Prinos trešanja biće smanjen u celoj Srbiji za 30 odsto zbog niskih temperatura i mraza krajem marta u periodu cvetanja ranih sorti trešanja, procenjuju stručnjaci. Proizvođači očekuju da će otkupna cena biti viša od prošlogodišnjih 220 do 250 dinara, dok cenu na pijacama teško mogu da prognoziraju.

Miloš Pavlović, poljoprivrednik i inženjer voćarstva, pod trešnjom ima 12 hektara u Gornjoj Vranjskoj i Lojanicama, nedaleko od Šapca, a ima i rasadnik sa sadnim materijalom ovog voća. Kaže da su zbog niskih temperatura i mraza u periodu cvetanja rane sorte trešnje pretrpele štetu između 20 i 30 odsto.

- Za rane sorte, koje stižu između 10. i 25. maja, već sada možemo da konstatujemo da su oštećenja u procentima između 25 i 35 odsto, a one koje stižu u junu preživele su mraz. Iako je bilo hladnih dana, to nije smetalo kasnijim sortama, ali osetljivije voće kao što su rane sorte teško podnosi temperature od -4 i -5 stepeni, a moji profesori sa fakulteta kažu da je u okolini Šapca tih dana bilo i do -6 stepeni, pa je to uticalo da trećina roda propadne - kaže Miloš Pavlović.Slična situacija je i u Smederevu, Kruševcu, Loznici, Čačku i drugim delovima Srbije gde se gaji ovo voće, pa je procena stručnjaka da je zbog mraza uništeno od 20 do 30 odsto trešnje.

- Trešnjari koji su u kotlinama pretrpeli su i stopostotnu štetu, ali sve ono što je preko 150 metara nadmorske visine, nije bila prevelika šteta. Tako da može da se kaže da je na nivou cele Srbije oštećenje oko 30 odsto - kaže inženjer poljoprivrede Milorad Jocković iz Poljoprivredne savetodavne i stručne službe Šabac.Teško je prognozirati kako će to uticati na cenu, jer kako ističe mladi poljoprivrednik i inženjer voćarstva Miloš Pavlović, trešnje se u Srbiji i dalje smatraju deficitarnim voćem i nema ih u velikim količinama za izvoz. To važi i za Evropu.- Cena trešnje i izvoz zavise od izvoza jagode. Tako je bilo i prošle godine. Ako ide izvoz jagode, izvozi se i trešnja, jer veliki izvoznici ne mogu da izvoze samo jagode, već moraju da dodaju i određene količine drugog voća koje stiže u to vreme. Rane sorte zavise od izvoza jagoda i to diktira cenu. Prošle godine je u početku bila niska otkupna cena, ali su pozne junske sorte kasnije dostigle cenu od 220 do 230 dinara, što je na kraju bilo dobro za proizvođače - objašnjava Miloš Pavlović.

Milorad Jocković dodaje da je upravo zbog zajedničkog izvoza cena trešnje dobra kada je i cena jagode.

- Prošle godine, iako nije bilo dovoljno trešanja na tržištu, prodaja nije išla očekivano. Jednostavno, nije bilo kupaca. Mislim da će cena biti bolja nego prošle godine, ali je teško sada prognozirati koliko će to biti. Realna otkupna cena je 1,5 do 2 evra - kaže Jocković.Stručnjaci kažu da su veliku štetu pretrpele i kajsije, naročito u kotlinama.

- Na poziciji gde sam ja nije bilo velike štete. Međutim, tamo gde su kajsije na nižoj nadmorskoj visini, velika je šteta. Recimo, moj rođak je kajsije posadio na 127 metara nadmorske visine i tu je otišlo sve. Na nižim prostorima je drugačija situacija. To je rizična voćka i malo ko se odluči da podigne plantažu. Ja sam to odlučio, uz sav rizik koji postoji. Verujem da će to uticati na cenu, jer smo mi malo tržište i ona se veoma traži i nema rizika da će ostati neprodata, pod uslovom da je ne ošteti mraz kao ove godine - kaže voćar Milenko Vujković iz Culjkovića.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/moj-novcanik/cena-tresanja-bice-paprena-prinos-desetkovan-zbog-mraza/xr7ljzp

Većina proizvođača i pre nego okopni sneg počne sa debatom o ceni maline u berbi i ako za to nema dovoljno argumenata. Niti se zna koliki je rod kod nas, niti kako se završila sezona na ostalim tržištima, a pre svega se ne zna kakva će biti tražnja za malinom na svetskom tržištu. Umesto da se smanji zavisnost od izvoza i poradi na promociji konzumiranja maline na domaćem tržištu, naši proizvođači očekuju da će dobra cena da se formira sama od sebe. Dobra vest je da neće ma kako vam se to činilo loše. Morate uraditi nešto pre svega na imidžu proizvodnje na domaćem tržištu jer svi sada malinu doživljavaju kao neku tužnu priču, a ko voli tužne priče???
Druga strana medalje je sortiment. Kod nas zastareo, koristi se sadni materijal bez porekla, prepun zaraznih bolesti. Rezultat su loši prinosi, kvalitet maline koji je nestabilan i nekonkurentan. Prema podacima do kojih je došao Agrobiznis magazin u nekim hladnjačama čak 80% roda iz 2018. je iskuljučivo za blokove i griz. Jedno od rešenja jeste primena zdravog sadnog materijala i profesionalizacija proizvodnje. To znači moderan zasad, pravilan izbor sortimenta od proverenog dobavljača i primena pune agrotehnike. Ko se ovoga ne pridržava ne može računati na neki prosperitet u proizvodnji. Zahtevi tržišta su sve strožiji, proizvođača sve je više tako da trka postaje sve ozbiljnija ne samo kod nas već i u Poljskoj, Čileu, SAD...
Nedavno smo bili u Florivi u Prilikama kod Ivanjice i razgovarali o sortimentu maline. Ovom prilikom želimo da vam prenesemo iskustva sa jednom novom sortom. Enrosadira® je remotantna sorta maline, veoma prinosna, krupnih svetlocrvenih plodova, odličnog ukusa i veoma dugog veka trajanja u svežem stanju. Sezona branja: Enrosadira® pristiže na branje u nižim predelima zapadne Srbije oko 15. jula, a u višim oko 25. jula. Ubiranje plodova traje duže u odnosu na druge sorte, i to do kasne jeseni, odnosno, do prvih mrazeva.
Kvalitet ploda: Enrosadira® ima veoma krupne plodove prosečne težine 7 gr, kompaktnog oblika, sjajne svetlocrvene boje i odličnih skladišnih osobina u
svežem stanju kao i za zamrzavanje. Ukus ploda je izrazito prijatan odnosno sladak i kao takav je pogodan za prodaju u svežem stanju. Upotreba ploda u svežem stanju: Enrosadira® je tražena sorta maline u celom svetu za svežu konzumnu upotrebu, u malim pakovanjima (125 i 250 gr). Plodovi mogu biti sveži do 12 dana na temperaturi od +2 do +4°C i pri tom odlično podnose transport na udaljena tržišta, kao što su EU i Rusija. Za svežu prodaju, plodovi se beru
u 60% fiziološke faze zrelosti (roze boje) direktno u male posude ili gajbe i što pre idu u pothladu i na tržište. Veoma je laka za branje i brzo se bere čak za 20-30% brže od drugih sorti, jer se plodovi nalaze izbačeni iz mase lista odnosno, veoma su dostupni za ubiranje. Na proleće se skrate vrhovi i plodonosi na donjem delu stabla krajem maja i početkom juna, odnosno, može se brati dvokratno. Otpornost: Enrosadira® ima odličnu tolerantnost na bolesti I do sada nema dokaza o osetljivosti na bolesti korena. Preporučuje se sadnja do 1.000 m nadmorske visine jer na većim visinama kasno pristiže na branje i smanjuju se prinosi.

Karakteristike na polju: Enrosadira® je bujna sorta maline sa podignutim izdancima kojima se lako manipuliše. Sadnja se obavlja u jesen ili proleće u razmaku od 0,3 x 2 m (15.000 kom/ha). Preporuka je da se vezuje u špalir sa dve do tri žice i sa 3-5 žica za naslon lastara jer ima veliku količinu roda koji je potrebno održati što dostupnijim za ubiranje. Na jesen, po završetku branja, izdanci se prekrate do zemlje i sklone sa parcele ili se ostave za proleće i vežu u špalir 6-8 kom/m i pristižu na branje u maju mesecu. Nakon završenog branja se prekrate stari, a u međuvremenu, izbijaju novi izdanci koji daju plodove od kraja jula pa do kasne jeseni. Preporučuje se i natkrivka od najlona u vidu plastenika ili pojedinačnih natkrivki jer se produžuje vremenski period branja do kasne jeseni.
Sadnice: Najbolje je koristiti sertifikovane sadnice iz ovlašćenih matičnjaka. Tokom jeseni ili proleća se sade na dobro pripremljenom zemljištu, na dubinu od
10-15 cm. Standardne (čupane) sadnice zatrpati sitnom zemljom, dobro pritisnuti rukama da se izbaci sav vazduh oko žila. Kontejnerske sadnice zasaditi u rupu na dubinu od oko 2-3 cm dublje od postojećeg supstrata, kako bi se ostvario bolji kontakt sa zemljom. Sadnice je najbolje pre sadnje potopiti u rastvor za bolje ukorenjavanje i zaštitu korenovog sistema od bolesti. Najbolje je koristiti preparat TIFI ili TRIFENDER u količini od 100 gr/100 L vode. Ako se sadi kasno u proleće ili je parcela osušita i nije dobro isfrezirana, u rastvor ubaciti i 500 gr sredstva HIDROGEL koji će upiti rastvor i biljci obezbediti više vlage za ukorenjavanje i izbijanje novih izdanaka, ali i tokom cele godine radi većih prinosa.
Zemljište: Nakon izbora parcele, prvo se vrši pravilno uzorkovanje zemljišta na više mesta na dubini od 0-30 cm i analiza, na osnovu koje se daju detaljne preporuke za pripremu zemljišta. Najbolje je blago kiselo (pH 5,5-6,5), rastresito, humusno zemljište, bogato hranljivim materijama. Nakon oranja parcele, po celoj površini parcele razbacati kreč, a ako je potrebno, i neki od zemljišnih insekticida (Galition Forte 20 kg/ha ili Radar Versus 30 kg/ ha). Nakon freziranja celokupne parcele, obeležiti redove kuda će biti sadnja i u trake širine 1 m rasturiti dobro zgoreo stajnjak, 40 t/ha i đubrivo po preporuci (ITALPOLLINA i GUANITO) i sve još jednom zafrezirati. Otvoriti brazde za sadnju na dubini od 15-20 cm, ubaciti insekticid (GALITION FORTE 10 kg/ha) i đubrivo po preporuci i blago zatrpati u brazdama grabuljicama, motikom ili metlom da se đubrivo prekrije zemljom 1-2 cm. Sadnicu postaviti u brazdu na dubini od 10 do 15 cm maksimalno, u uspravnom položaju i zagrnuti je sitnom zemljom i nagaziti blago nogama oko sadnice, dodatno nagrnuti grabuljama ili motikom zemlju oko sadnice. Ako je jesenja sadnja, oko sadnice napraviti uzdignuće 3-5 cm visine i nikako ne ostavljati dolinu. Ako je prolećna sadnja, ostaviti zemljište ravno
oko sadnice, a nikako ne ostavljati veliko uzdignuće, a ako je kasna prolećna sadnja, ostaviti blago udubljenje oko sadnice da bi se, u slučaju duže suše, prva kišnica sakupljala oko biljke i time više zalila sadnicu. Navodnjavanje: Kao obaveznu agrotehničku meru treba obezbediti navodnjavanje sistemom „kap po kap“ koji se koristi i za prihranjivanje vodotopivim đubrivima, a u slučaju velikih suša preporuka je da se obezbedi i sistem orošivača (rasprskivača za zalivanje), koji se koriste isključivo preko noći kada se biljke ohlade.
Rasprskivačima će se obezbediti ravnomerno navodnjavanje cele površine zemljišta, jer Enrosadira® ima veoma jak i veliki korenov sistem. Primena sistema za navodnjavanje je neophodna, jer se radi o sorti koja obilno plodonosi. Od početka zrenja do kraja ubiranja plodova, redovno prihranjivati sa povećanim sadržajem kalijuma i kalcijuma, a umereno prihranjivati azotom i fosforom. U oktobru, u nekoliko navrata koristiti Kalijum sulfatna đubriva radi postizanja višeg procenta suve materije, kako u plodu, tako i u korenu. Na taj način biljke će obilnije plodonositi, imati krupnije plodove, bolje obojenosti i biti pripremljene bolje za narednu godinu.
Zasena: Za Enrosadira® se preporučuje zasena od minimalno 30% zasene kako bi se umanjilo sunčevo zračenje za 30%, smanjila temperatura za 5-6°C i izbegle ožegotine ploda koje mogu nastati tokom leta, povećala cirkulacija vazduha, zasad zaštitio od eventualnog leda (grada) i radnicima obezbedio lakši i efikasniji rad tokom celog dana,a time povećao učinak rada. Sa mrežom se prinosi povećavaju i do 30%, a kvalitet ploda je neuporedivo bolji.
Prinos: Sadnja sortno čistog (sertifikovanog) i zdravstveno ispravnog sadnog materijala, i primena svih agrotehničkih mera u prosečnoj godini, u punom rodu,
može obezbediti prinos od 25 - 30 t/ha. U intenzivnoj proizvodnji na jesen i na proleće postižu se prinosi i preko 40 t/ha.
Cena: Plod maline Enrosadira® za sveže tržište postiže cenu od 2,5-3,5 €/kg, a što se tiče otkupa za zamrzavanje, cena je uvek u rangu sa ostalim sortama maline koje se otkupljuju za industriju.
Licenca: Malina Enrosadira® je licencirana i zaštićena sorta od strane italijanske firme Vivai Molari sa kojom svaki kupac sadnica potpisuje ugovor po kome ne može vršiti umnožavanje sadnica za svoje potrebe, a ni dalju prodaju, bez njihove saglasnosti.

Izvor: Agroboznis magazin

Početak Nove godine prilika je da se sumiraju poslovni rezultati iz protekle godine i izraze očekivanja šta se očekuje u ovoj godini.Tako je i u poljoprivredi, jer je rod žita, kukuruza, soje, suncokreta… skinut s oranica 2018. i uveliko se trguje, premda nizak vodostaj Dunava kvari ugovorene poslove ka inotržištu.

U žetvi 2018. podsećamo, pšenice smo dobili 3,3 tona, kukuruza smo obrali sa 900.000 hektara i u čardake smestili oko 7,2 miliona tona zlatnog zrna. Suncokreta smo proletos posejali na do sada ne zabeleženih 250.000 hektara i ostvarili prosečan prinos od 3,1 tone po hektaru. Sa zalihama iz 2017. soje smo imali oko 900.000 tona. Od roda iz 2018. godine smo nešto već i zaradili plasirajući ga na inotržište, pa direktor Poslovnog udruženja “Žita Srbije” Vukosav Saković kaže da smo prodali svih 120.000 tona uljane repice i zaradili 45 miliona evra. – Odlično ide i prodaja soje za Rusiju, a kada se vodostaj Dunava podigne krenuće da se ostvaruju i ugovori o prodaji soje u Nemačku. Tona soje sada se kreće 320 i 340 evra – navodi Saković i kaže da se očekuje da se od soje zaradi stotinu miliona evra.

- Još nije krenuo izvoz našeg žita za Egipat, premda je bilo najavljeno da se posle 30 godina srpska pšenica nađe na tržištu najvećeg svetskog kupca u decembru 2018. godine. Sada su predviđanja da put Egipta naša pšenica krene krajem januara – kaže Saković, navodeći da je egipatska delegacija odložila dolazak zbog snega.

Žita smo, kaže Saković, do sada prodali između 800.000 i 1.000.000 tona, ali je zbog niskog vodostaja Dunava trgovina bila zaustavljena, pa sada predstoji dalji plasman jer za domaće potrebe treba oko milion i po tona. Očekivanja su, kaže Saković, da ćemo za višak pšenice, od oko 1,7 miliona tona, koji imamo za prodaju, zaraditi 290 miliona evra. Od kukuruza se previđa najveća zarada - 380 miliona evra. Imamo viška oko tri miliona tona računajući i zalihe u prelaznom periodu. Ali i tu vodostaj Dunava kvari trgovanje pa se očekuje da od Nove godine, poslovi oko prodaje kukuruza krenu nabolje.Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović izjavio je nedavno da će izvoz poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda u prošloj godini biti na nivou iz 2017. godine kada je izvezeno robe u iznosu od 3,9 milijardi evra. Po njegovim rečima ova godina biće bolja za plasman u inostranstvo jer imamo mnogo robe za izvoz, primarne, ali i finalnih proizvoda.

Ministar Nedimović je uverenja da Srbija ima potencijal da u kratkom roku dosegne izvoz hrane od pet milijardi evra, ali i da postoji prostor da se ta cifra dodatno uveća. - Investiranje u poljoprivredu i prehrambenu industriju biće povećano nakon usvajanja izmena Zakona o ulaganju, koje dozvoljavaju sektorski pristup – naveo je Nedimović.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/samo-od-ulane-repice-vec-stiglo-45-miliona-evra-05-01-2019

Visoki prinosi u poljoprivrednoj proizvodnji od suštinske su važnosti zbog porasta svetske populacije i sve veće potražnje za hranom. Istovremeno, negativne uticaje poljoprivrede na životnu sredinu i zdravlje ljudi neophodno je svesti na minimum.

To se, kako kažu stručnjaci, mora rešiti novim pristupima u proizvodnji. Jedan od njih je korišćenje energije hladne plazme kao efikasne zelene tehnologije u proizvodnji čiste i biološki vredne hrane. Njen uticaj na biljke otkrili su, i to prvi u svetu, naučnici Instituta za fiziku u Beogradu.

„Radili smo na tretmanu hladnih plazmi raznih bioloških materijala. Možda je malo čudno kad kažemo da u plazmi možemo da tretiramo ćelije, ali treba imati u vidu da su ovo neravnotežne plazme, što znači da su one na sobnoj temperaturi kao što je i gas oko nas. Do sada smo radili na ćelijama biljaka kako bismo proverili efekat koji plazma ima na same ćelije i pokazalo se da dobijamo bolji i brži rast ćelija nakon tretmana hladnom plazmom", kaže prof. dr Nevena Puač, naučni savetnik i rukovodilac Centra izvrsnosti Instituta za fiziku.

Kod biljaka čija semena imaju malu klijavost, hladna plazma je dala dobre rezultate, a kako pomaže semenu kukuruza ili pšenice koje se tretira raznim hemikalijama?

„U slučaju da je to seme zagađeno nekim patogenima, plazma sem što povećava klijavost, u isto vreme ga steriliše. Ona zapravo može da površinskim bombardovanjem jonima, neutralima, hemijskim reakcijama očisti taj kukuruz i pšenicu koji se posle melju za stočnu hranu. Dolazi do dekontaminacije površine i samim tim se daje bolja šansa biljci da izraste zdrava i da dostigne svoj puni potencijal", objašnjava dr Puač.

U Centru izvrsnosti Instituta za fiziku istraživači trenutno ispituju plazmu koja se formira na atmosferskom pritisku iznad tečnog uzorka, što dovodi do velikog broja hemijskih reakcija, koje potom prodiru u tečnost.

Dr Nikola Škoro, naučni saradnik u Institutu za fiziku kaže da sada istražuju dve stvari. Jedna se tiče tretmana vode i dobijanja tzv. plazma aktivirane vode. „To je voda u kojoj ste pomoću neravnotežne plazme ugradili razna azotna jedinjenja i tako praktično formirali tečno đubrivo. Drugi aspekt jeste dekontaminacija vode od pesticida i drugih organofosfatnih jedinjenja; to je vrlo važna stvar iz aspekta prečišćavanja vode, procesa reciklaže vode, kada vi zapravo možete vodu da prečistite i ponovo koristite u procesu poljoprivrede, za zalivanje poljoprivrednih kultura", objašnjava dr Škoro.

Upotreba plazme u poljoprivredi je oblast koja se veoma brzo razvija, a dr Nevena Puač je na čelu „Predloga evropskog projekta KOST akcije primene plazme u poljoprivrednoj i prehrambenoj industriji", u koji je uključeno 67 naučnih timova iz celog sveta. Za ovu oblast, kako su nam rekli, vlada veliko interesovanje, pa se nadaju pozitivnom ishodu.

Izvor: www.rts.rs 

Piše: Dušan Jankov, magistar poljoprivrednih
nauka zadužen za unapređenje
proizvodnje duvana i saradnju sa poljoprivrednicima
u kompaniji Japan tobako Internešenal
iz Sente

U protekloj deceniji u našoj zemlji primetno je variranje prinosa gotovo kod svih poljoprivrednih kultura. U svakodnevnom razgovoru većina naših farmera će „kao iz topa“ odmah istaći sušu kao razlog
broj jedan kod pada prinosa. Ali da li je baš uvek tako...Ili kako recimo objasniti činjenicu da se nekad i u uslovima navodnjavanja postižu isti ili čak lošiji rezultati, nego u uslovima suvog ratarenja?
Zvuči kao paradoks, ali odgovor treba tražiti u (ne)poštovanju tzv. Libigovog zakona. Na prvi pogled, poljoprivreda u Srbiji ide napred krupnim koracima. Farmer je preplavljen novim informacijama na polju genetike, mineralne ishrane, primene pesticida, mehanizacije, informacione tehnologije, vazdušnog osmatranja i GPS tehnologije itd. Izbor je nikad veći i čini se nikad bliži farmeru i svakako nudi perspektivu u budućem razvoju agrara. Ali treba znati izabrati šta nam treba i da li nam treba, i ako treba kada i kako isto primeniti, odnosno uskladiti sa drugim parametrima proizvodnje. Većina nas misli da zna, ali da li zaista znamo... (jednom prilikom moj profesor na fakultetu je kritički rekao – „u fudbal i poljoprivredu se svi razumeju“).

Zašto ovo sve pišem? Jednostavno okrenuli smo se novim, naprednim stvarima za koje očekujemo da će nam doneti ogromnu dobit preko noći, poput čarobnog štapića, ali smo istovremeno zanemarili
osnovne postulate na kojem počiva ne samo poljoprivreda nego i opstanak svakog živog bića . To je ranije pomenuti tzv. Libigov zakon ili Libigov zakon minimuma. O čemu je zapravo reč. Libigov zakon minimuma je princip koji prvobitno postavio nemački botaničar Karl Sprengler u XIX veku, a kasnije razvio nemački hemičar Justus fon Libig, prema kojem razvoj biljke nije određen ukupnom količinom potrebnih hraniva u zemljištu, već samo količinom onog hraniva kojeg ima najmanje.

Libigovo bure

Drugim rečima, zakon kaže da je visina prinosa ograničena hranljivim elementom koji je u najvećem nedostatku. Ovo efektivno znači da ono čega najmanje ima najviše i koči. Libig je dao slikovit primer.
Zamislite bure koje je sačinjeno od dasaka s tim da nisu sve daske iste dužine, neka daska je duža a neka kraća. Kada biste sipali vodu u to bure gde bi voda počela da se preliva, odnosno gde bi bio zaustavljen dalji porast prinosa? Odgovor u poljoprivredi nije uvek lako pronaći, jer prinos često ne zavisi samo od dostupnih hraniva već i od mnogih drugih faktora. Kako eliminisati najslabiju kariku i ostvariti veći prinos. Dakle, ta daska (može da predstavlja klimatsko- edafski faktor, mineralnu ishranu, obezbeđenost vodom, obradu zemljišta, kontrolu bolesti, štetočina i korova, specifične agrotehničke operacije itd.) je upravo najslabija karika koja nam limitira prinos i koju je potrebno locirati i zameniti većom (poboljšati performanse) da bi ostvarili viši prinos, bez da menjamo druge daske bureta. U suprotnom, recimo možemo da đubrimo prema već ustaljenoj navici do besvesti i značajna promena se neće desiti jer hraniva koja unosimo nisu u nedostatku. Naprotiv, često nekontrolisano „pojačavanje“ nekih parametara koji su već maksimumu može da donese više štete nego koristi (tzv. zakon optimuma i zakon o opadajućem prinosu, ali o tome neki drugi put). Na taj način proizvodimo samo dodatne troškove i smanjujemo
rentabilnost proizvodnje. Zato je potrebno da pre zasnivanja proizvodnje dobro upoznamo gajenu biljku i njene zahteve, odnosno optimalne vrednosti abiotičkih i biotičkih faktora kako bi obezbedili visok prinos. Naravno, na neke faktore ne možemo i verovatno nikad nećemo moći da utičemo, ali možemo da ublažimo njihovo negativno delovanje. Nasuprot navedenim, druga i često brojnija grupa limitirajućih faktora prinosa je teoretski u našim rukama i kao takva treba i praktično da bude pod našom kontrolom.

U ovim teškim vremenima kada se naša poljoprivreda nalazi na prekretnici, nadam se da naš farmer ima snage i volje da svojim znanjem, iskustvom i radom „prepozna“ tu najslabiju kariku koja je u
minimumu, što svakako neće biti lako. A kada prepozna traženi faktor, svako dalje i najmanje investiranje u isti će mu se odraziti na rast prinosa do određene tačke koja će sada biti limitirana nekim drugim faktorom u minimumu. Tek kada dovedemo sve faktore prinosa na nivo optimuma otvaraju se mogućnosti za punu primenu svih biotehničkih inovacija i novih tehnologija poljoprivredne proizvodnje koje su nam stigle i koje će nam, nadam se, tek doći.

 

AgroBiznis magazin

http://agrobiznis.rs/ 

 

 

Poznato je da biljke oprašuju insekti, neke druge životinje i vetar. Oko 80 odsto biljaka, oprašuju razne vrste  insekata. Među njima, najefikasniji oprašivač,  je dobro poznata  medonosna pčela - Apis mellifera. Takođe, postoje i brojne druge vrste tzv. solitarnih divljih pčela, zatim bumbari, mnogi leptiri, muve i druge vrste,  koje posećuju cvetove biljaka i vrše oprašivanje. Poslednjih nekoliko decenija,  sve je manje društava medonosne pčele, posebno posle unošenja iz Azije u Evropu  grinje - pčelinjeg krpelja,  (Varroa jacobsoni, ) koji je ubrzo potom praktično desetkovao broj pčelinjih društava. Pored toga,  ubrzana industrijalizacija što povećava aerozagađenje životne sredine, povećanje broja stanovnika i urbanih površina, intenzivna poljoprivreda, posebno zaštita poljoprovrednih useva,  od štetočina i bolesti primenom pesticida,  smanjenje prirodnih šumskih i stepskih površina,  uticali su,  a i danas utiču na smanjenje brojnosti insekata oprašivača biljaka.  Zbog smanjene brojnosti oprašivača, prinosi mnogih poljoprivrednih kultura, posebno voćaka su ispod očekivanih.

Rešenje ovog sadašnjeg problema je, pored  državne pomoći pčelarstvu u cilju povećanja broja društava medonosne pčele,  pronalaženje i  uključivanje nekih drugih insekata oprašivača, kao pomoć medonosnoj pčeli u njenoj korisnoj aktivnosti u oprašivanja biljaka. Jedno od uspešnih rešenja  je domestifikacija solitarnih pčela i njihovo unošenje u poljoprivredne useve,  u cilju povećanja broja oprašenih cvetova. U Srbiji je krajem prošlog veka intenzivno rađeno na domestifikaciji solitarnih pčela, a istraživanjima je rukovodio prof.dr Miloje Krunić,  sa Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Rezultati ovih istraživanja su bili prvi u Evropi, naravno i na našim prostorima. Član istraživačkog tima je bio i autor ovog teksta. Jedan od   značajanijih rezultata ovih  istraživanja  je uspešna domestifikacija solitarne pčele   Osmia cornuta  za oprašivanje voćaka, te smo joj dali domaći naziv solitarna pčela voćnjaka. Napominjemo,  da ovu pčelu još nazivaju mason pčela ili pčela zidar jer od blata „zida“, gradi ćelije u gnezdu.

Levo ženka, desno je mužjak

Za razliku od medonosne pčele, koja je socijalni insekt i živi u društvima u kojima postoje:  matica (polno sposobna ženka), radilice (polno nesposobne ženke) i trutovi (polno sposobni mužjaci), pčela voćnjaka je solitana, odnosno matica je ujedno i radilica, a mužjaci, kao kod medonosne pčele, služe za oplodnju ženke.  Pčela voćnjaka se u našim uslovima javlja pred kraj zime i ranog proleća. Prvi topliji dani tokom marta, a nekada i krajem februara utiču na pojavu prvih pčela istovremeno sa pojavom prvih cvetova rano cvetajućih biljaka. To su od zeljastih biljaka jagorčevina, ljubičica, maslačak i sl, a od drvenastih vrba, badem, trnjina i dr. Najpre se pojavljuju mužjaci, a nekoliko dana i ženke.

Odmah po pojavi ženki dolazi do kopulacije, posle koje mužjaci žive još nekoliko dana i uginu. Oplođene ženke potom počinju sa osnivanjem potomstva. Svaka ženka se ponaša kao matica i kao radilica i svaka brine sama o svom potomstvu.  U tom cilju ona traži pogodno mesto, a to je neka šupljina u zidu nekog objekta, stabljika trske, napušten  hodnik u drvetu od nekog  drugog insekta,  rupa u drvetu od izvađenog većeg eksera i sl. U takvu šupljinu, na dubini  10 – 15 cm,  od ulaznog otvora ženka najpre donosi grudvice blata i od njih pravi  pregradu. Potom odlazi na obližnje cvetove biljaka sa kojih sakuplja polen i odnosi ga u šupljinu. Posle nekoliko „tovara polena“  ona na njega položi jedno jaje i ponovo od blata pravi pregradu i ceo postupak ponavlja,  sve dok ne ispuni celu šupljinu. Konačno na ulazu u hodnik pravi deblju pregradu od blata čime bolje štiti potomstvo od prirodnih neprijatelja i negativnih  vremenskih uslova. U zavisnosti od dužine tunela  ženka izgradi 6 – 10, a nekada i do 15 ćelija. 

Ćelije legla sa polenom  

U toku života jedna ženka  ispuni 3 – 4 šupljine, odnosno ostavi 20 – 30 potomaka i potom ugine. Iz jajeta se posle nekoliko dana (što zavisi od temperature) pili larva i odmah počinje da se hrani polenom. Kad potroši količinu polena koju joj je spremila ženka „majka“, larva gradi oko sebe čvrst kokon i u njemu prelazi u lutku , a posle 2 – 3 nedelje u kokonima su formirane nove jedinke pčele (ženke i mužjaci). Potomstvo ostaje u kokonima sve do pred kraj naredne zime ili ranog proleća.

Pčela voćnjaka je znatno efikasniji oprašivač voćaka od medonosne pčele.  Medonosna pčela posećuje cvetove prvenstveno radi sakupljanja nektara, a polen prikuplja povremeno i selektivno. Pčela voćnjaka takođe posećuje cvetove ali  prikuplja samo polen. Izračunato je da od  posećenih cvetova pčela voćnjaka opraši 95%, dok medonosna pčela svega 5 – 10%. Drugi vrlo značajan momenat je donji prag aktivnosti  pčela. Pčela voćnjaka je aktivna  već na +9˚C , a medonosna pčela na +13˚C.  Dakle, ako su voćke u cvetu, a temperatura je ispod +13˚C, medonosna pčela neće biti aktivna, odnosno neće oprašiti voćke. Za razliku od nje, pčela voćnjaka će u takvim uslovima biti aktivna i oprašiti voće.  Naime, često se događa da se danima u periodu cvetanja nekih voćaka održava temperatura ispod  +13˚C i tada voćari imaju znatno smanjen prinos voća. Dalje, izračunato je da je za kvalitetno oprašivanje 1 ha voćnjaka pod jabukama potrebno 3 – 5 košnica sa oko 60.000 do 100.000 radilica medonosne pčele. Istu tu površinu kvalitetno će oprašiti 300 ženki pčele voćnjaka. Naime, učinak jedne pčele voćnjaka jednak je učinku 120 medonosnih pčela. Još jedan momenat daje veliku prednost pčeli voćnjaka u odnosu na medonosnu pčelu. Aktivnost pčele voćnjaka  se poklapa sa cvetanjem voćaka. Posle prestanka cvetanja dunje (druga polovina maja) prestaje i njena aktivnost, odnosno ženke uginjavaju, a potomstvo je zaštićeno od negativnih uticaja sredine. Dakle, posle prestanka aktivnosti ženki, voćnjak je moguće prskati pesticidima, bez opasnosti po potomstvo pčele voćnjaka. Sa druge strane, medonosna pčela je aktivna tokom celog perioda vegetacije, te bi posle prestanka cvetanja voćaka košnice morale biti izmeštene iz voćnjaka.  Naravno, u poređenju sa pčelom voćnjaka, medonosna pčela ima i veliku prednost, a to je da ona pored oprašivanja,  čoveku daje dragocene druge produkte (med, mleč,  propolis, vosak, pčelinji otrov i dr).

Zaklon u voćnjaku 

Danas smo svedoci da se podižu sve veće površine pod  zasadima voćaka, a  da  je sve manje insekata oprašivača tih voćnjaka.  Zato voćari povremeno imaju znatno umanjene prinose voćnih plodova, što je najčešće posledica  ne oprašenih cvetova koji neće dati plod.  Da bi rešili ovaj problem, voćari angažuju pčelare da unesu svoje košnice u voćnjake, što pčelari ne čine uvek rado. Naime, medonosna pčela je jako osetljiva na primenu pesticida  koji se koriste za zaštitu voćaka od štetočina i bolesti. Takođe, unošenje košnica u voćnjak  i njihovo iznošenje posle precvetavanja voćaka skopčano je sa materijalnim troškovima, što se pčelarima ne isplati, a posebno što često postoji rizik od trovanja pčela i propadanja pčelinjih društava.  Zato je, po našem mišljenju, za voćare idealan oprašivač  voćaka solitarna pčela Osmia cornuta – pčela voćnjaka.  Između medonosne pčele i pčele voćnjaka nema  nikakve kompeticije. Praktično, svaka od njih obavlja svoj posao. Medonosna pčela prvenstveno posećuje cvetove u cilju sakupljanja nektara, dok pčela voćnjaka to čini zbog prikupljanja cvetnog praha (polena). Pčela voćaka prikuplja polen sa donje strane trbuha,  tako što ga zakači na fine guste čekinje, dok medonosna pčela tovar polena nosi u specijalnim udubljenjima na zadnjim nogama.

Dakle, kad pčela voćnjaka sleti na cvet,  trbuhom sa polenom, obavezno mora da dodirne tučak i opraši cvet, dok se polen kod medonosne pčele nalazi na dlačicama njenog tela i češće ne opraši nego što opraši cvet (ona cvet uglavnom posećuje zbog nektara).

        U cilju primene pčele voćnjaka za oprašivanje potrebno je uraditi sledeće:

  1. Formirati početnu, što brojniju populaciju pčele voćnjaka;
  2. Kokone sa formiranim pčelama čuvati u laboratorijskim uslovima do njihovog iznošenja u prirodu;
  3. U voćnjaku postaviti nastrešnice za niše (specijalne košnice ili snopove trske) u kojima će pčela voćnjaka osnivati potomstvo;
  4. U blizini nastrešnica napraviti površinu sa stalnim blatom, kako bi pčele mogle doći do  materijala za izgradnju gnezda (dovoljna je površina blata 1m h 1m);
  5. Sa pojavom prvih cvetova na voćkama, kokone sa pčelama treba izneti u voćnjak i ostaviti ih ispod nastrešnica u posebnim posudama;
  6. Početkom avgusta treba uneti niše sa gnezdima pčela u laboratoriju, izvaditi kokone i izvršiti njihovu dezinfekciju i dezinsekciju, odnosno odstranjivanje prirodnih neprijatelja koji su nekada dosta brojni. Kokone čuvati do sledeće sezone cvetanja voćaka.

      Kada pčela voćnjaka odabere pogodnu šupljinu za izgradnju gnezda, a to je šupljina okruglog preseka optimalnih dimenzija 6 – 10 mm, odmah počinje sa osnivanjem potomstva.  U potrazi za nektarom medonosna pčela leti od košnice na udaljenost od 3 km, a nekada i dalje. Pčela voćnjaka  odlazi od gnezda znatno kraće, svega  do 250 m. Zato se preporučuje za voćnjake na većim površinama postavljanje nastrešnica sa specijalnim košnicama ili snopovima trske na svakih 200 m udanjenosti jedna od druge.  Ispod svake nastrešnice treba postaviti 3 – 5 specijalnih košnica ili 10 snopova sa po 50 trski i uneti oko 500 kokona pčele voćnjaka iz kojih će sigurno izaći oko 300 ženki.  Za male voćnjake do 10 a u vikend naseljima dovoljna je jedna specijalna košnica ili jedan snop od 50 komada trski i oko 50 kokona pčele voćnjaka iz kojih će se razviti oko 30 ženki. U godinama kada su uslovi za aktivnost medonosne pčele nepovoljni, uz pomoć pčele voćnjaka prinosi mogu biti dvostruko, nekad i trostruko uvećani.

Okvir:

      Firma VISAN iz Beograda, Jerneja Kopitara 11080 Zemun,  raspolaže velikom količinom kokona pčele voćnjaka, kao i dovoljnim brojem specijalnih košnica ili snopova trski. Zainteresovani proizvođači voća, koji žele kvalitetno oprašivanje svojih voćnih  zasada korišćenjem pčele voćnjaka, a u cilju povećanja prinosa,  mogu se za sve dodatne informacije obratiti telefonom na broj:  011 316-11-55 i 319-24-94.

Prof. dr Ljubodrag Mihajlović

stručni konsultant DOO „ VISAN“

Lubenice se u Srbiji gaje na oko 6.000 hektara, sa prosečnim petogodišnjim prinosom od 33,70 t/ha, i proizvodnjom od preko 225.000 tona. Najviše se gaje u Sremu (Ašanja, Platičevo), Žitorađi (Pekovac), Negotinu i Bačkoj (Deronje). Proizvodnja može biti mnogo veća, ali uz obavezno navodnjavanje, kap po kap. Najbolji i najsigurniji prinosi se ostvaruju, ako se proizvodnja zasniva iz kalemljenog rasada.

Više o pomenutoj temi možete pročitati u novom izdanju Agrobiznis magazina, koji će biti u prodaji od 15. septembra. 

Rod kukuruza je u ovom trenutku prepolovljen u odnosu na prošlogodišnji od 7,5 tona po hektaru, rekli su danas stručnjaci novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo.

Rukovodilac Odeljenja za industrijsko bilje u tom Institutu Vladimir Miklič je za agenciju Beta rekao da je suncokretom zasejano 220.000 hektara, kao i prošle godine i da će žetva početi sedam dana ranije, jer je na peskovitim njivama suncokret sazreo ranije. 

Prinosi suncokreta u Srbiji ove godine zbog tropskih temperatura i nedostatka vlage neće dostići prošlogodišnji prosečan rod od 3,27 tona po hektaru.

"Suncokret lakše podnosi sušu od drugih ratarskih kultura ali ovako velika ne pogoduje ni suncokretu jer zbog nedostataka vlage zrno se ne nalije dovoljno, već sazri pre vremena pa je sitnije i prinos slabiji", rekao je Miklič. 

Ta industrijska biljka je ove godine prema njegovim rečima u "dobrom zdravstvenom stanju" jer su je zaobišle razne bolesti, pa bar po tom osnovu neće biti smanjen prinos. 

"Veći deo roda suncokreta će se preraditi u Srbiji, a manji deo izvesti u Bosnu i Mađarsku", rekao je Miklič. 

Rukovodilac Odeljenja za kukuruz u tom novosadskom Institutu Milisav Stojaković rekao je da "nastavak visokih temperatura i dalje negativno utiče na prinose kukuruza. 

"Rod žutog zrna će sigurno biti prepolovljen, a ako padne temperatura ispod 30 Celzijusovih stepeni biljke čiji se list nije sasušio mogle bi da se malo oporave i zrno još nalije", rekao je Stojaković. 

Dodao je da kukuruz kome su listovi suvi više ne može da se oporavi ma koliko velika kiša da padne. 

On nije mogao da precizira koliki će ukupan rod kukuruza ove godine imati Srbija sa milion zasejanih hektara jer do berbe ima dosta vremena, a neizvesni su vremenski uslovi.

Izvor: www.b92.net

Lucerka je višegodišnja biljka, koja poseduje snažan koren, koji duboko prodire u zemljište. Ova biljka se seje tokom cele godine, gde je vlažnost zemljišta od velikog značaja za prinos, koji se može ostvariti. Zbog dobrog razvijenog korenovog sistema, podnosi sušu i daje zadovoljavajuće prinose. Za uzgoj lucerke, najbolja su duboka humozna zemljišta, sa većom količinom krečnjaka. Ne podnosi teška, kisela, nepropusna i podvodna zemljišta. Lucerka nakon svakog košenja oblikuje nove stabljike. Do početka cvetanja, ona je zeljasta i meka, a nakon cvetanja stabljika postaje sve grublja i počinje da se suši. Iz tog razloga ne sme se zakasniti sa košenjem.

Najčešće se setva lucerke obavlja tokom proleća (krajem marta) i tokom jeseni (početkom septembra). Pravilo je da se lucerka na istoj parceli, ne seje najmanje onoliko godina, koliko je na toj parceli i uzgajana. Jesenja setva, već naredne godine, daje odlične rezultate. Prolećna setva, u prvoj godini, ne daje značajne prinose, zbog visokih letnjih temperatura. Ova setva je veoma važna, pošto se može iskorititi zimska vlaga za klijanje i nicanje semena. Setvom lucerke neposredno posle strnina, kada je izražen nedostatak padavina, i kada su prisutne visoke temperature, javlja se veći rizik da se neće moći uraditi kvalitetna predsetvena priprema i da je prisutno neujednačeno nicanje. Ujednačeno nicanje ove kulture je najvažniji momenat, za uspešno zasnivanje ove proizvodnje. Ova biljka na istoj parceli ostaje četiri godine, pa je preporučeno pre setve obaviti đubrenje. Za osnovno đubrenje, koristi se stajnjak, gde se količina od 40 tona zaore u zemljište, što će za prihranu lucerke, biti dovoljno za vremenski period od dve godine. Za prihranu lucerke koristi se stajsko đubrivo u količini od 7.000 kg/ha, ali obavezno razređeno sa vodom u odnosu 1:2 do 1:3.

U slučaju da postoji mogućnost navodnjavanja tifonima, zalivanje bi trebalo izvršiti pre setve. Svako naredno zalivanje bi trebalo obaviti sa malim zalivnim normama. Problem koji bi mogao da se javi u periodu visokih letnjih temperatura je stvaranje pokorice. Lucerka je sitnosemena kultura, koja ne podnosi pokoricu, a mlade biljke bi navodnjavanje tifonom moglo mehanički da ošteti. Ako je cilj setve zelena masa, njena količina do jeseni bi i pored navodnjavanja, u velikoj meri, zavisila od temperature i padavina.

U prvoj godini lucerka daje samo 1-2 otkosa, dok u sledećim godinama može biti 4-5 košenja. Preporučeno je češće košenje, zbog boljeg kvaliteta semena. Poslednje košenje treba obaviti dvadesetak dana pre mraza. Otkosi se mogu obaviti i mašinski, kada biljka dostigne visinu oko 5 cm.

Prinosi sena po hektaru kod lucerke kreću se od 11.000 kg do 16.000 kg. Pored proizvodnje sena, lucerka se koristi i za silažu, ishranu stoke na zeleno, stočno brašno, brikete i druge proizvode. Stoka može da se napasa svežom lucerkom, ali se mora obratiti pažnja na vlažnost biljke, kako ne bi došlo do nadimanja stoke.

 

Novi tropski talas doneo je nove probleme poljoprivrednicima, koji se sada nadaju da im suša neće upropastiti ono što još ima potencijal da rodi.

Ministarstvo poljoprivrede poručuje da ne postoji opasnost od nestašica kada je domaće tržište u pitanju. Prema sadašnjim procenama, smanjenje prinosa može da utiče samo na izvoz.

Nema njive u Srbiji na kojoj kukuruz danas izgleda dobro kao prošle godine. Visoke temperature u vreme kada kukuruzu najviše treba voda već sada utiču na prinos. 

“Mi imamo njive, parcele gde je kukuruz jedva do metra dostigao ili malo preko metra, gde nema oplodnje, svila sad se već vidi da je zakržljala, polena više nema, pitanje je šta raditi s tim”, kaže Milisav Stojaković iz Instituta za povrtarstvo Novi Sad .

“Jedan od važnih načina iskorištavanja kukuruza je proizvodnja stočne hrane, vrlo kvalitetna silaža se proizvodi od kukuruza ali za to je potrebna biljka normalne visine. Nažalost ukoliko klipa nema, ukoliko je biljna masa ispod metra ili na nivou metra teško da od toga može se napraviti bilo kakva silaža kvalitetna”, kaže on. 

Suša je umanjila i prinos pšenice. Ali i povećala cenu. 

“Kada govorimo o pšenici sve je završeno, sve je poznato. Mi smo imali prosečnu godinu sa daleko manjim prinosima u odnosu na prošlu koja je bila rekordna. Imajući u vidu da su nam viškovi za izvoz nešto manji nego prethodnih godina tržište je već na to odreagovalo i mi danas imamo cenu pšenice koja je između 17,3 i 17,5 po kilogramu a prošle godine u ovo vreme je cena bila za dinar i po niža”, kaže Vukosav Saković iz udruženja Žita Srbije. 

Situacija jeste ozbiljna, ali daleko od toga da je alarmantna poručuju u Ministartsvu poljoprivrede. 

“Možemo da sigurnošću reći da ove 2017. kukuruz neće dati rekordan rod a istovremeno sa sigurnošću možemo reći da taj rod neće biti ni katastrofalan odnosno neće biti na nivou onih katastrofalnih sušnih godina. I sigurno je da u ovom trenutku ne postoji nikakav pretnja od nekih nestašica. Napominjem da smo mi 2016. godine imali izrazito rodnu godinu, da smo izvezli negde oko 2,3 miliona tona, što praktično znači da mi ulazimo sa prelaznim zalihama od više od milion tona što će nam ove godine dobro doći”, kaže Željko Radošević, državni sekretar Ministartstva poljoprivrede. 

Vrućina ne odgovara ni soji ni suncokretu, ali su zasejani na daleko većoj površini nego prošle godine pa će se tako kompenzovati loš rod. Već sada se prognozira i smanjenje prinosa slatkog korena- šećerne repe.

Izvor: www.b92.net

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јун 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
          1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30