U prvom tromesečju 2020. godine, zabeleženo je 3,98 miliona transakcija preko interneta, što je 48,13 odsto više nego u istom periodu 2019, izjavila je viceguverner Narodne banke Srbije (NBS) Dragana Stanić.Ona je naglasila da je značaj elektronske trgovine posebno došao do izražaja u vreme pandemije korona virusa. Vicerguvernerka je istakla da je NBS intenzivno promovisala različite oblike bezgotovinskog onlajn plaćanja.

Ona je naglasila da je u kupovini preko interneta kod domaćih prodavaca u prvom kvartalu ove godine zabeleženo oko 2,54 miliona transakcija u dinarima, što je za 82,19 odsto više nego u istom periodu prošle godine.

Takođe je ukazano da su rastu onlajn trgovine doprinele i regulatorne izmene, ali i unapređena infrastruktura. Dragana Stanić je naglasila da je za dve godine broj virtuelnih prodajnih mesta povećan za 77 odsto, dok za plaćanje DINA karticom postoje 443 virtuelna prodajna mesta.

Posebno je ukazano na činjenicu da je NBS uvela i instant platni sistem, koji je bio prvi takav sistem u regionu. Isto tako je naglašeno da sada oko 1,7 miliona građana Srbije može da koristi instant plaćanja, koja su jeftinija od klasičnog plaćanja platnim karticama.

O perspektivi onlajn plaćanja govori o sve veće interesovanje za otvaranje novih internet prodajnih mesta, naglasila je viceguvernerka NBS Dragana Stanić. Istraživanje o internet trgovini, koje je krajem februara sprovela agencija Smart plus Research, pokazalo je da je 75 odsto ispitanika kupilo nešto preko Interneta u proteklih 12 meseci.

Kako je naglasila Jovana Dukić-Vasić iz agencije Smart, ispitanici koji su kupovali preko Interneta kao pogodnosti ove vrste trgovine naglasili su isporuku na kućnu adresu, uštedu vremena, ali i na mogućnost da se kupuje sa stranih sajtova.

Sa druge strane, učesnici istraživanja su ukazivali da mnogo ljudi nema naviku da kupuje preko Interneta i da žele da vide proizvod koji kupuju.

Istraživanje je pokazalo da žene češće kupuju preko Interneta, a da polovina ispitanika onlajn kupovinu obavlja preko mobilnih telefona, a oko trećine sa svojih desktop računara. Uglavnom se kupuje na sajtovima pojedinih prodavnica, na domaćim sajtovima, kao i na stranim sajtovima, pokazuje ovo istraživanje.

Najčešće se kupuju obuća i odeća, knjige, mali kućni aparati, nakit i kozmetika.

Interesantno je da oko 13 odsto ljudi hranu i piće kupuje preko Interneta. Najveći broj ljudi - njih 47 odsto plaća gotovinom po dospeću, prilikom isporuke. Istraživanje je pokazalo da je prosek kupovine oko 17,5 hiljada dinara godišnje.

Većina građana očekuje isporuku do pet dana od narudžbe. I naravno, očekuje se da isporuka bude besplatna, pokazalo je istraživanje agencija Smart plus Research. Učesnici na onlajn konferenciji istakli su da je pandemija korona virusa doprinela rastu onlajn trgovine, ali da "e-commerce" ima tendenciju rasta duži niz godina.

Izvor:https://www.021.rs/story/Info/Biznis-i-ekonomija/247800/Onlajn-trgovina-u-Srbiji-50-odsto-veca.html

Sada je izvesno da će ukupan prinos žita iz aktuelne žetve biti dovoljan za domaće potrebe i izvoz. Dok se kvalitet i prinos još procenjuju, stručnjaci poručuju proizvođačima da ne žure sa prodajom, jer će cena kvalitetne pšenice nakon žetve biti viša.Dugogodišnje iskustvo pokazuje da je u žetvi cena najniža, ali kako vreme prolazi, dobri ratari mogu više da zarade, podseća agroekonomski analitičar Žarko Galetin."Procene su da će cena novog roda pšenice biti između 17 i 18 dinara po kilogramu bez PDV-a", kaže Galetin i dodaje da je savet poljoprivrednim proizvođačima koji imaju kvalitetnu pšenicu da je sačuvaju, jer prošlogodišnja iskustva govore da će u narednom periodu za nju dobiti višu cenu.

Da rod pšenice varira od parcele do parcele potvrdio nam je i direktor zadruge u Beški Dragan Lončar. Prema njegovim rečima treba odložiti prodaju žita do bolje cene.

"Prinosi su šaroliki u zavisnosti od rasporeda padavina, a cena se formirala na nivou od 17 dinara plus PDV", kaže Lončar i dodaje da se čini da je reč o dogovoru mlinara, te da se nada višoj ceni u narednom periodu.

Stručnjaci procenjuju da će ovogodišnja proizvodnja pšenice biti približno 2,5 miliona tona. Kao i ranijih godina, ta količina je dovoljna za domaće potrebe i izvoz. I u svetu se očekuje veliki rod hlebnog zrna, ali Evropska unija povećava obavezne rezerve pšenice zbog virusa korona, kaže Žarko Galetin i zaključuje da zbog toga ostaje pretpostavka da će rasti cena žita u narednom periodu.

Izvor:http://rtv.rs/sr_lat/ekonomija/aktuelno/ne-zuriti-sa-prodajom-kvalitetne-psenice-(audio)_1141485.html

Koje propise moramo ispoštovati kako bismo registrovali objekat za proizvodnju i promet meda? Pre početka obavljanja delatnosti u objektu za punjenje i pakovanje meda u objektu u domaćinstvu, treba dostaviti zahtev sa potrebnom dokumentacijom Upravi za veterinu.

Obavezu za registraciju, odnosno odobravanje objekta, imaju kako pravna lica ili preduzetnici tako i fizičko lice koje je upisano u Registar poljoprivrednih gazdinstava.

O Registru objekata i Registru odobrenih objekata piše agronom Mirjana Tomić iz Poljoprivredne stručne službe Kikinda.Važećim Pravilnikom o registraciji odnosno odobravanju objekata za proizvodnju i promet hrane životinjskog porekla bliže su propisani i objekti za proizvodnju i promet meda, kao i način i postupak registracije.

Prema važećim propisima registracija objekta za proizvodnju i promet hrane životinjskog porekla jeste postupak pokrenut po zahtevu stranke za upis u Registar objekata bez prethodnog utvrđivanja ispunjenosti veterinarsko –sanitarnih uslova odnosno opštih i posebnih uslova za higijenu hrane životinjskog porekla.

Pravilnik razlikuje Registar objekata i Registar odobrenih objekata.Objekat za primarnu proizvodnju meda i drugih proizvoda pčela jeste registrovan objekat u kome se med i drugi proizvodi pčela poreklom iz sopstvenog pčelinjaka, sakupljaju, vrcaju, pune, pakuju, skladište i stavljaju u promet.

Objekti se registruju na osnovu prava svojine odnosno drugog osnova korišćenja objekta. Mogu se registrovati za jednu ili više delatnosti proizvodnje i prometa hrane životinjskog porekla.

Pravno lice ili preduzetnik upisan u Registar privrednih subjekata, pre početka obavljanja delatnosti, kao i fizičko lice koje je upisano u registar poljoprivrednih gazdinstava pre početka obavljanja proizvodnje podnose Ministarstvu nadležnom za poslove veterine zahtev za upis objekata u Registar objekata.

Nakon prijema zahteva Ministarstvo proverava da li je zahtev pravilno popunjen i vrši upis objekta u Registar objekata i određuje registarski broj koji je jedinstven za taj objekat.

U roku od 3 meseca obavlja se službena kontrola objekta radi ispunjenosti veterinarsko – sanitarnih uslova, odnosno opštih i posebnih uslova za higijenu hrane životinjskog porekla.Objekat za punjenje i pakovanje meda i drugih proizvoda pčela jeste odobreni objekat u kome se med i drugi proizvodi pčela bez obzira na poreklo pune i pakuju ili se pune i pakuju uslužno, a namenjeni su za stavljanje u promet.

Objekti za proizvodnju i promet hrane životinjskog porekla koji se odobravaju jesu objekti u kojima se obavlja jedna ili više delatnosti i prometa hrane životinjskog porekla.

Objekti se registruju na osnovu prava svojine odnosno drugog osnova korišćenja objekta.

Pravno lice, odnosno preduzetnik koje je upisano u Registar privrednih subjekata, pre početka obavljanja delatnosti podnosi Ministarstvu zahtev za upis objekta u Registar odobrenih objekata.

Posle prijema zahteva Ministarstvo proverava da li je zahtev pravilno popunjen, obrazuje komisiju koja vrši pregled objekta radi utvrđivanja ispunjenosti veterinarsko-sanitarnih uslova, odnosno opštih i posebnih uslova za higijenu hrane životinjskog porekla uslova u objektu i usaglašenosti uslova sa dostavljenim zahtevom.

Ako komisija utvrdi da su u objektu za proizvodnju i promet hrane životinjskog porekla ispunjeni veterinarskosanitarni uslovi, odnosno opšti uslovi za higijenu hrane životinjskog porekla, u objektu se privremeno odobrava obavljanje delatnosti, objekat se privremeno upisuje u Registar odobrenih objekata i dodeljuje mu se veterinarski kontrolni broj.

Privremeno odobrenje ne može biti kraće od tri meseca, niti duže od šest meseci.

Pre isteka roka, komisija, ponovo utvrđuje da li su u objektu za proizvodnju i promet hrane životinjskog porekla i dalje ispunjeni veterinarsko-sanitarni uslovi, odnosno opšti i posebni uslovi za higijenu hrane životinjskog porekla.

Ako objekat za proizvodnju i promet hrane životinjskog porekla ispunjava uslove, upisuje se u Registar odobrenih objekata i zadržava se dodeljeni veterinarski kontrolni broj.

Ako se utvrdi da objekat za proizvodnju i promet hrane životinjskog porekla ne ispunjava uslove, objekat se ne odobrava, briše se iz Registra odobrenih objekata i ukida se dodeljeni veterinarski kontrolni broj.

Registar objekata, odnosno Registar odobrenih objekata vodi se u elektronskom obliku i povezan je sa informacionim sistemom Ministarstva.

U Registar objekata, odnosno u Registar odobrenih objekata upisuju se promene podataka nastale u vezi sa podacima koji su upisani u ove registre.

Subjekt u poslovanju hranom podnosi Ministarstvu zahtev na odgovarajućem obrascu u skladu sa ovim pravilnikom, radi upisa promene podataka u Registar objekata, odnosno Registar odobrenih objekata i uz zahtev dostavlja sve potrebne dokaze za traženu promenu.

Na osnovu urednog zahteva unose se promene podataka u Registar objekata, odnosno Registar odobrenih objekata.

Objekti za proizvodnju i promet hrane životinjskog porekla brišu se iz Registra objekata, odnosno Registra odobrenih objekata na osnovu odluke o prestanku obavljanja delatnosti ili ako prestanu da ispunjavaju utvrđene uslove u skladu sa zakonom kojim se uređuje veterinarstvo.

Subjekt u poslovanju hranom dostavlja zahtev na odgovarajućem obrascu u skladu sa ovim pravilnikom, radi brisanja objekta iz Registra objekata, odnosno Registra odobrenih objekata.

Objekti za proizvodnju i promet hrane životinjskog porekla koji su do dana stupanja na snagu ovog pravilnika registrovani, odnosno odobreni postaju upisani u skladu sa ovim pravilnikom u Registar objekata, odnosno Registar odobrenih objekata i zadržavaju dodeljeni veterinarski kontrolni broj.

Poljoprivredno gazdinstvo koje se bavi pčelarstvom i kao takvo je upisano u registar poljoprivrednih gazdinstava mora registrovati i objekat za primarnu proizvodnju meda i drugih proizvoda od pčela.

Pčelarsko gazdinstvo koje nema registarski broj objekta praktično neće moći da prodaje med otkupljivačima.

Ovim pravilnikom se ne zahteva izgradnja posebnih objekata, pčelari mogu ove poslove obavljati u okviru svojih stambenih jedinica sa postojećim sanitarnim čvorom. Bitno je da je taj prostor čist i uredan.

Med se mora skladištiti u ambalažu koja je za to namenjena, a ne praznu ambalažu od nekih drugih proizvoda.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2927344/kako-registrovati-objekat-za-proizvodnju-i-promet-meda

Kada je krenula cela situacija sa korona virusom, bili smo prilično zabrinuti i niko se nije nadao dobrom ishodu. Mnogi cvećari su uložili velike pare u svoj posao, a početak aprila je nama vreme za početak sezone i najveću prodaju. Ipak, ispostavilo se da smo dobili kontra efekat i da je prodaja u protekla dva meseca bila čak i tri puta veća nego prošle godine u ovom periodu, kaže za "Blic Biznis" Radoslav Petrović iz sela Jabučje kod Lajkovca.

On se već više od 15 godina bavi cvećarstvom i kaže da ga je uvođenje vanrednog stanja i početak cele krize zbog pandemije u početku prilično uplašio. Sa kolegama uzgajivačima cveća je redovno pratio vesti i nije im bilo nimalo prijatno da gledaju kako Holanđani uništavaju velike količine raznog cveća."Kod nas je vanredno stanje uvedeno taman kad smo se spremali da pokrenemo sezonu i počnemo prodaju. Naš glavni strah je zapravo bio da ne bude uveden 24-časovni karantin, jer onda nikako ne bismo mogli da plasiramo svoje proizvode, ali ovako su kupci ipak dolazili", podseća Petrović i napominje da se, kako je vreme prolazilo, situacija potpuno preokrenula.

"Ljudi su se navikli na nove okolnosti, a ispostavilo se da zbog svih uvedenih mera mnogi imaju i nešto manje troškove. Ne putuje se, deca ne idu u školu, ne ide se u tržne centre... Ostao im je neki novac viška, a nije bilo druge zanimacije osim sedenja kod kuće. Zato su mnogi krenuli da sade cveće i bašte, sređuju svoja dvorišta, čak i oni koji nikada ranije to nisu radili", objašnjava naš sagovornik.

Kako kaže, nije to bio slučaj samo sa cvećem, mnogi su sadili i povrće, računavši da tako mogu pametno da utroše vreme, a da im nešto i ostane iz bašte, ako bude bilo kakvih problema sa snabdevanjem."Nama je prodaja išla mnogo jačim tempom nego prošlih godina. Imali smo čak tri puta veću prodaju u proteklih mesec i po-dva, u odnosu na isti period lani. Sada se na tržištu oseća čak i mala nestašica cveća, jer je većina cvećara prodala prvu turu, a mnogi su odustali od druge pošto nisu smeli da ulažu dok ne vide kako će se razvijati cela situacija sa epidemijom", objašnjava Petrović.

On kaže da situaciju u protekla dva meseca možda najbolje opisuje izjava jednog kolege uzgajivača koji je na pitanje kako ide posao odgovorio - "ovakvu sezonu čekam 20 godina".

Inače, da podsetimo, uzgajivači cveća u Holandiji, gde su lale nacionalni simbol, nalaze se u veoma nezavidnoj situaciji. Zbog pandemije korona virusa koja je smanjila potražnju bili su prinuđeni da uništavaju ogromne količine cvetova dnevno, a prema nekim procenama, u ovoj zemlji će ove godine biti uništeno oko 80 odsto proizvodnje cveća.Кopredsednik Nacionalnog tima za preporod sela Srbije Milan Кrkobabić poručio je nedavno povratnicima i drugim zainteresovanim građanima da ulaganje u cvećarstvo može da bude isplativo, pogotovo što Srbija ima pogodne prirodne uslove.Krkobabić je rekao da je primetan sve veći interes pojedinaca za proizvodnju cveća na manjim posedima u okviru porodičnih domaćinstava, kao i da obim godišnje proizvodnje iznosi oko 2.500 tona i ne podmiruje potrebe domaćeg tržišta.

"U 2019. godini Srbija je izvezla tri hiljade tona cveća i ukrasnog bilja u vrednosti 4,15 miliona evra, a uvezla za 11 miliona evra", naveo je Krkobabić i doda da je industrija cveća u svetu grana u kojoj trgovinska razmena iznosi oko 200 milijardi dolara, sa stopom rasta i do 10 procenata.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/moj-biznis/ovakvu-sezonu-cekam-20-godina-holandani-zbog-korone-unistavaju-lale-a-srpski-cvecari/6k753jc

Pretežno poljoprivredne opštine poput Knića u Šumadiji suočavale su se sa problemom plasmana proizvoda koji tek što su stigli na prodaju. Plastenička proizvodnja rasada, povrća i cveća zastupljena je u ovoj malenoj opštini koja živi od poljoprivredne proizvodnje. Ipak proizvođači su uspevali u tome da imaju kontinuiranu prodaju i to najviše putem interneta uz stalne kupce i elektronske pijace koja će nastaviti da funkcioniše iako je ukinuto vanredno stanje.
Svetlana Filipović se zajedno sa svojom porodicom već 17 godina uspešno bavi plasteničkom proizvodnjom rasada povrća u selu Grivac kod Knića. Pored paradajza, krastavaca i tikvica Filipovići proizvode rasade dinje, lubenice i začinskog bilja na 10 ari pod plastenicima. Uz stalne kupce i putem interneta uspeli su da prodaju većinu svojih proizvoda."Mušterije su stalne koje već godinama kupuju kod nas i uglavnom nas oni i preporučuju i to nam je najveća reklama. Uglavnom su ljudi poručivali putem telefona, putem Fejsbuka jer imamo i stranicu, preko nekih grupa na internetu. Ulaganja su velika, semena su najskuplja jer su zastupljene kod nas uglavnom holandske sorte paradajza i paprike. Imamo tu i nekih naših sorti ali semena jesu skupa, kao i supstrat koji se koristi, zatim tu su i čaše, kontejneri i naravno hemija za zaštitu biljaka" kaže za RTV Svetlana.

U selu Pajsijević plastenici Snežane Radojević puni su cveća. U 11 plastenika koji se pružaju na dvadeset ari prolećna sezona uveliko traje.

Godišnje ova porodica proizvede i do dvesta hiljada saksija cveća a ove godine i pored vanredne situacije uspeli su da imaju kontinuiranu prodaju.

"Bila je borba u početku, preko interneta, preko online pijace, preko Fejsbuka smo prodavali, preko svih mreža i zapravo preko svih mogućih sredstava. Mi smo se trudili, razvozili smo, reklamirali se i uspeli smo dosta da prodamo. Najviše se traži ledeno srce, kaliope, sve ide ali uglavnom najviše cveće u saksiji i baštensko bilje. Sve je skupo, od samih biljaka koje kupujemo, do plastenika, folije, supstrata, đubriva i iz godine u godinu ulaganja rastu a cena cveća je uglavnom ista" rekla je Radojevićeva.

Opština Knić je odmah po uvođenju vanredne situacije pokrenula i elektronsku pijacu koja se uspešno pokazala. Zainteresovani proizvođači se i dalje javljaju jer se ovaj način prodaje dobro pokazao.

"Ja im pružam tehničku podršku pri objavljivanju oglasa, imamo i sada zainteresovane ljude i nadamo se da će i sada pošto je ukinuto vanredno stanje elektronska pijaca ostati kao sredstvo komunikacije između potrošača i proizvođača. Pored povrtarskih proizvoda mogu da plasiraju i stočarsku robu i voćarske, mlečne i pčelarske proizvode kao i proizvode hortikulture"potvrdio je Nikola Đurković saradnik u opštinskoj u Kancelariji za poljoprivredu

Plan lokalne samouprave u Kniću je da izdvoji za ovu godinu preko 20 miliona dinara iz budžeta za podršku poljoprivrednicima kako bi se proizvodnja uvećala i osavremenila a mladi ljudi sa svojim porodicama ostali na selu.

Izvor: http://rtv.rs/sr_lat/ekonomija/proizvodnja-rasade-i-cveca-put-ka-zaradi_1122170.html

Paradajzu, papričicama i drugom povrću iz sopstvene baštice ove sezone vraćaju se mnogu koji imaju okućnice, ali su odavno navikli na snabdevanje na pijacama i marketima, a u malom baštovanluku su rešili da se oprobaju i oni koji nikada nisu zalivali i okopavali povrće.To potvrđuju proizvođači rasada i povrtari iz Kikinde, koji su zahvaljujući epidemiji koronavirusa, napravili i još uvek prave dobar pazar, jer je velika potražnja sezonskog rasada povrća, upravo od malih hobi baštovana...

Povrtar Radovan Đukin pod plastenicima ima više od 1.000 kvadrata, ukazuje da je proizvodnja i sama prodaja rasada mukotrpan „crnački“ posao uz velika ulaganja.

- Nešto od rasada se seje već krajem godine u decembru, pa je u zimskom periodu potrebno grejanje, a gotovo pet meseci čekamo da rasad bude spreman za prodaju - kazuje Đukin. - Troškovi proizvodnje rastu, dok cene rasada već godinama stagniraju, ali uz povrtarstvo vredi se baviti rasadom i kada nije ovako pojačana potražnja kao ovog proleća. Mada, kada je krenula epidemija, mislio sam da ove sezone nećemo ništa prodati. Ipak, mnogo rasada smo prodali od kuće, jer su se deca potrudila za oglas na internet pijaci, pošto sam ja „nepismen“ za te stvari.

Dolaze i kupuju rasad ljudi koje Đukin do sada nikada nije video, posebno oni koji nisu zarobljeni u stanovima, nego imaju kuće i dvorišta.

- Svi govore da ne znaju šta da rade, nisu se jedno vreme bavili baštovanlukom, imaju sada vremena, pa da ne dangube. Pitanje je kako će biti posle, jer nije dovoljno samo rasaditi, nego i negovati zasađeno, pogotovo što je dosta onih koji do sada nikada nisu sadili i baštu obrađivali. Daj bože da ljudima uspe sve. Ako im uspe, onda ćemo mi kasnije imati slabiju prodaju povrća iz naše proizvodnje, ali šta je tu je. Pored sezonskog povrća bavimo se i preradom, spremamo ajvar i turšiju i kiseli kupus za zimnicu.

Kao u svakom poslu, i u proizvodnji rasada povrća potrebno je ulagati mnogo truda, a poverenje mušterija se stiče godinama.

- Rasad je zelen i lep kada se iznese na tezgu, nije isto kao kada se kupuju jabuke, krompir ili kupus, jer ako vam se svidi po izgledu kupite ili ne kupite. Rasadom su se bavili otac i deda, tako da ljudi imaju poverenja. Proizvodnju rasada zasnivamo kvalitetnim semenom, 70 posto su holandska koja su malo skuplja, ali su se pokazala kao dobra - konstatuje Đukin.

Vladimir Žeravica, koji je pokrenuo onlajn pijacu u Kikindi, potvrđuje da je ovog proleća rasad imao izuzetno prođu, pa je sve prodao do prvomajskih praznika. Uz stare mušterije, bilo je puno novih iz Kikinde, ali i obližnjeg Ruskog Sela, pošto tamo četvrtkom izlazi na pijacu, pa su i oni dolazili.

- Da li je to zbog toga što su ljudi zatvoreni u kućama pa im je dosadno, ili iz praktičnih razloga razmišljaju o snabdevanju povrćem za sopstvene potrebe videće se. Većina ljudi koji su kupovali rasad su bili oni kojima je to prvi put. U kontaktu sam sa svim proizvođačima rasada i svi kažu da ne pamte ovakvu godinu, da je tako išao rasad. Povrtarstvom se sa mojima bavim od malih nogu, a rasad proizvodim sedmu godinu. Ima sezona kada vredi, ali i kada je računica slabija, kada se rasad daje budzašto, samo da se proda da ne propadne. Cena je ovog proleća dobra, domaći hibridi prodavani su po 50, a holandski po 60 dinara. Bitan je kvalitet semena i u čemu se zasniva proizvodnja, da li sa supstratom ili pregorelim stajnjakom. Mi radimo sve u supstratu i bitno je da rasad ne ode jako u visinu, da su biljke stabilne i kod primanja nema problema.Traženiji je i bolji manji rasad, jer ukoliko je rasad visok kod paradajza onda prva rodna grana bude tek na metar, pošto biljka ide u visinu i do dva - dva i po metra, pa se izgube dve-tri rodne grane - objašnjava Žeravica, koji ima dva plastenika od po 240 kvadrata i namerava da proširi sa još dva manja...

Đurica i LJiljana Jorgin naglašavaju da je proizvesti rasad komplikovano i teško, uz puno uloga, ali da je ova godina izuzetno uspešna.

- Od kada se bavim povrtarstvom i rasadom tri decenije, nikada nisam doživeo da se do 1.maja rasad skoro rasproda - zadovoljan je Radovan Jorgin. - Uvek je prodaja počinjala od 20. aprila pa išla do 1.juna, a sada smo već rasprodali sav rasad paradajza u čašama. Možda je sad razlog epidemija koronavirusa, jer svako ko ima parče zemlje razmišljao je da bolje da posadi iz bojazni, hoće li ili neće biti pijace.

Poljoprivredno gazdinstvo Jorgin ima više plastenika, u dva su uzgaja rasad, u ostalim se uzgaja rano povrće, a pod vedrim nebom zastupljene su kupusnjače, praziluk...

Đurica predočava da bavljenje povrtarstvom nije lak posao, a ono što se proizvede većinom se proda za tezgom na gradskoj pijaci i od kuće.

- Ko radi u povrtarstvu jako ga brzo zabole leđa i zglobovi, sustiže reuma, ruke su ispucane, jer je sve ručni rad - objašnjava težinu bavljenja povrtarstvom Đurica Jorgin. - Svaka semenka posebno mora da prođe kroz prste. Povrtarstvo je jako težak posao i malo ljudi to radi naveliko, a i naši roditelji su se bavili povrtarstvom. U Kikindi nas koji se ozbiljnije bave povrtarstvom mogu se izbrojati na prste jedne ruke, ostali koji su prisutni na pijaci su preprodavci. Kod povrtarstva je jako veliko ulaganje u supstrat, kontejnere, semenke. Priprema zemljišta u plasteniku počinje još u oktobru i novembru, za rasad rane paprike. Koristimo uglavnom uvozna hibridna semena, ali i domaća, ono što se najviše traži. Kada se za semenku da 12 do 16 dinara, ona mora da bude u supstratu, moraš sve da joj daš da rasad bude kvalitetan. Mora se plastenik i grejati, ima tu trista čuda dok se u plasteniku rasad zazeleni, a kada sve ozeleni, kada se rasad počne tražiti, sve se zaboravi, dobije se moral da radiš dalje. Ono što se uloži u proizvodnju, ipak se vrati, ukoliko ne dođe neka oluja da napravi štetu na plastenicima. Uvek radimo pod rizikom, dune jak vetar i ako ne stigneš da zatvoriš, ode sve u propast, a zimi kada padne sneg takođe zna da bude nevolje.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/dobar-pazar-proizvodaca-rasada-iz-kikinde-04-05-2020

Organizovana je šesta po redu onlajn panel diskusiju u okviru inicijative “Svet hoće domaće” u cilju informisanja i savetovanja proizvođača hrane o problemima i načinima upravljanja Covid-19 krizom.Na panelu pod nazivom „Mali proizvođači hrane: pijace i novi horizonti prodaje“, govorilo se o plasmanu proizvoda malih proizvođača usled zatvaranja pijaca, prilagođavanju vanrednoj situaciji, budućnosti online pijaca, kao i o načinu funkcionisanja pijaca od nedavnog otvaranja uz propisane mere zaštite i načinima pomoći države ovim proizvođačima.

Učesnici panela bili su Marko Majstorović, kabinet Ministra, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede; Dejan Jednak, koordinator, JKP Gradske pijace Beograd; Ana Nešić, osnivač platforme „Mali proizvođači hrane u Srbiji; Vladimir Milosavljević, vlasnik kompanije Dotika za međunarodnu trgovinu iz Gornjeg Milanovca; Violeta Jordanović, vlasnica poljoprivrednog gazdinstva (za povrtarsku proizvodnju) Jordanović sa Uba.

“Početkom aprila, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede je pokrenulo ePijacu, elektronsku zelenu pijacu kao platformu za povezivanje ponuđača i kupaca“, naveo je Majstorović.

Kako je istakao, već broje preko 2.000 registrovanih i preko 1.300 mapiranih proizvođača.

„Imamo i značajan broj potvrđenih transakcija, a jedan od glavnih uspeha je i to što je nekoliko maloprodajnih lanaca uključilo u svoju ponudu proizvode proizvođača sa ePijace. To nam govori da je ovakva inicijativa, pogotovo u vreme Covid-19 krize, bila preko potrebna i drago nam je da je dočekana sa odobravanjem građana Republike Srbije. Osnova je postavljena, potrebna su dodatna unapređenja, a jedno od njih je da pokrećemo uskoro opciju pretrage koja će distrubuterima olakšati pronalaženje ponuđača u svojoj okolini”, izjavio je Majstorović.

Nakon zatvaranja pijaca usled pandemije Covid-19, brojni proizvođači su bili prinuđeni da pronađu alternativne puteve do svojih potrošača.

Online prodaja se pokazala kao idealno rešenje za mnoge od njih, a pojedini su čak ovim putem rasprodali svoje proizvode. Proizvođači su morali da se prilagode promenjenim potrebama potrošača, vršili besplatnu isporuku i direktno poručivanje, ali sve zajedno je donelo rezultate. Izazov svih online platformi za poručivanje su održivost, logistika, kao i bezbednost hrane.

Ono što su trendovi koji će ostati su povećana potražnja za prehrambenim proizvodima domaće proizvodnje i korišćenje različitih načina plasmana robe, radi smanjenja rizika.

Pijace ponovo rade, potražnja postoji, rad se nastavlja, ali smanjenog kapaciteta i uz pridržavanje svih propisanih mera prevencije i zaštite.

Inicijativa “Svet hoće domaće“, pokrenuta septembra 2018. godine, pomaže promociju i edukaciju domaćih proizvođača visokokvalitetne hrane.

izvor:https://www.danas.rs/ekonomija/novi-kanali-prodaje-za-male-proizvodjace-hrane-u-vreme-krize/

Domaća jaja, vrcani med, prirodni sokovi, bijeli krompir, koziji sir, jagode, heljdino brašno, maslinovo ulje i dostava direktno na vrata stana, mimo posrednika i trgovačkih lanaca.

Zadovoljni i proizvođači i kupci. Prvi su našli put da direktno, za gotovinu, prodaju proizvode, a drugi da im na vrata stignu svježi, domaći proizvodi. Posrednik je stranica na društvenoj mreži Facebook (FB).

Ilija Stanić iz Mojkovca, jedan je od onih koji je usluge i prodaju svojih proizvoda ponudio na stranici "Kupujmo domaće - podržimo male proizvođače hrane".U razgovoru za RSE kaže da je prije deset godina počeo da se bavi poljoprivredom. U početku je proizvodio samo med a od prije pet godina jagode, luk, krompir. Navodi da je dosta proizvoda prodao preko FB stranice a da je prije toga prodavao pretežno komšijama.

"Vjerujem da se glas dobrog proizvoda brzo širi, a danas marketing prodaja preko interneta je pola posla. Ozbiljna poljoprivreda ne može bez toga", kaže ovaj mladi poljoprivrednik.

Kroz osmijeh navodi da je ipak situacija sa virusom korona imala pozitivan efekat.

"Vidimo da se konačno u ovoj situaciji narod okrenuo domaćim proizvođačima. Svaki euro ostavljen domaćem poljoprivredniku je euro ostavljen svima nama – zdravstvu, školstvu, svim institucijama koje nam kasnije to vraćaju", dodaje Stanić."U utorak sam preko te grupe kupila maline, borovnice, kao i nekoliko vrsta džemova. Osim ljubaznosti i ekspeditivnosti isporuke, mogu reći da sam prezadovoljna, tako da toplo preporučujem proizvode, a sjutra očekujem isporuku sokova divljeg šipka i maslinovog ulja iz Bara", kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) Snežana Ćosović.Ona je jedna od onih koji koriste mogućnosti grupe koju je osnovalo par entuzijasta u cilju povezivanja ponude i potražnje za domaćim proizvodima iz svih dijelova Crne Gore. Mali proizvođači su dobili prostor da na jednom mjestu plasiraju svoj proizvod i da lakše dođu do kupca. Za nepunu sedmicu grupa je prikupila 18.500 članova.

Ćosović raduje inicijativa o formiranju grupe a, kako kaže, broj članova i potražnja proizvoda za kratko vrijeme pokazuje koliko je bila potrebna i koliko olakšava vezu između prodavca i kupca.

"Skeptična sam po pitanju naručivanja hrane preko FB i to do sada nisam ni radila. Mi kupci, ne možemo znati da li pri pravljenju soka, džema, uzgajanju povrća i voća je ispoštovano sve što prodavac navodi kao benefite. Ali, povjerenje se uspostavlja. Samim tim što se svaka objava i utisak kupaca mogu komentarisati. Jednom izgubljeno povjerenje, otkrivanje bilo kakve plasirane dezinformacije od prodavca bi značilo i prestanak njegovog lanca prodaje", ocjenjuje Ćosović.Jedan od osnivača grupe, Ivan Bošković za RSE govori o motivima i šta je prethodilo inicijativi formiranja grupe.

"Ideja je bila da sve okupimo na jednom mjestu kako bi za sebe i svoju porodicu kupili domaće i kvalitetne namirnice. Takođe željeli smo i da pomognemo malim proizvođačima da se izbore sa smanjenjem potražnje usljed novonastale situacije ili da povećaju prodaju svojih proizvoda, kao i nađu stalne kupce", kaže Bošković.Dodaje da ima malu djecu i da stalno sa prijateljima razmjenjuje preporuke oko domaćih namirnica.

"U doba pandemije i restrikcija otežano smo dolazili do ljudi kod kojih smo nabavljali. Svjesni smo postali problema sa kojim se suočavaju mali proizvođači. Htjeli smo da pomognemo a da to bude jednostavno i svima dostupno. Znamo da je FB platforma toliko jednostavna i da je gotovo svi mogu koristiti. I jesmo očekivali podršku ali nismo ni slutili da će biti baš ovoliko objava, pohvala, dobrih sugestija", priča Bošković.

Smatra da su građani uvijek znali koliko je važan domaći proizvod, ali da je to u vrijeme pandemije intenzivirano poraslo.

"Sama činjenica da je u našoj grupi 95 odsto potrošača najslikovitije govori o tome koliko je porasla svijest i potreba građana kada je domaća hrana ", zaključuje Bošković.Aleksandra Minić i njen suprug su prije deset godina zasadili voćnjak a prije dvije godine počeli su da prodaju prirodno cijeđene sokove, domaće pekmeze, džemove, rakije. Njihov voćnjak danas ima 12.000 sadnica. Aleksandra nam kaže da su sami svojim sredstvima napravili fabriku i da im je u planu proizvodnja ljekovitog bilja, proizvodnja likera, travarica. Kaže da je marketing preko FB stranice jedini način prodaje u njihovom slučaju.

"Išli smo ranije na neke podgoričke sajmove, pomalo smo se samo tako reklamirali. Sada primjećujemo da su građani zainteresovaniji. Vjerovatno su shvatili koliko je princip zdrave ishrane ključan za zdrav život", kaže Aleksandra za RSE.Na ovaj način proizvode plasira i gazdinstvo Martinović, koje je prije 15 godina započelo proizvodnju kozjeg i kravljeg sira. Milena Martinović nam je ispričala da im se marketing prodaje u početku svodio na princip "od prodavnice do prodavnice", i da je tada promet bio solidan.

"Ovo sada sa FB grupom je pun pogodak. Koleginica mi je rekla da postoji ta stranica i sugerisala da objavimo. Iako sam bila skeptična po tom pitanju, ipak sam postavila i odziv je bio nevjerovatan i svakodnevno se širi", precizira Milena.Navodi da je zbog situacije sa pandemijom i mjerama koje su preuzete neko vrijeme u potpunosti bila zaustavljena njihova prodaja.

"Mi smo do tada prodavali prodavnicama i nekim hotelima ali, kako su njih zatvorili, naša prodaja je direktno ispaštala. Zato smo morali da prodaju usmjerimo na pojedince. U svakom slučaju, ova FB grupa nam je veliki uslugu napravila", dodaje Milena.

Na ovoj stranici u prosjeku, kilogram jagoda može se naći za 3 eura, kilogram krompira iznosi 0.80 eura, bijeli luk 6 eura, crni 1 euro. 30 jaja je moguće kupiti za 5 eura, sir je od četiri do pet eura, suvi sedam, kozji 10, a kajmak 12 eura. Kilogram meda košta 10 eura, litar soka od jabuke se može naći za 2 eura.

Izvor:https://www.slobodnaevropa.org/a/do-doma%c4%87e-hrane-preko-tastature/30583613.html

Iako su proizvođači cveća strahovali da će im epidemija izazvana koronavirusom i uvođenje vanrednog stanja obezvrediti ulaganja i trud, desilo se sasvim suprotno.

Iako su pijace bile zatvorene, potražnja za sezonskim cvećem je neočekivano povećana. U poljoprivrednim gazdinstvima koja se bave uzgojem cveća ispod plastenika puno je posla, takoreći od jutra do sutra, dodatno su se morali angažovati ponudom preko interneta i na kućnoj dostavi, ali svi kažu da je vredelo, jer im je pazar procvetao bolje nego prethodnih sezona.Tome se nisu nadali ni Tivadar Dukai iz Totovog Sela i njegova supruga Aranka, koji kažu da su uobičajeno isporuku za Dan žena odradili kako treba, planirali da preskoče jednu pijacu u subotu polovinom marta, a tada je usledio šok.

Tivadar napominje da se neke njegove kolege zbog zatvaranja pijaca nisu snašle, pa je bilo i bacanja sezonskog prolećnog cveća dan i noć, takođe i rezanog cveća, čiji plasman ne trpi odlaganje.

- Brzo smo se okrenuli Facebook-u, svi nas poznaju i najavili smo kućnu dostavu. Jeste da je teže isporučivati cveće od kuće do kuće, na širem području mesta u kanjiškoj i okolnim opštinama, ali drago mi je da smo tako uradili. Prodaja sezonskog cveća, karakterističnog za drugu polovinu maja i april, uglavnom je bila bolja nego što je bilo na pijacama prethodnih sezona, kada nije bilo vanrednog stanja. Znamo da se najviše traže petonije, muškatle, fuksije i ono što u ponudi imamo oko 15 godina. Uspeli smo već da prodamo oko 70% robe. Jesmo se namučili krstareći od Kanjiže, Sente, Bačke Topole i drugih mesta, prevalili dosta više kilometara zbog kućne dostave, sve nam je to novo, u odnosu na komotniju prodaju na pijacama, ali s druge strane, možda nam je to i budućnost - smatra Dukai.

Gazdinstvo Dukai cveće uzgaja u plastenicima površine 1.000 m2.Učinkom bez prodaje na pijaci je ovog proleća zadovoljan i Dule Janić iz Mokrina, jer mušterije iz Mokrina, Čoke, Nove Crnje i okoline dolaze na kućnu adresu, jedan deo se isporučuje kućnom dostavom u Kikindi i okolnim selima, pa i nešto udaljenijem Zrenjaninu.

Janić ističe da ima dobru saradnju sa drugim proizvođačima cveća, jer smatra da zdrava konkurencija ne može da škodi i podstiče da proizvodnja i ponuda budu kvalitetnije i raznovrsnije.

- Gužva je ovde na licu mesta, gde mušterije dolaze da pazare, ima i dosta posla pod plastenicima površine 750 m2, pa beležimo porudžbine i jednom nedeljno cveće raznesemo robu na 10 do 15 adresa. Cveće sade izgleda i oni koji ga do sada nisu sadili i negovali u svojim bašticama i balkonima. Pokazalo se da ljudi vole cveće. Najviše su išle stajaće i viseće muškatle, viseće surfinije, lepi Jova i drugo - kaže Janić.Danonoćno se cveće ispod plastenika neguje u porodičnom rasadniku Atile i Sandre Šoš iz Budisave, kojima prema mogućnostima pomaže i troje dece.

- Jedino sam morao uništiti taman prispelih oko 5.000 komada cveća dan i noć posle 8.marta, jer se na pijace nije moglo i kući niko još nije dolazio po cveće, a potom je pazar krenuo, toliko da se jedva postiže, jer nemaju sezonske radne snage, pošto starije žene koje su pomagale nisu u mogućnosti, pa se sve mora odraditi porodično - kaže Atila.

Veruje da će biti potražnje za cvećem i kada krenu sa radom kafići.

- I tu će trebati cveća da se ulepšavaju, a i kada popusti zabrana kretanja za starije, sigurno će trebati još cveća, jer sada mnogi neće da nabavljaju preko interneta i kurirskih službi. Moguće da će maj, pa i jun, a ako vreme bude hladnije i jul može biti aktuelan za prodaju cveća, to se nikad ne zna - kaže Atila Šoš.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/index.php/vojvodina/kotrlane-ravnicom-proizvodacima-cveca-epidemija-i-vanredno-stane-nisu-naskodili-27-04

Da je stara narodna poslovica "kako seješ, tako žanješ" i više nego tačna potvrđuje i slučaj porodice Joković iz sela Musina Reka kod Kraljeva.Ovi vredni domaćini već 15 godina se bave cvećarstvom, a na početku vanrednog stanja bili su uplašeni za plasman svojih proizvoda. Međutim, stari i redovni kupci nisu ih zaboravili, zaživela je onalajn prodaja, a tražnja se dodatno proširila.

"Kućna prodaja bila je jedino rešenje da se bar pokrije deo troškova. Međutim, posao je krenuo iznad svih očekivanja. Od prvog dana kupci su pristizali iz Beograda, Gornjeg Milanovca,Čačka, Ivanjice, Vrnjačke Banje, Trstenika, Kruševca, Kraljeva i drugih mesta.Tradicionalnim kupcima pridružili su se i neki novi", rekao je Goran Joković.Sa Goranom su ispod plastenika supruga i sin, svi imaju svoja zaduženja i dobro se snalaze u prodaji pod novim uslovima.

"Ove godine pobeđuje naš minuli rad. Svih ovih godina nastojali smo da imamo kvalitetno cveće,u tome smo uspeli i po tome su nas prepoznavali i kupci na veliko kao i oni koji su od nas kupovali cveće na kraljevačkoj ,čačanskoj i drugim pijacama. S obzirom na ukupnu situaciju, mi smo veoma zadovoljni,čak i iznenađeni obimom posla ,odnosno prodajom", kaže Goran.

Zbog velike tražnje za njihovim muškatlama, petunijama i zumbulima, porodica Joković napravila je jasan raspored, da u njihovom dvorištu ne bi bila velika gužva, i da bi sve epidemiološke mere bile primenjene.

"Obično nas kupci zovu telefonom par dana ili dan uoči dolaska i mi pravimo raspored kada će ko da dođe. U dogovoreno vreme za svakog je spakovano naručeno cveće tako da u našem dvorištu nema gužve iako prodaja traje od ranog jutra do vremena kada poslednji kupac može da obavi kupovinu i vrati se kući do 17 časova kada počinje zabrana kretanja. Sve funkcioniše besprekorno, svi su zadovoljni i što je najvažnije - ne kršimo propise koji se tiču vanrednog stanja", kaže Olivera.

Pored rada u plasteniku i prodaje Oliverin i Goranov sin Nikola zadužen je dezinfekciju dvorišta, plastenika i drugih objekata,nabavku maski, rukavica i sredstava neophodnih za održavanje potrebne higijene u domaćinstvu.

"Najpreče nam je zdravlje ljudi koji dolaze da kupe našu robu, naravno i nas - mojih roditelja i mene. Moj brat je na drumovima širom Evrope, vozi kamion, trenutno je u Uzbekistanu i kako svakoga dana mislimo na njega, tako mislimo i na sve one koji dolaze u našu kuću. Isti je odnos, još ako zadovoljno odu od nas, naše je zadovoljsvo još i veće. Verujte da do sada nije bilo nijedne primedbe", tvrdi najmlađi Joković.

Ako se po jutru dana poznaje, ova radna i složna porodica imaće još jednu uspešnu godinu iza sebe. Nastaviće da rade, kako zajednički govore, istim elanom i voljom kao i dosad. Novi plastenik već se ubrzano podiže na Nikolin predlog.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2020&mm=04&dd=14&nav_id=1675248

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Август 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
          1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30
31