Pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo dr Vuk Radojević posetio je danas dva registrovana poljoprivredna gazdinstva u Silbašu i Despotovu, u opštini Bačka Palanka, koja su korisnici pokrajinskih subvencija. Reč je o gazdinstvima Dragana Guljaša u Silbašu "Guljaš agrar" i Sandre Gajić iz Despotova, koja u oblastima gajenja povrtarskih i ratarskih kultura i stočarstva ostvaruju izuzetan kvalitet i prinos.Sekretar Radojević, nakon obilaska ovih gazdinstva sa domaćinima i predsednikom Opštine Bačka Palanka Branislavom Šušnicom, je istakao da ove dve porodice predstavljaju primer kako da se baveći poljoprivredom se može ostati i opstati na selu.

Radojević je naglasio da je u protekle četiri godine, kao i tokom 2020, u investicije realizovane na poljoprivrednom gazdinstvu Dragana Guljaša u Silbašu, u sisteme za navodnjavanje i fizičku imovinu uloženo oko 33 miliona dinara, od čega su bespovratne subvencije Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu 20,5 miliona dinara.

"Ove godine, uprkos epidemiji virusa korona, Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu uspešno je realizovao gotovo sve najznačajnije mere agrarne politike na pokrajinskom nivou. Potpisano je više od 500 ugovora, u ukupnoj vrednosti blizu 750 miliona dinara, za nabavku sistema i opreme za navodnjavanje", rekao je Radojević i naglasio da je za vreme četvorogodišnjeg mandata 3,6 milijardi dinara uloženo u nabavku sistema i opreme za navodnjavanje, te da je na taj način obezbeđeno navodnjavanje novih 21.000 hektara pod tim sistemima.

Govoreći o fizičkoj imovini kojom se poboljšava tehničko-tehnološka opremljenost poljoprivrednih gazdinstava, Radojević je izjavio da su ove godine potpisani ugovori vredni 210 miliona dinara, ili, ako se gleda ceo mandat ove Pokrajinske vlade, preko 1,07 milijardi dinara, čime je poljoprivrednicima omogućeno da nabave sortirke, klasirke, pakerice, dži-pi-es navigaciju i boks-palete i tako osavremene svoju proizvodnju.

"Želim da sa ovog poljoprivrednog gazdinstva pošaljem jasnu poruku da je agrarni budžet AP Vojvodine u ove četiri prethodne godine povećan i kvantitativno i kvalitativno, jer smo unapredili postojeće i uveli nove mere i na taj način prepoznali potrebe poljoprivrednika. U tom periodu ukupno je uloženo oko 18,5 milijardi dinara u agrar. Od toga 11 milijardi dinara investirano je u registrovana poljoprivredna gazdinstva na teritoriji AP Vojvodine, a oko 7,5 milijardi, zajedno sa lokalnim samoupravama, uloženo je pre svega u vodovodnu i kanalizacionu mrežu u kontekstu ruralnog razvoja", rekao je Radojević.

On je naveo da je Opština Bačka Palanka imala šest takvih projekata: tri su se odnosila na vodovodnu i tri na kanalizacionu mrežu.

"Tako smo žiteljima ovih seoskih sredina u opštini Bačka Palanka pokazali da vodimo računa o njima i da želimo da podignemo kvalitet života putem ulaganja u komunalnu infrastrukturu. Ove godine potpisali smo dva ugovora – jedan se odnosi na izgradnju i opremanje bunara u Tovariševu, što je višedecenijski san stanovnika ovog naselja, i drugi, koji se odnosi na treću fazu izgradnje kanalizacione mreže u Mladenovu. U 2018. i 2019. godini započeli smo prvu i drugu fazu ovog projekta i na taj način pokazujemo kako u kontinuitetu tokom mandata možemo da realizujemo kapitalne projekte od značaja za jednu opštinu", kazao je Radojević.

Predsednik Opštine Bačka Palanka Branislav Šušnica je istakao da je u četvorogodišnjem mandatu u opštinu Bačka Palanka uloženo oko 600 miliona dinara, što je izuzetna vrednost za individualne poljoprivredne proizvođače, kao što pokazuje današnji primer gazdinstva Guljaš, koje je iskoristilo sve mogućnosti pokrajinskih subvencija za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo.

On je naveo da su u toku dve investicije u ovoj opštini - Mladenovu i Tovariševu i da se nada da će do kraja godine svi oni imati zdravu pijaću vodu i da će im Opština pomoći u vodosnabdevanju.

Domaćin gazdinstva Dragan Guljaš objasnio je predočio da se njegovo gazdinstvo "Guljaš agrar" bavi otkupom žitarica i povrća, ugovaranjem proizvodnje, proizvodnjom, prodajom, preradom i pakovanjem povrća, kao i to da rade na ukupno 600 hektara zemlje, od čega 60 hektara čini luk, dok su ostalo soja, pšenica i kukuruz.

"Iznos povraćaja na investiciju je bio do 70 odsto uloženih sredstava, u čemu nam je Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu mnogo pomogao", rekao je Guljaš.

On je dodao da su do sada nabavljali opremu za navodnjavanje, agregate kap po kap, tifone, solarne panele, dži-pi-es i boks-palete, a da je njihova naredna investicija opremanje hladnjače.

Na gazdinstvu PG "Sandara Gajić", koju čine dve farme pilića kapaciteta 8.000 tovne živine i farma šilježica od 70 grla priplotkinja i 30 jaganjaca, Radojević je rekao da je od 2017. godine Pokrajina prepoznala potrebe mladih početnika za bavljenje poljoprivredom na selu, kao i da je Sandra Gajić na najbolji način prepoznala svoju šansu. Radojević je podsetio da je ukupna investicja za ovo gazdinstvo namenjeno opremanju farme iznosila 2,3 miliona dinara, u čemi je učešće resornog sekretarijata 1,9 milion dinara.

Ona je rekla da od 2010. godine sa suprugom drži dve farme, a od pre dve godine zahvaljujući subvencijama iz Pokrajine se bavi ovčarstvom.

Izvor:http://www.rtv.rs/sr_lat/vojvodina/backa/gazdinstva-iz-silbasa-i-despotova-uz-pokrajinske-subvencije-ostvaruju-dobar-prinos-i-kvalitet_1131365.html

Ožiljavanje vrhova izdanaka je jedan od najvažnijih i najčešće primenjivanih načina razmnožavanja kupine bez bodlji puzećeg porasta. Ono se može vršiti u rodnim zasadima ali i u posebno formiranim matičnjacima. Proizvodnja sadnica u rodnim zasadima ima niz nedostataka, a najvažniji su: teško očuvanje čistote sorte i slabija zdravstvena kontrola tako proizvedenog sadnog materijala, otežana primena agrotehničkih mera kao i otežana berba. Razmnožavanje kupine vrši se tako što se tokom avgusta ili početkom septembra izdanci i njihove prevremene (bočne) grančice povijaju i njihovi vrhovi vertikalno stavljaju u prethodno iskopane jame ili kanale dubine 10 do 15 cm, a zatim zagrnu sitnom i rastresitom zemljom. Zemljište se zatim blago nagazi i zalije sa 2 do 3 litra vode. Važno je pravilno odabrati vreme izvođenja ove mere. Povoljno vreme za ožiljavanje vrhova izdanaka kupine je kada oni ili bočne grane prestanu sa intenzivnim porastom, vrhovi počnu da dobijaju zmijolik izgled a lišće postaje sitnije. Zbog razlika u porastu pojedinih izdanaka, ovu meru treba sprovoditi u nekoliko navrata u intervalu od 7 do 10 dana. Rano povijanje ima za posledicu prorastanja ili izvlačenja izdanaka iz jamića (pa ponovno potapanje udvostručuje posao), dok prekasno zagrtanje vrhova izdanaka, zbog niže temperature zemljišta i kratkog vremena za ožiljavanje, daje slabo ožiljene izdanke, koji se ne mogu koristiti u jesen, već tek u naredno proleće. U nižim i toplijim područjima sa ovom merom može se početi početkom avgusta, a u višim početkom septembra. Kopanje jama i zagrtanje vrhova izdanaka najčešće se obavlja ručno, jer se tada dobija najveća količina dobro razvijenih sadnica. Dobro obučeni radnik može za jedan dan da iskopa 2.000 do 3.000 jamića i da zagrne isto toliko vrhova izdanaka. Vrhovi izdanaka kupine umesto potapanja mogu se stavljati u posebne kontejnere ili posude od presovanog stiropora. U posude se stavlja kompost i vrh izdanka, pa se sve to ukopava u zemlju i nagrne. Na taj način olakšava se vađenje, manipulacija sadnicama, transport i čuva nežni koren. Ovako proizvedena sadnica sadi se na stalno mesto zajedno sa biorazgradljivom posudom kroz čije zidove probija koren, a posuda se kasnije raspada. Kada se proizvodnja sadnica obavlja u rodnim zasadima, zdravstvenoj kontroli mora se posvetiti posebna pažnja, a iz zasada moraju se odstraniti svi žbunovi na kojima se primete bilo kakvi tragovi virusnih oboljenja. Povijanje i zatrpavanje vrhova izdanaka treba obaviti u uskim trakama što bliže matičnim žbunovima kako bi se što manje ometali radovi u zasadu – posebno berba, izbeglo gaženje i oštećenje zagrnutih izdanaka od strane berača i mehanizacije. Kod ranih sorti koje završe berbu pre kraja avgusta (Loch Ness) ovo potapanje vrhova izdanaka ima više opravdanja, jer ne ometa radove u kupinjaku. Proizvodnja sadnica kupine u rodnim zasadima može dostići od 40.000 do 50.000 komada po hektaru. Mnogo sigurnija, kvalitetnija i jedino ispravna je proizvodnja sadnica kupine u specijalizovanim matičnim zasadima, koji mogu biti jednogodišnji i višegodišnji. Oni potiču od garantovano zdravog i sortno čistog početnog materijala, a u toku proizvodnje obavezna je primena svih agroteničkih i pomotehničkim mera i potpuna zdravstvena kontrola kupine.

Ožiljavanje vrhova izdanaka je jedan od najvažnijih i najčešće primenjivanih načina razmnožavanja kupine bez bodlji puzećeg porasta. Ono se može vršiti u rodnim zasadima ali i u posebno formiranim matičnjacima. Proizvodnja sadnica u rodnim zasadima ima niz nedostataka, a najvažniji su: teško očuvanje čistote sorte i slabija zdravstvena kontrola tako proizvedenog sadnog materijala, otežana primena agrotehničkih mera kao i otežana berba. Razmnožavanje kupine vrši se tako što se tokom avgusta ili početkom septembra izdanci i njihove prevremene (bočne) grančice povijaju i njihovi vrhovi vertikalno stavljaju u prethodno iskopane jame ili kanale dubine 10 do 15 cm, a zatim zagrnu sitnom i rastresitom zemljom. Zemljište se zatim blago nagazi i zalije sa 2 do 3 litra vode. Važno je pravilno odabrati vreme izvođenja ove mere. Povoljno vreme za ožiljavanje vrhova izdanaka kupine je kada oni ili bočne grane prestanu sa intenzivnim porastom, vrhovi počnu da dobijaju zmijolik izgled a lišće postaje sitnije. Zbog razlika u porastu pojedinih izdanaka, ovu meru treba sprovoditi u nekoliko navrata u intervalu od 7 do 10 dana. Rano povijanje ima za posledicu prorastanja ili izvlačenja izdanaka iz jamića (pa ponovno potapanje udvostručuje posao), dok prekasno zagrtanje vrhova izdanaka, zbog niže temperature zemljišta i kratkog vremena za ožiljavanje, daje slabo ožiljene izdanke, koji se ne mogu koristiti u jesen, već tek u naredno proleće. U nižim i toplijim područjima sa ovom merom može se početi početkom avgusta, a u višim početkom septembra. Kopanje jama i zagrtanje vrhova izdanaka najčešće se obavlja ručno, jer se tada dobija najveća količina dobro razvijenih sadnica. Dobro obučeni radnik može za jedan dan da iskopa 2.000 do 3.000 jamića i da zagrne isto toliko vrhova izdanaka. Vrhovi izdanaka kupine umesto potapanja mogu se stavljati u posebne kontejnere ili posude od presovanog stiropora. U posude se stavlja kompost i vrh izdanka, pa se sve to ukopava u zemlju i nagrne. Na taj način olakšava se vađenje, manipulacija sadnicama, transport i čuva nežni koren. Ovako proizvedena sadnica sadi se na stalno mesto zajedno sa biorazgradljivom posudom kroz čije zidove probija koren, a posuda se kasnije raspada. Kada se proizvodnja sadnica obavlja u rodnim zasadima, zdravstvenoj kontroli mora se posvetiti posebna pažnja, a iz zasada moraju se odstraniti svi žbunovi na kojima se primete bilo kakvi tragovi virusnih oboljenja. Povijanje i zatrpavanje vrhova izdanaka treba obaviti u uskim trakama što bliže matičnim žbunovima kako bi se što manje ometali radovi u zasadu – posebno berba, izbeglo gaženje i oštećenje zagrnutih izdanaka od strane berača i mehanizacije. Kod ranih sorti koje završe berbu pre kraja avgusta (Loch Ness) ovo potapanje vrhova izdanaka ima više opravdanja, jer ne ometa radove u kupinjaku. Proizvodnja sadnica kupine u rodnim zasadima može dostići od 40.000 do 50.000 komada po hektaru. Mnogo sigurnija, kvalitetnija i jedino ispravna je proizvodnja sadnica kupine u specijalizovanim matičnim zasadima, koji mogu biti jednogodišnji i višegodišnji. Oni potiču od garantovano zdravog i sortno čistog početnog materijala, a u toku proizvodnje obavezna je primena svih agroteničkih i pomotehničkim mera i potpuna zdravstvena kontrola kupine.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Primena bumbara u oplodnji useva potiče od ispitivanja veterinara dr Roland de Jonghe, iz mesta Oevel u Belgiji. Roland je od malih nogu bio zaljubljenik u bumbare, da bi 1987. godine osnovao kompaniju Biobest, i započeo primenu bumbara u oplodnji useva paradajza u okolnim plastenicima. Proizvodnja paradajza danas je nezamisliva bez primene košnica bumbara i one se danas primenjuju u više od 70 zemalja.
U vreme kada je sve počelo, za zaštitu useva koristile su se velike količine pesticida i prvi izazov sa kojim se susreo Roland, bio je kako da bumbari prežive primenjene pesticide i ispune svoju ulogu u poboljšanju oplodnje povećanjem prinosa (u to vreme i do 40%) i kvaliteta.
Primena bumbara u oplodnji useva začela je i novu eru proizvodnje koja se bazirala na smanjenoj primeni pesticida. Taj trend nastavljen je i danas usled povećane svesti o uticaju pesticida na životnu sredinu i zdravlje, pritiska potrošača i industrije i sl. Posle paradajza, primenu košnica bumbara u oplodnji brzo je započela kod drugih useva u zaštićenom prostoru i na otvorenom polju.
U većoj, ili manjoj meri primenjuju se kod: paradajza, paprike, plavog patlidžana, lubenice, dinje, jabuke, kruške, borovnice, maline, jagode, crne ribizle, višnje, šljive, kajsije, uljane repice… Povećanje prinosa u odnosu na standardnu tehnologiju zavisi od useva, vremenskih uslova, prisustva drugih
oprašivača i primenjene tehnologije. Tako npr. kod paradajza u zatvorenom prostoru ukoliko ne bismo sproveli nikakve aktivnosti, u nedostatku oprašivača i
vetra, ne bi došlo do oplodnje i do formiranja ploda. Tradicionalni načini oplodnje poput protresanja biljaka ili udaranja štapom po špaliru mogu u izvesnoj meri dovesti do oplodnje, ali razlika u prinosu u korist primene bumbara može biti i više od +50%. U jednom periodu primenjivali su se hormoni za oplodnju, ali i u tom slučaju prinos, kvalitet i trajnost ploda idu u korist bumbara.
Druga veoma bitna stvar kod oplodnje paradajza je značajna ušteda rada. Cvet jagode ima mnogo tučkova, pri čemu se od svakog tučka obrazuju posebni plodići, koji su međusobno povezani razraslom, sočnom i jestivom cvetnom ložom. Prednosti bumbara u oplodnji jagoda u odnosu na pčele, ogledaju se u njihovoj boljoj aktivnosti na nižim temperaturama, boljem skupljanju i prenošenju polena (usled strukture dlačica) i krupnijoj građi koja doprinosi boljem kontaktu sa cvetom.
Primenom bumbara dobijaju se kvalitetni plodovi bez deformacija.Cevast oblik (obrnuti) cveta borovnice značajno otežava oplodnju. Kada se tome
doda kratko vreme cvetanja i težak i lepljiv polen, jasno je da je potrebno naći način da se pomogne prirodnim oprašivačima da bi oplodnja bila uspešnija. Bumbari brže obilaze cvetove, kraće se zadržavaju, a zbog mase su dosta efikasniji. Kvalitetan plod borovnice sadrži 6-10 semenki. Da bi oplodnja bila dobra, pčela mora posetiti cvet više od 6 puta, dok je bumbaru dovoljna samo jedna poseta.
Suština kvalitetne oplodnje je upravo u tome da se dobije više semenki u plodu, jer više semenki u plodu doprinose tome da plodovi budu krupniji, a samim tim i kvalitetniji, a postižu se i viši prinosi. Broj potrebnih košnica zavisi od gajenog useva, površine, broja otvorenih cvetova, vremenskih uslova, opštih uslova proizvodnje i sl.Primena bumbara najzastupljenija je u plasteničkoj proizvodnji paradajza i za tu namenu u Srbiji je najčešće koriste Super mini košnice sa oko 50 radilica koje pokrivaju do 400 m2 do 4 nedelje.
Srednje košnice imaju kraljicu i više od 60 radilica i pokrivaju površinu od 400-800 m2 tokom 4-6 nedelja. Veliki objekti obično koriste velike košnice koje uz kraljicu imaju više od 80 radilica i pokrivaju do 2.500 m2 tokom 6-8 nedelja.
U voćarstvu se obično preporučuje primena 2-3 Multihive košnice po hekaru. Multihive košnica u sebi sadrži tri standardne košnice u velikoj, otpornoj na vremenske uslove, polistirenskoj kutiji (umesto kartonske). Postoji više vrsta košnica i izbor košnice treba prilagoditi usevu i uslovima uzgoja.
Košnica se sastoji od legla bumbara koji se nalazi u plastičnoj košnici sa vratancima za ulaz/izlaz, odnosno samo za ulaz. Ispod plastične košnice, spojen fitiljom, je rezervoar sa Bioglucom (zašećerena voda). To se sve nalazi u kartonskoj kutiji kod standardnih košnica za zatvoreni prostor, odnosno u polistirenskoj kutiji za otvoreno (Multihive). Kod većine useva košnice se unose kada se otvore prvi cvetovi na usevu. Načelno je košnicu potrebno malo podići od zemlje i zaštititi od sunca, vetra, kiše i mrava.
Po postavljanju, a pre otvaranja, potrebno je sačekati nekoliko časova da se bumbari umire. Samo otvaranje najbolje je uraditi u uslovima bez dnevne svetlosti. Aktivnost bumbara obično počinje 1-2 dana po unošenju. Za dostizanje pune aktivnosti ponekad je potrebno 5-7 dana, pa taj podatak treba uzeti u obzir prilikom određivanja momenta unošenja i izbora košnice. Tako npr. kod useva sa kratkim periodom cvetanja može se postaviti Biobest Turbo košnica koja uz kraljicu ima više od 200 radilica ili npr. Biobest Multihive Turbo sa više od 600 radilica, što osigurava da će veći broj cvetova biti oplođen.
Na kraju, važno je napomenuti da su bumbari živa bića i da im je potrebno posvetiti dužnu pažnju. Najveći problem predstavlja nepravilna upotreba pesticida, koja lako može dovesti do uginuća celog legla, pa je zato izuzetno bitno poštovati uputstvo za upotrebu.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Berba kukuruza u Pomoravlju, Resavi i Levču, zasejanog na oko 50.000 hektara, privodi se kraju, a prinosi su veoma visoki, izjavio je stručni saradnik za ratarstvo Poljoprivredne stručne savetodavne službe za Pomoravski okrug u Jagodini Miodrag Simić.

- Kod poljoprivrednika koji su primenili punu agrotehniku, prinosi su 12 do 14 tona po hektaru, a upola su manji tamo gde se nije dalo dovoljno đubriva, nije na vreme posejan, zakorovljen - istakao je Simić i dodao da "koliko je ko uložio, toliko bere".

Dodao da je i lepo vreme odužilo berbu, ali i to što na selu nema radne snage, a ni stoke, pa se manje bralo u klipu i skladištilo u koševe. Čekali su se kombajni koji beru u zrnu, a ratari odmah voze u otkupne stanice.

Poljoprivrednici su rekli da nisu žurili, jer se kukuruz najbolje suši na stabljici, a može se brati i po snegu.

Simić je naveo i da, zbog dugotrajne suše, u Pomoravskom okrugu gotovo i da nije počela setva ozimih žitarica.

- Zemlja je toliko suva i tvrda da nema šanse da se seju ozime žitarice, a optimalni rok za setvu je oktobar. Poljoprivrednici ovog dela Srbije nemaju ni velikih mašina kao poljoprivrednici Vojvodine i moraju da čekaju kišu. Neki poljoprvrednici pokušavaju obradu teškim tanjiračama, ali je to malo i zanemarivo - rekao je on.

Ovaj iskusni poljoprivredni stručnjak kaže da se optimalni rok setve, s obzirom na promenu klime, može smatrati do 15. novembra.

U Pomoravskom okrugu svake godine je u planu da se zaseje ozimim žitarcima oko 20.000 hektara: pšenicom 15.000 hektara, a ostalo tritikalom, ječmom, ovasom.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2669405/berba-kukuruza-u-pomoravlju-prinosi-od-12-do-14-hektara-ceka-se

U subotičkom ataru gotovo je završena žetva pšenice, ali je već sada jasno da je rod znatno manji nego prethodnih godina i da se kreće između 4,5 do 5,5 tona po hektaru. Stručnjaci procenjuju da je ostalo da se sa njiva skine još 10 odsto od oko 20.000 hektara, koliko je posejano, ali požnjevena pšenica neće napuniti silose.

"Sejali smo u prašinu, od septembra do Nove godine palo je svega tri litra kiše", kaže zemljoradnik Pavle Kujundžić, objašnjavajući zbog čega je prinos nizak.Otkupna cena pšenice je 18 dinara, ali Kujundžić navodi da je to niska cena i strahuje da će još padati.

"Za sada pšenicu otkupljuju samo mlinari. Kada oni popune svoje potrebe, prestaće otkup, a trgovci su našli jeftiniju pšenicu u okolnim zemljama", navodi.

Na visinu prinosa značajno su uticali suša i predusevi, kaže Branko Suvajac, agronom koji na njivi prati kombajniranje preostalih parcela pod pšenicom. Tamo gde je prethodno na parceli bila šećerna repa, ona je sabila zemljište i dodatno iscrpla vlagu, dodaje.Prve najavne otkupne cene pšenice kretale su se oko 14 dinara, da bi na početku žetve ona bila 18 dinara.

Zbog najava da će otkupna cena pšenice biti niža, privrednici Severnobačkog okruga traže od Privredne komore Srbije da se obrati Vladi Srbije kako bi kontrolisala otkupljivače pšenice i tako sprečila stvaranje kartela i dogovora oko formiranja cene.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/zetva-psenice-pri-kraju-prinosi-slabi-proizvodace-brine-niska-otkupna-cena/2xhferz

Na oglednim poljima novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo juče oko podneva krenula je žetva ječma.Stručnjaci tog instituta već godinama prvi započinju žetvu ozimih kultura na oglednim poljima najavljujući predstojeću žetvu, prvo ječma, a onda i pšenice. Očekuje se da će od nedelje, u zavisnosti od toga, šta će preovladati – kiša ili sunce – žetvu ječma početi ratari širom zemlje. Na njivama se još ponegde zelene klasovi ječma pa ukoliko kiša prestane a sunce upeče, žetva bi trebalo da krene za pet-šest dana, dok je za žetvu pšenice potrebno koji dan više.

Po rečima dr Vladimira Aćina s Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, ima primera da je na nekim njivama ječam već ovršen, ali da su to pojedinačni slučajevi jer je zrno još vlažno zbog velike kiše koja je neumorno padala proteklih dana.

– Dobili smo informaciju da je poljoprivrednik Nandor Kovač iz Bečeja na 20 hektara već završio žetvu pivskog ječma, domaće sorte, i dobio prinos od 8,8 tona to hektaru – kazao je dr Aćin. – To je, inače, dobar rod, a pogotovo u ovoj vremenski nepovoljnoj godini, koji je postignut zahvaljujući potpunoj primeni agrotehnike. O tome koliko će ove godine biti ječma, dr Aćin kaže da je nezahvalno govoriti jer je to uslovljeno klimatskim uslovima, ali je izvesno da će rod biti šarolik od regiona do regiona.Ječma je ove godine posejano na blizu 100.000 hektara, od toga bezmalo polovina na području Vojvodine – malo više od 42.000 hektara. Koliko će koštati ovogodišnji rod ječma, još se ne zna.

Podsećamo, jesenas smo, po podacima „Žita Srbije”, posejali pšenice na 570.000 hektara. U setvi 2017, kaže isti izvor, pšenice smo imali na 660.000 hektara i dobili 3,3 miliona tona hlebnog zrna, a prosečan prinos po hektaru bio je pet tona.

Direktor „Žita Srbije” Vukosav Saković kaže da se očekuje da prinos ove žetve bude manji nego lane, i da će se kretati oko 4,5 tone po hektaru.

– Naša zemlja bi trebalo da u žetvi pšenice 2019. godine dobije oko 2,5 miliona tona hlebnog zrna, od kojih će milion tona biti za inotržište – kazao je Saković.

Govoreći o početku žetve, naveo je da bi vršidba pšenice trebalo da krene oko 1. jula, a ukoliko se nastavi kišno vreme, kombajni bi trebalo da uđu u njive za nekoliko dana kasnije, oko 5. jula.

– Kvalitetet i količina zrna na svakoj njivi zavisiće od primene agrotehnike, i to ratari znaju – podvukao je Saković.

Koliko će koštati pšenica u setvi 2019. još nije poznato.Otkupna cena će biti poznata u toku žetve jer se ona formira posle procene roda ječma u Rumuniji, Bugarskoj i drugim zemljama regiona.

Na berzama u Evropi trenutno se stočni ječam prodaje po 170 do 217 evra tona, a pivski od 226 do 228 evra po toni.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/pivski-jecam-dobacuje-i-do-88-tona-po-hektaru-22-06-2019

Zbog natprosečno visokih temperatura ovih dana, poljoprivredni proizvođači očekuju da bi žetva pšenice, kojom je u Srbiji prethodne jeseni zasejano 550 do 600 hektara, mogla početi desetak dana pre uobičajenog roka, dok žetva ječma na severu Vojvodine već sredinom naredne nedelje.

Dušan Pilipović, poljoprivredni proizvođač iz Krajišnika, prethodne jeseni pšenicu je zasejao na površini od deset hektara, ali zbog brojnih problema tokom vegetacije ove proizvodne godine ne očekuje visok prinos.

"Zasejao sam deset hektara, ali ne očekujemo ništa, rod će biti jako loš zato što je napala bolest, pa je pšenica kasno nikla i retko", objašnjava Pilipović i dodaje da neće moći da pokrije uloženo.

"Teško da ćemo moći da pokrijemo uloženo, cenu nećemo dobiti, jer tek kad otkupe žito cena raste, a kada se kosi cena je najmanja", objašnjava Pilipović.

Dug sušan period tokom jeseni i zime produžio se sve do sredine aprila, a tada je za manje od mesec dana palo između 250 i 300 litara kiše po kvadratnom metru što nije zabeleženo u proteklih pola veka, da bi na kraju tropske vrućine koje ovih dana prelaze trideset stepeni pogoršale ionako tešku situaciju."Što se tiče temperature one već ne pogoduju pšenici, skraćuju period nalivanja, ubrzavaju sazrevanje i dalje zavisi od tih temperatura kada će početi žetva i koliko će sve biti ubrzano. Svakako da će se sve to odraziti sve i na smanjenje prinosa", ističe Zorica Rajačić iz Poljoprivredne stručne službe Zrenjanin.

Ovogodišnja žetva ječma na severu Srbije mogla bi krenuti već krajem naredne nedelje, a prvi otkosi pšenice za petnaestak dana.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/zetva-psenice-pocinje-pre-roka-niski-prinosi-niska-i-otkupna-cena/m3lxz7k

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Август 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
          1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30
31