Berba malina je pri kraju, a sezonu je obeležila visoka otkupna cena, ali i pad prinosa. Uzgajivači kupina u ovu sezonu ponovo ulaze sa niskom otkupnom cenom, ali za organsku je izvesno da će biti dvostruko skuplja, jer je potražnja veća od ponude.U ražanjskom kraju počela je berba kupina. Proizvođači su zadovoljni rodom i kvalitetom, ali ne i niskom otkupnom cenom, kojom ne mogu da pokriju troškove proizvodnje i uloženi trud."Posle branja ide rezarnje, prskanje, iznošenje. Ponovo prskanje, prehranjivanje, okopavanje", objašnjava Nataša Užarević, proizvođač kupina iz sela Grabovo.

"Borićemo se da bude veća cena, ako je ikako moguće. A ako ne, verovatno će berba i sve ostalo oko kupine stati", navodi Nevena Jocić, proizvođač kupina iz Ražnja.

Srbija je po proizvodnji kupina među liderima u svetu. U ražanjskom kraju nakon šest godina niske otkupne cene uticale su da mnogi odustanu, pa je kupinjaka četiri puta manje.

"S obzirom da je velika potražnja u svetu za kupinom bila i prošle godine, da je rod koji je nama plaćan 40 dinara izvezen po ceni od 190 do 250 dinara, a ove godine je još veća tražnja – tako da smo očekivali mnogo veću cenu od 100 do 120 dinara po kilogramu", ističe Zoran Stojanović iz Udruženja voćara Ražanj.

Viša otkupna cena zavisi i od sorte, ali najviše se plaća organska kupina. U Srbiji ima oko dva procenta takvih parcela.

"Pa biće ovo 'lohnes' i 'čester', to su do šezdeset, sedamdeset dinara u konvencionalnoj proizvodnji. Međutim, u organskoj je nešto drugo, puta dva je to otprilike", kaže Miro Rajković iz Prilika.

Velika ulaganja potrebna su za uzgoj borovnica, ali ovom sezonom su zadovoljni proizvođači.

"Zadovoljan sam i sa kvalitetom i sa otkupnom cenom koja će biti u proseku četiri i malo jače evra", naglašava Mladen Nikolić iz Požege.

I dok mnogi voćari beru brigu zbog otkupnih cena, sezonci sa osmehom beru crnu ribizlu u ivanjičkom kraju.

"Možda zato što se sedi, nisi savijen, a berba dosta brže ide i lakše je", objašnjava Radoje Dovijanić iz Ivanjice.

A potrebno je mnogo manje truda i ulaganja oko uzgoja crne ribizle, kažu proizvođači.

"Ribizla se kosi tri do četiri puta. Prska se tri do četiri puta. Znači, nema freziranja, nema vezivanja, nema kopanja, što sve košta", poručuje Miro Rajković iz Prilika.

Za malinu kažu da je crveno zlato, ali i sa površine od jednog hektara crnih ribizli može se ubrati 18.000 evra.

Izvor:https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/4027685/bibacasto-voce-maline-kupine-borovnice-ribizle-cena-.html

Žetva pšenice je pri kraju, kvalitet je dobar, a prinosi su bolji od očekivanja slažu se poljoprivrednici i dodaju kako bi za bolju cenu trebalo malo sačekati sa prodajom. Poljoprivrednik iz Banatskog Novog Sela kod Pančeva Zoran Sefkerinac kaže da je ostvario prinos od 3,5 tona po jutru što ocenjuje dobrim posle sušnog marta i aprila.

"Izgledalo je da će biti ništa, medjutim ima pšenice, a prinosi variraju od agrotehnike, od dve do 3,5 tona po jutru", rekao je on u izjavi za Tanjug.

Dodaje da on pšenicu nikad ne prodajemo u žetvi jer je tada cena niska.

"Cena je već krenula gore, tako da ćemo mi pšenicu prodavati u narednim mesecima", kaže on.U žetvi cena je bila oko 17,5 dinara sa PDV-om a on kaže da cena posle samo mesec dana zna da bude već i za 30 odsto.

"Cena na berzi je već 18,5 – 19 dinara plus PDV, a jedan otkupljivač kod nas u okolnim selima je već platio 19,5 dinara", kaže Sefkerinac i dodaje da generalno očekujemo rast cena pšenice.

Ističe da je hlebni kvalitet pšenice odličan, jer su proteini su bili 14 a bio je visok i gluten.

"Medjutim, nemamo razvrstavanje pšenice po kvalitetu što bi bilo veoma dobro da se to uvede", zaključuje on.

Poljoprivrednik Vladan Martić iz Kukujevaca koji je pod pšenicom imao 20 hektara kaže da je prosečan prinos po jutru oko 45 metara."Zadovoljni smo rodom, cena je trenutno nekih 18 dinara, a nadamo se da bi mogla ići malo nešto gore", kaže on.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/prinos-bolji-od-ocekivanog-zetva-psenice-je-pri-kraju-poljoprivrednici-zadovoljni/1q42b1b

U voćnjaku Agrodunava u Karavukovu branje trešanja je u punom jeku. Mada ova godina nije naklonjena voćarima, zbog kasnih mrazeva i sadašnjeg kišnog perioda, u Karavukovu su zadovoljni.

Rezultat od 17 tona po hektaru postignut 2016. godine na oglednom polju trešnje teško je ponoviti, ali ovogodišnji rod takođe je dobar i u Agrodunavu koji ima 10 hektara trešnje u punom rodu i mladi zasad na još 10 hektara su prezadovoljni, jer trešnju je bilo teško sačuvati. Celokupan rod se pregleda, radi se kalibracija i samo najkvalitetnije trešnje se pakuju i prodaju supermarketima.

- Solidno izgleda, s obzirom kakva je godina. Pre ovih kiša bilo je jakih mrazeva, koji su trajali jako dugo, bila je velika borba sa mrazem, uspeli smo da sačuvamo dobar deo roda. Jedna sorta je stradala, očigledno osetljiva na mraz. Ove druge su sasvim solidno rodile. Sada nas ometaju i ove kiše svakodnevne - kaže Stevan Stanojković, direktor ZZ Agrodunav.

- Ovaj zasad kao i ogledni voćnjak PSS je specifičan po tome što je zastupljeno šest sorti, koje imaju različito vreme cvetanja, pa samim tim i različito vreme sazrevanja pa je zaštita morala da se usmeri i na to - kaže Tatjana Veselinović, koordinator prognozno izveštajne službe PSS Sombor.

Dodaje da su pored toga u zasadu imali i bumbare, pa su izbor fungicida suzili i vodili računa o fungicidima koji mogu da se koriste u zasadima gde su zastupljeni bumbari.

- S obzirom na to da smo jedan od regionalnih centara prognozno izveštajne službe, a ovaj voćnjak je jedan od punktova u kojim pratimo bolesti na zasadima trešnje, pa u njima imamo meteorološku stanicu koja služi za prikupljanje svih meteoroloških podataka i sve feromonske klopke koje nam služe za praćenje svih štetnih organizama u ovim zasadima - dodala je.

Prvi savremeni voćnjak zasadila je na jednom hektaru Poljoprivredna stručna služba Sombor 2012. godine, zahvaljujući podršci Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu. Nakon tri godine zasađen je još jedan hektar i danas je trešnja najprepoznatljiviji proizvod Karavukova.

- Mi sada imamo na našem oglednom polju osam sorti i ove godine već smo dobili jedan benefit od toga, jer ne sazrevaju u isto vreme, tako da ćemo imati možda čitavih 30 dana berbu. Možemo sa manjim brojem kvalitetnih radnika to da oberemo i drugačije se odnose prema niskim temperaturama. Mi smo imali u fazi cvetanja nekoliko dana sa minus sedam i pored antifrost sistema i zadimljavanja došlo je kod određenih sorti do značajnog umanjenja. Naročito je stradala kordia, ali na primer sorta ferovia će biti za berbu za desetak dana. Ona je mnogo bolje podnela - kaže Vladimir Sabadoš.

Kvalitet, količina i kontiuitet su osnovni parametri da bi trešnja našla put do kupaca. Ovde kažu da su sve to postigli, ali i da tako moraju i da nastave, jer u voćarstvu greške se skupo plaćaju.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2911360/dobar-rod-tresnje-u-karavukovi-u-uzgoju-pomazu-i-bumbari

Gajenje oraha u Srbiji ima dugu tradiciju. Koliko je ova voćka cenjena u našem narodu govori i podatak da postoje brojna naselja čiji je naziv izveden iz reči orah. Malo je poznato da je Srbija između dva rata bila jedan od najvećih izvoznika oraha na svetu, dok se danas ovo koštunjavo voće mahom uvozi.
Međutim, poslednjih godina situacija se menja, sve je više plantaža oraha jer po pitanju zemljišnih i klimatskih uslova Srbija je izuzetno pogodno tle za ovo voće. Broj rodnih stabala u Srbiji premašuje 2 miliona, pa naša zemlja spada u prvih 15 svetskih proizvođača ovog koštunjavog voća.
Najveće plantaže oraha nalaze se na 100 - 400 m nadmorske visine, mada ih ima i u centralnom delu Srbije i na jugu, što znači da se ova voćka može gajiti u svim voćarskim reonima naše zemlje. Kako piše dr Slobodan Cerović sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu orah je u Srbiji vekovima razmnožavan
generativno, što je stvorilo heterogenu populaciju gde je svako stablo poseban genotip. Gledano na ovaj način čitava Srbija selekciono polje.
Iako je među srpskim voćarima trenutno najpopularniji američki čendler, malo je poznato da postoje i domaće sorte koje po kvalitetu ne zaostaju sa svetskim, naprotiv. Baveći se istraživanjima oraha u Srbiji poslednjih pet i više decenija stručnjaci su izdvojili nekoliko sorta i to na osnovu sledećih parametara - kvalitet ploda, visoka rodnost, kasni početak i rani završetak vegetacije, visoka otpornost na bolesti … Sve ove sorte stvorene su na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu.
Šampion ima srednju bujnost stabla, vegetacija počinje krajem aprila, a prinos je i do 43 kilograma oraha po stablu. Plod je veoma lepog oblika, mase oko 14 g, jezgro svetle boje, sadrži oko 67% ulja i 18,6% proteina i ima izuzetnu otpornost na niske temperature. Srem - vegetacija ove sorte započinje sredinom
aprila, ima krupan plod težak više od 15 grama, tanku i skoro glatku ljusku. Jezgro je lepe svetle boje, sa oko 66% ulja i 17,4% proteina i spada u sortu visoke rodnosti. Tisa je racemozna sorta oraha. U cvasti ima i do 20 ženskih cvetova, ali zbog vrlo krupnog ploda, u grozdu bude maksimalno 7 – 8
plodova. U većini godina cveta homogamno, ima krupan plod okruglog oblika, ali jezgro ne ispunjava najbolje ljusku. No, zbog tanke ljuske, randman je dosta visok (oko 51%). Jezgra nije dovoljno svetlo što se uzima kao nedostatak sorte, a preporučuje se za gajenje u vinogradarskoj zoni. Bačka ima
srednje bujno i veoma rodno stablo. Plod je srednje krupan (oko 12 g), malo kupastog oblika, svetle i glatke ljuske. Jezgro je izuzetno svetle boje i takođe se može gajiti u vinogradarskoj zoni.

Prinos već u rasadniku

Među najpopularnije domaće sorte oraha, napominje dr Cerović, je Rasna. Ima manju bujnost stabla, odlikuje se kratkom vegetacijom, veoma je otporna na bolesti, ali je prinos izuzetan i to do 51, 6 kilograma ploda po stablu. Prvi prinos daje već u rasadniku, plodovi su srednje veličine (oko 14 g), malo kupasti i
preporučuju se za uzgoj u kontinentalnom delu zemlje. Sorte Kasni rodni i Milko s vegetacijom počinju nešto kasnije početkom maja, pa im je i vegetacioni period znatno kraći u odnosu na ostale sorte. Zbog kasnije vegetacije ne može biti pogođen prolećnim mrazevima, plodovi su srednje krupni (oko
12 g), malo kupastog oblika, a jezgra lepe svetle boje. Kasni rodni ima 48, 1 kilogram prinosa po stablu, dok je Milko nešto bolji sa 49, 7 kilograma po stablu. Kada je u pitanju prinos sa 50, 8 kilograma po stablu treba izdvojiti i sortu Sava. Ima srednju bujnost stabla, s vegetacijom započinje sredinom aprila i
ima ubedljivo najveću laterarnu rodnost od čak 90 procenata što se odražava na veći i sigurniji prinos.
Pored ovih na novosadskom Poljoprivrednom fakultetu izdvojili su još nekoliko sorta oraha – Nera, koja ima vrlo krupan plod (više od 15 g) i svetlu boju jezgra a daje oko 45, 3 kilograma ploda po stablu. Slične odlike ima i Šejnovo, dok je na dnu liste Franket koji malu bujnost stabla, kasno započinje sa
vegetacijom često tek oko 10. maja, i daje svega 29, 9 kilograma ploda po stablu. Mnogi voćari sadnice oraha biraju po bujnosti stabla. Međutim,
treba imati u vidu da bujnost stabala u velikoj meri zavisi od njegove starosti. Tako, recimo, bujnost mladog stabla sorte Šampion je visoka, srednje je bujnosti stablo iste sorte između 15 i 40 godine starosti, dok je male bujnosti u periodu od 40 do 60 godine starosti. Treba napomenuti i da sorte koje kasno
završavaju vegetaciju nespremne ulaze u period zimskog mirovanja pa često stradaju od niskih zimskih temperatura.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Vremenski rolerkoster zabrinuo je i malinare koji strahuju da će to smenjivanje svih godišnjih doba za kratko vreme usloviti da ovogodišnji rod crvenog zlata bude za 20 do 30 odsto manji. Stručnjaci veruju da će biljke dobro podneti.

Topla jesen pogodovala je voćnim kulturama da se pripreme za zimski period. Biljke su, kako kažu stručnjaci, u dubokom mirovanju i aktuelne nagle vremenske promene nisu ugrozile zasade. Međutim, kako kaže stručnjak za voćarstvo u Poljoprivrednoj stručnoj i savetodavnoj službi Jovan Milinković, ne bi bilo dobro da se ovakav vremenski rolerkoster ponovi u drugoj polovini februara.

- Što se tiče voćnih vrsta, bez obzira na to da li su jagodičaste ili kontinentalne, sve su još uvek u fazi zimskog mirovanja, a topao period nije uspeo da isprovocira kretanje vegetacije. Ono što je posebno dobro jeste to što je u planinskim predelima, gde je glavno srpsko malinogorje, doskora bio sneg. Čak i da sada, nakon neuobičajeno toplih dana za ovo doba godine, budu temperature i do minus 15 stepeni, biljke će to podneti jer su se dobro pripremile tokom jeseni koja je bila lepa i duga. Tek u martu možemo da razmišljamo i procenjujemo šta će biti sa vegetacijom, a za sada smo potpuno bezbedni, proizvođači i svi koji su vezani za proizvodnju voća - kaže Milinković.S druge strane, činjenica da se klima ubrzano menja brine članove Asocijacije proizvođača maline i kupine Srbije.

- Vrlo topla jesen sa temperaturama od 13 do 20 stepeni, bila je katastrofalna za sve jagodičaste kulture, a dešavalo se da do prvog snega u decembru bude cvetanja i roda maline. Nakon toga smo imali naglo zahlađenje i maglu, što je dovodilo do smrzavanja oko samih izdanaka. Zato mislim da će rod maline ove godine biti manji za 20 do 30 odsto na nivou cele Srbije. Ako se uz to, kao lane, pojavi nestabilno proleće sa snegom u maju, tek ćemo imati manji rod - smatra Dobrivoje Radović, predsednik Asocijacije.

Asocijacija će, najavljuje Radović, insistirati da se u sledeću sezonu otkupa i izvoza maline uključi Ministarstvo trgovine.

- Jer oni kontrolišu koliko je proizvedeno, koliko izvezeno, a koliko uvezeno jer se i dalje uvozi malina, a onda prepakuje i dalje preprodaje kao srpska. Na tom problemu sa zaštitnom markicom koja dokazuje poreklo proizvodnje i koja je dogovorena prošle godine, mora da se istraje i konačno reši. Da se razdvoji uvezena i naša malina. S tim ćemo dobiti i veću cenu i zaštiti brend maline u Srbiji - kaže Radović.

Po još uvek nepotvrđenim podacima, prošlogodišnji rod maline u Srbiji bio je između 53.000 i 60.000 tona.Na svetskom tržištu maline potražnja za crvenim zlatom raste, cene zamrznute robe već su 20 odsto veće nego pred kraj prošle godine, naročito zbog "podbacivanja" roda u Čileu, kojeg je pogodila suša. Srbiji to može da ide u prilog, kaže Dobrivoje Radović, predsednik Asocijacije proizvođača maline i kupine Srbije.

- Samo do novembra naša država je od izvoza maline imala devizni priliv od 200 miliona evra, a sada joj se, s obzirom na aktuelno kretanje na svetskom tržištu, ponovo otvara prostor da prihoduje. Cene su već sada na svetskom tržištu veće za 20 odsto, a do maja će biti i više. Dakle, uvećavaće se profit države i izvoznika, a nama proizvođačima ostaje 165 dinara za otkupljeni kilogram, koji nam se i dalje plaća u ratama - kaže Radović.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/ovog-leta-bismo-mogli-da-imamo-manje-malina-ali-to-nije-jedina-losa-vest/45m17h4

Proizvodnja sertifikovanog futoškog kupusa bila je uspešna, uprkos nepovoljnim vremenskim uslovima koji su je pratili, kako u proleće tokom rasađivanja, tako i neposredno uoči berbe.

Najkvalitetnijeg domaćeg kupusa, koji već sedam godina ima sertifikat, odnosno oznaku geografskog porekla, proizvedeno je i tržištu isporučeno oko 2.000 tona. Od tih količina, koje su približne onim prošlogodišnjim, oko 300 tona će biti prerađeno i ponuđeno kupcima, uglavnom na domaćem tržištu.

- Miholjsko leto u oktobru donelo nam je ekstremno visoke temperature vazduha, koje biljkama nikako nisu odgovarale, pa je na nekim parcelama i do 50% roda stradalo. Na sreću, većina proizvođača je poslušala savete stručnjaka i primenila odgovarajuće agrotehničke mere zaštite, tako da su štete bile minimalne i ostvareni su željeni prinos i kvalitet - kaže za Novosti Miroljub Janković, potpredsednik udruženja Futoški kupus.

Janković napominje da proizvođači sve više nastoje da se bolje organizuju, kako bi prerada krenula nabolje.

Futožani čekaju novi pravilnik o bližim uslovima za proizvodnju i promet proizvoda biljnog porekla, čime bi to pitanje i ostala pitanja koja ih direktno interesuju bila preciznije definisana.

Posebno su zainteresovani za to da država, kako kažu, aktivira svoje mehanizme i efikasnije sprečava zloupotrebe njihovog proizvoda sa zaštićenim poreklom.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2745852/prinos-futoskog-kupusa-2000-tona-uprkos-nepovoljnim-vremenskim-uslovima

Sa starošću zasada od 12 do 15 godina prinos malina u Srbiji, ali i drugim državama u regionu, znatno opada, pa tako i ekonomska računica za dalje bavljenje ovim poslom, izjavio je Aleksandar Leposavić sa Instituta za voćarstvo u Čačku.

U Sarajevu, na nedavno održanoj konferenciji Regionalnog saveta za jagodasto voće, čiji je Leposavić predsednik skupštine, on je rekao da su rezultati ispitivanja o prisustvu različitih virusa u komercijalnim zasadima malina, koje je obavio ovaj institut iz Čačka – poražavajući. Ispitivanja obavljena u Srbiji, ali i u nekoliko zemalja u okruženju, pokazuju da je više od 95% ispitivanih zasada zaraženo virusima.

U praksi, kako kaže, to je dovelo do smanjenja prinosa i pada kvaliteta maline – plodovi su sve sitniji i gube slast…

– Zbog toga smo došli u situaciju da opada i interesovanje proizvođača za gajenje ovog voća. Kupci se takođe osećaju prevarenim, pa su u nekim zemljama počeli da traže alternative za naše proizvode – ističe Leposavić za Politiku i dodaje da sve ukazuje na to da ubrzo moramo da uradimo više stvari kako bismo poboljšali stanje u ovom sektoru.

Skupa radna snaga i niski prinosi po hektaru opterećuju proizvodnju maline kod najvećeg broja zemalja proizvođača. Globalno tržište malina menja se u poslednjih deset godina, pa tako i pozicije država koje su se smenjivale na lestvici vodećih proizvođača. Leposavić ističe da neke države gube na značaju istom brzinom kojom su ranije dolazile na vrh. Prema podacima Svetske organizacije proizvođača i prerađivača maline, proizvodnja u svetu se u prethodnih deset godina gotovo udvostručila – sa 310.000 tona u 2008. na 590.000 u 2017. godini. Srbija je u 2016. godini proizvela 83.000 tona, a samo dve godine kasnije 56.000 tona.

– I ta proizvodnja ima tendenciju pada – upozorava Leposavić.

I Čile, jedan od naših najvećih konkurenata, beleži pad proizvodnje, pa je za samo sedam godina učešće ove države u svetskoj proizvodnji palo sa 16 na 6,4%. Nasuprot tome, ima i država koje su u jednom trenutku iskoristile svoju priliku. Recimo, Bosna i Hercegovina je od proizvedenih 3.000 tona s početka ovog veka poslednjih godina dostigla 22.000 tona, prema nekim podacima i 25.000. Međutim, ove godine imaju znatan pad i realna proizvodnja im ne prelazi 8.000 tona.

Podaci ukazuju da je u 2019. usled poremećaja na tržištu došlo do pada proizvodnje malina i na drugim tržištima. Najveće smanjenje površina pod malinjacima imali su Srbija, Poljska, Čile, BiH, Bugarska, Crna Gora…

– Glavni igrači gube konkurentnost na svetskom tržištu, dok su novi, kao što su Meksiko, Bugarska, Bosna i Hercegovina i Ukrajina, ušli u konkurenciju. Posebno na tržištima gde je do sada bio dominantan uvoz maline iz Srbije, Poljske, Čilea… – ističe Leposavić.

On kaže da je kod tih zemalja presudna bila snažna pomoć države kod zasnivanja zasada i podizanja skladišnih kapaciteta. Napominje da je činjenica i da su te zemlje u prošlosti imale jeftinu radnu snagu.

– To je velika razlika u odnosu na Srbiju i Čile, gde već godinama imamo male subvencije u poljoprivredi – kaže on.

Leposavić napominje da sve nekada najveće svetske proizvođače najviše ugrožava Meksiko, koji je u poslednjoj deceniji uvećao proizvodnju sa 11.500 tona na 112.700 i utrostručio prodaju uglavnom sveže maline u Americi.

Prema njegovim rečima, sadašnje tržište malina zasniva se na smrznutom programu, sa tendencijom rasta ponude, zbog čega su i cene trenutno relativno niske. Ali, bez obzira na sve ovo, malina je veoma traženo voće.

– Problemi, kako god to neko shvatio, ne potiču od prodaje. Činjenica je da 60 do 70% troškova proizvodnje i berbe maline odlazi na troškove radne snage. U Srbiji je dnevnica za berače porasla sa 20 na 25 do 30 EUR. Poskupeo je i repromaterijal, veći su zahtevi u oblasti bezbednosti radnika, što direktno utiče na ukupne troškove proizvodnje, pa malinarima ostaje znatno manja zarada – smatra Leposavić.

Naglašava da izvoznici imaju velikih problema zbog gubljenja sortne identičnosti, jer "vilamet" više nema karakteristike na koje su proizvođači navikli. Kako kaže, i prerađivači imaju manji procenat viših kategorija od takvog voća, a strani kupci imaju sve više primedbi na kvalitet isporučene robe.

– Ista situacija je i kod sorte "miker", koja je sve traženija na svetskom tržištu. Sadni materijal je najveći problem u Srbiji i okolnim državama. Novi zasadi se uglavnom zasnivaju sadnicama iz Švajcarske, delom Francuske, Holandije i Italije. Ni "vilamet" ni "miker" iz tih zemalja nemaju karakteristike koje se očekuju – smatra on i napominje da zbog značaja i ekonomske dobiti od izvoza postoji potreba da se na državnom nivou reguliše proces sertifikacije, kao i da odgovarajuće institucije taj posao sprovedu u delo, počevši od klonske selekcije do stvaranja viših kategorija sadnog materijala.

Prema njegovom mišljenju, na taj način bilo bi rešeno ovo izuzetno važno pitanje. U Srbiji se sertifikacija sprovodi od 2005. godine i u nekoliko ciklusa je stvarana određena količina izuzetno kvalitetnog sadnog materijala, ali nedovoljnog za stvarne potrebe, čak i lokalnog tržišta.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2691485/prinos-i-kvalitet-malina-u-srbiji-opada

Prinosi kukuruza i pšenice pokazuju jasan trend porasta u Srbiji. Prosečni prinosi ovih žitarica porasli su za 26 i 18 odsto i dostigli 4,4 tone po hektaru za pšenicu i 5,6 tona za kukuruz. Ukoliko se ti prinosi uporede sa onima u EU, istraživanje Organizacije za hranu i poljoprivredu FAO je pokazalo da bi oni mogli biti veći za 20 odsto.Ovako, za "Novosti", trenutno stanje u ratarstvu ocenjuje Dmitrij Prihotko, ekonomista FAO. Kako ističe, ne predviđa se da će se domaća potražnja znatno povećati u nekom narednom periodu, pa bi to moglo predstavljati višak za izvoz od milion tona kukuruza i 500.000 tona pšenice. To bi bio prihod od više od 200 miliona dolara, po trenutnim cenama na svetskom tržištu. A da bi se to ostvarilo, situacija nesumnjivo zahteva ulaganja u skladištenje žitarica i logistiku.- Naša procena je da su potrebe za skladištenjem oko 8,4 miliona tona, u godinama sa maksimalnim prinosima, što je, recimo, bila 2016. - ističe Prihotko.

- Proširenje kapaciteta od 400.000 tona, u savremenim silosima, zahteva ulaganja od 60 do 70 miliona dolara. Uz potencijalno dugoročno povećanje produktivnosti, međutim, možda će biti potrebna dodatna ulaganja i u lučku i železničku infrastrukturu, ali i u modernizaciju rečne flote. Tako bi srpski poljoprivrednici mogli da iskoriste svoj proizvodni i trgovinski potencijal.

Svakako, ni Srbija nije pošteđena uticaja klimatskih promena. One se, kako ističe naš sagovornik, već uveliko dešavaju. Doći će do daljeg povećanja temperature i promeni u količini i obliku padavina.

- Prosečna količina padavina u Vojvodini, u periodu od 1981. do 2019. godine, bila je 637 mililitara godišnje - objašnjava Dmitrij Prihotko. - Procena je da će se smanjiti na 593 mililitra 2041-2060. godine. Prosečna godišnja temperatura će se povećati sa 12,3 na 15 celzijusa. Zimski i letnji usevi, u svim regionima, biće dodatno pogođeni promenom vrsta štetočina koje ih napadaju. Pojaviće se i nove biljne bolesti, usled zagrevanja.Očekuje se da će klimatske promene produžiti vegetacijski period i pomeriti sezonu sazrevanja unapred, smatra Dmitrij Prihotko. Suva razdoblja uzrokovaće smanjenje prinosa prolećnih kultura. A to se upravo Srbiji dogodilo 2012. i 2017. godine, kada je kukuruz bio najviše pogođen u poređenju sa ozimom pšenicom.

- Intenzivna i češća pojava toplotnih talasa povećaće proizvodni rizik i smanjiti sveukupnu poljoprivrednu proizvodnju - govori Dmitrij Prihotko. - Uz to, očekuje se da će se i deficit vode dodatno povećati, što zahteva pojačana ulaganja u navodnjavanje i promene u poljoprivrednoj praksi.

Najbolja sezona za izvoz pšenice u Srbiji bila je 2018-2019. Naša zemlja je izvezla 860.000 tona pšenice. Od toga, 100.000 tona je otišlo u Italiju, što je rekord u novijoj istoriji Srbije, kaže Prihotko.

- Srbija je trenutno na 18. mestu u svetu i na trećem mestu u jugoistočnoj Evropi, po izvozu pšenice - naglašava Dmitrij Prihotko. - Ovo je bila dobra godina i za izvoz kukuruza, sa 2,4 miliona tona izvezene robe. Izvoz žitarica i uljarica je bio 800 miliona dolara, što je oko 25 odsto celokupnog poljoprivrednog izvoza u Srbiji. Ekvivalentno je 1,5 odsto PDP Srbije za 2019. godinu.

Poslednje dve godine FAO i EBRD podržavaju Vladu Srbije i Udruženje "Žita Srbije" u njihovim naporima da ekonomski ojačaju položaj naše zemlje, kao velikog proizvođača i izvoznika žitarica i uljarica na globalnoj sceni. Prema rečima Prihotka, oni su sarađivali na pitanjima domaće infrastrukture i luka, kvaliteta zrna, trgovine i izvoza, uključujući fitosanitarne zahteve za izvoz pšenice u Egipat.

Izvor:http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/ekonomija/aktuelno.239.html:829421-Rastu-prinosi-zitarica-ali-ne-koristimo-pun-potencijal-Strucnjak-otkriva-kako-mogu-biti-20-odsto-veci

Cena kukuruza pala na najniži nivo od 2016., cena soje je na najnižem nivou od 2011. godine a prva registrovana cena suncokreta najniža je u vreme žetve od 2014. godine, navodi se u najnovijem izveštaju Produktne berze. Kako se ocenjuje ovako znacajnom padu cena je doprineo rast ponude u odnosu na tražnju. Preko berze je tokom ove nedelje prometovano 1.780 tona robe što je za 37 posto manje nego prethodne nedelje a finansijska vrednost prometa bila je niža za 13,3 odsto u odnosu na isti period 2018. godine i iznosila je 47,4 miliona dinara. Kukuruzu i dalje pada cena pa se stari rod po kilogramu prodaje za 16‚17 dinara sa PDV-om što je pad od dva posto u odnosu na prethodnu nedelju, dok se ugovori za kukuruz roda 2019. zakljucuju po ceni od 15,18 dinara sa PDV-om. Pšenica se ove nedelje nudila po cenama od 17,50 do 17,70 dinara po kilogramu, ali kupaca nije bilo. Zrno soje je na najnižem nivou u poslednjih skoro osam godina a cena mu je ove nedelje bila od 34 do 35 dinara za kilogram, dok je soja, rod 2019., sa isporukom do oktobra prometovana po 38,4 dinara po kilogramu sa PDV-om. Na berzi je registrovana i prva cena suncokreta 33,55 dinara po kilogramu sa PDV-om.

Izvor: TANJUG

Ratare iz Banatske Topole obradovala je vest da će dobiti novac za saniranje štete, koja je nastala tokom majskog nevremena, kada je useve "potukao" grad.

Imre Kabok, član Gradskog veća za poljoprivredu i ruralni razvoj Kikinde, najavio je da će sledeće nedelje početi izdavanje rešenja.

"Za 49 proizvođača izdvojeno je više od tri miliona dinara. Od leda je najviše stradala pšenica, a oštećenja su registrovana i na suncokretu i kukuruzu", kaže Kabok.Podsetio je i da je lokalna samouprava raspisala javne pozive za 17 mera podrške, u vrednosti od 20 miliona dinara. Najavio je i Poljoprivredni sajam u Kikindi 13. i 14. septembra.

Očekuje se i žetva suncokreta sledeće nedelje, a pod ovom uljaricom je u ovom kraju oko 15.000 hektara. Zoran Simić, savetodavac Poljoprivredne stručne službe Kikinda, tvrdi da se očekuje prinos nešto iznad proseka, posebno na parcelama koje su ispoštovale agrotehničke mere.Kada je reč o kukuruzu, zasejan je na 30.000 hektara.

"Kukuruz je trenutno u najboljoj kondiciji i najviše mu je prijao višak vode. Očekuju se rekordni prinosi, a berba će početi prvih dana septembra", naveo je Simić.

Ono što brine poljoprivrednike je cena, kaže Ilija Brkić iz Novih Kozaraca.

"Cena je ono što nas najviše brine. Prinos suncokreta biće bolji nego prošle godine, a cena ne bi smela da bude manja od 300 evra za tonu. Sa tom cenom postoji ekonomska isplativost uzgoja suncokreta".

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/najmanje-300-evra-za-tonu-suncokreta-dobra-cena-pokriva-gubitke-koje-je-napravilo/85yzm77

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Август 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
          1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30
31