Kupina se u našim klimatskim uslovima može saditi kao i ostale voćke, od oktobra do aprila, a najčešće je ta sadnja u jesen i u rano proleće. Kako će se gajenje kupine isplatiti zavisi od vremena, razmaka i načina sađenja.

Ukoliko je dobar sadni materijal, jesena sadnja kupine ima svojih prednosti. Sadnice koje se posade u jesen ne oskudevaju u vlazi, tokom zimskih meseci razvijaju koren, a u proleće počinju vegetaciju kada su već dobro ukorenjene.

Prolećna sadnja se preporučuje za krajeve sa oštrim, hladnim zimama, u kojima bi posađene sadnice u jesen mogle da izmrznu, jer izdanci nisu ukorenjeni. Prolećna sadnja se praktikuje i kad sadni materijal dobijen oživljavanjem vrhova izdanaka nnije u jesen spreman za sadnju. Sadnja u proleće mora biti ispraćena redovnim zalivanjem.

Tamo gde klima to dozvoljava, u nekim toplijim krajevima, sadnja se može izvoditi i tokom čitave zime – od novembra do aprila. Međutim, i tada treba voditi računa da se ne obavlja onda kada je zemljište suvo, suviže vlažno ili smrzlo, tj. kada  je temperatura vazduha ispod 0oC.

Bez obzira na to kada se vrši sadnja, potrebno je koristiti samo autentične sorte i garantovano zdrave izdanke, tj. dobro ukorenjene vrhove letorasta.

Sadnice se najbolje primaju ako se po vađenju što pre zasade. Ukoliko se nabavljaju sa strane, potrebno je da budu dobro upakovane i da u transportu provedu što kraće vreme. Ukoliko su ranije izvađene ili duže transportovane, žile treba potopiti u vodu i sačekati 24 sata, potom ih saditi. Koren kupine bi trebalo, pre nego što se zasadi, skratiti za ¼ dužine, a oštećene žile potpuno ukloniti.

Ukoliko je zemljište prethodno bilo pripremljeno, na obeleženim mestima je dozvoljeno iskopati jame veličine da se pravilno rasporedi koren sadnice i obavi sadnja. U slučaju da to nije urađeno, za svaku sadnicu treba iskopati jame dimenzija 40x40x40cm.

Izdanci se sade na istu dubinu na kojoj su bili u matičnjaku ili 3-4cm dublje. Sadnice sorti bez bodlji je poželjno saditi dublje (na dubilini i do 30cm), kako bi se sprečila pojava korenovih izdanaka koje imaju bodlje i dobili razvijeniji žbunovi koji se odlikuju velikom rodnošću.

Tehnika sadnje se ne razlikuje mnogo od tehnika sađenja ostalih voćaka : na dno iskopane jame se stavlja sloj rastresite zemlje, kojem se dodaje 50-100g NPK đubriva (8:16:22) koje se izmeša sa zemljom. Potom se sadnica stavlja, određuje se dubina sadnje, raspoređuju se žilice i zagrću rastresitom zemljom. Dodaje se 1-2kg zgorelog stajnjaka i preko njega zrmlja kojom se jama do vrha ispuni, a potom lagano nagazi.

Jedan radnik tokom celog dana može da posadi i do 300-400 sadnica kupine.

 

 

 Proizvodnja povrća i cveća u zatvorenom prostoru najzastupljenija je grana poljoprivrede kod nas. Bilo da se radi amaterski ili profesionalno, tek, ovakav vid proizvodnje nesumnjivo u značajnoj meri može da doprinese ako ne dobroj zaradi onda bar povećanju kućnog budžeta. DEZINFEKCIJA ZEMLjIŠTA Mart mesec je period kada se vrše intenzivne pripreme za proizvodnju rasada povrća u zatvorenom prostoru. Proizvodnja rasada počinje izborom odgovarajuće sorte ili hibrida i pripremom odgovarajućeg supstrata kao podloge za setvu. Uspeh u proizvodnji rasada umnogome zavisi od uslova u kojima će se biljka razvijati. Kao što je poznato plastenici su objekti za proizvodnju u kojima se proizvodnja mnogih kultura odvija u monokulturi, što ima za posledicu gomilanje biljnog materijala u kojima se nalaze infektivni materijal mnogih štetnih organizama. Gomilanje infektivnog materijala je često toliko da onemogućava uspešno gajenje mnogih kultura. Kako bi se izbegle negativne posledice monokulture u zatvorenom prostoru korisna i obavezna mera je dezinfekcija zemljišta.. Najčešće u našim uslovima dezinfekcija zemljišta obavlja se hemijskim sredstvima fumigantima ili kontaktnim fungicidima. Fumiganti su sredstva koja deluju svojim parama na parazite u zemljištu. Da bi zaštita useva bila efikasna pre primene hemijskih mera potrebno je ukloniti i uništiti biljne ostatke sa setvenog sloja. Pod dezinfekcijom zemljišta podrazumeva se izlaganje zemljišta dejstvu fizičkih ili hemijskih činilaca u cilju uništavanja štetnih organizama koji se u njemu nalaze. Dezinfekcija zemljišta vodenom parom zasniva se na delovanju visoke temperature na žive organizme. Nakon toga zemljište bi trebalo da odleži 10-15 dana kako bi se u njemu stabilizovali mikrobiološki procesi. Dezinfekcija zemljišta hemijskim sredstvima vrši se fumigantima ili kontaktnim fungicidima. Fumiganti su sredstva koji deluju svojim parama na patogene u zemljištu. Za efikasno delovanje fumiganata neophodno je prostor pripremiti. U neophodne uslove koje bi trebalo ispuniti za delovanja fumiganata spadaju: skupljanje i uništavanje biljnih ostataka, sitnjenje setvenog sloja, održavanje zemljišta u vlažnom stanju 15 dana pre dezinfekcije i temperatura zemljišta ne ispod 10 stepeni. Medju fumigantima koji su kod nas registrovani koristi se najčešće preparat Basamid granulat sa aktivnom materijom Dazomet. Basamid granulat nalazi primenu u: a) Intenzivnoj proizvodnji jagoda, povrća, cveća i ukrasnog bilja. b) Lejama za proizvodnju rasada povrća, duvana, cveća i ukrasnog bilja. c) Rasadnicima voća i ukrasnog bilja. d) Šumskim rasadnicima. f) Za dezinfekciju supstrata u proizvodnji pečuraka g) Zasnivanju i održavanju travnjaka Basamid granulat se koristi suzbijanje sledećih štetnih organizama: cistolikih i slobodnoživućih korenovih nematoda zapadnog cvetnog tripsa (Frankliniella occidentalis) baštenskog pauka (Tetranychus urticae) lisnog minera paradajza (Tuta absoluta) uzročnika truleži (Aphanomyces spp., Botrytis spp., Pythium spp. i Rhyzoctonia spp.) uzročnika plamenjače (Bremia spp. i Phythopthora spp.) uzročnika zelenog uvenuća (Fusarium spp) uzročnika uvenuća (Verticillium spp) kao i za uništavanje semena nekih korovskih biljaka Primenjuje se u količini 30 - 60 g/m2, odnosno za dezinfekciju komposta u količini 250 - 300 g/m3. PRIPREMA ZEMLJIŠTA ZA DEZINFEKCIJU Pre tretiranja pripremiti zemljište kao za setvu, ako je suvo, ovlažiti zemljište 60 - 70% vodnog kapaciteta, rasturiti granule preparata uniformno mašinski ili ručno (Basamid GR se aktivira za oko 2 sata od dolaska u kontakt sa vlagom), prekriti zemljište plastičnom folijom, držati folije 7 - 35 dana u zavisnosti od temperatura, posle ovog vremena, ukloniti plastičnu foliju, sačekati 2 - 3 dana i obraditi zemljište na dubini na kojoj je vršena inkorporacija preparata. Takodje obavezno izvršiti provetravanje objekata zemljišta u trajanju od 3-30 dana u zavisnosti od temperature zemljišta. Ako se dezinfekcija radi u staklari ili plastencima, oni moraju biti prazni jer je gas fitotoksičan za sve što se nalazi u zatvorenom prostoru. Preparat se ravnomerno nanese po površini, isfrezira, zalije i zatvori plastenik. Preparat se u dodiru sa vodom pretvara u gas i uništava gljivice, insekte, seme korova i nematode. Zemljište bi trebalo pokriti folijom. Pre setve obavezno uraditi biotest klijavosti sa semenom salate. Kao što je poznato seme salate je veoma sitno zato se preporučuje sledeći postupak provere, uzme se čačkalica koja na vrhu ima malo vlažne vate, na vatu se stavi malo semena i zabode u teglu u kojoj je uzet uzorak zemlje nakon tretmana sa Basamid GR. Biotest se radi uporedo sa zemljom koja nije tretirana sa Basamid GR. Ukoliko seme klija u obe tegle, gas je oslobođen i zemljište je spremno za novi usev. Posle ovog postupka zemljište se ponovo isfrezira, a plastenik ostavi otvoren da se izvetri kako bi bi se radovi u njemu nastavili nesmetano. Na istoj površini preparati na bazi Dazometa se mogu primeniti svake treće godine. Pri rukovanju i primeni pesticida obavezno slediti uputstvo za primenu preparata.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јул 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31