Zakonska obaveza svakog pčelara je da dva puta godišnje, u aprilu i oktobru, redovno prijavi brojčano stanje pčelinjih zajednica svojoj veterinarskoj stanici, tj. ovlašćenom obeleživaču – veterinaru koji je obeležio košnice, podseća na svom sajtu Savez pčelarskih organizacija Srbije.

Pčelari su dužni da između 1. i 31. oktobra odu do svoje teritorijalno nadležne veterinarske stanice koja je obeležila pčelinjak, i prijave broj košnica sa kojim ulaze u zimovanje.Takođe, potrebno je da pčelari sa sobom ponesu spisak svih brojeva košnica koje ulaze u zimu, kao i da ponesu pločice sa brojevima rasformiranih košnica kako bi ih vratili veterinaru

Nakon prijave, veterinar izdaje potvrdu da je izvršen redovni popis, a izdavanje te potvrde je besplatno.

Ako je broj košnica manji od broja košnica koje su ranije obeležene, onda treba navesti razlog smanjenja broja: spajanje slabijih zajednica sa jačim radi boljeg prezimljavanja, grabež, krađa (dokazati kopijom policijskog zapisnika), uginuće od bolesti (dokazati veterinarskim dokumentom) i slično.Ako je pčelar kupio košnice sa pčelama od drugog pčelara, to mora dokazati prilaganjem Uverenja o zdravstvenom stanju kupljenih pčela koje je izvadio prethodni vlasnik. Inače, onaj koji prodaje košnice, najpre mora da ih odjavi kod svog veterinara, i da prijavi prodaju konkretnom licu.

Postoji mogućnost da pčelari do 1. oktobra nisu prijavili nova pčelinja društva (kasne rojeve) i obeležili košnice u kojima se ona nalaze. Ako je tako, onda najpre moraju da obeleže te košnice, a tek onda prijave stanje.

Izvor:https://domacinskakuca.rs/2020/10/12/pcelarstvo/pcelari-ovo-morate-uraditi/

Zahvaljujući uvođenju elektronskog sistema za prijavu sezonskih radnika u poljoprivredi, oko 50 odsto od procenjenog broja sezonskih radnika u toj oblasti prevedeno je u legalne tokove, a od velikog značaja bi bilo da se taj sistem proširi i na druge delatnosti, rečeno je na konferenciji NALED-a.Uz određena prilagođavanja, elektronski sistem prijavljivanja sezonskih radnika u poljoprivredi mogao da bi se proširiti na kućne i pomoćne poslove čuvanja dece, starih, kućnih ljubimaca i poslove čišćenja i održavanja, rečeno je na konferenciji.

Šefica Jedinice za hranu i poljoprivredu u NALED-u Tisa Čaušević rekla je da su procene, pre uvođenja tog sistema, bile da 80.000 ljudi koji su angažovani na sezonskim i povremenim poslovima radi bez ikakvih prava, plaćenih poreza i doprinosa. Kako je objasnila, problem je bilo to što nije postojao sistem koji bi odgovarao specifičnosti tih poslova i stvarnim potrebama poslodavaca.

Tisa Čaušević je dodala da se nakon reforme u toj oblasti situacija značajno promenila, a kao primer je navela da je 2018. godine samo 3.500 sezonskih radnika u poljoprivredi bilo prijavljeno, a prošle godine čak 27.000.

Za godinu i po, od kada je uveden taj sistem u poljoprivredi, broj prijavljenih sezonaca je porastao više nego deset puta – s 3.500 na oko 42.500 radnika, rečeno je na skupu.

Sada, u oktobru 2020, oko 50 odsto od procenjenog broja sezonskih radnika u poljoprivredi prevedeno je u legalne tokove uvođenjem jednostavne prijave radnika, a poljoprivreda je samo jedan od sektora gde je prepoznata ta potreba, rekla je Tisa Čaušević.

Jedan od načina da se ti radnici uvedu u legalne tokove i time zaštite njihova prava bio bi da se pojednostavljena procedura prijave sezonaca putem e-portala ili onlajn aplikacije proširi na druge delatnosti – građevinu, za poslove bebi-siterki, spremačica i slične profesije...Najčešći razlozi zbog kojih poslodavci i ne razmišljaju o tome da ih prijave su visoki troškovi, komplikovana procedura i nedovoljno fleksibilan način ugovaranja, pokazala je analiza NALED-a i Nemačke razvojne saradnje o mogućnostima proširenja sistema pojednostavljenog angažovanja radnika na sezonskim i povremenim poslovima, koji trenutno funkcioniše samo u poljoprivredi.

Od ukupnog broja zaposlenih u Srbiji, svaki peti radi na crno, a osim u poljoprivredi, najviše ih je još u turizmu i ugostiteljstvu (15,1 odsto) i građevinarstvu (11,3 odsto), dok na kućnim i pomoćnim poslovima svako drugo lice radi bez ugovora i bez prava na penziono osiguranje i zaštitu od povrede na radu za svaki dan koji provede na poslu.Neformalno zapošljavanje jedan je od ključnih generatora sive ekonomije jer na svakih 100 dinara koji se obrnu u sivoj zoni, 62 dinara je od neprijavljenih zarada, a 38 dinara neprijavljeni profit, rekla je koordinatorka za istraživanje u NALED-u Irena Đorđević.

Problem produbljuje činjenica da u Srbiji trećina neformalno angažovanih radi kraće od tri meseca, svaki peti radi do šest meseci, a tek njih 16 odsto angažovano je do godinu. Oko 126.000 njih radi samo na osnovu usmenog dogovora.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/naslovi/polovina-sezonaca-sad-radi-legalno-13-10-2020

Svi nekategorisani ugostiteljski objekti od danas će biti u obavezi da prijave sve domaće i strane turiste, preko centralnog informacionog sistema eTurista.

Zakonska obaveza odnosi se na ugostitelje koji pružaju usluge smeštaja u nekategorisanom ugostiteljskim objektima poput hostela, prenoćišta, konačišta, konaka, hotela, hanova, etno kuća, salaša, vila, kampova, kamping odmorišta... objavljeno je na sajtu Ministarstva turizma.Obaveza se, takođe, odnosi se i na ugostitelje koji pružaju smeštaj u nekategorisanim ugostiteljskim objektima za smeštaj nautičkog turizma, kao i lovnog turizma - lovački dom, lovačka kuća i lovačka koliba.

Svi oni su u obavezi da zbog evidentiranja podnesu prijavu jedinici lokalne samouprave na čijoj teritoriji se objekat nalazi.

Ukoliko ugostitelj ne ispuni svoju obavezu, čini prekršaj iz zakona o ugostiteljstvu i o strancima, o čemu će biti obaveštena turistička inspekcija i služba za strance MUP-a.Lokalne samouprave dužne su da vode evidenciju ugostitelja i ugostiteljskih objekata, koji usluge smeštaja pružaju u nekategorisanim ugostiteljskim objektima, kao i kategorisanim objektima domaće radinosti (kuća, apartman i soba) i seoskog turističkog domaćinstva, i da ih unesu u centralni informacioni sistem.

Zakonom su zaprećene prekršajne kazne za neispunjenje ovih obaveza, tako da odgovornom licu u lokalnoj samoupravi preti novčana kazna od 50.000 do 100.000 dinara.

Napominju da od danas eTurista postaje jedini izvor podataka Republičkog zavoda za statistiku o turizmu.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/od-danas-obavezna-prijava-gostiju-preko-eturista-zaprecene-kazne-i-do-100000-dinara/81ptgh7

Pojednostavljena procedura prijave putem portala i aplikacije uvela je u legalne tokove 47 procenata sezonskih radnika u poljoprivredi, pokazuje analiza o efektima primene Zakona o pojednostavljenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima, koju su za potrebe Ministarstva rada zajednički sproveli Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) i nemačka organizacija za međunarodnu saradnju GIZ.Oni su došli do podataka da su za godinu i po dana primene novog sistema poslodavci angažovali ukupno 37.597 sezonaca i tako doprineli da ostvare pravo na penzijski staž i zdravstvenu zaštitu u slučaju povrede na radu.

Rezultat nove procedure je, navodi se u biltenu NALED-a, utoliko važniji što je do pre dve godine ugovor imalo svega 5 procenata od oko 80.000 sezonaca koliko se procenjuje da radi u poljoprivredi u Srbiji.

Oni su naveli i da je ova analiza pokazala da su poslodavci prihvatili novi sistem, što se posebno vidi po broju elektronskih prijava u odnosu na broj zaključenih ugovora o privremenim i povremenim poslovima, koji se zadržao na proseku od oko 3.000 godišnje, i to pre svega za radnike angažovane na duži period (od 90 do 95 dana).

Brzinu prijavljivanja i fiksni iznos poreza, koji se plaća putem onlajn registracije istakli su u analizi kao ključnu prednost u odnosu na skuplju i komplikovaniju proceduru potpisivanja ugovora na papiru.

Zamenica menadžera GIZ Otvorenog regionalnog fonda za modernizaciju opštinskih usluga u jugoistočnoj Evropi Amira Omanović, rekla je da je portal i aplikaciju koristilo 413 poslodavaca, od čega su 127 fizička lica odnosno vlasnici poljoprivrednih gazdinstava, i na ime poreza i doprinosa dosad su uplatili više od 400 miliona dinara u budžet Srbije.

"Novi, jednostavniji način prijave i ođave u samo par minuta, koji podrazumeva da poreze i doprinose plate samo za one dane kada je sezonski radnik zaista radio, motivisao je poslodavce da ih prijave. Naša želja je da novi sistem postane uspešna regionalna priča. Zato GIZ i NALED pružaju podršku vladama država u regionu da se iskustva uvođenja ovakvog modela dobre prakse prenesu u Crnu Goru, Albaniju i Severnu Makedoniju", kazala je Amira Omanović.

Statistika je pokazala da su poljoprivredna gazdinstva sezonske radnike angažovala u proseku na 15 dana, a kompanije na 21. Prosečan broj sezonaca angažovanih na gazdinstvima bio je 46 dok je firmama bilo potrebno u proseku i do 3,5 puta više radnika (167). Najviše prijavljenih sezonaca bilo je u dobi od 46 do 60 godina, kao i između 18 i 30.

Za dalje uvođenje sezonskih radnika u legalne tokove, kako su naveli, biće potrebno da resorni organi dodatno informišu o postojanju i prednostima nove procedure i poslodavce i radnike.

Analiza je pokazala da je neinformisanost o benefitima koji se stiču, ukoliko bi bili prijavljeni, ključni razlog zašto deo sezonaca i dalje pristaje da radi neprijavljeno. Polovina je istakla da bi želeli da budu prijavljeni, a kao najveće benefite prijave vide ostvarivanje prava na penziju (37,5%), veću sigurnost (29%) i zdravstvenu zaštitu u slučaju povrede na radu (20%).

NALED i GIZ se od početka projekta Povećanje prilika za zapošljavanje sezonskih radnika zalažu za proširenje sistema i na druge delatnosti sa velikim udelom neformalnog angažovanja, kao što su poslovi u kući, turizam i ugostiteljstvo i građevinarstvo. Oni kažu da bi proširenje postojećeg zakona, osim što bi doprinelo smanjenju sive ekonomije, pomoglo građanima, koji usled posledica epidemije kovid-19 ostaju bez posla, da lakše nađu novi angažman.

Oni su naveli i da je Vlada Srbije početkom avgusta pozitivno odgovorila na predlog i formirana je radna grupa koja će raditi na proširenju obuhvata. Analiza NALED-a pokazuje da u građevinarstvu trećina angažovanih radnika radi bez ugovora, u turizmu i ugostiteljstvu oko 20 odsto, a najveća nepoznanica su kućni poslovi. Procenjuje da oko 55.000 porodica u Srbiji angažuje osobu za neki vid pomoći u kući (čuvanje dece, čišćenje, gerontodomaćice, itd).

Izvor:http://novimagazin.rs/ekonomija/naled-u-legalne-tokove-uvedeno-47-procenata-sezonskih-radnika-u-poljoprivredi

U proteklih godinu i po dana od početka primene zakona i aplikacije za prijavljivanje sezonaca, angažovano je 37.000 sezonskih radnika.
To je u državnu kasu po osnovu naplaćenih poreza i doprinosa unelo oko 3,3 miliona evra, odnosno oko 390 miliona dinara.

Novac uplaćen u budžet po osnovu prijave radnika je do primene Zakona o pojednostavljenom radnom angažovanju sezonskih radnika u poljoprivredi, cirkulisao u sivoj zoni, jer poslodavci nisu plaćali obaveze ni državi ni radnicima.

Ranije projekcije nadležnih su da će u naredne tri godine visina prihoda po osnovu plaćenih poreza i doprinosa za sezonske radnike premašiti 15 miliona evra.

– Pre početka primene ovog zakona i softvera, procena je da je i do 80.000 sezonskih radnika radilo u poljoprivredi potpuno ilegalno. Ako znamo da je za nešto više od godinu i po dana, skoro 40 hiljada ljudi prijavljeno na ovaj način, to je dosta dobra statistika – kaže Tisa Čaušević iz NALED-a.

Prema podacima NALED-a, tokom rada na sezonskim poslovima, polovini od 80 hiljada koliko se procenjuje da ih ima u poljoprivredi, prvi put je omogućeno da im budu plaćeni porezi i doprinosi tokom angažovanja.

– Na ovaj način su ovi radnici ušli u legalne tokove što znači da su poslodavci platili poreze i doprinose za njihovo angažovanje, što do sada nije bio slučaj. Ukupna vrednost naplaćenih poreza i doprinosa do danas je oko 3,3 miliona evra. Samo na račun poreza naplaćeno je blizu 900.000 evra u dinarskoj protivvrednosti – navodi Čaušević za Tanjug.

U Srbiji je u jeku rad na poljima, u voćnjacima i postrojenjima za preradu, a brojke NALED-a pokazuju da više od 400 poslodavaca koristi elektronski sistem prijave sezonskih radnika.

„Oko dve trećine poslodavaca su pravna lica, dok su čak jedna trećina fizička lica, poljoprivredna gazdinstva koja vode fizička lica, a koja do uvođenja ove reforme uopšte nisu imala pravo da na legalan način da angažuju sezonske radnike“.

U ovom momentu, dodaje Čaušević, nije zahvalno praviti poređenje statistike za prvih šest meseci ove godine sa istim periodom prethodne, obzirom da je početkom 2019. počela primena e-prijave sezonaca, a u aprilu i maju ove godine bilo je ograničeno kretanje zbog korone.

Ipak, kaže, u ovoj godini se beleži blago povećanje broja prijavljenih radnika putem aplikacije.

Za sada, putem aplikacije se prijavljuju radnici angažovani za poslove u poljoprivredi, ali postoji interesovanje i drugih sektora da se ovakvo rešenje primeni i kod njih.

Sezonci su najviše angažovani na pripremi poljoprivrednog zemljišta, branju povrtarskih ili voćarskih plodova, na njihovom sortiranju…

Iz NALED-a poručuju da bi voleli da vide na koji način bi ovaj sistem mogao da se dalje razvija, obzirom da su poslodavci koji trenutno angažuju sezonce uglavnom poljoprivredna preduzeća i gazdinstva, a da potreba postoji i u drugim granama ekonomije.

Izvor:https://www.vesti-online.com/sezonci-uneli-33-miliona-evra-u-drzavnu-kasu/

Srbija ima jedinstvenu aplikaciju za prijavu sezonskih radnika u poljoprivredi koju će, kao gotovo rešenje sa već potvrđenim rezultatima, ponuditi drugim državama kroz proces "mini Šengena", kaže Branislav Nedimović.

Na skupu "Digitalna saradnja: transformacija vlada", Nedimović je rekao da elektronsko rešenje za prijavu sezonskih radnika niko drugi nema i da je ono srušilo sve birokratske barijere.

Naglasio je da ranije, recimo, berači nisu imali nikakva prava, ni PIO ni zdravstveno osiguranje, a da sada, uz pomoć aplikacije, odmah po prijavi radnika softver sve uradi sam i evidentira radnika za penizisjko-invalidsko osiguranje, za staž osiguranja, evidentira ga u bazi zdravstvenog osiguranja, osiguranja u slučaju nezaposlenosti, kao i za poreze.

Ministar poljoprivrede je naveo da je ovako do sada prijavljeno 26.998 lica, gotovo 900.000 radnih dana, 319 poslodavaca, a aplikaciju koristi i 99 poljoprivrednih gazdinastava onda kada angažuju sezonce.Cilj je da se u Srbiji uspostavi ePoljoprvreda, što bi trebalo da promeni pristup agraru. Nedimović je, kao dobar primer, pomenuo i potpunu digitalizaciju svih informacija vezanih za zakup državnog poljoprivrednog zemljišta. To je, kaže, bila tabu tema, pominjalo se da imamo 800, 300, 500 hiljada hektara, a to, dodaje, uopšte nije tema, jer je evidentirana svaka parcela i zna se šta se na svakoj dešava.

Naveo je i da su te informacije dostupne svakom građaninu ili poljoprivredniku u svakom trenutku, pa čak i informacije o tome po kojoj ceni je koja parcela izdata. Novi projekat će podrazumevati transformaciju čitave srpske poljoprivrede, a to je takozvani eAgrar, registracija svakog gazdinstva elektronskim putem. Prijava za subvencije takođe će biti elektronska.

Dodao je da će i prijava za subvencije takođe biti elektronska, te primetio da postoji bar 40 odsto upisanih vlasnika poljoprivrednog zemljišta koji nisu ni videli parcelu, a mogu da dobiju subvencije.

Izvor:https://biznis.telegraf.rs/agro-biz/3150074-jedinstvena-aplikacija-za-sve-sezonske-radnike-a-posebne-pogodnosti-cekaju-berace

Konačno je Srbija dobila pravi med, nudi ga firma HONEY MED iz Vučaka kod Smedereva! I to ne samo što je pravi, on je, o zamislite „čuda“ i PRIRODAN, kako suprotno zakonu piše na kutiji! I takođe ne samo što je pravi, on je, zamislite i to „čudo“, 1000% MED, opet suprotno zakonu! Ovu bruku je SPOS odmah po saznanju prijavio veterinarskoj inspekciji, očekujemo brzu reakciju inspektora.

Podsećamo, MED MOŽE BITI SAMO MED. Ne postoji prirodan med, jer je svaki prirodan, veštački med ne postoji, sem u žargonu. Takođe je zakonom zabranjeno stavljati na etiketi da je neki med 100% med, ili 1000% med. Takođe, treba reći da 1000% u stvarnom svetu ne postoji, sem u žargonu, nešto može biti samo 100%, ali je za med zabranjeno stavljati da je 100% med, jer je med po svojoj prirodi već sam po sebi i prirodan i 100% a zabranjeno je stavljati odrednice koje to potenciraju, jer su to opšte poznate činjenice.

Pozivamo još jednom sve potrošače pčelinjih proizvoda, kao i sve pčelare, da čim primete ovakve „bisere“ ili postave opravdanu sumnju da neki med na tržištu nije ispravan, to odmah prijave veterinarskoj inspekciji, a ako se plaše iz ne znamo kog razloga, neka prijave SPOS-u, a SPOS će obavestiti inspekciju ne spominjući njihovo ime.

Izvor:http://spos.info/1000-med-svetsko-cudo-u-srbiji/

U periodu 26-28. jula 2019. u mestu Sivac, na stacionarnom pčelinjaku Tatjane Mrdak, izvršena je krađa od strane NN izvršioca. Ukradeno je:

Dve desetoramne košnice
Jedan desetoramni nukleus
Jedan petoramni nukleus

Obavešteni su članovi Operativnog tima SPOS-a za suzbijanje krađa pčela, data je kratka objava na forumu SPOS-a, oštećenoj pčelarki su data uputstva o daljim postupanjima, najbliži član Operativnog tima SPOS-a za suzbijanje krađa pčela zapadnobačkog okruga preuzeo je komunikaciju i stavio se na raspolaganje policijskim službenicima teritorijalne policijske stanice. Sa lokalnim timom je svakodnevno prikupljao podatke i prosleđivao policijskim službenicima koji su zadužili krivičnu prijavu. U više navrata ukazano je na lokacije koje izazivaju sumnju i gde se pretpostavlja da bi mogle da se nalaze košnice, ukazano je i na nekoliko vozila koja su prevozila košnice i delove košnica.

Veliku i nesebičnu pomoć pružili su savesni građani koji su na samom kraju potrage (koja je imala za cilj pronalaženje ukradenih košnica sa teritorije Sombora, Sivca, Apatina, Karavukova itd) dali veoma bitne informacije i ukazali na skrovito mesto na imanju gde živi izvršilac.

Veliku zahvalnost dugujemo i požrtvovanim inspektorima koji su vršili pretres imanja i objekata u trenucima kada je grabež bila u većem obimu zbog razbacanih ramova, starih, neuglednih i raspadnutih košnica.

Upornost svih napred navedenih sa jasnim ciljem, dovela je do odličnog rezultata za početak istrage. U prvom danu istrage već ima dosta krucijalnih tragova koji daju šansu državnim organima (tužilaštvu i policiji ) da nastave dalji rad i rasvetle i druga krivična dela koja možda i nisu u vezi sa pčelarstvom.

Kod otkrivenog izvršioca pronađeno je:

1.Dva (2) nukleusa (telo sa podnjačom), zelene boje , izgrebanog- unuštenog žiga i brojčane oznake,

2.Dva (2) drvena krova košnice obloženi limom,

3.Tri (3) zbega košnice (dva plave boje i jedan zeleni sa crvenom trakom.

A P E L  P Č E L A R I M A

 – prijavite krađu teritorijalnoj policijskoj stanici (gde su košnice ukradene) makar bila i jedna ukradena,

– obavestite Operativni tim SPOS-a za suzbijanje krađa pčela, bilo kog člana,

-postupite po uputstvu (objavljeno više puta), dajte precizan opis (period u kom se desila krađa od poslednjeg obilaska pčelinjaka do momenta kada ste uočili krađu, tačnu lokaciju, detaljan opis košnica, sa svim posebnim karakteristikama, oznakama, bojama…)

-budite u kontaktu sa najbližim članom Operativnog tima, verujte u uspeh, jer kao što vidite združenom akcijom postižu se rezultati i nalaze se ukradene košnice.

 

Izvor:http://spos.info/razotkrivena-jos-jedna-kradja/

Angažovanje sezonskih radnika kao novi oblik radnog angažovanja u poljoprivredi uveden od ove godine već daje rezultate, a u NALED-u smatraju da bi taj sistem mogao da se proširi i na građevinu, turizam, ugostiteljstvo i kućne poslove. Objašnjavaju da je sama digitalizacija procesa prijave radnika koja je sada sprovedena u sezonskim poslovima nešto što bi moglo da se primeni i na druge oblasti koje danas predstavljaju generator sive ekonomije.

Primenom Zakona o pojednostavljenom angažovanju na sezonskim poslovima znatno je smanjena administracija za angažovanje sezonskih radnika u poljoprivredi u odnosu na prethodni sistem gde su sezonski radnici bili angažovani po ugovori o privremenim i povremenim poslovima jer, kažu u NALED-u, više nema ugovora na papiru i postoji fiksni iznos poreza koji se plaća po danu.Više od 95 odsto sezonsko zaposlenih radnika u poljoprivredi je 2017. godine bilo potpuno neprijavljeno i nije imalo bilo kakav formalan status u svom radu, a Marko Milanković iz NALED-a kaže za Tanjug da ono što se pokazalo kao sjajno je da je danas pet puta više prijavljenih ljudi u seozonskim poslovima.

To je, navodi, direktno doprinelo sa nekih 30 miliona dinara poreskih i skoro 80 miliona dinara u drugim obavezama koje poslodavci plaćaju državi.

"Možda još važnija stvar jeste da su sezonski radnici na ovaj način prijavljivanjem i ostvarivanjem svojih prava stekli i nekakvu sigurnost, stekli mogućnost da imaju osiguranje kao i svaki drugi zaposleni danas u Srbiji, na taj način mogu i ostvarivaće svoja osnovna prava", kaže Milanković.

Suština celog ovog procesa je, naglašava, digitalizacija, a sistem koji je uspostavljen i koji bi trebalo da smanji neformalnu zaposlenost u Srbiju mogao bi vrlo jednostavno da se primeni i na druge poslovne sisteme."To su pre svega građevinarstvo, zatim ugostiteljstvo i turizam i svi poslovni ekosistemi kojima bi danas digitalizacija zapravo donela bolje formulisanje radnih odnosa i omogućila da se na pravi način prilagode i tehnološkim i drugim naprecima koji se danas dešavaju u poslovnom svetu", smatra Milanković.

Moderno vreme donosi i nove oblike zapošljavanja, a Milanković kaže da je ono što je NALED identifikovao kao najakutnije su situacije u kojima je tehnologija dovela do nekih novih radnih mesta i načina poslovanja koja država nije uspela da na pravi način isprati.

"Pre svega, mislim tu na IT tehnologije i činjenicu da danas imate puno ljudi koji rade kao takozvani frilenseri i koji rade za neke strane firme. Međutim, njihovi statusi i njihove pozicije danas nisu takve, jer ne mogu na pravi način da odgovore aktuelnom poreskom sistemu", kaže Milanković.

Postoje, dodaje, i dalje neke stvari koje bi država mogla da uradi kako bi olakšala i pojednostavila neke procese koji nisu u direktnoj vezi samo sa prijavama, već se odnose na visinu poreza koji se plaća po zaposlenom. To je, dodaje, zapošljavanje na nepuno radno vreme.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/digitalizacija-olaksala-prijavu-radnika-angazovanje-sezonaca-moguce-i-u-gradevini/l01x6r9

Svake godine, posebno u proleće i jesen, kad su aktuelni radovi u poljoprivredi, na njivama širom zemlje mogu se videti sezonski radnici. I dok su na njivama, u voćnjacima, vinogradima... sezonski radnici vidljivi, za državu su bili, praktično, nevidljivi – do sada.

Na pitanje koliko ljudi svake godine sezonski rade u poljoprivredi teško da iko može dati precizan odgovor. Procenjuje se da ih ima i više od 80.000, a zvanična statistika od pre dve godine izbrojala je oko 3.500 sezonskih radnika.

Sada se, zahvaljujući portalu za elektronsku prijavu sezonaca, slika značajno promenila. Taj portal u funkciji je od početka godine – a rezultat je da je evidentirano gotovo pet puta više sezonskih radnika nego pre dve godine.Po rečima Ivana Radaka iz Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj, u maju je bilo evidentirano oko 5.000 sezonskih radnika u poljoporivredi, a sada ih je više od 17.000. Sezonske radnike angažovale su i prijavile i velike poljoprivredne kompanije, ali i manji proizvođači i poljoprivedna gazdinstva, a među više od 200 poslodavaca, 60 je poljoprivrednih gazdinstava. Radak naglašava da se za sada evidentiraju samo sezonski radnici u poljoprivredi.

Od početka godine do sada, odnosno za sedam meseci, evidentirano je ukupno 17.085 sezonskih radnika, a do kraja godine će broj sezonaca biti svakako daleko veći jer tek slede jesenji radovi, kaže Radak.Kako dodaje, reč je o velikom broju u ljudi koji su sada uvedeni u legalne tokove, pošto se za prijavljene sezonske radnike plaćaju porezi i doprinosi.

U budžet se ove godine od njihovog rada slilo oko 26,7 miliona dinara na ime poreza, dok je na ime doprinosa uplaćeno 74,9 miliona, navodi Radak.

Po njegovim rečima, korist od evidentiranja sezonskih radnika imaju svi – i poslodavci i sezonci, a, naravno, i država. Sezonci su ranije radili bez prijave, nisu ostvarivali nikakvo radno pravo, što su poslodavci nekad znali da iskoriste. Poslodavci često nisu znali koga angažuju i koje veštine sezonski radnik poseduje i ima li ih uopšte, a država nije imala prihode.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/elektronskim-prijavama-iz-sive-zone-izvuceno-17000-sezonaca/t3lywc4

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Октобар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
      1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30 31