOFACH, vodećoj svetskoj izložbi organske hrane koja se održava od 15. do 18. februara u Nirnbergu.

"Evropsko tržište beleži snažan rast. Prvi put od finansijske krize na tržištu je registrovan dvocifreni rast, od 13%. U Francuskoj i Italiji tržišta su u 2015. porasla za 15% a u Nemačkoj za 11%", istakla je Helga Viler (Willer) iz FiBL. Svake godine, kako se navodi, evropski potrošači troše sve više na organsku hranu, u proseku 36 evra na nivou Evrope a 54 evra na nivou EU. Najviše na organsku hranu troše Švajcarci - 262 evra po stanovniku, a slede Danska sa 191 i Švedska sa 177 evra.

Evropske zemlje takođe beleže najveći udeo organskog tržišta u ukupnom - u Danskoj je to 8,4%, Švajcarskoj 7,7 a u Luksemburgu 7,5%. "Brojni proizvodi i grupe prizvoda imaju i veći udeo. U Švajcarskoj je npr. svako četvrto prodato jaje iz organske proizvodnje a kod mlečnih proizvoda udeo organskih može da bude 10 i više procenata", rekla je Dijana Šak (Diana Schaac) iz AMI.

Tržište raste brže od organske poljoprivrede

Trend bržeg rasta tržišta od rasta organske proizvodnje nastavljen je 2015. Međutim, ohrabruje što površina pod organskom poljoprivredom raste brže nego ranije i u 2015. je povećana za gotovo milion hektara ili 8,2%. Na kraju te godine pod organskom proizvodnjom u Evropi je bilo 12,7 miliona hektara, od čega 11,2 miliona u EU, što predstavlja 2,5 odnosno 6,2% ukupnog poljoprivrednog zemljišta. Najveće poljoprivredne površine pod organskom proizvodnjom su u Španiji (1,97 miliona hektara), Italiji (1,49 miliona) i Francuskoj (1,37 miliona). U svakoj od tih zemalja je površina pod organskom poljoprivredom povećana u 2015. godini za najmanje 100.000 hektara. U devet evropskih zemalja je najmanje 10% poljoprivrednog zemljišta pod organskom proizvodnjom a najveći udeo ta proizvodnja ima u Lihtenštajnu (30%), Austriji (21%) i Švedskoj (17%).

Proizvodnja ne drži korak sa tražnjom

U Evropi radi gotovo 350.000 organskih proizvođača, pri čemu u Evropskoj uniji 270.000 , kao i 60.000 prerađivača organskih proizvoda i skoro 3.700 uvoznika. I dok broj organskih proizvođača raste umereno, po stopi od 3% u Evropi i 5% u EU, broj prerađivača i uvoznika beleži dvocifreni rast od 12 odnosno 19%.

Matijas Štolc (Matthias Stolze) iz FiBL kaže da je činjenica da broj prerađivača i uvoznika raste brže od broja proizvođača još jedan pokazatelj da organska proizvodnja ne drži korak sa tražnjom. "Zemlje treba da nastave jasnu strategiju razvoja organskog sektora, podrže kraće lance isporuke tih proizvoda sa ciljem obezbeđenja ekoloških i socijalnih koristi i uspostave bolju statistiku kako bi unapredili tačnost prikupljenih podataka o organskom tržištu", zaključio je Štolc.

Izvor: EurActiv.rs

 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јануар 2018 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30 31