Proizvođači mleka u Republici Srpskoj, Hrvatskoj i Srbiji suočavaju se sa istim izazovima i problemima.Mlekari iz ove tri zemlje razmenili su iskustva na skupu, organizovanom u Sremskoj Mitrovici.

Resorni ministri Srbije i Republike Srpske saglasni su u oceni da i jednu i drugu državu "muči ista muka", a to je što nedostaje ljudi za mužu krava i zbog toga je neophodno da država što više pomogne u subvencionisanju za kupovinu nove opreme.Srbija je, kaže ministar poljoprivrede Branislav Nedimović, već krenula u nabavku robota za mužu.

"Nema ko više da muze krave. Da mu date 70.000 dinara mesečno da muze krave, ne možete da nađete čoveka. Da odete u bilo koje selo u zapadnobačkom, severnobačkom okrugu isto ćete sve čuti. Nema ljudi. I to je najveći problem poljoprivrede i zato moramo ići sa nabavkom nove opreme i sa modernizacijom. 75 odsto država Srbija daje za kupovinu robe. Naravno, ne mogu svi da kupe, ali na nama je da pomognemo koliko god možemo, da damo što više novca, da se izborimo sa svim ovim problemima koji postoje", kaže Nedimović.

Ministar poljoprivrede u Republici Srpskoj Boris Pašalić ocenjuje da u toj zemlji mogu biti zadovoljni situacijom u sektoru mlekarstva, da proizvodnja raste, ali da je isto tako primetan trend opadanja broja farmi.

Ocenjuje i da su isti otkupljivači i u Srpskoj i u Srbiji.

"U 2019. u Republici Srpskoj otkupljeno je oko 120 miliona litara mleka, što je za nekih tri miliona litara više nego u 2018. godini, a desetak miliona više nego u 2017. godini. Opada nam broj farmi, imamo oko 4.100 farmi, a raste nam proizvodnja i broj farmi gde ima više grla. To je trend koji se dešava u svim zemljama u okruženju, pa tako i kod nas. Broj isporučilaca je sada zaustavljen, nekih 4.100, ali imamo blizu 28.000 muznih grla i taj broj raste", rekao je Pašalić, dodajući da u Srpskoj izdvajaju oko 50 odsto iz agrarnog budžeta samo za mleko.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2020&mm=02&dd=07&nav_id=1651816

Izvoz domaćeg meda na tržište pojedinih država Evropske unije ugrožen je zbog toga što pčelari u Srbiji koriste jedan insekticid koje inostrani kupci ne žele ni u najmanjim količinama u pčelinjim proizvodima. Na ovo je upozorilo preduzeće „Medino” d. o. o. iz Krnjeva, koje se bavi otkupom i plasmanom oko polovine srpskog meda u EU.

U saopštenju objavljenom na sajtu Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS) navodi se da je zbog upotrebe amitraza, široko korišćenog insekticida kod domaćih pčelara, ugroženo 40 odsto srpskog plasmana meda.

– Amitraz je detektovan u apsolutno svim vrstama meda koje se otkupljuju u Srbiji. Njegova koncentracija je u skladu sa regulativom, ali i najmanja pronađena količina označava med koji nije potpuno čist – naglašava ovaj distributer. U pismu se ističe da mnogi preparati koji se koriste na domaćem tržištu sadrže amitraz, koji pčelari koriste za suzbijanje parazita varoa koji ugrožava pčele. Smatra se je amitraz nestabilan i da se brzo razgrađuje u košnici. Međutim, njegovom razgradnjom nastaje niz metabolita, od kojih su neki toksičniji od drugih i za ljude i za pčele. Istraživanja su pokazala da je u pčelinjem vosku amitraz gotovo potpuno razgrađen u roku od jednog dana, a u medu za deset. Međutim, otkriveno je da DMF (kao glavni proizvod razgradnje) ostaje i u vosku i u medu. Smatra se da je njegova toksičnost veća nego kod amitraza.

Kako se navodi, od januara 2018. godine laboratorije u EU primenjuje nove metode za kontrolu amitraza. Analizama se sada utvrđuju značajno veće vrednosti jer se ispituju i pojedinačne vrednosti za tri njegova metabolita.

– Pojedini inostrani kupci traže da nivo amitraza bude i deset puta niži od važeće zakonske regulative. To znači da pored zakonski regulisanog sadržaja amitraza sada proveravaju i njegove ostatke nakon razgradnje – navodi se u saopštenju ove firme iz Krnjeva.

Kako ističu, amitraz je zakonski regulisan u EU sa maksimalnim nivoom ostataka (MRL) od 200 ppb (200 delova na milijardu delova meda).

– Iako je naš med u okviru zakonske regulative, strani kupci iz Italije, Francuske, Japana i Nemačke ne žele ovaj pesticid ni u tragovima. Praktično, da uopšte ne bude detektovan, odnosno da njegova vrednost bude manja od 10 ppb. Ovo znači da u medu ne sme biti ni amitraza, a ni produkata njegove razgradnje – upozorava ovaj distributer i dodaje da je vrednost amitraza u medu u tekućoj sezoni u Srbiji bila između 10 ppb i 60 ppb. Takav med, kažu, ne može se prodati u ovim zemljama. Srbija je u 2018. izvezla 2.745 tona meda, od toga 717 tona u Italiju, 360 u Nemačku i 23 tone u Francusku. Prema tvrdnji predstavnika „Medina”, to znači da je zbog upotrebe preparata ugroženo oko 40 odsto izvoznog tržišta iz prošle godine.

U Savezu pčelarskih organizacija Srbije (SPOS) kažu da su kupci meda sve probirljiviji, iako ovakva probirljivost kad je reč o reziduu amitraza nema stručno opravdanje, jer su to minimalne doze. Međutim, ipak je reč o protivzakonitoj primeni amitraza, jer u Srbiji nema nijednog leka koji je registrovan, a da je na bazi ovog sastojka.

„Dok je SPOS imao potpisane ugovore sa firmama za plasman meda, imali smo uvid u pristigle analize. Samo dva puta za više godina se desilo da u uzorcima meda nađemo amitraz, jednom 20 ppb (20 delova amitraza na milijardu delova meda) a drugi put 40 ppb. Inače, propisima je dozvoljeno 200 ppb, što znači da nikad nismo našli prekomerne doze, niti su do danas ikada nađene u srpskom medu”, navodi se u saopštenju SPOS-a.

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/443042/Ugrozen-izvoz-srpskog-meda-u-EU

 

U srpskoj poljoprivredi pozitivna promena je ukrupnjavanje poseda, a slabost je starost i malobrojnost nosilaca gazdinstva, kao i kao i starost mehanizacije.To su trendovi koji su utvrđeni kroz Anketu o strukturi poljoprivrednih gazdinstava.

U srpskoj poljoprivredi pozitivna promena je ukrupnjavanje poseda, a slabost je starost i malobrojnost ljudi nosilaca gazdinstva kao i starost poljomehanizacije odnosno traktora.To su trendovi koji su utvrđeni kroz Anketu o strukturi poljoprivrednih gazdinstava.

Direktor Republičkog zavoda za statistiku (RZS) Miladin Kovačević ističe da su u odnosu na popis poljoprivrede iz 2012. godine rezultati Anketa doneli nekoliko promena.

"Ako je reč o pozitivnim promenama vidimo da se naša individualna gazdinstva ukrupnjavaju odnosno povećava se prosečna obradiva površina zemljišta", kaže on i dodaje da je u Vojvodini ona 12,7 hektara, a u ostatku Srbije prosek površine po gazdinstvu je duplo manje - 6,1 hektar.

Anketa je potvrdila da je u Vojvodini prisutnija biljna proizvodnja na većim površinama, dok je u Šumadiji i Zapadnoj Srbije jače stočarstvo.

"Starija je i radna snaga, što je slabost, naročito što se tiče nosilaca poljoprivrednog gazdinstva kod kojih je prosek 61 godina i imperativ je da se taj trend obuzda", kaže on i dodaje da se primenjuje više mera kako bi se ovaj trend zaustavio.

Čak 86 posto srpskih traktora starije je od 20 godina, kaže Kovačević i primećuje da će biti vrlo važno da se omogući kreditiranje za kupovinu poljoprivrednih mašina - pre svega traktora.

"Broj lica u porodičnom gazdinstvu je jedan do dva, to je manje što je nekada bilo a primetno je da ima dosta napuštenih gazdinstava, odnosno onih gde nema proizvodnje što je odavno povezano sa preseljenjima u grad, i iseljenjima iz zemlje", kaže on.

Poljoljoprivreda je za Srbiju strateški sektor jer je kao primarna proizvodnja važan input u prehrambenoj industriji a zajedno čine izmedju 16 i 18 posto BDP-a.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2019&mm=09&dd=21&nav_id=1593996

Ove godine matematika ne ide naruku proizvođačima šljive. Rodila je manje nego obično, otkupna cena je pala, a nevreme je pričinilo dodatne probleme.Poznati blački voćar Jugoslav Azdejković imao je ove godine veliku sreću što je nevreme zaobišlo njegove voćnjake. Kaže da će o ceni šljive razmišljati tek kada je bude prodavao kao suvu ili zamrznutu, ali i da većina proizvođača nema te mogućnosti. "Em šljive nema, em je cena izuzetno loša, berba je jako skupa, nema ni radne snage, tako da većina seljaka nije zadovoljna", istakao je Jugoslav Azdejković.

Bojan Nikolić, poljoprivredni stručnjak, kaže da je trenutna cena šljive veoma niska.

"Trenutna neka cena je 15 dinara što je jako malo, baš jako malo, jer kad sagledamo da je cena berbe pet dinara i više, onda je tu veliki problem šta da ostane poljoprivrednom proizvođaču", kaže Nikolić.

Iako proizvođačima ove godine gotovo ništa ne ide na ruku, u Blacu nisu odustali od svetkovine u čast ovog voća, manifestacije "Dani šljive".

"Ove godine možemo da se pohvalimo napretkom u preradi, kažem proizvodnja je dosta manja nego prošle godine, ali idemo dalje", rekao je Dragan Gmijović iz opštine Blace.

Jedanaest porodica mladih poljoprivrednika pamtiće ovu manifestaciju i po donaciji opštine i Fondacije "Ana i Vlade Divac" od milion i po dinara.

"Naša porodica se bavi stočarstvom, konkurisali smo za priplodna grla", rekla je mlada poljoprivrednica.

Blačani su, kao i obično, dobri domaćini hiljadama posetilaca koji će prvi put moći da probaju i tradicionalna srpska jela, koja pripremaju i služe učenici ovdašnje srednje škole.

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/3637192/debakl-zastitnog-znaka-srbije--rod-smanjen-cena-mizerno-niska.html

Najveći problem za mlade poljoprivrednike je kupovina novog traktora, koji mora da se otplaćuje deset i više godina.

Ako je reč o kreditu, onda je neophodna hipoteka.

Prodavci ističu da se prodaja poljoprivredne mehanizacije povećava iz godine u godinu najmanje za 10 odsto. Ove godine je uticao na to i IPARD program. Gazdinstvima su najinteresantniji traktori snage veće od 110 kilovata i sa posebnom opremom."To su navigacija, neki sistemi da traktor što manje potroši goriva, a da što bolji učinak ima. Složićete se da takve traktore, nažalost, ne mogu da voze stariji ljudi, moraju da voze mladi", izjavio je Dejan Zorić iz novobečejske kompanije Agroteh.

Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu Vladislav Krsmanović od pre tri godine posebno stimuliše mlade poljoprivrednike do 40 godina i žene nosioce poljoprivrednog gazdinstva."Mi smo u prvoj godini opredelili 100 miliona, a 2019. 250 miliona dinara. I već imamo preko 450 novootvorenih poljoprivrednih gazdinstava mladih poljoprivrednih proizvođača", istakao je Krsmanović.

Na tribini o podršci mladim poljoprivrednicima održanoj u okviru Sedmog Poljofesta u Novom Bečeju posebno je naznačeno da iz pokrajinskog budžeta mladi do 40 godina mogu dobiti povraćaj novca i do 70 odsto od ulaganja u neku od investicija.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/sta-ceka-mlade-koji-ulaze-u-poljoprivredu-najveci-problem-kupovina-traktora/9q9qwf4

Kompanija "Sunoko" u vlasništvu "MK Grupe" Miodraga Kostića zasejala je ove godine 22.000 hektara pod šećernom repom, što je 30 odsto manje nego prethodne godine. Kako ističu u ovoj kompaniji za "Blic Biznis", problema u biznisu sa šećerom danas je mnogo više nego ranijih godina, ali kako navode, to ne znači da će MK Grupa izaći iz priče i posla sa šećeranama.

- Ove godine je za Sunoko zasejano 22.000 ha što je 30 odsto manje nego prethodne. Razlog tome je razočarenje proizvođača u ovu kulturu zbog niskih prinosa u prethodnoj godini i ozbiljnih problema sa masovnom pojavom truleži korena šećerne repe u svim proizvodnim regionima, a naročito u Banatu I Sremu. Osim toga ponuđena cena je bila niža nego ranijih godina zbog dramatičnog pada cene šećera na svim tržištima - ocenio je direktor kompanije "Sunoko" Ljubiša Radenković.Sve je počelo 2017. godine kada je evropsko tržište šećera liberalizovano. To je značilo ukidanje kvota za proizvodnju, utvrđivanje najnižih cena i ograničenja za uvoz. U takvoj situaciji tamošnje šećerane proizvodile su 30 odsto odsto više šećera od ukupne potrošnje u EU, što je dovelo i do spuštanja cene sa oko 600 evra po toni na oko 300 evra. Srpskim šećeranama izvoz automatski više nije bio isplativ, viškove su počele da čuvaju, a u borbi sa konkurencijom počela je da pada i cena.S druge strane, dodatan pritisak na tržište šećera u Evropi i na Balkanu stvaraju viškovi ove namirnice. Indija je povećala proizvodnju šećera za tri miliona tona godišnje, Tajland za pet miliona. Velika ponuda nadmašila je tražnju i cena je, očekivano, pala. S druge strane, evropske šećerane dobijaju subvencije od države od 400 do 600 evra. Praktično kupuju repu po ceni od 20 do 22 evra, a prodaju šećer po ceni od 300 evra za tonu. Srpske šećerane kupuju repu po ceni od 32 evra po toni.Najveći proizvođač šećera u Srbiji je kompanija u vlasništvu „MK grupe“ - „Sunoko“ u čijem vlasništvu posluju tri šećerane - u Vrbasu, Kovačici i Pećincima, koje drži oko 65 odsto tržišta šećera u Srbiji. Drugi najveći igrač je grčka kompanija „Helenik“ u čijem vlasništvu su šećerane u Crvenki i u Žablju. Kostić je šećerane kupio 2002. godine.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/kostic-je-secerane-kupio-2002-godine-danas-sunoko-ima-mnogo-problema-ali-mk-grupa/ql1t25x

Srpski voćari koji proizvode i izvoze breskve nektarine u Rusiju ponovo su u problemu zbog zabrane uvoza ovog srpskog voća u Rusiju. Prema pisanju ruskih medija, uvoz koštunjavog voća, pre svega kajsija i breskvi iz Srbije privremeno je zabranjen, saopštila je ruska služba za fitosanitarni nadzor „Roseljhoznadzor". Oni su saopštili da je zabrana uvoza doneta zbog pojave gljivice monilinije u voću.
"U stalnom smo kontaktu sa ruskim kolegama kao i do sada i očekujemo da će izvoz biti nastavljen po okončanju analiza svih spornih pošiljaka i njihovog stavljanja pod kontrolu", rekao je srpski ministar poljoprivrede Branislav Nedimović povodom najava da bi Rusija mogla da uvede privremenu zabranu uvoza pojedinog voća iz Srbije.

„Radi se o situaciji koja je u neku ruku očekivana, a odnosi se konkretno na pojavu gljivica u breskvama, odnosno nektarinama koje se stvaraju zbog velike količine vlage u tom voću", objasnio je ministar.

On je pojasnio da su breskve i kajsije, pored maline i kupine najviše podložne kvarenju usled kiša, a, kako kaže, protiv prirode nekad ne možete. Napominje i da transport nektarina do hladnjača dodatno pogoršava proces.

„Ja verujem da će ovaj problem brzo biti rešen i da će na srednji rok sve biti u redu. Mi smo do sada izvezli oko 90 odsto ove vrste voća, i očekujemo da će izvoz biti nastavljen po okončanju analiza svih spornih pošiljaka i njihovog stavljanja pod kontrolu", naveo je Nedimović.

 

Izvor:http://rs.seebiz.eu/zbog-gljivica-zaustavljen-izvoz-breskvi-iz-srbije-u-rusiju/ar-179910/

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Фебруар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
          1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29