Srbija je u 2016. godini od izvoza poljoprivrednih proizvoda zaradila 3,2 mlrd USD, što je predstavljalo rast od 11,9% u odnosu na 2015. Vrednost uvoza u istom periodu bila je 1,4 mlrd USD, što je za 10,7% manje nego pre dve godine, podaci su Republičkog zavoda za statistiku.

Naša zemlja najviše je izvozila žitarice, voće i povrće, dok je uvozila kafu, čaj, začine, duvan i smrznuto svinjsko meso.

Prema analizi Vojislava Stankovića, agrarnog analitičara, suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni poljoprivredno-prehrambenih proizvoda u 2016. godini ima rast od 39,7% i iznosi 1,7 mlrd USD.

- Najznačajniji proizvod agrarnog porekla u izvozu u 2016. godini bio je merkantilni kukuruz u vrednosti od 346 mil USD i sa učešćem u ukupnom izvozu od 1,5% - kaže Stanković.

- Tu su i cigarete od duvana, u vrednosti od 277 mil USD, pa smrznuta malina, čija je vrednost bila 248 mil USD, merkantilna pšenica - 134 mil USD, jabuke, šećer i šećerna repa. Kada je reč o uvozu, tradicionalno dominira grupa "nekonkurentnih" proizvoda. To su sirova kafa, banane, pomorandže, ižiljeni duvan za cigarete, cigarete, zamrznuto svinjsko meso...

Kako ističe analitičar Novosti Stanković, najznačajniji partneri poljoprivrede i prehrambene industrije Srbije su EU, zemlje zapadnog Balkana, CEFTA i Rusija. Pomenuta tržišta u periodu januar-novembar 2016. godine imaju udeo u ukupnoj srpskoj spoljnotrgovinskoj razmeni hrane od 89%. U ukupnom izvozu učešće je 97%, a u uvozu 72%.

Sa zemljama CEFTA, govori Stanković, u 2016. godini imali smo izvoz u vrednosti od 1,2 mlrd USD, od čega poljoprivredi pripada 39%. Istovremeno, vrednost uvoza je bio 126 mil USD, a agrar ima procenat od 9%.

Postojeći sporazum o slobodnoj trgovini s Rusijom, Srbija ne koristi dovoljno i adekvatno, s obzirom na značajne oscilacije u svojoj poljoprivrednoj proizvodnji, kao ni kapacitete kojima raspolaže u prerađivačkoj industriji, objašnjava Stanković.

 

http://www.ekapija.com

Velike kompanije prodaju kvalitetnije prehrambene proizvode u Austriji nego u Mađarskoj, iako bi trebalo da su isti, pošto je reč o istim markama proizvoda, upozorila je mađarska vlada. Do istog zaključka došla je i Slovačka čija je agencija za kvalitet hrane ustanovila da se proizvodi koji se pod istom markom prodaju u toj zemlji i oni iz prodavnica u Nemačkoj i Austriji razlikuju po ukusu, izgledu i sastavu. Jedno ranije istraživanje pokazalo je da je jedini proizvod bez razlika u kvalitetu bez obzira gde se prodaje "milka" čokolada.

Mađarska agencija za bezbednost hrane NEBIH ispitala je 24 proizvoda koje međunarodni lanci, kao što su Lidl i Aldi, prodaju i u Mađarskoj i u Austriji. Rezultati su pokazali, pored ostalog, da je mađarska verzija napolitanki "maner" (Manner) manje hrskava i da se "nutela" (Nutella) iz mađarskih prodavnica teže maže od one iz austrijskih.

"Bio sam zaprepašćen nakon čitanja ovog kratkog izveštaja", kazao je na pres konferenciji 16. februara Janoš Lazar, ministar koji vodi kancelariju premijera Viktora Orbana, i dodao: "Mislim da je to najveći skandal u poslednje vreme". Lazar je najavio da će vlada početi testiranje velikog obima još većeg broja proizvoda koji se prodaju u Mađarskoj ali nije precizirao šta će sve Budimpešta preduzeti.

Istovremeno Mađarska nije jedina koja je zabrinuta. Naime, slovačka agencija za kvalitet hrane upozorila je da je utvrdila razlike u ukusu, izgledu i sastavu kod desetak proizvoda koji se prodaju pod istom markom u Slovačkoj, Nemačkoj i Austriji. Nove analize državne veterinarske službe (ŠVPS) slovačkog ministarstva poljoprivrede otkrile su da kod polovine testiranih prehrambenih proizvoda postoje značajne razlike u sastavu, preneo je Slovak spektator.

Ministarka poljoprivrede rekla je da će to pitanje postaviti na nivou EU.

"Potrošači očekuju isti kvalitet proizvoda iste marke bez obzira u kojoj se zemlji proizvode ili kupuju", istakla je slovačka ministarka Gabrijela Matečna na konferenciji za novinare 14. februara, preneo je EurActiv.com. Međutim, posmatrači upozoravaju da bi Matečna mogla da se suoči sa problemom pošto vlasti EU ne brinu toliko o kvalitetu, koliko o bezbednosti hrane koja se proizvodi i prodaje u članicama.

Inspektori ŠVPS testirali su u novembru i decembru 22 proizvoda koji se prodaju u malopordaji u Slovačkoj, posebno u Bratislavi, i Austriji, u gradovima uz granicu. Testirani su različiti proizvodi, uključujući mlečne, mesne i proizvode od ribe, čokolade, pecivo, sir i pića. Uz proveru amabalaže, uključujući informacije o sastavu i težini, analizirani su i boja, aroma i miris proizvoda.

Inspektori su u analizama bili fokusirani na parametre kvaliteta, poput sadržaja mesa, masti ili proteina (zavisno od testiranog proizvoda) i dodate supstance, poput zaslađivača i boja. "Kod polovine proizvoda uočene su razlike koje znatno utiču na kvalitet", rekla je Matečna. Uglavnom je, kada se radi o proizvodima prodatim u Slovačkoj, sadržaj mesa bio manji a masti veći, sadržaj veštačkih zaslađivača i konzervansa bio je takođe veći a gramaža proizvoda manja, dodala je slovačka ministarka.

Prethodno su testiranja sa ciljem poređenja hrane koja se prodaje u zapadnoj i istočnoj Evropi sprovedena 2011. a naručilo ih je Slovačko udruženje potrošača.

Analiziran je niz prehrambenih proizvoda kupljenih u supermarketima u osam članica EU - Nemačkoj, Austriji, Češkoj, Poljskoj, Slovačkoj, Mađarskoj, Rumuniji i Bugarskoj. Među testiranim proizvodima bili su napici, čokolade, kafa.

Ti testovi potvrdili su da se kvalitet proizvoda multinacionalnih kompanija koji se pod istom markom isporučuju različitim evropskim zemljama razlikuje.

Jedini prozvod koji je bio istog kvaliteta u svim zemljama bila je čokolada "milka".

Evropska komisija odgovorila je da su optužbe da se proizvodi razlikuju po kvalitetu neosnovane navodeći da multinacionalne kompanije mogu slobodno da prilagođavaju svoje proizvode različitim tržištima.

 

Izvor: EurActiv.com

 

Tržište organskih proizvoda u Evropi nastavlja da raste i u 2015. je, prema konačnim podacima, povećano za 13%, na gotovo 30 milijardi evra, pri čemu je tržište tih proizvoda u EU vredelo nešto više od 27 milijardi. Površina pod organskim proizvodima istovremeno je povećana za gotovo milion hektara. Najveće tržište organskih proizvoda u Evropi je Nemačka ali Švajcarska ima najveću potrošnju organske hrane po stanovniku, kako u Evropi, tako i u svetu.

Nemačko tržište organskih proizvoda u 2015. je dostiglo vrednost od 8,6 milijardi evra, francusko 5,5 milijardi, britansko 2,6 milijardi a italijansko 2,3 milijarde. Prvi pokazatelji za 2016. pokazuju da tržište nastavlja da jača i da je u Nemačkoj u toj godini dostiglo 9,5 milijardi evra. Inače, Nemačka je drugo po veličini tržište organskih proizvoda u svetu posle SAD (35,8 milijardi evra u 2015.).

Podatke o evropskom organskom sektoru objavili su Istraživački institut za organsku poljoprivredu (FiBL) i Kompanija za informacije o poljoprivrednom tržištu (AMI) na sajmu BIOFACH, vodećoj svetskoj izložbi organske hrane koja se održava od 15. do 18. februara u Nirnbergu.

"Evropsko tržište beleži snažan rast. Prvi put od finansijske krize na tržištu je registrovan dvocifreni rast, od 13%. U Francuskoj i Italiji tržišta su u 2015. porasla za 15% a u Nemačkoj za 11%", istakla je Helga Viler (Willer) iz FiBL. Svake godine, kako se navodi, evropski potrošači troše sve više na organsku hranu, u proseku 36 evra na nivou Evrope a 54 evra na nivou EU. Najviše na organsku hranu troše Švajcarci - 262 evra po stanovniku, a slede Danska sa 191 i Švedska sa 177 evra.

Evropske zemlje takođe beleže najveći udeo organskog tržišta u ukupnom - u Danskoj je to 8,4%, Švajcarskoj 7,7 a u Luksemburgu 7,5%. "Brojni proizvodi i grupe prizvoda imaju i veći udeo. U Švajcarskoj je npr. svako četvrto prodato jaje iz organske proizvodnje a kod mlečnih proizvoda udeo organskih može da bude 10 i više procenata", rekla je Dijana Šak (Diana Schaac) iz AMI.

Tržište raste brže od organske poljoprivrede

Trend bržeg rasta tržišta od rasta organske proizvodnje nastavljen je 2015. Međutim, ohrabruje što površina pod organskom poljoprivredom raste brže nego ranije i u 2015. je povećana za gotovo milion hektara ili 8,2%. Na kraju te godine pod organskom proizvodnjom u Evropi je bilo 12,7 miliona hektara, od čega 11,2 miliona u EU, što predstavlja 2,5 odnosno 6,2% ukupnog poljoprivrednog zemljišta. Najveće poljoprivredne površine pod organskom proizvodnjom su u Španiji (1,97 miliona hektara), Italiji (1,49 miliona) i Francuskoj (1,37 miliona). U svakoj od tih zemalja je površina pod organskom poljoprivredom povećana u 2015. godini za najmanje 100.000 hektara. U devet evropskih zemalja je najmanje 10% poljoprivrednog zemljišta pod organskom proizvodnjom a najveći udeo ta proizvodnja ima u Lihtenštajnu (30%), Austriji (21%) i Švedskoj (17%).

Proizvodnja ne drži korak sa tražnjom

U Evropi radi gotovo 350.000 organskih proizvođača, pri čemu u Evropskoj uniji 270.000 , kao i 60.000 prerađivača organskih proizvoda i skoro 3.700 uvoznika. I dok broj organskih proizvođača raste umereno, po stopi od 3% u Evropi i 5% u EU, broj prerađivača i uvoznika beleži dvocifreni rast od 12 odnosno 19%.

Matijas Štolc (Matthias Stolze) iz FiBL kaže da je činjenica da broj prerađivača i uvoznika raste brže od broja proizvođača još jedan pokazatelj da organska proizvodnja ne drži korak sa tražnjom. "Zemlje treba da nastave jasnu strategiju razvoja organskog sektora, podrže kraće lance isporuke tih proizvoda sa ciljem obezbeđenja ekoloških i socijalnih koristi i uspostave bolju statistiku kako bi unapredili tačnost prikupljenih podataka o organskom tržištu", zaključio je Štolc.

Izvor: EurActiv.rs

 

Najviše se trgovalo: jabukom (235 t), kupusom (172 t), šargarepom (121 t), pomorandžom (43 t), crnim lukom (41 t), krompirom (30 t) i grožđem (26 t).

U odnosu na pretprošlu sedmicu veći je obrt: jabuke (211 t → 235 t), kupusa (148 t → 172 t), šargarepe (93 t → 121 t) i grožđa (15 t → 26 t), dok je promet: pomorandže (46 t → 43 t), crnog luka (44 t → 41 t) i krompira (62 t → 30 t) bio manji.

Cene (po kilogramu):

krompir                        20 - 35 din.

kupus                          25 - 30 din.

crni luk                        17 - 25 din.

šargarepa                   20 - 45 din.

pečurke šampinjoni    70 - 80 din. (pakovanje)

jabuka                         20 - 70 din.

grožđe                        150 - 200 din.

pomorandža               50 - 85 din.

banana                       90 - 100 din.

limun                          60 - 110 din.

 

Za sve informacije građani mogu da se obrate Info centru Veletržnice Beograd na broj telefona 011/381-81-12.

Grad Šabac objavio je oglas za prikupljanje ponuda za otuđenje građevinskog zemljišta u javnoj svojini, površine 2,29 hektara, radi izgradnje poslovnog objekta. Početni iznos naknade za otuđenje parcele, koje se nalazi u Severozapadnoj radničkoj zoni u Šapcu, u katastarstkoj opštini Majur, je 19.931.834 dinara. Kako je navedeno u oglasu, najpovoljniji ponuđač - sticalac zemljišta, ima pravo priključka na vodovodnu i kanalizacionu mrežu, mrežu distributivnog gasovoda i pravo priključka na visokonaponsku elektromrežu. Rok za podnošenje ponuda je 10. mart 2017. godine, a njihovo otvaranje i izbor najpovoljnijih učesnika zakazano je za 14. mart 2017. u 11 časova, u prostorijama gradske uprave Grada Šapca.

Izvor: eKapija

RAĐANI Srbije moći će od maja, kako je potvrđeno "Novostima", daleko bezbrižnije da kupuju prehrambene proizvode. Tada bi, naime, trebalo da počne da radi Savet za bezbednost hrane, a uskoro se očekuje i dugo najavljivani početak rada Nacionalne referentne laboratorije.
I pored toga, međutim, stručnjaci upozoravaju kako je potrebno mnogo toga da se uradi, jer je sam Zakon o bezbednosti hrane, još iz 2009. godine, prepun nedostataka, a s vremenom su stroga pravila koja su važila menjana u skladu sa uvoznicima i domaćim proizvođačima, kojima je na prvom mestu bio profit, a ne kvalitet i bezbednost.

Kako kažu u Ministarstvu poljoprivrede, uprkos dosadašnjim zakonskim obavezama, predviđena stručna tela do sada nisu formirana kako bi sistem bezbednosti hrane bio u potpunosti funkcionalan i zaokružen. Krajem prošle godine, formirana je Radna grupa koja će stvoriti Savet za bezbednost hrane.

- Baviće se, na nacionalnom nivou, procenom rizika i utvrđivanjem standarda bezbednosti hrane u Srbiji - ističu u resornom ministarstvu. - Cilj je da ovu izuzetno važnu oblast prepustimo našim najeminentnijim naučnicima, koji su članovi Evropske agencije za bezbednost hrane i drugih priznatih međunarodnih organizacija u ovoj oblasti. Okvirni rok za formiranje Saveta jeste april ove godine. Namera je bila da formiranjem Saveta građani u isto vreme dobiju dodatnu sigurnost u pogledu zdravstvene ispravnosti hrane.

Sam proces osnivanja Saveta, kažu u Ministarstvu poljoprivrede, nije direktno povezan s početkom rada Nacionalne referentne laboratorije.

- Intenzivno se radi i na polju Nacionalne laboratorije - objašnjavaju u Ministarstvu. - Posebna radna grupa će u kratkom roku doneti Akcioni plan za uspostavljanje sistema nezavisne kontrole sirovog mleka.

- OVAKAV savet već imaju sve zemlje EU i on je neka vrsta vrhovnog autoriteta u ovoj oblasti - jasan je Cvetković. - Glavni zadatak saveta, po mom mišljenju, trebalo bi da bude da upozori, predupredi i da edukuje, odnosno, da se zahvaljujući njihovim upozorenjima, preduprede situacije kao što je, pre par godina, bila ona sa povećanim nivoom aflatoksina...

I Marijan Rističević, predsednik skupštinskog Odbora za poljoprivredu, navodi da bi planska dokumenta kada je reč o bezbednosti hrane trebalo već da postoje.

- Njih, nažalost, i dalje nema - ističe Rističević. - Ima dosta zastarelih pravilnika koji se primenjuju, a mogu da ugroze zdravlje ljudi i proizvodnju. Tema bezbednosti hrane je široka i podložna raznim uvozničkim i proizvođačkim interesima, a interes treba da bude zdravlje stanovništva, životinja i biljaka.

Kako priča Rističević, jedan od problema jeste i to što su stručnjaci često u vezi sa kompanijama koje se bave proizvodnjom ili uvozom hrane. Na njihovim platnim spiskovima su, a nekad je to i teško dokazivo.

KOORDINACIJA


VAŽNOST referentne laboratorije, kako kaže Cvetković, ogleda se u tome da bude supervizor akreditovanim laboratorijama. - Oni bi trebalo, pre svega, da se bave uvođenjem novih metoda u radu - objašnjava Cvetković. - Uz to, trebalo bi da bude autoritet, i da radi superanalize, ako se ukaže potreba, kada se razlikuju nalazi dve ili više laboratorija.
Prof. dr Dragoljub Cvetković, sa novosadskog Tehnološkog fakulteta, objašnjava kako su ovaj savet i laboratorija izuzetno značajni, jer se njima, praktično, zaokružuje kompletan sistem kontrole hrane


UKLjUČENE I ORGANIZACIJE POTROŠAČA

DO SADA smo imali dva sastanka, a svi su imali zadatak da daju predloge šta i kako treba da se radi, rekao nam je Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije.

- Da bi se osnovala Agencija za bezbednost hrane, potrebno je dosta para - kaže Papović. - Prava analiza rizika određene vrste proizvoda biće prvo konkretno što će da se uradi. Tražićemo i obavezne izveštaje inspekcijskih organa, kao što smo nedavno radili analizu mleka. Rezultate vanredne kontrole Ministarstva poljoprivrede još nismo dobili, iako su rekli da će biti gotovi za dan-dva. Inspekcije će morati da dostavljaju izveštaje šta rade i kakvi su rezultati tih ispitivanja. Transparentnost u radu je najbitnija. Kod nas inspekcije stalno ispituju neke parametre koji ne postoje.

J. Subin - N. Subotić

http://www.novosti.rs/ 

KIKINDA - Bazična kikindska konditorska firma AD "Banini", koja je od aprila 2016. u stečaju, prodaje se, odlučio je Privredni sud u Zrenjaninu, uz saglasnost Odbora poverilaca. Cilj trgovinske transakcije je da se dođe do novog vlasnika, koji će oživeti proizvodnju u čuvenoj fabrici. To je jedini način da se ostvari profit i vrate dugovanja, koja su nezvanično premašila 40 miliona evra.


Konsultantska kuća iz Beograda, koju je angažovao sud, procenila je da je vrednost imovine "Baninija" oko 30 miliona evra. Početna cena kompletnog kapitala, kako zakon nalaže, biće 50 odsto od ove sume, što i nije veliki iznos koji bi stopirao trgovinu, zakazanu za 21. mart ove godine. Nezvanično, ima dosta zainteresovanih kupaca, među kojima i stranih kompanija, koje su se i ranije interesovale za ovu poslovnu akviziciju, ali je dosadašnji menadžment prevođen tri decenije neprokosnovenim većinskim vlasnikom Radojkom Stanićem odbijao i samu pomisao da se tako nešto desi.

Na podužem spisku "Baninijeve" imovine su obe fabrike sa kompletnim postrojenjima i opremom. Tu je i poslovni prostor na više lokacija i komforan stan u Kikindi, 35,4 hektara poljoprivrednog zemljišta u Vrbici, plac od 894 kvadrata u Bašaidu...

Kada prezaduženi "Banini" pre nekoliko godina nije uspevao da izmiri obaveze prema poveriocima, pre svega bankarima, što ga je i oteralo u stečaj, kompletna fabrika izdata je u zakup DOO Konditori "Malenčić". Ništa ne bi bilo čudno da to nije sestrinska firma, koju je na istoj adresi, kao njen stopostotni vlasnik, osnovao Branko Malenčić, jedan od većih vlasnika matičnog AD "Banini" i predsednik njegovog UO, inače, poslovni ortak Stanića. Malenčić je čak preuzeo i svih oko 500 radnika "Baninija". A upravo oni su krajnje zabrinuti, nespokojni i preplašeni, jer ne znaju šta ih čeka posle prodaje matične fabrike.

RADNICI

PEDESETAK radnika Konditora "Malenčić" u petak se okupilo ispred fabričke kapije, tražeći da im se pojasni situacija u kojoj su se našli. Razgovarali su sa gazdom Malenčićem. Rečeno im je da su napokon otklonjene smetnje za isplatu decembarske plate, te da je do 10. februara ugovoren posao za poznatog kupca. Do prodaje "Baninija", obećano je, neće biti otpuštanja, a radnici će se kao i dosad, po potrebi pozivati na posao.


JOŠ U PRITVORU

RADOJKO Stanić (59) u pritvoru je više od mesec dana. Uhapšen je pred Novu godinu, zajedno sa Brankom Malenčićem (59) i finansijskom direktorkom Danom Jezdić (47). Njih troje terete se za više krivičnih dela u privredi. Sumnja se, između ostalog, da su počev od jeseni 2015. pa do decembra prošle godine, nezakonito prebacivali "Baninijeva" sredstva na Malenčićev račun, da su utajili porez, oštetili poverioce, donoseći odluke mimo njihovog znanja i odobrenja suda. Za razliku od Stanića, Malenčić i Jezdićeva brane se sa slobode.

Milan IVETIĆ

http://www.novosti.rs 

U prethodnoj nedelji na Veletržnici Beograd ostvaren je promet od ukupno 576 tona robe.

Najviše se trgovalo: jabukom (123 t), kupusom (108 t), šargarepom (72 t), pomorandžom (70 t), bundevom (26 t), crnim lukom (22 t), paradajzom (21 t) i krompirom (20 t),

U odnosu na pretprošlu sedmicu veći je obrt: pomorandže (42 t → 70 t), bundeve (20 t → 26 t) i paradajza (6 t → 21 t), dok je promet: jabuke (197 t → 123 t), kupusa (166 t → 108 t), šargarepe (103 t → 72 t), crnog luka (34 t → 22 t) i krompira (25 t → 20 t) bio manji.

 

Cene (po kilogramu):

krompir                        20 - 35 din.

kupus                          15 - 20 din.

crni luk                        17 - 25 din.

šargarepa                   20 - 40 din.

paradajz                     100 - 110 din.

pečurke šampinjoni    70 - 80 din. (pakovanje)

jabuka                         20 - 70 din.

pomorandža               40 - 80 din.

bundeva                     25 - 30 din.

banana                       90 - 100 din.

limun                          50 - 150 din.

 

Za sve informacije građani mogu da se obrate Info centru Veletržnice Beograd na broj telefona 011/381-81-12.

 

Ove godine, od januara do septembra, iz Srbije je izevezeno voća i povrća za 609 miliona dolara, a ta je roba u ukupnom srpskom izvozu učestvovala sa 5,5 odsto.  Naročito se voće pokazalo uspešnim na domaćoj i svetskoj pijaci. Ni u jednoj delatnosti poljoprivredne proizvodnje za prvih devet meseci nisu ostvareni rezultati kao u proizvodnji i prometu gotovo svih vrsta voća. Još da ne bolujemo od dobro poznate, stare nam boljke pa da svetu ne prodajemo mahom sirovo već prerađeno voće i povrće, imali bsmo  još više berićeta iz voćnjaka i bašti. Ali, ako bude onako kako najavljuju nadležni, moglo bi da se krene žustrije u tom pravcu, s obzirom na to da bi u agrarnoj kasi za narednu godinu trebalo više da bude  para za investicije i preradne kapacitete. A ako zaista poljoprivrednici budu od države  dobili veće podsticaje za ulaganja u hladnjače, skladišta, sušare i nove prerađivačke linije, onda bi trebalo pametno i da ih ulože, da se ugledaju na najuspešnije u tome.

Nedavno je grupa novinara u organizaciji Ekonomsko-trgovinskog odeljenja Ambasade Španije u Beogradu imala priliku da obiđe skladišne i prerađivačke kapacitete u Andaluziji, nekada najsiromašnijoj španskoj oblasti, a sada jednom od vodećih izvoznika voća i povrća u Evropi. Uverili smo se, tamošnji voćari i povrtari prednjače u  proizvodnji ovih kultura zahvaljujući značajnim ulaganjima u voćnjake i povrtnjake koji su zapravo prave fabrike  pod nebom ili u zatvorenim prostorima. Uspeh bez sumnje duguju opedeljenju i čvrstom stanovištu da bez primene nauke i novih tehnologija u poljoprivredi nema rezultata i napretka.

Jedna od firmi okrenutih nauci i tehnološkim dostignućima, koja se između ostalog, bavi voćem i povrćem, odnosno njegovom preradom na savremen, inovativan i jedinstven način je “Irkonfort” (IRConfort) iz Sevilje. Njena delatnost je široka i kompleksna, njeni proizvodi koriste se u industriji i energetici, a značajan segment njenog poslovanja je poljoprivreda, zapravo sušenje voća i povrća. Inovacija “Irkonforta”, kada je o poljoprivredi i preradi reč, zasniva se na upotrebi infracrvenih zraka, pa se takvi sistemi koriste i u sušenju poljoprivrednih proizvoda, ali i za zagrevanje plastenika, farmi…

Kako su nam objasnili predstavnici “Irkonforta”, najveća prednost sušara koje koriste infracrvene zrake je značajna ušteda kada je o utrošku energije reč. Recimo, oko 70 odsto troškova proizvodnje se smanjuje, zavisno od cene struje u svakoj zemlji.

Naveli su primer Čilea, koji je veliki uvoznik proizvoda “Irkonforta” .  Kako su objasnili, po kilogramu nekog proizvoda utrošak struje je 1,20 dolara, a upotrebom njihovog sistema smanjuje se značajno energetski trošak. Za sušenje voća u sušari “Irkonforta” izdatak za energiju je 0,30 centi, dakle, čak 90 centi po kilogramu manji su energetski troškovi.

Na ovaj način Španci, ali i mnogi drugi proizvođači voća i povrća širom sveta, u brojnim južnoameričkim i evropskim zemljama u koje “Irkonfort” izvozi inovativne proizvode, suše ananas, pomorandže, jabuke, breskve, pa čak i beli luk, koji nakon tog procesa poprima tamnu spoljašnju boju ali se može jesti sam, bez ikakvih dodataka i obrade, jer nema neprijatnog mirisa, prijatnog je ukusa, a u procesu prerade nije izgubio svojstva i kvalitet. 

Infracrveni modeli opreme za sušenje voća i povrća, uverili smo se, visokog su kvaliteta. Kako su nam objasnili stručnjaci ove kompanije, kroz delovanje infracrvenih zraka kod proizvoda se I nakon preradesve hranjive tvari i vitamini zadržavaju.  

-Oprema je proizvedena u Španiji, patentirana je i višestruko smanjuje operativne troškove. Primenom ove tehnologije zadržavaju se pri dehidraciji gotovo sva organoleptička svojstva i nutritivne vrednosti svežeg voća i povrća – naveli su eksperti “Irkonforta” demonstrirajući nam rad opreme koju proizvode.

Kako su kazali, na tržištu se dobro kotiraju poluindustrijske, kao i industrijske mašine za sušenje. Dužina trajanja procesa sušenja zavisi od gustine proizvoda, ali i od oblika  voća – da li je ono isečeno na šnite, kocke… Na mašini koja sadrži 17 emisionih ploča može da se osuši stotinu kilograma jabuka. Ukoliko se suši jabuka isečena na šnite, prosec  traje između pet i osam sati, u zavisnosti od toga koji stepen isušenosti želi da se postigne. Druga prednost u odnosu na standardne mašine na tržištu je to što su ove modularne, mogu da se dodaju emisione ploče ili tacne, da se šire u zavisnosti od potrebe. Važno je samo da prostorija u kojoj se mašina nalazi bude dobro provetrena, a nije potrebna nikakva infrastruktura. Recimo i to da ploče ne dotrajavaju, nema roka trajanja. Cena ovakve manje mašine je oko 2.500 evra.

 

 Članak je u celosti objavlkjen u Agrobiznis magazinu za decembar 2016.

 Autor:

Slađana Gluščević

Preduzeće Eucom, koje je kupilo hemijsku industriju Župa u stečaju, danas zvanično preuzima tu kruševačku fabriku. Ta kompanija je jedina dostavila ponudu na oglasu za prodaju HI Župa u stečaju kao pravnog lica, koji je objavila Agencija za licenciranje stečajnih upravnika.
 
S obzirom na to da je ponuda od 316,2 miliona dinara bila manja od polovine procenjene vrednosti HI Župa, koja iznosi 1,5 milijardi dinara, sa njom je morao da se saglasi i Odbor poverilaca.
 
Cilj kupovine kompanije HI Župa jeste da se nastavi, održi i poboljša proizvodnja u pogonima u kojima ona već postoji i pokrene proizvodnja u ostalim pogonima, navode u kompaniji Eucom.
 
Planira se, kako je navedeno, etapno angažovanje novih radnika, u zavisnosti od potreba postojeće proizvodnje i novih projekata, i očekuje se da bi Župa do kraja 2017. godine mogla da uposli najmanje 100 radnika, a početak proizvodnje predviđen je za 9. januar.
 
Kroz zavisno preduzeće Župa komerc u kompaniji je, prema ranijim informacijama, angažovano oko 60 radnika u proizvodnji flotacionih sredstava, na utakanju hlora i proizvodnji hipohlorita, a to preduzeće je prošlu poslovnu godinu završilo sa 12 miliona dinara dobiti.
 
Eucom je, kako piše na sajtu tog preduzeća, osnovan 1997. godine, do sada je razvijao poslove izvoza, uvoza, reeksporta, veleprodaje i sopstvene proizvodnje, trenutno zapošljava 27 radnika, sarađuje sa firmama iz 27 evropskih zemalja, prisutan je i na tržištu Kine, Indije, Južne Koreje, Tajvana, Turske, a u 2012. godini ostvario prihod od 15,5 mil EUR.
 
Stečaj je u HI Župa, koja je više od decenije jedva opstajala, uveden prošlog jula nakon što je dva meseca pre toga prestala zaštita države od naplate poverilaca.
 
Ta hemijska industrija je bila privatizovana 2003. godine, ali je ugovor raskinut dve godine kasnije. Usledilo je nekoliko neuspešnih tendera, zatim i ulazak u postupak restrukturiranja 2010. godine. Tokom tog perioda radnici su kroz socijalne programe napuštali fabriku, te je od oko 1.400 na početku privatizacije pred uvođenje stečaja u HI Župa bilo svega 18 radnika.
 
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Март 2017 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31