Srbija ima veliki potencijal za razvoj jagodastog voća, iako se proteklih godina beleže pozitivni rezultati u tom sektoru, ima dosta mogućnosti za povećanje prinosa, uvođenje novih sorti i unapređenje kvaliteta. Na tom putu dragocena su iskustva Holandije, jer se kroz razmenu stručnog i praktičnog znanja, savremenih tehnologija i inovacija može unaprediti proizvodnja i povećati izvoz, istaknuto je na vebinaru PIB projekta – „Holandske preporuke proizvodnji u sektoru jagodastog voća (i trešnje) u Srbiji“.

Borovnica iz Srbije veoma je tražena na holandskom tržištu, istakao je Žil Bešor Plug (Gilles Beschoor Plug), ambasador Holandije u Srbiji i dodao da su velike šanse za saradnju dve zemlje u sektoru jagodastog voća. „Imamo nove sorte, najnovije tehnologije, vešte poljoprivredne proizvođače i to nam daje mogućnost da se nadopunjujemo i sarađujemo“, rekao je ambasador. Ističe da je 2020. godina teška za sve, ali je sektor jagodastog voća, uprkos teškoćama na početku, dobro prošao.

Veljko Jovanović, savetnik predsednika PKS, rekao je da je u Srbiji dominantno gajenje maline, da je borovnica u ekspanziji, kao i da jagoda ima veliki potencijal.

U Srbiji je 40.000 hektara pod jagodastim voćem, prošle godine izvezeno je 209 miliona evra smrznute maline. Imamo i odlične rezultate u izvozu tokom pandemije. Prosečna izvozna cena nam je oko 1,5 EUR po kilogramu, što znači da bi bilo dobro da izvozimo više prve klase nego sada. Međutim, veliki problem su i dalje niski prinosi svega 5,5 tona po hektaru, što je na nivou nerazvijene proizvodnje. Imperativ je da se ova situacija promeni u narednom periodu, da se radi na kvalitetu maline koji traži i prepoznaje tržište što će se najpre desiti kroz uvođenje novih sorti, naveo je Jovanović.

Rešenja za unapređenje sektora, po njegovim rečima, su kvalitetan sadni materijal, stroga kontrola i primena standarda, razvoj ugovornih odnosa, koordinacija proizvođača, otkupljivača i prerađivača, razvoj pravih zadruga, edukacija. Podseća da je PKS organizovala veliki broj seminara posebno u regionima gde se gaji jagodasto voće kako bi se pomoglo farmerima da usvoje nova znanja i unaprede proizvodnju.

Konsultant Đorđe Petrović predstavio je projekat PIB u koji je uključeno 12 holandskih kompanija koji će sarađivati sa srpskim proizvođačima.

Projekat PIB je rezultat višegodišnje saradnje Srbije i Holandije u ovoj oblasti, a finansira ga Vlada Kraljevine Holandije. Sprovodiće se u Srbiji naredne tri godine.

Projekat će se realizovati kroz tri osnovna stuba saradnje: državnih organa (inspekcijskih i stručnih službi), naučnih institucija i poslovnih subjekata.

Jedna od aktivnosti je i organizacija demonstracionog polja u Zemljoradničkoj zadruzi “Agro Eko Voće“ iz Arilja kao pokaznog ogleda kako se sa novim tehnologijama, primenjenim znanjem i uvezivanjem celog lanca proizvodnje mogu unaprediti kvalitet i kvantitet proizvodnje.

O svojim iskustvima u proizvodnji jagodastog voća u Srbiji na vebinaru su govorili predstavnici srpskih proizvođača koji očekuju da će im saradnja sa holandskim partnerima u okviru projekta pomoći da povećaju prinose i izvoz, unaprede kvalitet i uvedu nove sorte.

Vebinar su organizovali Ambasada Kraljevine Holandije, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i Privredna komora Srbije.

Izvor:https://domacinskakuca.rs/2020/11/26/vocarstvo/bolji-prinosi-uz-holandsku-podrsku/

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović rekao je za RTS da su za američku razvojnu agenciju DFC spremna tri projekta koji će biti značajni za srpsku poljoprivredu. Naveo je da su prinosi pšenice veći u odnosu na prošlu godinu, a da se procenjuje i da će prinos kukuruza nadmašiti prošlu godinu koja je bila rekordna.Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović rekao je da postoji spremnost za predlaganje projekata, koji će za srpsku poljoprivredu značiti mnogo, američkoj razvojnoj agenciji DFC."Tri konkretna projekta smo pripremili. Jedan se tiče startap podrške mladim poljoprivrednicima, koji žele da rade, naročito u sektoru voćarstva, povrtarstva i stočarstva, jer su to najteže grane poljoprivredne proizvodnje", naveo je Branislav Nedimović tokom gostovanja u Jutarnjem dnevniku RTS-a.

Kako je naveo, program bi mlade poljoprivrednike uključio u sistem poljoprivredne proizvodnje uz bespovratne pozajmice od oko 15.000 evra.

"Drugi deo koji želimo da obuhvatimo jeste prehrambena industrija, koja je jako važna, pre svega zbog sirovine koja postoji u Srbiji, koja je u neverovatnim količinama, koja je svuda oko nas i da pokušamo da još više uzdignemo potencijal poljoprivrede", kazao je Nedimović.

Naveo je da će sledeća vlada morati da se bavi prehrambenom industrijom na još kvalitetniji i drugačiji način.

Ministar poljoprivrede je istakao da se treći projekat tiče ženskog preduzetništva u poljoprivredi.

"Nemojte zaboraviti da je stub svakog sela, svake kuće, svakog domaćinstva uvek bila žena", kazao je Nedimović.Ministar poljoprivrede je naveo kako je nekoliko puta rekao da u ovom trenutku Srbija ima dovoljno hrane za naredne dve godine.

Dodao je da je prinos pšenice za 17,6 odsto veći nego prošle godine, kao i da će prema procenama prinos kukuruza biti veći za 9,8 odsto u odnosu na prošlu godinu koja je, kako je rekao, bila rekordna.

"Izvozićemo bar dva miliona tona pšenice i bar tri i po miliona tona kukuruza. To je ozbiljan novac koji će ova država da prihoduje", naglasio je Branislav Nedimović.

Kada je reč o formiranju nove vlade, Nedimović, koji je i funkcioner SNS-a, rekao je da je ustavni rok za to do 3. ili 4. novembra, kao i da će predsednik države imenovati mandatara, a da će organi stranke delovati u skladu sa tim.

Izvor:https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/4091556/branislav-nedimovic-poljoprivreda-projekti-kukuruz-psenica.html

Na površini od oko 8.000 hektara u Topličkom okrugu je počela berba kukuruza koji, po rečima poljoprivrednih stručnjaka, ove godine beleži rekordan rod. Na parcelama gde su primenjene sve agrotehničke mere rod se kreće i do 10 tona po hektaru.

Stručnjaci za poljoprivredu u Topličkom kraju kažu da će berba kukuruza potrajati do sredine oktobra, jer vreme sazrevanja klasa zavisi kako od nadmorske visine na kojoj je kukuruz posejan, tako i od hibridnih sorti od kojih neke ranije, a neke kasnije sazrevaju.Po pravilu, u topličkom kraju kukuruz najpre stigne za berbu u opštini Žitorađa, zatim u prokupačkom kraju, a najkasnije u Blacu i Kuršumliji – kaže Radovan Bjelica, savetodavac za ratarstvo Poljoprivredno stručne službe u Prokuplju.

Cena mašinske berbe kukuruza po hektaru ove godine kreće se oko 12.000 dinara.

Izvor:https://www.juznevesti.com/Ekonomija/U-toku-berba-kukuruza-u-Toplici-prinosi-iznad-ocekivanih.sr.html

S prvim septembrom počela je i sezona branja paprike slonovo uvo čijim prinosima povrtari u Ruskom Krsturu ove godine nisu zadovoljni.

- Kiša i hladno vreme tokom juna znatno su uticali da prinosi budu umanjeni premda su paprike duge i mesnate, odlične da se peku za salatu ili da se od njih pravi ajvar. Iako paprike vole da su im "noge u vodi" i godi im toplota, ove godine je tokom juna bilo kišovito i hladnije vreme što je uticalo da izostane bolji rod - kaže predsednica Udruženja proizvođača paprika u Ruskom Krsturu Dušica Oros.

Ona kaže da će zbog znatno nižih prinosa, čak za 40% u odnosu na lane, vlasnici hladnjača verovatno ostati bez ugovorenih količina paprike.

- Prinosi po hektaru neće preći 40 tona, dok su se prošle godine kretali od 55 do 60 tona po hektaru. Zbog toga očekujemo da sezona branja bude kratka - naglašava Dušica Oros.

U ataru Ruskog Krstura paprika je zauzela 350 hektara, osim slonovog uva, na manjim površinama ima i paradajz paprike i babure, koje su, kažu, takođe slabije rodile.

- Sve površine su pod sistemima za navodnjavanje, a u proteklih nekoliko godina na mnogim njivama su podignute mreže. Ova ulaganja su iz kredita, pa imamo velike troškove, a zarade izgleda neće biti. Ne samo zbog manje roda, već i što je cena mala, mada je paprike na tržištu manje, a sve je traženija, jer se nalazimo u sezoni pripreme zimnice. Na više mesta u selu su otvorena otkupna mesta gde trgovci na veliko kupuju papriku da bi je izvozili u Slovačku, Češku, Hrvatsku, Bugarsku i Rumuniju, ali uprkos tome kilogram na veliko sada se prodaje od 55 do 60 dinara, dok je prošle godine kada je bilo dosta paprike kilogram koštao od 65 do 70 dinara. Druga klasa paprike za preradu prodaje se za 30 i 32 dinara po kilogramu - ističe predsednica krsturskog udruženja.Za nekoliko dana krenuće da se beru paprike i u Gospođincima. Za razliku od povrtara u Ruskom Krsturu, gospođinački su zadovoljni rodom. U tom selu sva paprika ide u preradu posredstvom tamošnjeg otkupljivača Agroprodukt.

- Posejali smo papriku direktnom setvom, a ne iz rasada, pa će dospeti tek za nekoliko dana. Prinosi će, očekujemo, biti dobri, ali ne kao lane, kada je godina bila rodna za papriku da se neće ponoviti sigurno u narednih 20 godina -objašnjava jedan od povrtara u Gospođincima, Dejan Rončević.

Ovaj povrtar osim paprike slonovo uvo ima i čorbadžijsku papriku, dugu žutu papriku koja se kiseli i stavlja u tegle. O cenama u otkupu kaže da je zadovoljan, ne samo on, već i drugi povrtari, jer je očigledno da dok je rade interesa ima.U Kovilju su tek počeli da beru papriku. U selu je više velikih povrtara i svako od njih ima svoje sorte i tehnologiju. Jedan od poizvođača, Vasilije Dudašev kaže da ima sortu moravska kapija od koje se pravi ajvar, ali da je još rano, napominje, da kaže kakav će rod imati ove godine.

- Tek sam pre nekoliko dana počeo da je radim. Ima mesta gde je baš dobro rodila i odlično izgleda, a ima i gde nije tako. U svakom slučaju dobro je što otkupljivač iz Smederevske Palanke kupuje celokupan rod, pa ne moram da je klasiram, već sve što se nabere ode u otkup - kaže Du­dašev.

Kilogram ajvaruše, kako još zovu sortu moravska kapija, sada otkupljivač plaća na veliko 30 dinara. Dudašev napominje da je po toj ceni paprika vredela i pre pet godina, ali da je tada sat berača koštao 180 dinara, a sada je satnica 250 dinara.

- U svakom slučaju nadam se zaradi, a kada se berba završi znaću i koliko će mi ostati "viška" novca, kada odbijem troškove proizvodnje i radne snage - kaže Dudašev.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2999430/razlicit-prinos-paprike-u-vojvodini-zarada-ce-se-racunati-na-kraju-sezone

Lešnici, odnosno, orašasti plodovi leske, koriste se u gastronomiji i narodnoj medicini. Berba ovog voća treba da bude pravovremena kako bi dobili jezgra najboljeg kvaliteta i maksimalni prinos. Suviše rano ili kasno branje nose sa sobom gubitke.

Leska (Corylus avellana) pripada porodici breza, a na istoj biljci razvijaju se i mali, crveni ženski i duge rese, muški cvetovi. Cveta već tokom zime i ranog proleća, u februaru i martu. Dobro oprašivanje zavisi od usklađenosti vremenskih prilika i razvoja cvetova sorti oprašivača. Cvetanje različitih sorti treba da je istovremeno. Postoje i samooplodne sorte leske, ali su prinosi veći kada se one međusobno oprašuju. Ono se obavlja pomoću vetra koji raznosi polen iz dugih resa.

Za uzgoj leske potrebno je obezbediti dobro drenirano zemljište. Biljakama neće odgovarati ni suviše plodno tlo bogato organskim materijama jer će formirati više vegetativne mase. Obično se uzgaja u formi grma, a sadnice se sade na rastojanje od četiti metra kako bi obezbedili dovoljno prostora za neometan razvoj. Grm leske se redovno orezuje, a prilikom rezidbe obratiti pažnju da postignemo prozračnost i dobru osvetljenost kroz celu površinu, posebno u unutrašnjosti grma. Puna produktivnost dostiže se u sedmoj godini.Vreme berbe lešnika zavisi od sorte, a plodovi su spremni za branje kada omotač ploda požuti i sasuši se. Kod većine sorti oni tada počinju da ispadaju iz sasušenog omotača. Berbu treba obaviti pre kišnog perioda. Kada se obavi suviše rano jezgro ploda će biti manje i imaće lošiji ukus. Ukoliko zakasnimo, plodovi će biti duže izloženi napadu raznih štetočina. Ptice i glodari će deo roda da iskoriste za svoju ishranu. Sazrevanje leske nije ujednačeno i berba se često obavlja iz dva puta - krajem avgusta i tokom septembra.Obavlja se ručno, trešenjem pojedinačnih grana ili celog stabla. Pre toga potrebno je pokositi travu oko grmova. Kod branja možemo ispod stabla položiti ceradu, foliju ili neko platno na koje će padati plodovi prilikom trešenja. Ručno branje je zamorno i skupo. Ovako lešnike možemo brati kada imamo na okućnici manji broj grmova ili imamo one koji tek počinju da plodonose.

Najveću štetu ćemo napraviti ako za ovo koristimo štap kojim udaramo po grani. Tako ih samo lomimo i oštećujemo formirane pupoljke što će rezultirati slabijim rodom sledeće godine. Zbog toga ovaj način berbe treba izbegavati.

U modernim zasadima branje se obavlja specijalizovanim tresačima i sakupljačima. Na takav način dobijamo jeftiniju i bržu berbu ovog voća.Posle berbe plodovi se čiste od grančica i lišća i suše u tankom sloju. Sušenje je najbolje obaviti u zatvorenom prostoru sa dobrom ventilacijom tokom dve do tri sedmice. Plodovi se očiste i stavljaju na sušenje što pre, najbolje u prvih 24 sata posle berbe. Tokom ovog procesa, ne bi trebalo da budu izloženi suncu. Debljina sloja trebalo bi da bude oko deset centimetara. Potrebno je povremeno promešati lešnike kako bi se ravnomerno prosušili. Takvi plodovi treba da imaju sadržaj vode u jezgru oko osam procenata.Ukoliko imamo veću količinu plodova, proces se obavlja u sušarama, a temperatura ne treba da bude veća od 38°C jer se jezgra veoma lako užegnu. Osušeni plodovi se mogu čuvati nekoliko meseci u prostoriji na sobnoj temperaturi. Očišćene lešnike treba upotrebiti veoma brzo ili ih možemo čuvati na niskoj temperaturi do jedne godine.

Izvor:https://www.agroklub.rs/vocarstvo/za-bolje-i-vece-prinose-obavite-berbu-lesnika-na-pravi-nacin/62599/

Situacija u pčelarstvu iz godine u godinu je sve teža, izdašnost paša je manja, pčelari, zbog pomora, ponekad ostaju i bez čitavih pčelinjih društava, problema je mnogo. Svoj staž od 67 godina u pčelarstvu, iskustvo, lepe, ali i loše strane ove poljoprivredne grane sa nama je podelio pčelar Vladimir Hunjadi iz Petrovaradina.

Pčelarstvom je počeo da se bavi uz dedu i oca. Kao dete, sa 10 godina, skidao je dedine rojeve po bašti i to je, kaže, njegovo prvo druženje sa pčelom.

"Imam i dug bračni staž, 55 godina sam u braku i 67 godina u pčelarstvu, moja supruga i ja zajedno radimo na pčelinjaku sve, pčele nam dođu kao još jedan član porodice, tako ih i tretiramo i vodimo računa o njima", navodi Hunjadi.Još 60-ih godina prošlog veka imao je pčelinjak prilagođen za selidbu. Sada u kamionu za selidbu ima 75 košnica, tu je uvek i 10 košnica sa pomoćnim rojevima i maticama kako bi društvo za pašu moglo da bude jako, kvalitetno i dobro pripremljeno, a pre 30 godina oko 100 društava stacionirao je u planini između Ljubovije i Krupnja.To je bio jedan izdašan teren koji je imao divan livadski med, ali je sada iščezao, kako je nestala u selima stoka, tako je nestala i pčelinja paša. Biljni svet se promenio i nestale su biljke koje su davale aromatičan i divan med. Tu i dalje dobro medi bagremov med tako da kada je bagremova paša prvo idem u Pocerinu na raniji bagrem i onda se vraćam na taj pčelinjak na drugu bagremovu pašu, a dešava se da bude i treća u višim planinskim predelima. Međutim, ove godine je kiša skinula, pa smo ostali na nekoj nuli, generalno, nismo zadovoljni bagremom ove sezone."Kako kaže naš sagovornik, po pitanju prinosa, svaka godina je sve teža za pčele i sve je manje profitablina za pčelare. Kao najbolje godine proizvodnje pamti one pre 50, 60 godina, a poslednje tri su izuzetno loše. Ove je prema njegovim i procenama drugih pčelara, 80 odsto meda manje nego 2019.

"Kada sam imao 20 košnica, tamo između '60-ih i '70-ih godina, umeli smo da izvrcamo i po dve tone meda, dok je sada od 200 košnica bilo 500 kilograma bagrema i 700 kilograma lipe i kraj", objašnjava ovaj pčelar.Njegove pčele ove godine nisu ni bile na suncokretu jer je, napominje, procenio da ta paša neće dobro proći. Pravih livadskih paša više nema, dodaje.

"Još uvek imam meda sa livadskih paša koje su bile izdašne, kada je kvalitet bio na visokom nivou. To je med da kada otvorite teglu zamiriše prostorija, toga nema više. Srbija se zakorovila, seoska domaćinstva su se zakorovila bagremom i divljom kupinom, vi ne možete da prođete kroz šumu više i kroz neke predele."Na ovogodišnju lošu situaciju uticao je i virus korona, napominje naš sagovornik. S obzirom na to da ima više od 65 godina morao je da bude u izolaciji, ali je i u tom slučaju bio u društvu pčela.

"U martu i aprilu nisam mogao nigde da idem, što je katastrofa za pčelare i pčele, u to vreme je pčelar njima i leva i desna ruka. I ja sam onda, u periodu kada su penzioneri u ranim jutarnjim časovima mogli u kupovinu, seo u kamion i otišao 200 kilometara dalje na pčelinjak, nastanio se tu sa pčelama, tu spavao, jeo, živeo i bio sa njima", navodi Hunjadi.Osim što je meda sve manje, problem predstavlja i činjenica da pčele ne mogu u prirodi da pronađu dovoljno hrane ni za sebe i svoje potrebe.

"Stari pčelari su znali da kažu svaka peta paša je naša, ja ne znam sada da li je svaka deseta izdašna naša. Pčele sve slabije posećuju biljni svet. Sada sam došao da ih hranim, jer nisu pripremile dovoljno za zimnicu. Dodajem im veštačku hranu, ali ne mogu da žive samo na šećeru. Međutim, minus je stalno prisutan. Pet i po kilograma su pojele, a nisu donele ništa."Iako u toku zime znatno manje hrane potroše, neophodno je da budu dobro pripremljene, ukazuje on. U proseku im ostavlja između 15 i 20 kilograma meda kako bi na proleće izašle jake i spremne za predstojeće paše.Ja mogu da budem gladan, ali moje pčele ne smeju da budu gladne. U drugoj polovini novembra, u decembru, januaru i u prvoj polovini februara troše jedan kilogram hrane mesečno, dok sada troše 10 do 20 kilograma u mesec dana. Zimski gubici mogu da budu minimum osam, 10, 15 kilograma. Međutim, mogu da budu i loše i zime i proleća, da im treba i do 20 kilograma. Sada nijedan februar ne prođe da pčelar ne da pčelama šećerno medno testo za brži razvoj", navodi sagovornik Agrokluba.Pčelarstvo, zaključuje, nije lagan već rudarski posao. Pčelar, prema njegovim rečima, mora da bude i fizički i zdravstveno spreman, da zna nekoliko zanata, da bude stolar, veterinar, mehaničar, automehaničar.

"Mora da zna da popravi kvar u kamionu zato što ne može da ostane na putu sa pčelama, one se sele noću i do jutra morate da ih odvezete tamo gde je to potrebno da budu na paši."Ovaj pčelar specifičan je i po tome što nikada nije koristio pčelarsku kapu i zaštitnu opremu.

"Pčele iritiraju tamne boje, ja sam uvek u belom, ne vole losione, mora im se na ispravan način prići sa dimom i koristiti ga samo kada se one uznemire i ako se sve to ispoštuje uopšte nije potrebna zaštita. One osećaju pozitivnu energiju i ljubav", zaključuje naš sagovornik.

 

Izvor:https://www.agroklub.rs/pcelarstvo/vladimir-hunjadi-sve-teze-godine-za-pcele-i-manje-profitabline-za-pcelare/62447/

Pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo dr Vuk Radojević posetio je danas dva registrovana poljoprivredna gazdinstva u Silbašu i Despotovu, u opštini Bačka Palanka, koja su korisnici pokrajinskih subvencija. Reč je o gazdinstvima Dragana Guljaša u Silbašu "Guljaš agrar" i Sandre Gajić iz Despotova, koja u oblastima gajenja povrtarskih i ratarskih kultura i stočarstva ostvaruju izuzetan kvalitet i prinos.Sekretar Radojević, nakon obilaska ovih gazdinstva sa domaćinima i predsednikom Opštine Bačka Palanka Branislavom Šušnicom, je istakao da ove dve porodice predstavljaju primer kako da se baveći poljoprivredom se može ostati i opstati na selu.

Radojević je naglasio da je u protekle četiri godine, kao i tokom 2020, u investicije realizovane na poljoprivrednom gazdinstvu Dragana Guljaša u Silbašu, u sisteme za navodnjavanje i fizičku imovinu uloženo oko 33 miliona dinara, od čega su bespovratne subvencije Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu 20,5 miliona dinara.

"Ove godine, uprkos epidemiji virusa korona, Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu uspešno je realizovao gotovo sve najznačajnije mere agrarne politike na pokrajinskom nivou. Potpisano je više od 500 ugovora, u ukupnoj vrednosti blizu 750 miliona dinara, za nabavku sistema i opreme za navodnjavanje", rekao je Radojević i naglasio da je za vreme četvorogodišnjeg mandata 3,6 milijardi dinara uloženo u nabavku sistema i opreme za navodnjavanje, te da je na taj način obezbeđeno navodnjavanje novih 21.000 hektara pod tim sistemima.

Govoreći o fizičkoj imovini kojom se poboljšava tehničko-tehnološka opremljenost poljoprivrednih gazdinstava, Radojević je izjavio da su ove godine potpisani ugovori vredni 210 miliona dinara, ili, ako se gleda ceo mandat ove Pokrajinske vlade, preko 1,07 milijardi dinara, čime je poljoprivrednicima omogućeno da nabave sortirke, klasirke, pakerice, dži-pi-es navigaciju i boks-palete i tako osavremene svoju proizvodnju.

"Želim da sa ovog poljoprivrednog gazdinstva pošaljem jasnu poruku da je agrarni budžet AP Vojvodine u ove četiri prethodne godine povećan i kvantitativno i kvalitativno, jer smo unapredili postojeće i uveli nove mere i na taj način prepoznali potrebe poljoprivrednika. U tom periodu ukupno je uloženo oko 18,5 milijardi dinara u agrar. Od toga 11 milijardi dinara investirano je u registrovana poljoprivredna gazdinstva na teritoriji AP Vojvodine, a oko 7,5 milijardi, zajedno sa lokalnim samoupravama, uloženo je pre svega u vodovodnu i kanalizacionu mrežu u kontekstu ruralnog razvoja", rekao je Radojević.

On je naveo da je Opština Bačka Palanka imala šest takvih projekata: tri su se odnosila na vodovodnu i tri na kanalizacionu mrežu.

"Tako smo žiteljima ovih seoskih sredina u opštini Bačka Palanka pokazali da vodimo računa o njima i da želimo da podignemo kvalitet života putem ulaganja u komunalnu infrastrukturu. Ove godine potpisali smo dva ugovora – jedan se odnosi na izgradnju i opremanje bunara u Tovariševu, što je višedecenijski san stanovnika ovog naselja, i drugi, koji se odnosi na treću fazu izgradnje kanalizacione mreže u Mladenovu. U 2018. i 2019. godini započeli smo prvu i drugu fazu ovog projekta i na taj način pokazujemo kako u kontinuitetu tokom mandata možemo da realizujemo kapitalne projekte od značaja za jednu opštinu", kazao je Radojević.

Predsednik Opštine Bačka Palanka Branislav Šušnica je istakao da je u četvorogodišnjem mandatu u opštinu Bačka Palanka uloženo oko 600 miliona dinara, što je izuzetna vrednost za individualne poljoprivredne proizvođače, kao što pokazuje današnji primer gazdinstva Guljaš, koje je iskoristilo sve mogućnosti pokrajinskih subvencija za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo.

On je naveo da su u toku dve investicije u ovoj opštini - Mladenovu i Tovariševu i da se nada da će do kraja godine svi oni imati zdravu pijaću vodu i da će im Opština pomoći u vodosnabdevanju.

Domaćin gazdinstva Dragan Guljaš objasnio je predočio da se njegovo gazdinstvo "Guljaš agrar" bavi otkupom žitarica i povrća, ugovaranjem proizvodnje, proizvodnjom, prodajom, preradom i pakovanjem povrća, kao i to da rade na ukupno 600 hektara zemlje, od čega 60 hektara čini luk, dok su ostalo soja, pšenica i kukuruz.

"Iznos povraćaja na investiciju je bio do 70 odsto uloženih sredstava, u čemu nam je Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu mnogo pomogao", rekao je Guljaš.

On je dodao da su do sada nabavljali opremu za navodnjavanje, agregate kap po kap, tifone, solarne panele, dži-pi-es i boks-palete, a da je njihova naredna investicija opremanje hladnjače.

Na gazdinstvu PG "Sandara Gajić", koju čine dve farme pilića kapaciteta 8.000 tovne živine i farma šilježica od 70 grla priplotkinja i 30 jaganjaca, Radojević je rekao da je od 2017. godine Pokrajina prepoznala potrebe mladih početnika za bavljenje poljoprivredom na selu, kao i da je Sandra Gajić na najbolji način prepoznala svoju šansu. Radojević je podsetio da je ukupna investicja za ovo gazdinstvo namenjeno opremanju farme iznosila 2,3 miliona dinara, u čemi je učešće resornog sekretarijata 1,9 milion dinara.

Ona je rekla da od 2010. godine sa suprugom drži dve farme, a od pre dve godine zahvaljujući subvencijama iz Pokrajine se bavi ovčarstvom.

Izvor:http://www.rtv.rs/sr_lat/vojvodina/backa/gazdinstva-iz-silbasa-i-despotova-uz-pokrajinske-subvencije-ostvaruju-dobar-prinos-i-kvalitet_1131365.html

Ožiljavanje vrhova izdanaka je jedan od najvažnijih i najčešće primenjivanih načina razmnožavanja kupine bez bodlji puzećeg porasta. Ono se može vršiti u rodnim zasadima ali i u posebno formiranim matičnjacima. Proizvodnja sadnica u rodnim zasadima ima niz nedostataka, a najvažniji su: teško očuvanje čistote sorte i slabija zdravstvena kontrola tako proizvedenog sadnog materijala, otežana primena agrotehničkih mera kao i otežana berba. Razmnožavanje kupine vrši se tako što se tokom avgusta ili početkom septembra izdanci i njihove prevremene (bočne) grančice povijaju i njihovi vrhovi vertikalno stavljaju u prethodno iskopane jame ili kanale dubine 10 do 15 cm, a zatim zagrnu sitnom i rastresitom zemljom. Zemljište se zatim blago nagazi i zalije sa 2 do 3 litra vode. Važno je pravilno odabrati vreme izvođenja ove mere. Povoljno vreme za ožiljavanje vrhova izdanaka kupine je kada oni ili bočne grane prestanu sa intenzivnim porastom, vrhovi počnu da dobijaju zmijolik izgled a lišće postaje sitnije. Zbog razlika u porastu pojedinih izdanaka, ovu meru treba sprovoditi u nekoliko navrata u intervalu od 7 do 10 dana. Rano povijanje ima za posledicu prorastanja ili izvlačenja izdanaka iz jamića (pa ponovno potapanje udvostručuje posao), dok prekasno zagrtanje vrhova izdanaka, zbog niže temperature zemljišta i kratkog vremena za ožiljavanje, daje slabo ožiljene izdanke, koji se ne mogu koristiti u jesen, već tek u naredno proleće. U nižim i toplijim područjima sa ovom merom može se početi početkom avgusta, a u višim početkom septembra. Kopanje jama i zagrtanje vrhova izdanaka najčešće se obavlja ručno, jer se tada dobija najveća količina dobro razvijenih sadnica. Dobro obučeni radnik može za jedan dan da iskopa 2.000 do 3.000 jamića i da zagrne isto toliko vrhova izdanaka. Vrhovi izdanaka kupine umesto potapanja mogu se stavljati u posebne kontejnere ili posude od presovanog stiropora. U posude se stavlja kompost i vrh izdanka, pa se sve to ukopava u zemlju i nagrne. Na taj način olakšava se vađenje, manipulacija sadnicama, transport i čuva nežni koren. Ovako proizvedena sadnica sadi se na stalno mesto zajedno sa biorazgradljivom posudom kroz čije zidove probija koren, a posuda se kasnije raspada. Kada se proizvodnja sadnica obavlja u rodnim zasadima, zdravstvenoj kontroli mora se posvetiti posebna pažnja, a iz zasada moraju se odstraniti svi žbunovi na kojima se primete bilo kakvi tragovi virusnih oboljenja. Povijanje i zatrpavanje vrhova izdanaka treba obaviti u uskim trakama što bliže matičnim žbunovima kako bi se što manje ometali radovi u zasadu – posebno berba, izbeglo gaženje i oštećenje zagrnutih izdanaka od strane berača i mehanizacije. Kod ranih sorti koje završe berbu pre kraja avgusta (Loch Ness) ovo potapanje vrhova izdanaka ima više opravdanja, jer ne ometa radove u kupinjaku. Proizvodnja sadnica kupine u rodnim zasadima može dostići od 40.000 do 50.000 komada po hektaru. Mnogo sigurnija, kvalitetnija i jedino ispravna je proizvodnja sadnica kupine u specijalizovanim matičnim zasadima, koji mogu biti jednogodišnji i višegodišnji. Oni potiču od garantovano zdravog i sortno čistog početnog materijala, a u toku proizvodnje obavezna je primena svih agroteničkih i pomotehničkim mera i potpuna zdravstvena kontrola kupine.

Ožiljavanje vrhova izdanaka je jedan od najvažnijih i najčešće primenjivanih načina razmnožavanja kupine bez bodlji puzećeg porasta. Ono se može vršiti u rodnim zasadima ali i u posebno formiranim matičnjacima. Proizvodnja sadnica u rodnim zasadima ima niz nedostataka, a najvažniji su: teško očuvanje čistote sorte i slabija zdravstvena kontrola tako proizvedenog sadnog materijala, otežana primena agrotehničkih mera kao i otežana berba. Razmnožavanje kupine vrši se tako što se tokom avgusta ili početkom septembra izdanci i njihove prevremene (bočne) grančice povijaju i njihovi vrhovi vertikalno stavljaju u prethodno iskopane jame ili kanale dubine 10 do 15 cm, a zatim zagrnu sitnom i rastresitom zemljom. Zemljište se zatim blago nagazi i zalije sa 2 do 3 litra vode. Važno je pravilno odabrati vreme izvođenja ove mere. Povoljno vreme za ožiljavanje vrhova izdanaka kupine je kada oni ili bočne grane prestanu sa intenzivnim porastom, vrhovi počnu da dobijaju zmijolik izgled a lišće postaje sitnije. Zbog razlika u porastu pojedinih izdanaka, ovu meru treba sprovoditi u nekoliko navrata u intervalu od 7 do 10 dana. Rano povijanje ima za posledicu prorastanja ili izvlačenja izdanaka iz jamića (pa ponovno potapanje udvostručuje posao), dok prekasno zagrtanje vrhova izdanaka, zbog niže temperature zemljišta i kratkog vremena za ožiljavanje, daje slabo ožiljene izdanke, koji se ne mogu koristiti u jesen, već tek u naredno proleće. U nižim i toplijim područjima sa ovom merom može se početi početkom avgusta, a u višim početkom septembra. Kopanje jama i zagrtanje vrhova izdanaka najčešće se obavlja ručno, jer se tada dobija najveća količina dobro razvijenih sadnica. Dobro obučeni radnik može za jedan dan da iskopa 2.000 do 3.000 jamića i da zagrne isto toliko vrhova izdanaka. Vrhovi izdanaka kupine umesto potapanja mogu se stavljati u posebne kontejnere ili posude od presovanog stiropora. U posude se stavlja kompost i vrh izdanka, pa se sve to ukopava u zemlju i nagrne. Na taj način olakšava se vađenje, manipulacija sadnicama, transport i čuva nežni koren. Ovako proizvedena sadnica sadi se na stalno mesto zajedno sa biorazgradljivom posudom kroz čije zidove probija koren, a posuda se kasnije raspada. Kada se proizvodnja sadnica obavlja u rodnim zasadima, zdravstvenoj kontroli mora se posvetiti posebna pažnja, a iz zasada moraju se odstraniti svi žbunovi na kojima se primete bilo kakvi tragovi virusnih oboljenja. Povijanje i zatrpavanje vrhova izdanaka treba obaviti u uskim trakama što bliže matičnim žbunovima kako bi se što manje ometali radovi u zasadu – posebno berba, izbeglo gaženje i oštećenje zagrnutih izdanaka od strane berača i mehanizacije. Kod ranih sorti koje završe berbu pre kraja avgusta (Loch Ness) ovo potapanje vrhova izdanaka ima više opravdanja, jer ne ometa radove u kupinjaku. Proizvodnja sadnica kupine u rodnim zasadima može dostići od 40.000 do 50.000 komada po hektaru. Mnogo sigurnija, kvalitetnija i jedino ispravna je proizvodnja sadnica kupine u specijalizovanim matičnim zasadima, koji mogu biti jednogodišnji i višegodišnji. Oni potiču od garantovano zdravog i sortno čistog početnog materijala, a u toku proizvodnje obavezna je primena svih agroteničkih i pomotehničkim mera i potpuna zdravstvena kontrola kupine.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Primena bumbara u oplodnji useva potiče od ispitivanja veterinara dr Roland de Jonghe, iz mesta Oevel u Belgiji. Roland je od malih nogu bio zaljubljenik u bumbare, da bi 1987. godine osnovao kompaniju Biobest, i započeo primenu bumbara u oplodnji useva paradajza u okolnim plastenicima. Proizvodnja paradajza danas je nezamisliva bez primene košnica bumbara i one se danas primenjuju u više od 70 zemalja.
U vreme kada je sve počelo, za zaštitu useva koristile su se velike količine pesticida i prvi izazov sa kojim se susreo Roland, bio je kako da bumbari prežive primenjene pesticide i ispune svoju ulogu u poboljšanju oplodnje povećanjem prinosa (u to vreme i do 40%) i kvaliteta.
Primena bumbara u oplodnji useva začela je i novu eru proizvodnje koja se bazirala na smanjenoj primeni pesticida. Taj trend nastavljen je i danas usled povećane svesti o uticaju pesticida na životnu sredinu i zdravlje, pritiska potrošača i industrije i sl. Posle paradajza, primenu košnica bumbara u oplodnji brzo je započela kod drugih useva u zaštićenom prostoru i na otvorenom polju.
U većoj, ili manjoj meri primenjuju se kod: paradajza, paprike, plavog patlidžana, lubenice, dinje, jabuke, kruške, borovnice, maline, jagode, crne ribizle, višnje, šljive, kajsije, uljane repice… Povećanje prinosa u odnosu na standardnu tehnologiju zavisi od useva, vremenskih uslova, prisustva drugih
oprašivača i primenjene tehnologije. Tako npr. kod paradajza u zatvorenom prostoru ukoliko ne bismo sproveli nikakve aktivnosti, u nedostatku oprašivača i
vetra, ne bi došlo do oplodnje i do formiranja ploda. Tradicionalni načini oplodnje poput protresanja biljaka ili udaranja štapom po špaliru mogu u izvesnoj meri dovesti do oplodnje, ali razlika u prinosu u korist primene bumbara može biti i više od +50%. U jednom periodu primenjivali su se hormoni za oplodnju, ali i u tom slučaju prinos, kvalitet i trajnost ploda idu u korist bumbara.
Druga veoma bitna stvar kod oplodnje paradajza je značajna ušteda rada. Cvet jagode ima mnogo tučkova, pri čemu se od svakog tučka obrazuju posebni plodići, koji su međusobno povezani razraslom, sočnom i jestivom cvetnom ložom. Prednosti bumbara u oplodnji jagoda u odnosu na pčele, ogledaju se u njihovoj boljoj aktivnosti na nižim temperaturama, boljem skupljanju i prenošenju polena (usled strukture dlačica) i krupnijoj građi koja doprinosi boljem kontaktu sa cvetom.
Primenom bumbara dobijaju se kvalitetni plodovi bez deformacija.Cevast oblik (obrnuti) cveta borovnice značajno otežava oplodnju. Kada se tome
doda kratko vreme cvetanja i težak i lepljiv polen, jasno je da je potrebno naći način da se pomogne prirodnim oprašivačima da bi oplodnja bila uspešnija. Bumbari brže obilaze cvetove, kraće se zadržavaju, a zbog mase su dosta efikasniji. Kvalitetan plod borovnice sadrži 6-10 semenki. Da bi oplodnja bila dobra, pčela mora posetiti cvet više od 6 puta, dok je bumbaru dovoljna samo jedna poseta.
Suština kvalitetne oplodnje je upravo u tome da se dobije više semenki u plodu, jer više semenki u plodu doprinose tome da plodovi budu krupniji, a samim tim i kvalitetniji, a postižu se i viši prinosi. Broj potrebnih košnica zavisi od gajenog useva, površine, broja otvorenih cvetova, vremenskih uslova, opštih uslova proizvodnje i sl.Primena bumbara najzastupljenija je u plasteničkoj proizvodnji paradajza i za tu namenu u Srbiji je najčešće koriste Super mini košnice sa oko 50 radilica koje pokrivaju do 400 m2 do 4 nedelje.
Srednje košnice imaju kraljicu i više od 60 radilica i pokrivaju površinu od 400-800 m2 tokom 4-6 nedelja. Veliki objekti obično koriste velike košnice koje uz kraljicu imaju više od 80 radilica i pokrivaju do 2.500 m2 tokom 6-8 nedelja.
U voćarstvu se obično preporučuje primena 2-3 Multihive košnice po hekaru. Multihive košnica u sebi sadrži tri standardne košnice u velikoj, otpornoj na vremenske uslove, polistirenskoj kutiji (umesto kartonske). Postoji više vrsta košnica i izbor košnice treba prilagoditi usevu i uslovima uzgoja.
Košnica se sastoji od legla bumbara koji se nalazi u plastičnoj košnici sa vratancima za ulaz/izlaz, odnosno samo za ulaz. Ispod plastične košnice, spojen fitiljom, je rezervoar sa Bioglucom (zašećerena voda). To se sve nalazi u kartonskoj kutiji kod standardnih košnica za zatvoreni prostor, odnosno u polistirenskoj kutiji za otvoreno (Multihive). Kod većine useva košnice se unose kada se otvore prvi cvetovi na usevu. Načelno je košnicu potrebno malo podići od zemlje i zaštititi od sunca, vetra, kiše i mrava.
Po postavljanju, a pre otvaranja, potrebno je sačekati nekoliko časova da se bumbari umire. Samo otvaranje najbolje je uraditi u uslovima bez dnevne svetlosti. Aktivnost bumbara obično počinje 1-2 dana po unošenju. Za dostizanje pune aktivnosti ponekad je potrebno 5-7 dana, pa taj podatak treba uzeti u obzir prilikom određivanja momenta unošenja i izbora košnice. Tako npr. kod useva sa kratkim periodom cvetanja može se postaviti Biobest Turbo košnica koja uz kraljicu ima više od 200 radilica ili npr. Biobest Multihive Turbo sa više od 600 radilica, što osigurava da će veći broj cvetova biti oplođen.
Na kraju, važno je napomenuti da su bumbari živa bića i da im je potrebno posvetiti dužnu pažnju. Najveći problem predstavlja nepravilna upotreba pesticida, koja lako može dovesti do uginuća celog legla, pa je zato izuzetno bitno poštovati uputstvo za upotrebu.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Berba kukuruza u Pomoravlju, Resavi i Levču, zasejanog na oko 50.000 hektara, privodi se kraju, a prinosi su veoma visoki, izjavio je stručni saradnik za ratarstvo Poljoprivredne stručne savetodavne službe za Pomoravski okrug u Jagodini Miodrag Simić.

- Kod poljoprivrednika koji su primenili punu agrotehniku, prinosi su 12 do 14 tona po hektaru, a upola su manji tamo gde se nije dalo dovoljno đubriva, nije na vreme posejan, zakorovljen - istakao je Simić i dodao da "koliko je ko uložio, toliko bere".

Dodao da je i lepo vreme odužilo berbu, ali i to što na selu nema radne snage, a ni stoke, pa se manje bralo u klipu i skladištilo u koševe. Čekali su se kombajni koji beru u zrnu, a ratari odmah voze u otkupne stanice.

Poljoprivrednici su rekli da nisu žurili, jer se kukuruz najbolje suši na stabljici, a može se brati i po snegu.

Simić je naveo i da, zbog dugotrajne suše, u Pomoravskom okrugu gotovo i da nije počela setva ozimih žitarica.

- Zemlja je toliko suva i tvrda da nema šanse da se seju ozime žitarice, a optimalni rok za setvu je oktobar. Poljoprivrednici ovog dela Srbije nemaju ni velikih mašina kao poljoprivrednici Vojvodine i moraju da čekaju kišu. Neki poljoprvrednici pokušavaju obradu teškim tanjiračama, ali je to malo i zanemarivo - rekao je on.

Ovaj iskusni poljoprivredni stručnjak kaže da se optimalni rok setve, s obzirom na promenu klime, može smatrati do 15. novembra.

U Pomoravskom okrugu svake godine je u planu da se zaseje ozimim žitarcima oko 20.000 hektara: pšenicom 15.000 hektara, a ostalo tritikalom, ječmom, ovasom.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2669405/berba-kukuruza-u-pomoravlju-prinosi-od-12-do-14-hektara-ceka-se

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30