Savremenom društvu preti opasnost od velikog zagađenja životne sredine: uticaja industrije, supstituta globalnog zagrevanja, otpadnih voda, izduvnih gasova, i itd. Proporcionalno sa rastom zagađenosti, raste i potreba za turističkim kretanjem tj. zdravom prirodnom sredinom. Poznata je i izjava švajcarskog pisca Ž.Žak Rusoa koja glasi „ Natrag u prirodu.“ Velika ljubav Rusoa prema prirodi proizilazi iz njegove filozofije da se čovek rađa dobar i da ga društvo iskvari. Jedan od bitnih ciljeva za zaštitu životne sredine je i pribavljanje finansijskih sredstava tj. kapitala koji će se usmeriti u pravcu ekonomske zaštite
i uspešne primene kapaciteta održivog razvoja. Turizam je pouzdana baza da se zaštićeni oblici prirode na ekonomski način valorizuju.
Održivi razvoj turizma je model razvoja koji podrazumeva odgovorno ponašanje prema životnoj sredini, i korišćenju prirodnih resursa, očuvanju ekonomskih,
ekoloških i kulturnih vrednosti, kao i stabilizaciji privrednog razvoja. Turizam ima kako pozitivan, tako i negatican uticaj na životnu sredinu. Pozitivni efekti turizma: odnose se na restauraciju zgrada, spomenika, istorijskih mesta. Negativni efekti turizma utiču na: zagađenje vazduha, zemljišta, flore i faune, smanjenje poljoprivrednih površina, i itd. Rast tražnje turista za zdravom i očuvanom životnom sredinom, i saradnja sa lokalnom zajednicom glavni su faktori razvoja održivog turizma.
Održivi razvoj turizma trebalo bi da se bazira na uravnoteženom korišćenju prirodnih resursa. Imajući u vidu razvoj tehnologije, i tehnoloških trendova, može
se reći da sve ove tehnološke inovacije, doprinose boljem standardu života, boljem zadovoljenju ljudskih potreba, samo pod uslovom da nemaju negativan uticaj na životnu sredinu. Održivi razvoj je dominantna filozofija koju mora poznavati svaki pojedinac u globalnoj ekonomiji ako želimo da zadovoljimo sadašnje potrebe a da ne kompromitujemo mogućnost budućih generacija da zadovolje svoje.
Međunarodni biznis, i turizam na osnovu podataka Svetske trgovinske organizacije ( VTO 2006 ) je porastao po stopi 5,4 %, tj. 826 miliona dolazaka. Domaći turizam se procenjuje da je deset puta veći. Jedan od glavnih problema u turizmu je i uticaj životne sredine. Neminovan je i priliv turista sa različitim životnim navikama i aktivnostima koje remete ekonomski život. Glavni pristup u ekonomskoj analizi je odnos troškovi-dobit. Ekonomski su koristili analizu troškova i dobiti, kao i adekvatnu formulu za procenu monetarnih i nenovčanih troškova i koristi.
Jedan od metoda je i analiza planiranog bilansa stanja sve u cilju da se česti uticaji ne mogu izmeriti u novčanom smislu. Pravilno upravljanje resursima u turizmu je fokus uspeha.Težnja za konceptom održivog razvoja proizilazi upravo iz degradacije životne sredine. Prekomerna eksploatacija prirodnih resursa, negativan uticaj čoveka, elementarne nepogode, kisele kiše, erozije, pretvaranja plodnog zemljišta u pustinje, izumiranje flore i faune, samo su neki od
brojnih razloga ugrožavanja životne sredine. Kisele kiše predstavljaju glavni ekološki problem današnjice. One donose velike štete šumama, vodama, smanjujući prinose u poljoprivredi. Najveći zagađivači vazduha su: sumpordioksid, prašina, oksid ugljenika, azota, olovo. U atmosferi ima i teških metala iz prirodnih izvora šumski požari i prašina nanesena vetrom, živa, olovo, bakar, nikl. Izgradnjom šumskih kompleksa i travnih površina za odmor
i rekreaciju smanjuje se učešće teških metala u biosferi. Od kiselih kiša najviše stradaju travne formacije, kao i pogodna mesta za razvoj turizma, kampovanja i rekreaciju. Ekološka situacija je uslovila da su biljne i životinjske vrste izumrle. Životinjski svet je ugrožen neadekvatnim lovištima, staništima i rezervatima.
Zemljište je ugroženo komunalnim otpadnim vodama. Ekonomska zavisnost od potrošnje nafte i gasa, dovodi u pitanje i opstanak ekonomije i rast cena na
međunarodnom tržištu. Stoga se pokreće i pitanje snabdevanja energijom, koja se reflektuje u povišenoj ceni, koja najviše dotiče siromašnije slojeve stanovništva. Neizbežne su i klimatske promene. Neophodno je pronaći najbolje rešenje kako bi se zagađenost životne sredine svela na
minimum i ujedno zadovoljile potrebe za energijom. Potrebno je obezbediti adekvatna novačana sredstva i uskladiti saradnju između privatnog i javnog sektora.
Da bi se obezbedile investicije u životnoj sredini neophodno je usmeriti adekvatna finansijska sredstva koja u Srbiji nisu na zavidnom nivou. Prema programu zaštite životne sredine izvori finansiranja su: sredstva budžeta Republike Srbije, prihodi od naknada i taksi za zaštitu životne sredine. Naša zemlja dobija i razne vrste donacija iz inostranstva : Svetska banka, EU, Evropska banka za rekonstrukciju i razvoj i td. Najveći potencijali Republike
Srbije u oblasti obnovljivih izvora energije su: biomasa, male hidroelektrane i geotermalna energija, iskorišćenje energije vetra i solarne energije. Energija sunčevog zračenja predstavlja takođe značajan izvor energije. Misija GGF`a je povećanje energetske efikasnosti i podsticanje korišćenja obnovljivih izvora energije u jugoistočnoj Evropi. Fond direktno kreditira projekte obnovljivih izvora energije, ESCO kompanije, kao i kompanije koje pružaju
usluge ili su proizvođači EE. Sredstva su usmerena na projektno finansiranje obnovljivih izvora energije, i to: solarna energija, mini hidroelektrane, elektrane na biogas i biomasu, geotermalna energija i vetro-elektrane. Osnovni motiv za finansiranje projekata u oblasti životne sredine je pristupni proces Evropskoj Uniji, ali ne postoji precizna procena kolika finansijska sredstva taj proces zahteva. Nemačka je Srbiji odobrila kredit od 100 miliona evra
za projekte iz obnovljivih izvora energije.
Projekti su iz domena obnovljivih izvora energije, a dobijena je i bespovratna pomoć u iznosu od 10 miliona evra za smanjenje emisije štetnih gasova. Skupština Srbije usvojila je Zakon o javno-privatnom partnerstvu. Pre ovog zakona, bio je donet Zakon o javnoj svojini kojim su definisani imovinsko-pravni preduslovi za javno-privatno partnerstvo. Uloga javno-privatnog partnerstva je da podstiče domaće i strane investitore i banke da učestvuju u finansiranju projekta. (Časpopis HIT Menadžment, str. 51. )
Ekonomska politika i štednja resursa Uticaj ekonomske politike u oblasti kontrole resursa predstavlja ubrzani ekonomski rast, koji podrazumeva veću potrošnju i tražnju prirodnih resursa, veliko iscrpljivanje, tehnološki progres, zatim dominantnost privrednih resursa u odnosu na prirodne, kvalitet finalnih proizvoda
koji je veći i stopu korisnosti troškova prerade koji su niži, i itd. Zadatak ekonomske politike se odnosi na ostvarivanje što boljeg životnog standarda ljudi. U oblasti prehrambene industrije, lake industrije, ostvaruju se najbolji rezultati u smanjenju obima utroška materijala. Faktori koji utiču na štednju resursa su:
1. povećanje naučno-tehničkog progresa,
2. usavršavanje tehničkih uslova funkcionisanja granskih kompleksa i
3. razvoj proizvoda infrastrukture.
Postoje shvatanja ekonomista o štednji resursa:
1. Optimisti – veruju u razvoj nauke, tehnike, tehnologije, nove resurse, koji doprinose boljem regulisanju tržišta sa adekvatnim mehanizmom cena.
2. Pesimisti – po njima treba štedeti obnovljive i neobnovljive resurse za budući razvoj
3. Konzervarivci – koji smatraju da se konzervacijom datih resursa može ostvariti budući razvoj.
Sa razvojem ljudske civilizacije neracionalno korišćenje prirodnih resursa predstavlja ključan problem. Ono narušava ravnotežu između životne sredine, prirode
i društva. Iz tih razloga, neophodno je podići nivo svesti kod ljudi na viši nivo sve u cilju donošenja „zelenih“ zakona koji će biti usmereni na minimiziranje zagađenosti životne sredine. Precizno definisanje strategije, podizanje nivoa informisanosti i edukacije predstavlja pouzdanu bazu za očuvanje biosfere i bazu za opstanak za život ljudi, flore i faune.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Kopredsednici Nacionalnog tima za preporod sela Srbije, ministar u Vladi Srbije zadužen za regionalni razvoj Milan Krkobabić i akademik Dragan Škorić, razgovarali su sa predsednikom Saveza udruženja učesnika Omladinske radne akcije (ORA) Srbije Momčilom Talijanom o učestvovanju mladih u radnim akcijama na projektu preporoda sela Srbije.

On je u izjavi novinarima posle sastanka, rekao da smatra da je u ovom momentu uputno da se mladi, ali i stariji angažuju preko radnih akcija na radu u obnovi infrastrukture, sportskih i kulturnih objekata u selima Srbije.

– Mladi u gradovima nisu u poziciji da se sretnu sa vršnjacima u selima i vide kako izgleda život na selu – rekao je Krkobabić.

On je dodao da "iz tog zajedništva očekuje optimizam koji će zaustaviti nestajanje sela".

Krkobabić je rekao da su na sastanku definisani elementi Memoranduma o saradnji, o obavezama i pravima njegovog kabineta i Saveza, a da će logističku podršku pružiti Vlada Srbije i Nacionalni tim za preporod sela Srbije.

Talijan je rekao da Savez ima 24 uduženja i da je nedavno uz podršku Vlade Srbije formirana organizacija za zaštitu i spasavanje.

– Istraživanje na fakultetima i školama je pokazalo da je svaki peti omladinac raspoložen za učešće u radnoj akciji, a da je samo 16% reklo da se toga treba manuti i da je to prošlost, dok je oko 62 neopredeljeno, ali da bi se lobiranjem sigurno pridobilo još njih – rekao je Talijan.

On je istakao da je obavestio predsednika Srbije Aleksandra Vučića da može da računa na akcijaše u najavljenim velikim infrastrukturnim projektima.

– Znamo da se organizujemo, imamo i velike akcije, a malih je neprestano, nikad nisu ukinute – rekao je Talijan.

Predsednik Odbora za selo u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti Dragan Škorić rekao je da su radne akcije vaspitale mnoge generacije.

– Radne akcije bi motivisale mlade da se pomere iz kafića, odu u prirodu i vide lepote Srbije, a možda jedan broj i opredeli da živi u tim sredinama – kazao je Škorić.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2681064/drzava-poziva-na-omladinske-radne-akcije-za-preporod-sela

Svako dvorište i bašta pored ukrasnog šiblja, cveća i drveća imaju i manji ili veći broj staza koje zajedno sa njima čine skladnu celinu. Bilo da je reč o novoj stazi ili već izgrađenoj neophodno je da znate određena pravila kako biste postigli pun efekat u vašem vrtu. Ukoliko je situacija takva da staza u vrtu već postoji, pre svega je potrebno da je očistite od prljavštine biljnih ostataka i eventualnih oštećenja nastali usled vremenskih prilika. Ukoliko želite da osvežite staru stazu možete joj zameniti ivice ili ih popraviti. Za ove svrhe može da vam posluži cigla ili kamen, takođe nešto kraćeg vremena trajanja mogu biti i ivice napravljene od drveta, cepanica ili recimo od niza bambusovih stabljika. Za izradu upletenih ivica možete koristiti pruća  od vrbe ili leske. Tokom izrade staze potrudite se da ona bude iskošena u jednu stranu kako bi se slivala voda jer njeno zadržavanje prouzrokuje brže propadanje materijala a u zimskom periodu staza će biti klizava. Za osvežavanje staza možete koristiti i parčiće grnčarije koje ćete zacementirati u stazu.

Vrt u vašem dvorištu možete osvežiti i pravljenjem rustičnih stepenica. Za ovo vam mogu poslužiti dve cepanice ili oblice prečnika 10 cm i dužine 75 cm. Takođe vam trebaju dve letve 25x25 cm.

Prilikom ovih radova najteže je napraviti prvi stepenik. Postupak ukratko izgleda ovako: Zasecite osnovu nagiba do visine jedne stepenice i zakucajte dva štapa, nakon toga stavite dve oblice i podsecite štapove. Zatim dve poprečne daske zakucajte sa strane, dodajte na površinu sloj materijala kojim ćete ispuniti stepenik i dobro ga sabijte. Naredni korak je da napravite čelo od naredne stepenice na isti način kao i prethodno s tim što treba da obezbedite dovoljno materijala za popunu gazišta. Ukoliko vam se to uklapa možete materijal sa gornjeg stepenika prebacivati u donji a zatim na površinu staviti sloj materijala koji će služiti za gaženje.

Za dugotrajne i izdržljive staze treba prvo napraviti čvrst temelj kako bi staza bila stabilna i ne bi tonula. Pre izlivanja temelja potrebno je da iskopate plići rov, poravnate grabuljama i zatim dobro sabijete zemlju. Za izradu staze najbolje je da koristite samovezujući šljunak ili suvo betoniranje. Naš predlog je da stazu napravite od starih cigala tako što ćete između izlivenih coklica naneti 3 do 5 cm sloja peska na koji ćete ređati cigle po šablonu i redu koji se vama najviše dopada. Razmak između svake ivice cigle od naredne cigle treba da bude 1 cm. Kada ste poređali cigle na stazu sipajte mešavinu za suvo betoniranje u odnosu pesak cement 4 prema 1. Metlicom rasporedite smešu između cigala, a potom blagim prskanjem operite stazu. Vrlo brzo beton i cigla će se vezati ali vi nemojte stazu koristit barem dva dana da ne bi došlo do pomeranja cigala. Poželjno je da ovaj posao izvedete kada znate da neće biti padavina barem jedan dan. Ovakvu stazu možete napraviti od kamena i drugog pločastog materijala. Potrebno je da obratite pažnju na to da staza ne bude suviše glatka jer je u zimskom periodu ovakva staza izuzetno klizava.

 Ukoliko imate manju baštu možete praviti vijugave staze koje će dati utisak da je bašta veća. Kod većih površina pravite krivine i u njihove lukove posadite krupnije dekorativno bilje kako bi se stekao utisak da staza vodi u neko skrovito mesto. To će probuditi maštu kod ljudi da otkriju šta se iza nalazi. Ukoliko vam prostor dozvoljava pored staze stavite klupu, mali sto ili stari bicikl koji ćete restaurirati. U korpu za bicikl stavite muškatle, a na zadnji branik možete staviti saksije sa puzavicama.

Divlje vrste orhideja, koje krase mnoge livade i šume u Srbiji, ugrožene su danas, više nego ikad zbog uništavanja njihovih prirodnih staništa.

U junu 2018. godine, pokrenuli smo inicijativu za zaštitu jednog takvog staništa – livade, na kojoj rastu četiri stogo zaštićene vrste orhideja i jedna zaštićena vrsta. Pored njih, na ovoj maloj livadi na teritoriji Lešnice (grad Loznica), između reka Drine i Jadra, raste još mnogo zaštićenih i strogo zaštićenih biljnih vrsta.

Dok nekima od njih treba 13 godina da procvetaju, neke su lekovite i beru se nelegalno u velikim količinama. Pored svega toga, na ovoj livadi se poslednjih nekoliko godina intenzivno iskopava šljunak, bez predhodno izvršene procene uticaja na životnu sredinu, a ove biljke zbog toga nestaju velikom brzinom.

U nastavku predstavljamo pet vrsta divljih orhideja koje rastu na ovom staništu:

1. Dactylorhiza incarnata – uskolisni kaćunak

Jedna od najčešćih vrsta na ovom području. Raste na vlažnim livadama širom Evrope i Azije. Zaštićena je Uredbom o zaštiti prirodnih retkosti, Konvencijom o međunarodnom prometu ugroženih vrsta divlje flore i faune CITES. Takodje je uvršćena u prvi tom „Crvene knjige flore Srbije“ kao krajnje ugroženi taksoni u flori Srbije.

2. Orchis militaris – soldatski kaćun

Preferira osunčane livade Evrope i Azije. Cveta u maju. Iako ne poseduje nektar, insekte privlači svojim izgledom i na taj način se oprašuje. Kao i uskolisni kaćunak spada u strogo zaštićene vrste u Srbiji.

3. Ophrys apifera – pčelica

Orhideja koja svojim izgledom oponaša životinje, tačnije ženku pčele, kako bi na ovaj način privukla mužjaka pčele zbog oprašivanja. Pored izgleda, ova biljka ispušta i miris koji je karakterističan za pčelu i tako povećava šansu za oprašivanje. Ipak, i pored svega toga, pčelica poseduje mogućnost samooplodnje. Kao i predhodne orhideje, spada u strogo zaštićene vrste u Srbiji.

4. Spiranthes spiralis – zasučica

Jesenja ohideja koja cveta u septembru. Posebna karakteristika ove vrste je da živi 11 godina pod zemljom, pre nego što oformi prve listove, a prvi put cveta u trinaestoj godini života. Pod zemljom formiraju posebnu zajednicu sa gljivama, na čiji se račun hrane pre nego što izbiju na površinu. Veoma je retka i u Srbiji strogo zaštićena vrsta.

5. Anacamptis morio – mirisni kaćunak

Ova vrsta je nešto češća od ostalih, ali je prema nekim autorima u Vojvodini pred nestajanjem. Cveta od aprila do juna. Zaštićena je vrsta, jer je ugrožena, ne samo zbog gubitka prirodnog staništa, već i zbog svog lekovitog dejsta, zbog čega je mnogi ljudi sakupljaju.

Inicijativa za pokretanje postupka zaštite livade na Pejinoj adi kao značajnog staništa strogo zaštićenih i zaštićenih vrsta biljaka predata je Ministarstvu zaštite životne sredine i Zavodu za zaštitu prirode Srbije u junu 2018. godine.

Izvor: http://www.orca.rs 

Veliki Albert Anštajn je izjavio nestanu li pčele sa planete zemlje čoveku kao vrsti ostaju još četiri godine života. I naučnici su to veoma ozbijno shvatili tako da su u Kanadi osmislili inovatni način da podstiču eko sisteme i tako sačuvaju neke vrste pčela od izumiranja. Reporter: Dramatičnom brzinom pčele gube svoje stanište što dovodi do ogromnog pada populaciije .Samo u Severnoj Americi skoro četvrtima vrsta sve je bliže izumiranju. U Kanadi ljudi su pronašli način da pomognu ovim dragocenim insektima jedan od tih projekata primenjuje se u Edmontonu. Širom grada postavlja se neke vrste hotela za pčele. I to ne samo za medonosne pčele i bumbare već za posebnu vrstu koja zapravo oprašuje većinu biljaka. U gradu pčelama je teže da pronađu mesto za život kroz projkat pčelinjih hotela pokušavamo da im damo više mesta da polože jaja. Tako da pčele mogu da opstanu u Edmontonu. Alana Tolinar,Ekofondaija za očuvanje prirode: To se posebno odnosi na solitarne pčele vredne oprašivače voćnjaka koji ne žive u košnicama već sve rade same. Iammo radionice tako da ljudi mogu da nauče kako da naprave sopstveni hotel pčela. Možete da ih stavite u svoj vrt to će privući više oprašivača i vašu baštu učiniti još lepšom. Pomažući celokupnom eko sistemu u gradu i omogućavaju biljkama da rastu. Reporter: Hoteli za pčele zasta utiču na bolje sutra za početak dovoljno je postavite ovakvo ili slično utočište blizu vrta ili voćnjaka i sačuvati ćete svoje oprašivače u blizini.

Izvor: RTS

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30