Čuveni naučnik Albert Ajnštajn je upozoravao da bi u slučaju izumiranja pčela, čovečanstvu ostalo još samo četiri godine života. Naime, pčele su glavni oprašivači voća i povrća, a njihovim nestankom bila bi dovedena u pitanje proizvodnja hrane, pa samim tim i opstanak civilizacije.

Poslednjih godina svedoci smo kako u Srbiji, tako i u svetu masovnog pomora pčela zbog raznih bolesti i prekomerne upotrebe pesticida kojima se prska voće što dovodi do smrti ovih životinja. Čini se da nema dana da se neko od srpskih pčelara ne požali kako su mu uginule pčele što je velika šteta ne samo za njega već i za ceo ekosistem u kome obitavaju pčele. Da biste lakše i bolje zaštitili svoje košnice potrebno je da prepoznate i razne bolesti i štetočine koje napadaju pčele.

Američka kuga pčelinjeg legla

Pčele žive u biološki veoma složenoj zajednici zbog čega se bolesti koje ih pogađaju u mnogo čemu razlikuju od bolesti ljudi i domaćih životinja, pišu u Praktikumu iz pčelarstva dr Nada Plavša i dr Nebojša Nedić, profespri sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.

Kao jedinka pčela ne može živeti sama, već je za njen opstanak neophodan kompletan pčelinjeg društva odnosno jedna matica, nekoliko desetina hiljada radilica i nekoliko stotina trutova.

Savremeni način pčelarenja pogoduje širenju bolesti, jer često pčelar ni ne znaju tokom prenosa saća može preneti uzročnike bolesti iz jedne košnice u drugu. Osim toga postoji veliki broj parazita, bakterija, gljivica i virusa, koji napadaju pčelinje zajednice i nanose ogromne gubitke pčelarstvu. Da bi se sačuvalo zdravlje pčelinje zajednice neophodna je redovna kontrola društva od strane pčelara koji mora da prepozna moguće bolesti i primeni adekvatne mere kako bi se bolest zaustavila, a pčele ozdravile. Poznavanje osnovnih simptoma bolesti koje ugrožavaju pčelarstvo omogućava pčelaru da u što ranijoj fazi uoči bolest i preduzme mere sanacije. Prilikom kontrole košnica treba razlikovati bolesti pčela i bolesti pčelinjeg legla koje se relativno lako uočavaju jer dovode do nepravilnosti u leglu.

Američka kuga pčelinjeg legla poznata i pod imenom Američka trulež legla je bakteriska bolest koja  predstavlja jedan od najvećih zdravstvenih problema pčelinjih zajednica. Bolest karakterišu promene na poklopljenom leglu dok odrasle pčele ne obolevaju. Uzrok ove bolesti je bakterija iz familije Bacillaceus – Penibacillus larvae štapićastog oblika i veličine 2,5 do 5milimetara. Ali, neka vas ne zavara njihova veličina jer mogu da naprave ogromnu štetu u pčelinjaku. Bakterija ima vegetativni oblik i spore koje su veoma otporne u spoljnoj sredini i u sasušenoj masi na dnu starog saća mogu da prežive, verovali ili ne 30-40 godina. Spore su otporne i na većinu dezificionih sredstava koje se koriste u pčelarstvu. Za razliku od spora vegetativni oblici su osetljivi na toplotu, isušivanje, dezificijense, sulfanamide i antibiotike. Međutim, u slučaju tretiranja košnice lekovima antibioticima vegetativni oblici bakterije prelazi u svoj mnogo otporniji oblik – spore.

Simptomi i prenošenje

Američka kuga pčelinjeg legla je prisutna u celom svetu. Kako upozoravaju dr Nada Plavša i dr Nebojša Nedić, profesori sa novosadskog Poljoprivrednog fakulteta ova bolest se brzo i lako se širi i drugo zadržava u pčelinjacima. Glavni izvor infekcije su zaražene, bolesne i uginule larve, med, polen, saće i unutrašnje površine košnice i oprema u samoj kosnici. Infekciju šire i pčelari kada spajaju ramove slabijih sa jačim društvima bez

prethodne zdravstvene kontrole društva. Do infekcije može doći tokom seobe pčelinjeg društva, preko zaraženog meda koji se koristi za prehranu pčela, ali i mehaničkim putem i preko insekata parazita kao što je voštani moljac, ose, muve…

U slučaju inficiranih lavi u košnici bolest mogu prenositi i same

pčele radilice, negovateljica i čistačice koje čiste ćelije i pripremaju ih za polaganje jaja. Spore dospevaju na njihovo telo i šire se u nove ćelije.

Prvi simptom koji ukazuje da nešto nije u redu je raštrkanost samog pčelinjeg društva koje nije jako i kompaktno kako bi trebalo da bude. Promene su vidljive i na poklopcima ćelija i to treće nedelje nakon inficiranja. Poklopci postaju tamniji, čak tamno mrke boje, pokvašeni su i lako se skidaju, javljaju se rupice na ivicama koje su posledica pokušaja pčela čistačica da očiste leglo. Nakon toga dolazi do isušivanja larvi što dovodi do uvlačenja poklopca ka unutrašnjosti ćelija, a larve se pretvaraju u žitku lepljivu masu braon boje i nakiselog mirisa. Vremenom ova masa se suši i lepi za dno ćelije pa je lako uočljiva u košnici,  upozoravaju dr Nada Plavša i dr Nebojša Nedić, profesori sa novosadskog Poljoprivrednog fakulteta.

Da bi se uspostavila tačna dijagnoza najbolje je odneti na pregled uzorak saća sa poklopljenim leglom veličine 10 x10 santimetara.

Uzorak se pakuje u papir i zatim stavlja u kartonsku kutiju koja se nosi u veterinarsku dijagnostičku ustanovu. Uzročnik se može naći u medu tako da se i on po potrebi dostavlja na pregled.

Na žalost za ovu bolest ne postoji lek. Kada se ustanovi oboljenje, moraju se poštovati mere koje propisuju Pravilnici, odnosno da se pčele prvo „uguše”, a zatim se vrši spaljivanje pčela zajedno sa ramovima i voskom i svim otpacima iz košnice. Oprema i košnice se dobro mehanički očiste i rigorozno dezinfikuju. Afrička kuga pčela mora obavezno da se prijavi nadležnim institucijama. Pčelar dobija nadoknadu za sanirana društva, ali samo ukoliko se oboljenje prijavi na vreme, odnosno u roku od dva meseca nakon pojavljivanja zaraze što se utvrđuje pri postavljanju konačne dijagnoze u laboratoriji.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Biljke koje se tradicionalno koriste u tretmanu dijabetesa a čija je efikasnost potvrđena jesu preparati na bazi hmelja, borovnice, koprive, maslačka praziluka i cimeta.
Najveću efikasnost uz najmanje neželjenih dejstava, pokazali su preparati na bazi lista borovnice i koprive.
Ovo je saopšteno nedavno na 25. Savetovanju o biotehnologiji na Agronomskom fakultetu u Čačku. Autori rada jesu akademski stručnjaci i njihovi mlađi istraživači sa Škole strukovnih studija „Visan”, „Biounik”, Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Beogradu i Instituta za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada.Dijabetes je među najčešćim bolestima endokrinog tima i u stalnom je porastu. U lečenju šećerne bolesti koriste se nekoliko pristupa: insulin u kombinaciji sa djetom, lekovi i medicinska sredstva, promene životnih navika. Važnu ulogu u prevenciji i lečenju drže i brojne i biljne vrste za koje je potvrđeno da poseduju hipoglikemijsko dejstvo.
U rad ovih istraživača bili su uključeni pacijenti koji boluju od dijabetesa 2. Anketa je trajala tri nedelje, a uzorkom je bilo obuhvaćeno 100 pacijenata koji su, pored redovne terapije, propisane od lekara specijaliste, koristili preparate na biljnoj osnovi, uz save doktora i farmaceuta. Prilikom anketiranja pacijenata ispoštovana su etička načela. Uzorak na kojem je sprovedeno istraživanje činilu su pacijenti oba pola, sgarasni grupa 35-60 godina, koji su dobrovoljno prihvatili da popune anketni upitnik. Listić je, pored pitanju o kvalitetu života obolelih od šećerne bolesti, sadržao i druga koja su se odnosila na učinak primene biljnih aparata, uz redovnu terapiju: koji biljne preparate koristite, koji preparat smatrate najdelotvorniji, koje su vrednosti glukoze u krvi pre i posle primene preparata.
Ispitanici su, pored redovne terapije koju je prepisao specijalista, koristili biljne preparate na osnovu hmelja, borovnice, koprive, maslačka, zelenog praziluka i cimeta. Najveći korisnici bili su ubedljivo ispitanici u dobi 55-65. Ishrana pacijenata obuhvatala je namirnice sa smanjenim procentnom ugljenih hidrata i skroba. Gojaznost je bila prateći progran. Pojedini pacijenti imali su genetskih predispozicija za dijabetes dok je kod ostalih uzrok bio nepoznat.
Pacijenti su najviše koristili preparat sa listom borovnice (90%) a najmanje sa prazilukom (10%) i hmeljom (15%) jer su pokazali izvesna neželjena dejstva. Pre svega izazvali su slabost i umor, povećanje krvnog pritiska. Preparat od lista borovnice se pokazao kao efikasan i nisu zabeležene nikakve kontraindikacije, a isto važi i za koprivu.
Istraživači u svom radu navode:
„U sprovedenoj anketi preparati na bazi lista borovnice pokazali su značajne efekte na smanjenje nivoa šećera u krvi i opšte zdravstveno stanje ispitivanih pacijenata. Ekstrakti lista borovnice tradicionalno se koriste u narodnoj medicini kao sredstvo za lečenje šećerne bolesti.”
Poznato je više od 400 biljnih vrsta koje se tradicionalno koriste u tretmanu dijabetesa, ali samo mali broj dobio je naučnu i medicinsku overu o delotvornosti. Tradicionlni tretmani biljem nisu zaustupljeni u razvijenim zapadnim društvima, ali neki od njih se sprovode od strane praktičara alternativne medicine, ili ih pacijenti uzimaju kao dodatak uobičajenoj terapiji. Međutim, primena biljaka je i danas glavni način lečenja u nerazvijenim zemljama.

Izvor:http://www.glaszapadnesrbije.rs/932638/Naucni-rad-iz-Cacka:-Borovnica-i-kopriva-najznacajnije-u-prevenciji-i-lecenju-secerne-bolesti/

Nehigijenski način držanja životinja je jedan od značajnijih faktora za nastajanje zaraznih mastitisa. Većina faktora, kao što su mračne i nedovoljno provetrene štale, prljava prostirka i nečista koža životinja, kao i prljave ruke muzača su čest povod za nastajanje mastitisa. Iste posledice za nastajanje mastitisa može imati i neredovna muža, a naročito nepotpuno izmuzivanje.
Pre početka muže vime se pere čistom mlakom vodom i suši čistom krpom ili papirnim ubrusom, uradi se predmužna proba na crnoj podlozi u posudi sa duplim dnom, a po završenoj muži sise se dezinfikuju sredstvom za sprečavanje prodiranja mikroorganizama kroz sisni kanal u četvrt vimena.
Sam postupak muže ( gruba muža ), odnosno tehnika muže može prouzrokovati povrede na koži vimena i time omogućiti prodor mikroorganizama u vime.
Ako je, i pored primene preventivnih mera pri muži, došlo do pojave mastitisa, tada je potrebno po mogućnosti bolesnu životinju ukloniti od drugih krava i
obaviti čišćenje i dezinfekciju ležišta gde je boravila bolesna životinja. Ako se u jednoj štali nalaze zdrave i bolesne životinje, trebalo bi prvo da se muzu najpre zdrava grla, a zatim bolesna. Kod obolelih grla prisutna je tromost, gubitak apetita, edem vimena-uvecano celo vime ili delovi, tvrdo i na dodir toplo vime, pojava najcešce crvenila, mleko je promenjene boje(tamnije), gustine, cesto se javlja u mleku gnoj i krv. Mnogo je opasniji subklinicki oblik mastitisa gde simptomi nisu jasno izraženi, jedino se može utvrditi laboratoriskim putam prisustvo somatskih celija (mastitis test).
Edem (otok) vimena javlja se nekoliko nedelja ili dana pre telenja ili u toku telenja. Uzrok edema je prekomerno nakupljanje tkivne tečnosti u vimenu. Vime postaje tvrdo, krava se oseća neprijatno, sise se skraćuju, pa nastaju problemi sa mužom. Posebno je teško da se obavi potpuna muža U većini slučajeva edem
se povuče za 2 do 4 dana, a potpuno nestane za 2 do 3 nedelje posle telenja. Otok vimena sprečava se držanjem krava na paši ili držanjem u ispustu (2 sata dnevno šetnje), zatim izbalansiranim obrokom, i preko njega pravilnim odnosom minerala i elektrolita u krvi.Posle muže treba ruke dobro oprati i dezinfikovati.
Mastitis je kriv za 70% svih gubitaka u proizvodnji mleka. Šteta se primećuje kroz:
-smanjenu proizvodnju mleka u vimenu,
-propadanje pojedinih četvrti ili celog vimena pa se krave prevremeno isključuju iz proizvodnje,
-uginuće bolesnih krava,
-velike troškove lečenja upala vimena, a time se poskupljuje prozvodnja mleka,
-neupotrebljivost mleka za ishranu i industrijsku preradu za vreme upala (štetno je za zdravlje ljudi jer sadrži različite mikroorganizme i njihove toksine).

Izvor: Agrobiznis magazin

Dosad su ubijene životinje u Velikoj Krsni i selu Rabrovac, a rezultati analiza očekuju se do kraja nedelje. Tačnije, kad budu stigli rezultati analiza tkiva prošlog četvrtka ubijenih životinja, a koja su poslata u inostranu laboratoriju, saznaje Kurir u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.Da je vrag odneo šalu, govori podatak da su veterinari već eutanazirali svinje u tom području za koje se posumnjalo da su obolele od te smrtonosne, vrlo zarazne bolesti domaćih i divljih svinja, za koju nema leka niti vakcine, a ostavlja nesagledivu ekonomsku štetu u svakoj državi gde se pojavi. Srećom, nije opasna po ljude.Mada domaćinima čije su svinje preventivno pobijene, kako kažu za Kurir, ništa nije jasno i očajni su jer su ostali bez životinja, ipak priznaju da su im veterinarski inspektori rekli da će im država nadoknaditi štetu, što piše u dokumentaciji koju su dobili.


Jedan od meštana Velike Krsne, koji je želeo da ostane anoniman, prepričava za Kurir da mu je veterinarski tehničar prošlog četvrtka "ubio tri svinje, jednog vepra i 15 prasića".

- Rekli su mi da postoji sumnja da su životinje zaražene afričkom kugom svinja i da moraju da se ubiju jer je to jedini način da se bolest spreči. A sve je počelo kad je jedan seljak iz Rabrovca, sela 25 kilometara udaljenog od nas, prijavio da su mu svinje bolesne, te su veterinari otišli tamo i ubili ih. Potom su došli i kod nas u Veliku Krsnu jer je komšija prijavio da su mu svinje bolesne, pa su pobili i njih. Morali su, kako kažu, to da učine i kod mene, iako nijedna moja životinja nije bila bolesna - prepričava sagovornik Kurira i dodaje da u dokumentaciji piše da mu je pričinjena šteta 250.000 dinara.

U resornom ministarstvu dodaju da u ovom času zvanično afričke kuge svinja nema. Ali, bez obzira na to, kako kažu, već dve godine otkako se pojavila prva pretnja po naš svinjski fond iz Rumunije, neprekidno je u pripravnosti Nacionalni krizni centar i tim za praćenje kretanja i sprečavanje pojave afričke svinjske kuge u Srbiji.Istovremeno, u Službenom glasniku još je u februaru objavljena naredba, koju je potpisao resorni ministar Branislav Nedimović, o preduzimanju mera za sprečavanje unošenja, pojave i širenja te bolesti, za njeno otkrivanje, suzbijanje i iskorenjivanje, koje moraju da se pridržavaju svi u zemlji. Jer, kako veterinari kažu, kad je afrička svinjska kuga u pitanju, preventiva je najbitnija, da se ne bi desila ista situacija kao trenutno u Bugarskoj i Rumuniji, gde je proglašena epidemija svinjske kuge, a eutanazirano je stotine hiljada svinja.

Prema informacijama nadležnih, Srbija već dve godine ne uvozi svinjetinu iz Mađarske, Rumunije i Bugarske kako bi izbegla zarazu svinjskom kugom, a graničari strogo kontrolišu unos hrane iz Bugarske, gde je proteklih dana ubijeno 130.000 svinja, kao i iz Rumunije, u kojoj je eutanazirano 50.000 grla. Situaciju dodatno otežava to što bolest prenose ptice i divlje svinje. Prema poslednjim statistikama, u Srbiji svinjski stočni fond broji četiri miliona svinja.U poslednjih nekoliko godina afrička kuga svinja proširila se gotovo u celoj istočnoj Evropi - od Rusije, Mađarske, Poljske, Estonije, Letonije, Litvanije, Češke, do Slovačke, u kojoj je juče ubijeno 68 svinja. Situaciju je komentarisao bugarski premijer Bojko Borisov.
- Uveren sam da su rumunski turisti odgovorni za kugu. Oni jedu na putu, bacaju smeće, ptice i divlje svinje to raznose, a mi to raščišćavamo. Auto-putem Trakija dnevno prođe 57.000 kola, a 700 vozila je izašlo iz Bugarske u petak uveče. Mi tu ništa ne možemo da uradimo, jer ljudi sve više putuju - kaže bugarski premijer.

UPOZORENJE ZA ODGAJIVAČE

Kako se navodi u uputstvu za sve odgajivače svinja, farmere, lovce i ostale građane, a koje je napravljeno pre dve godine, kad se prvi put nad Srbijom nadvila opasnost od te bolesti, sumnju na afričku kugu svinja trebalo bi da izazove svako iznenadno uginuće, gubitak apetita, potištenost, temperatura, krvarenje po koži, krvav proliv, otežano disanje, nesiguran hod, kašljanje i povraćanje. To bi odmah moralo da se prijavi veterinaru. Bolest se širi kontaktom zaražene svinje sa zdravima. Smrtnost je apsolutna. Leka nema, a ni vakcine. Takođe, svinje mogu da se zaraze kontaminiranom hranom i vodom, inficiranim krpeljima, glodarima i drugim insektima. Najveću pažnju trebalo bi obratiti na higijenu ljudi koji se bave životinjama, kako se virus ne bi uneo preko obuće ili drugih predmeta.

PREVENCIJA BOLESTI
KAKO OBJAŠNJAVAJU VETERINARI, NAJBOLJE JE:
- ne hraniti svinje pomijama
- izbegavati izvođenje svinja van obora
- sprečiti direktan kontakt s divljim svinjama
- lovci koji imaju svoje svinje da po dolasku iz lovišta dezinfikuju obuću i odeću
- postavljanje takozvanih dezobarijera

 

Izvor:https://www.kurir.rs/vesti/drustvo/3298661/opasna-kuga-svinja-u-srbiji-u-komsiluku-besni-epidemija-zarazne-bolesti

Smeštaj i udobnost za krave najznačajniji su tokom procesa teljenja smatra dr Reuben Nevsome vodeći veterinar i klinički istraživač iz Sinergi Farm-a. Prema istraživanjima i iskustvu koje je ovaj stručnjak predstavio od vitalnog značaja za smanjenje pojave čireva i krvarenja je hormone relaksni – prirodni hormoni
koji olakšavaju prolaz teleta tokom porođaja krave. Međutim, ovi hormoni utiču takođe na to da „omekšavaju“ noge krava u periodu teljenja. Ovo se dešava zbog toga što hormon relaksin razbija kolagen u telu krave. Iako ovo olakšava teljenje, znači da je životinja više sklona povredama.
Čirevi na papcima su takođe česta pojava kod krava. Da bi ste predupredili ovu pojavu stručnjaci predlažu nekoliko zanimljivih saveta:Pre svega treba znati da čir postaje vidljiv posle dva do tri meseca od početka njegovog formiranja. Ako je junica ili krava prebačena iz staje sa slamom i stavljena u grupu za mužu na betonu njena noga je slaba i postoji velika šansa da dođe do povrede. Bilo da je reč o čirevima ili prevenciji povrede nogu kravama je potrebno obezbediti mogućnost kretanja – šetnje.
Kako prenosi Farmers Veekli u periodu pre teljenja treba smanjiti vreme stajanja krave odnosno prvotelke. Porodilji treba obezbediti odgovarajući prostor za postizanje vremena ležanja od najmanje 12 sati dnevno jer će smanjiti pritisak nogama. Kada je u pitanju muža ovakvih grla ukoliko imate veću farmu
proverite da li se krave mogu musti u grupama kako bi se smanjilo vreme stajanja.Junice su posebno ranjive i mogu ih gurnuti što može izazvati
povređivanja. Zato je potrebno da širina prolaza ka izmuzištu bude 4,5-5 m, a prolazi u kabinama širine 3-4,5 m.Za prevenciju povređivanja značajan je i lak pristup hrani junicama i kravama. Stručnjaci preporučuju prostor oko 66-70cm.Ako prelaze životinje iz slame u staju gde je beton, stvorite posebnu grupu rizičnih krava da biste smanjili konkurenciju i rizik od dominantnih krava mesec dana nakon teljenja, kako biste smanjili mogućnost za uvijanje i traumu na papcima.
Stručnjaci preporučuju za pod vulkanizirani gumeni sloj naročito u velikim farmama. Posebno je pogodno ovakav materijal koristiti u delovima farme gde su korita za vodu, područja za hranjenje ili češalice i sl. Veoma ekonomične za upotrebu su uske trake od gume (70cm) posebno u zonama kuda se krave najčešće
kreću kao što su ispusti, putanja ka izmuzištu i slično. Pratite kretanje krava i simptome koji mogu ukazati na povredu ili pojavu čira:
- neravnomerno opterećenje na udovima koji se mogu odmah prepoznati
- očigledno skraćeni koraci i često sa lukom do centra leđa

Izvor: Agrobiznis magazin

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јул 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31