Po završenom Poljoprivrednom fakultetu Dejan Gligorijević se, sa devojkom, sada suprugom, vratio u rodne Radanovce, kosjerićko selo, nastavljajući porodičnu tradiciju bavljenja mlečnim govedarstvom. Tržištu su ponudili i nove proizvode, poput krem sira sa voćem, kajsijom, brusnicom, ali i susamom, bosiljkom. Sve što proizvedu prodaju preko interneta.Da se vrate u Radanovce, dvadesetčetvorogodišnji Dejan i Ivana su odlučili još tokom studija, sa željom da farmu Dejanovih roditelja, sa oko 40 krava, unaprede znanjem stečenim sa Poljoprivrednog fakulteta. Do njihovog dolaska gotovo 100.000 litara sirovog mleka godisnje, išlo je u kosjerićku mlekaru."Sirovo mleko ide po onoj najjeftinoj ceni, uvek je tako bilo i to je negde bio razlog da nešto promenimo, da imamo gotov proizvod i da time ostvarimo neke malo veće prihode", kaže Dejan Gligorijević.

Sada već mlekarama predaju 70 odsto mleka, a ostatak Ivana prerađuje.Savladavši svekrvinu tehnologiju pravljenja krem sira, obogatila ga je sa pet slanih i četiri slatka ukusa.

Uz obični krem sir, sprema ga sa ukusom ljute papričice, bosiljka, peršuna, kajsije, brusnice, aronije, a leti i sveža maline i divlje kupine...

"Kod tih slatkih varijanti, tu je samo razlika u tome što je ta slatkoća, zbog čega ih i nazivamo slatke varijante, od tog suvog voća koje je dodato. Nikakvi šećeri nisu dodati, samo je smanjen procenat soli u odnosu na slane varijante", priča Ivana Gligorijević.Od prva dva kilograma prodata preko interneta, stigli su do 40 kilograma koje nedeljno isporučuju.

Za bolji plasman delom je zaslužan i Dejanov mlađi brat, učenik srednje poljoprivredne skole.

"Moja ideja je bila da počnem nešto da pravim i samim tim da objavljujem na društvenim mrežama, da ljudi vide kako sir može da se upotrebi u nekoj realnoj nameni", ističe Darko Gligorijević.Sve što su naučili o zaštiti bilja na fakultetu Dejan i Ivana primenjuju u proizvodnji kabaste hrane i žita za stoku.

"Od kvalitetne hrane za stoku dobija se kvalitetna sirovina, odnosno mleko, a takvo mleko mora dati dobar sir... Dalji plan jeste da se pravi mini mlekara, da se prerađuje celokupna količina našeg mleka", kaže Dejan.

Ako se u selu reše problemi sa putevima i strujom, zbog već sada velike potražnje za njihovim sirom, planiraju i izgradnju degustacionog centra u Radanovcima.

Izvor:https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/drustvo/4159370/radanovci-kosjeric-stocarstvo-dejan-gligorijevic.html

Pandemija kovida 19 ostavila je traga i u prometu robe na pijacama, ali srećom pijačni prodavci imali su pomoć JP koja upravljaju i održavaju pijace.Doduše, odlazak na pijacu nije više kao nekada, pošto potrošači sada sveže voće i povrće mogu da kupe i u komšijskim radnjama i u velikim trgovinskim lancima, gde se za poljoprivrede proizvode uvek nađe mesta za popuste, pa se ne može reći da je samo epidemija krivac što je pijačnim prodavcima pazar tanji, piše novosadski Dnevnik.

Direktor Poslovnog udruženja Pijace Srbije Savo Duvnjak kaže za Dnevnik da nema sumnje da je tokom poslednjih desetak godina najveći broj promena u pijačnoj delatnosti nastao kao direktna posledica uspostavljanja novih oblika trgovine (super i megamarketi) koji su stanovništvu urbanih sredina ponudili alternativu kupovini na pijacama.Naime, ekspanzija novih oblika trgovine, uključujući i elektronsku trgovinu, ubrzala je promene navika potrošača, a pijacama namenula bitno drugačiju poziciju na tržištu.

Međutim, pijace su i danas jedna od najznačajnijih karika u lancu snabdevanja stanovništva svežim i zdravstveno bezbednim životnim namirnicima, naročito domaćim povrćem i voćem. Pijace istovremeno naglašavaju i ističu vrednost domaćih proizvoda iz neposrednog okruženja i nude manjim proizvođačima (poljoprivrednim gazdinstvima) efikasne, lako dostupne i ekonomski isplative kanale distribucije, kako bi domaći proizvodi svakodnevno bili dostupni kupcima.

U prilog tome govore podaci Republičkog zavoda za statistiku prema kojima je ukupan promet poljoprivrednih proizvoda na pijacama u Srbiji tokom 2019. godine bio 41 milijardu dinara, što je u tekućim cenama 9,2 odsto više u odnosu na 2018. godinu.

Zvanična statistika kaže da je tokom prvih šest meseci 2020. godine promet poljoprivrednih proizvoda na pijacama u Srbiji bio manji za 14,2 procenata u odnosu na isti period lane. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, ukupna vrednost prometa poljoprivrednih proizvoda na pijacama u Republici Srbiji u ovom periodu je bila 16,7 milijardi dinara, što je za oko 2,8 milijardi dinara manje u odnosu na 2019. godinu. Na oko 400 registrovanih pijaca u Srbiji svoju robu, svakog dana, plasira oko 80 hiljada poljoprivrednih gazdinstava, proizvođača, zanatlija i trgovaca, a u prvom polugodištu ove godine.

Najbolje je išla prodaja povrća (33 procenata), potom voća i grožđa (22,5 procenta), živina i jaja (13,2 procenta), mleko i mlečni proizvodi (12, 8 procenata).Tržišni udeo prometa poljoprivrednih proizvoda na pijacama u odnosu na prodaju i otkup proizvoda, poljoprivrede, šumarstva i ribarstva u Republici Srbiji u 2019. godini je bio 24,75 odsto, što znači da je gotovo četvrtina poljoprivrednih proizvoda plasirana na pijacama.

 

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2020&mm=11&dd=21&nav_id=1764769

Tezga pored puta

nov 30, 2020

Pored glavnog puta, između naseljenih mesta oko Topole, često se može videti tezga na kojoj se prodaje voće, povrće i zimnica.Za ovdašnje poljoprivrednike ovo je još jedna prilika da prodaju svoje proizvode i da nešto zarade. Marko Gavrilović iz Topole, odlučio se za ovakav vid prodaje i kako kaže, zarada je solidna, a mušterija sve više.

"Prethodnih godina smo imali tezgu za Oplenačku berbu i tada bismo prodavali naše proizvode. Međutim, kako je uvek bilo viška voća i povrća morali smo se snaći da to i prodamo. Deo voća i povrća je od naših prijatelja kojima izlazimo u susret i pomažemo im da dođu do zarade. Najviše se u ovom periodu kupuje zimnica, ajvar uglavnom ali i ostali proizvodi iz naše ponude“, rekao je Gavrilović, vlasnik tezge nedaleko od centra Topole, za RINU. Ovaj domaćin ističe da se kod njega najviše kupuje kozji sir koji njegova majka priprema na poseban način.

"Kupci su nam najviše iz Beograda, Kragujevca i okolnih gradova i sve češće dolaze kući kod nas. Kozji sir u maslinovom ulju polako postaje naš brend jer se dosta kupuje i već razmišljamo o proširenju kapaciteta. Takođe, džem od ljutih papričica je naš proizvod sa kojim smo postali perpoznatljivi", kaže Gavrilović.

Prema njegovim rečima, epidemiološka situacija u državi smanjila je kupovnu moć, ali je probudila svest kod ljudi o prirodnim i zdravim domaćim proizvodima.

"Kozje mleko i sir su izuzetno zdravi, ajvar pripremljen na 'smederevcu', voće i povrće koje nije prepuno hemije možda su spas za sve naše bolesti. Zbog brzog tempa života i posla, zaboravili smo da nas je priroda othranila i da samo priroda može da nas izleči", poručuje Marko.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/agro-biz.php?yyyy=2020&mm=11&dd=15&nav_id=1764120

Preprodavci čokolada, garderobe, tehnike, akcizne robe, hemije, kozmetike i sličnih proizvoda, na oko 410 pijaca u Srbiji, ne bi smeli da posluju bez fiskalne kase i kao preduzetnici-paušalci, jer te pogodnosti nisu rezervisane za njih. Ipak, ova roba nalazi put do tezgi zbog neadekvatne primene propisa, a prodaje se bez izdavanja računa i plaćanja poreza, zbog čega predstavlja veliki izvor sive ekonomije i nelojalnu konkurenciju legalnoj privredi.

To je jedan od glavnih zaključaka nove analize NALED-a i GIZ-a, koja se bavi pijačnom prodajom tzv. nesopstvenih proizvoda, odnosno artikala koje trgovac ne proizvodi, već ih samo preprodaje, a neretko je reč o robi nabavljenoj putem šverca.

U NALED-ovom istraživanju stavova o sivoj ekonomiji, građani su istakli da, ne računajući sveže namirnice, na pijacama najviše kupuju garderobu (30% odgovora), kozmetiku i kućnu hemiju (27%), konditorske proizvode (22%), kafu (15%), elektromaterijal i alat, cigarete...

- Na pijacama ima oko 70.000 prodajnih mesta, od čega 68% čine tezge, na kojima najviše ima poljoprivrednih proizvođača i zanatlija odnosno onih koji kao prodavci sopstvenih proizvoda mogu da posluju kao paušalci i bez fiskalne kase. Ali, dva su tipična primera kako na tezge stiže tehnika, hemija, konditorski i drugi proizvodi. Prvi je da prodavci u statusu preduzetnika-paušalaca prodaju nesopstvene proizvode, a inspekcije to ne sankcionišu kao nedozvoljenu aktivnost. Drugi primer su neregistrovani trgovci koji do tezge dolaze tako što je uzimaju u "podzakup" od prodavaca koji ispunjavaju uslove za rad na pijaci – objašnjava novi predsednik NALED-ovog Saveza za fer konkurenciju i direktor korporativnih poslova Philip Morris Services Ivan Miletić.

Dosadašnji inspekcijski nadzor pokazao je da trgovci nesopstvenom robom često, suprotno propisima, ne ističu cene, nemaju deklaraciju ni dokaz o nabavci robe, iako im je to obaveza, te se pouzdano ne zna njen kvalitet i bezbednost i u opasnost dovode kupce. Neizdavanjem računa krše i Zakon o zaštiti potrošača, jer im ne ostavljaju mogućnost da reklamiraju proizvod, a slična praksa zastupljena je i kod uredno registrovanih trgovaca na pijacama koji izbegavaju da evidentiraju promet preko kase kako se ne bi videlo koliki promet ostvaruju.

Deo problema jeste nedovoljan nadzor nad prodajom nesopstvenih proizvoda. Pijačne uprave najčešće kontrolišu samo da li zakupac tezge ima ugovor o zakupu dok nemaju nikakav osnov i mehanizam da oduzmu robu i izbace trgovca s pijace i sve prepuštaju inspekcijama. Imajući u vidu da je više od 90% pijaca u javnom vlasništvu to praktično znači da javni sektor dozvoljava da siva ekonomija nastaje i u njenom dvorištu.

S druge strane, analizirani podaci o planovima i izveštajima o radu inspekcija pokazuju da pijačna trgovina nesopstvenih proizvoda nije u dovoljnoj meri prepoznata kao izvor sive ekonomije i nije joj posvećen dovoljan broj nadzora.

Regulisanje pijačne prodaje jedna je od mera Nacionalnog programa za suzbijanje sive ekonomije i analiza NALED-a i GIZ-a je dala niz preporuka, kako bi se preciznije odvojili trgovci sopstvenim i nesopstvenim proizvodima i njihove obaveze.

Preporučeno je, na prvom mestu, usklađivanje i preciziranje svih propisa koji regulišu pijačnu prodaju, a posebno izmene zakona o porezu na dohodak i fiskalnim kasama, kako bi se sprečilo da lica koja obavljaju prodaju nesopstvenih proizvoda steknu status paušalnih obveznika (iako taj status ni onima koji ga imaju ne daje pravo na prodaju nesopstvenih proizvoda), kao i da bi se obezbedilo da na pijacama samo prodavci poljoprivrednih proizvoda imaju pravo na prodaju bez izdavanja fiskalnih računa.

Korisno bi bilo razmotriti i mogućnost uvođenja posebnog režima oporezivanja za prodavce nesopstvenih proizvoda koji bi u obzir uzeo njihove niske prihode i omogućio im legalan rad.

- Preporuka je i da se bolje koordinira nadzor inspekcija i pojača savetodavni nadzor kako bi se trgovcima predočile obaveze oko vođenja evidencije o robi i izdavanja računa, kao i da se radi na podizanji svesti potrošača da imaju pravo da traže račun za sve kupovine na pijaci - navodi se u saopštenju.

Jedan od dobrih mehanizama moglo bi da bude postavljanje tabli na ulazima pijaca koji bi informisali građane koji proizvodi smeju da se prodaju na tezgama, a koji samo u lokalima u okviru pijace, i za koje proizvode su prodavci dužni da izdaju fiskalni račun, kao i obaveštenje da oni koji ne izdaju račun, a u obavezi su, krše zakon i bave se utajom poreza.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/3027441/kako-kafa-cokolada-i-kozmetika-zavrsavaju-na-pijacnim-tezgama

Poljoprivredna gazdinstva u Srbiji značajno su povećala nabavku poljoprivredne mehanizacije u prvoj polovini ove godine, uprkos otežanim uslovima poslovanja tokom pandemije, navodi Privredna komora Srbije (PKS).

Kao primer navode broj prodatih "telehendlera", poljoprivredne mašine široke primene, poznate još i kao teleskopski manipulator. U prvoj polovini godine ukupno je prodato 140 primeraka ove mašine, što je za 45,8 odsto više u odnosu na isti period 2019. godine.

Rastu prodaje poljoprivrednih mašina doprineo je i treći Javni poziv za podnošenje zahteva za odobravanje projekata za IPARD podsticaje za investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava, kao i predviđene podsticajne mere u okviru tog poziva, ocenjuju u PKS.

Prema uslovima poziva, podsticaji se utvrđuju u iznosu od 60 odsto ukupnih prihvatljivih troškova investicije, odnosno 65 procenata ukoliko je investiciju realizovao poljoprivrednik mlađi od 40 godina starosti, i 70 odsto za investicije u planinskim područjima.

Izvor:https://www.srbijadanas.com/biz/vesti/eksplodirala-prodaja-traktora-koronavirus-vratio-proizvodace-na-imanja-2020-09-04?ref=aklamator&utm_source=aklamator_com&utm_medium=blic_rs_biznis_feed&utm_campaign=EKSPLODIRALA_PRODAJA_TRAKTORA__Koro

Vremenske prilike uticale su i na prinos jabuka i na prihode, ali najveći problem predstavlja što nema interesovanja za novi rod, a plasman na strana tržišta je neizvestan.

Berba jabuka počeće prvih dana septembra i voćari na severu Bačke nadaju se rodu između 30 i 40 tona jabuka po hektaru.

U voćnjaku Karolja Gajdača na Paliću rumene se jabuke u voćnjaku, ali zbog vremenskih prilika i jakog sunca kvalitetne jabuke koja odlazi na strana tržišta biće bar za 20% manje, kaže poljoprivrednik:

- Bilo je dovoljno padavina. Kada smo počeli, zalivali smo u aprilu, ali nakon toga bilo je dovoljno padavina. Sada smeta ovo neverovatno sunce koje je dobro oprljilo jabuke što proviruju iz lišća. Sada i za vikend očekuju 34 do 35 stepeni, kako sam čuo na radiju, i sada smo sa tim zaokupljeni, ali mislim da im je kvalitet jako dobar.

Kasni prolećni mraz desetkovao je pupuljke u voćnjaku Oto Kovača na Hajdukovu, i računa sa tek polovinom očekivanog roda. Još ne zna hoće li biti potražnje za ovogodišnjom jabukom.

- Nemam nikakvih informacija, nisam se raspitivao, šta se dešavalo u poslednje dve sedmice, ali rusko tržište ništa ne traži. Mi smo uglavnom na njega upućeni, u pogledu jabuka na rusko tržište. Nisu odneli ni kruške Sent Maria, tamo stoje u hladnjači, kao ni jabuku galu, kako vidim u okolini, mnogi su je ostavili na stablu jer nema potražnje. Bilo je malo tražnje iz Mađarske, ali za mene je neshvatljivo da sada kada nije zasićeno tržište, rusko tržište kao da se zatvorilo - kaže Kovač.

Poljoprivrednici kažu da očekuju da će berba jabuka početi 5. septembra.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2990209/nema-interesovanja-za-novi-rod-jabuka-u-okolini-subotice

U prvom tromesečju 2020. godine, zabeleženo je 3,98 miliona transakcija preko interneta, što je 48,13 odsto više nego u istom periodu 2019, izjavila je viceguverner Narodne banke Srbije (NBS) Dragana Stanić.Ona je naglasila da je značaj elektronske trgovine posebno došao do izražaja u vreme pandemije korona virusa. Vicerguvernerka je istakla da je NBS intenzivno promovisala različite oblike bezgotovinskog onlajn plaćanja.

Ona je naglasila da je u kupovini preko interneta kod domaćih prodavaca u prvom kvartalu ove godine zabeleženo oko 2,54 miliona transakcija u dinarima, što je za 82,19 odsto više nego u istom periodu prošle godine.

Takođe je ukazano da su rastu onlajn trgovine doprinele i regulatorne izmene, ali i unapređena infrastruktura. Dragana Stanić je naglasila da je za dve godine broj virtuelnih prodajnih mesta povećan za 77 odsto, dok za plaćanje DINA karticom postoje 443 virtuelna prodajna mesta.

Posebno je ukazano na činjenicu da je NBS uvela i instant platni sistem, koji je bio prvi takav sistem u regionu. Isto tako je naglašeno da sada oko 1,7 miliona građana Srbije može da koristi instant plaćanja, koja su jeftinija od klasičnog plaćanja platnim karticama.

O perspektivi onlajn plaćanja govori o sve veće interesovanje za otvaranje novih internet prodajnih mesta, naglasila je viceguvernerka NBS Dragana Stanić. Istraživanje o internet trgovini, koje je krajem februara sprovela agencija Smart plus Research, pokazalo je da je 75 odsto ispitanika kupilo nešto preko Interneta u proteklih 12 meseci.

Kako je naglasila Jovana Dukić-Vasić iz agencije Smart, ispitanici koji su kupovali preko Interneta kao pogodnosti ove vrste trgovine naglasili su isporuku na kućnu adresu, uštedu vremena, ali i na mogućnost da se kupuje sa stranih sajtova.

Sa druge strane, učesnici istraživanja su ukazivali da mnogo ljudi nema naviku da kupuje preko Interneta i da žele da vide proizvod koji kupuju.

Istraživanje je pokazalo da žene češće kupuju preko Interneta, a da polovina ispitanika onlajn kupovinu obavlja preko mobilnih telefona, a oko trećine sa svojih desktop računara. Uglavnom se kupuje na sajtovima pojedinih prodavnica, na domaćim sajtovima, kao i na stranim sajtovima, pokazuje ovo istraživanje.

Najčešće se kupuju obuća i odeća, knjige, mali kućni aparati, nakit i kozmetika.

Interesantno je da oko 13 odsto ljudi hranu i piće kupuje preko Interneta. Najveći broj ljudi - njih 47 odsto plaća gotovinom po dospeću, prilikom isporuke. Istraživanje je pokazalo da je prosek kupovine oko 17,5 hiljada dinara godišnje.

Većina građana očekuje isporuku do pet dana od narudžbe. I naravno, očekuje se da isporuka bude besplatna, pokazalo je istraživanje agencija Smart plus Research. Učesnici na onlajn konferenciji istakli su da je pandemija korona virusa doprinela rastu onlajn trgovine, ali da "e-commerce" ima tendenciju rasta duži niz godina.

Izvor:https://www.021.rs/story/Info/Biznis-i-ekonomija/247800/Onlajn-trgovina-u-Srbiji-50-odsto-veca.html

Sada je izvesno da će ukupan prinos žita iz aktuelne žetve biti dovoljan za domaće potrebe i izvoz. Dok se kvalitet i prinos još procenjuju, stručnjaci poručuju proizvođačima da ne žure sa prodajom, jer će cena kvalitetne pšenice nakon žetve biti viša.Dugogodišnje iskustvo pokazuje da je u žetvi cena najniža, ali kako vreme prolazi, dobri ratari mogu više da zarade, podseća agroekonomski analitičar Žarko Galetin."Procene su da će cena novog roda pšenice biti između 17 i 18 dinara po kilogramu bez PDV-a", kaže Galetin i dodaje da je savet poljoprivrednim proizvođačima koji imaju kvalitetnu pšenicu da je sačuvaju, jer prošlogodišnja iskustva govore da će u narednom periodu za nju dobiti višu cenu.

Da rod pšenice varira od parcele do parcele potvrdio nam je i direktor zadruge u Beški Dragan Lončar. Prema njegovim rečima treba odložiti prodaju žita do bolje cene.

"Prinosi su šaroliki u zavisnosti od rasporeda padavina, a cena se formirala na nivou od 17 dinara plus PDV", kaže Lončar i dodaje da se čini da je reč o dogovoru mlinara, te da se nada višoj ceni u narednom periodu.

Stručnjaci procenjuju da će ovogodišnja proizvodnja pšenice biti približno 2,5 miliona tona. Kao i ranijih godina, ta količina je dovoljna za domaće potrebe i izvoz. I u svetu se očekuje veliki rod hlebnog zrna, ali Evropska unija povećava obavezne rezerve pšenice zbog virusa korona, kaže Žarko Galetin i zaključuje da zbog toga ostaje pretpostavka da će rasti cena žita u narednom periodu.

Izvor:http://rtv.rs/sr_lat/ekonomija/aktuelno/ne-zuriti-sa-prodajom-kvalitetne-psenice-(audio)_1141485.html

Koje propise moramo ispoštovati kako bismo registrovali objekat za proizvodnju i promet meda? Pre početka obavljanja delatnosti u objektu za punjenje i pakovanje meda u objektu u domaćinstvu, treba dostaviti zahtev sa potrebnom dokumentacijom Upravi za veterinu.

Obavezu za registraciju, odnosno odobravanje objekta, imaju kako pravna lica ili preduzetnici tako i fizičko lice koje je upisano u Registar poljoprivrednih gazdinstava.

O Registru objekata i Registru odobrenih objekata piše agronom Mirjana Tomić iz Poljoprivredne stručne službe Kikinda.Važećim Pravilnikom o registraciji odnosno odobravanju objekata za proizvodnju i promet hrane životinjskog porekla bliže su propisani i objekti za proizvodnju i promet meda, kao i način i postupak registracije.

Prema važećim propisima registracija objekta za proizvodnju i promet hrane životinjskog porekla jeste postupak pokrenut po zahtevu stranke za upis u Registar objekata bez prethodnog utvrđivanja ispunjenosti veterinarsko –sanitarnih uslova odnosno opštih i posebnih uslova za higijenu hrane životinjskog porekla.

Pravilnik razlikuje Registar objekata i Registar odobrenih objekata.Objekat za primarnu proizvodnju meda i drugih proizvoda pčela jeste registrovan objekat u kome se med i drugi proizvodi pčela poreklom iz sopstvenog pčelinjaka, sakupljaju, vrcaju, pune, pakuju, skladište i stavljaju u promet.

Objekti se registruju na osnovu prava svojine odnosno drugog osnova korišćenja objekta. Mogu se registrovati za jednu ili više delatnosti proizvodnje i prometa hrane životinjskog porekla.

Pravno lice ili preduzetnik upisan u Registar privrednih subjekata, pre početka obavljanja delatnosti, kao i fizičko lice koje je upisano u registar poljoprivrednih gazdinstava pre početka obavljanja proizvodnje podnose Ministarstvu nadležnom za poslove veterine zahtev za upis objekata u Registar objekata.

Nakon prijema zahteva Ministarstvo proverava da li je zahtev pravilno popunjen i vrši upis objekta u Registar objekata i određuje registarski broj koji je jedinstven za taj objekat.

U roku od 3 meseca obavlja se službena kontrola objekta radi ispunjenosti veterinarsko – sanitarnih uslova, odnosno opštih i posebnih uslova za higijenu hrane životinjskog porekla.Objekat za punjenje i pakovanje meda i drugih proizvoda pčela jeste odobreni objekat u kome se med i drugi proizvodi pčela bez obzira na poreklo pune i pakuju ili se pune i pakuju uslužno, a namenjeni su za stavljanje u promet.

Objekti za proizvodnju i promet hrane životinjskog porekla koji se odobravaju jesu objekti u kojima se obavlja jedna ili više delatnosti i prometa hrane životinjskog porekla.

Objekti se registruju na osnovu prava svojine odnosno drugog osnova korišćenja objekta.

Pravno lice, odnosno preduzetnik koje je upisano u Registar privrednih subjekata, pre početka obavljanja delatnosti podnosi Ministarstvu zahtev za upis objekta u Registar odobrenih objekata.

Posle prijema zahteva Ministarstvo proverava da li je zahtev pravilno popunjen, obrazuje komisiju koja vrši pregled objekta radi utvrđivanja ispunjenosti veterinarsko-sanitarnih uslova, odnosno opštih i posebnih uslova za higijenu hrane životinjskog porekla uslova u objektu i usaglašenosti uslova sa dostavljenim zahtevom.

Ako komisija utvrdi da su u objektu za proizvodnju i promet hrane životinjskog porekla ispunjeni veterinarskosanitarni uslovi, odnosno opšti uslovi za higijenu hrane životinjskog porekla, u objektu se privremeno odobrava obavljanje delatnosti, objekat se privremeno upisuje u Registar odobrenih objekata i dodeljuje mu se veterinarski kontrolni broj.

Privremeno odobrenje ne može biti kraće od tri meseca, niti duže od šest meseci.

Pre isteka roka, komisija, ponovo utvrđuje da li su u objektu za proizvodnju i promet hrane životinjskog porekla i dalje ispunjeni veterinarsko-sanitarni uslovi, odnosno opšti i posebni uslovi za higijenu hrane životinjskog porekla.

Ako objekat za proizvodnju i promet hrane životinjskog porekla ispunjava uslove, upisuje se u Registar odobrenih objekata i zadržava se dodeljeni veterinarski kontrolni broj.

Ako se utvrdi da objekat za proizvodnju i promet hrane životinjskog porekla ne ispunjava uslove, objekat se ne odobrava, briše se iz Registra odobrenih objekata i ukida se dodeljeni veterinarski kontrolni broj.

Registar objekata, odnosno Registar odobrenih objekata vodi se u elektronskom obliku i povezan je sa informacionim sistemom Ministarstva.

U Registar objekata, odnosno u Registar odobrenih objekata upisuju se promene podataka nastale u vezi sa podacima koji su upisani u ove registre.

Subjekt u poslovanju hranom podnosi Ministarstvu zahtev na odgovarajućem obrascu u skladu sa ovim pravilnikom, radi upisa promene podataka u Registar objekata, odnosno Registar odobrenih objekata i uz zahtev dostavlja sve potrebne dokaze za traženu promenu.

Na osnovu urednog zahteva unose se promene podataka u Registar objekata, odnosno Registar odobrenih objekata.

Objekti za proizvodnju i promet hrane životinjskog porekla brišu se iz Registra objekata, odnosno Registra odobrenih objekata na osnovu odluke o prestanku obavljanja delatnosti ili ako prestanu da ispunjavaju utvrđene uslove u skladu sa zakonom kojim se uređuje veterinarstvo.

Subjekt u poslovanju hranom dostavlja zahtev na odgovarajućem obrascu u skladu sa ovim pravilnikom, radi brisanja objekta iz Registra objekata, odnosno Registra odobrenih objekata.

Objekti za proizvodnju i promet hrane životinjskog porekla koji su do dana stupanja na snagu ovog pravilnika registrovani, odnosno odobreni postaju upisani u skladu sa ovim pravilnikom u Registar objekata, odnosno Registar odobrenih objekata i zadržavaju dodeljeni veterinarski kontrolni broj.

Poljoprivredno gazdinstvo koje se bavi pčelarstvom i kao takvo je upisano u registar poljoprivrednih gazdinstava mora registrovati i objekat za primarnu proizvodnju meda i drugih proizvoda od pčela.

Pčelarsko gazdinstvo koje nema registarski broj objekta praktično neće moći da prodaje med otkupljivačima.

Ovim pravilnikom se ne zahteva izgradnja posebnih objekata, pčelari mogu ove poslove obavljati u okviru svojih stambenih jedinica sa postojećim sanitarnim čvorom. Bitno je da je taj prostor čist i uredan.

Med se mora skladištiti u ambalažu koja je za to namenjena, a ne praznu ambalažu od nekih drugih proizvoda.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2927344/kako-registrovati-objekat-za-proizvodnju-i-promet-meda

Kada je krenula cela situacija sa korona virusom, bili smo prilično zabrinuti i niko se nije nadao dobrom ishodu. Mnogi cvećari su uložili velike pare u svoj posao, a početak aprila je nama vreme za početak sezone i najveću prodaju. Ipak, ispostavilo se da smo dobili kontra efekat i da je prodaja u protekla dva meseca bila čak i tri puta veća nego prošle godine u ovom periodu, kaže za "Blic Biznis" Radoslav Petrović iz sela Jabučje kod Lajkovca.

On se već više od 15 godina bavi cvećarstvom i kaže da ga je uvođenje vanrednog stanja i početak cele krize zbog pandemije u početku prilično uplašio. Sa kolegama uzgajivačima cveća je redovno pratio vesti i nije im bilo nimalo prijatno da gledaju kako Holanđani uništavaju velike količine raznog cveća."Kod nas je vanredno stanje uvedeno taman kad smo se spremali da pokrenemo sezonu i počnemo prodaju. Naš glavni strah je zapravo bio da ne bude uveden 24-časovni karantin, jer onda nikako ne bismo mogli da plasiramo svoje proizvode, ali ovako su kupci ipak dolazili", podseća Petrović i napominje da se, kako je vreme prolazilo, situacija potpuno preokrenula.

"Ljudi su se navikli na nove okolnosti, a ispostavilo se da zbog svih uvedenih mera mnogi imaju i nešto manje troškove. Ne putuje se, deca ne idu u školu, ne ide se u tržne centre... Ostao im je neki novac viška, a nije bilo druge zanimacije osim sedenja kod kuće. Zato su mnogi krenuli da sade cveće i bašte, sređuju svoja dvorišta, čak i oni koji nikada ranije to nisu radili", objašnjava naš sagovornik.

Kako kaže, nije to bio slučaj samo sa cvećem, mnogi su sadili i povrće, računavši da tako mogu pametno da utroše vreme, a da im nešto i ostane iz bašte, ako bude bilo kakvih problema sa snabdevanjem."Nama je prodaja išla mnogo jačim tempom nego prošlih godina. Imali smo čak tri puta veću prodaju u proteklih mesec i po-dva, u odnosu na isti period lani. Sada se na tržištu oseća čak i mala nestašica cveća, jer je većina cvećara prodala prvu turu, a mnogi su odustali od druge pošto nisu smeli da ulažu dok ne vide kako će se razvijati cela situacija sa epidemijom", objašnjava Petrović.

On kaže da situaciju u protekla dva meseca možda najbolje opisuje izjava jednog kolege uzgajivača koji je na pitanje kako ide posao odgovorio - "ovakvu sezonu čekam 20 godina".

Inače, da podsetimo, uzgajivači cveća u Holandiji, gde su lale nacionalni simbol, nalaze se u veoma nezavidnoj situaciji. Zbog pandemije korona virusa koja je smanjila potražnju bili su prinuđeni da uništavaju ogromne količine cvetova dnevno, a prema nekim procenama, u ovoj zemlji će ove godine biti uništeno oko 80 odsto proizvodnje cveća.Кopredsednik Nacionalnog tima za preporod sela Srbije Milan Кrkobabić poručio je nedavno povratnicima i drugim zainteresovanim građanima da ulaganje u cvećarstvo može da bude isplativo, pogotovo što Srbija ima pogodne prirodne uslove.Krkobabić je rekao da je primetan sve veći interes pojedinaca za proizvodnju cveća na manjim posedima u okviru porodičnih domaćinstava, kao i da obim godišnje proizvodnje iznosi oko 2.500 tona i ne podmiruje potrebe domaćeg tržišta.

"U 2019. godini Srbija je izvezla tri hiljade tona cveća i ukrasnog bilja u vrednosti 4,15 miliona evra, a uvezla za 11 miliona evra", naveo je Krkobabić i doda da je industrija cveća u svetu grana u kojoj trgovinska razmena iznosi oko 200 milijardi dolara, sa stopom rasta i do 10 procenata.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/moj-biznis/ovakvu-sezonu-cekam-20-godina-holandani-zbog-korone-unistavaju-lale-a-srpski-cvecari/6k753jc

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30