Dosad su ubijene životinje u Velikoj Krsni i selu Rabrovac, a rezultati analiza očekuju se do kraja nedelje. Tačnije, kad budu stigli rezultati analiza tkiva prošlog četvrtka ubijenih životinja, a koja su poslata u inostranu laboratoriju, saznaje Kurir u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.Da je vrag odneo šalu, govori podatak da su veterinari već eutanazirali svinje u tom području za koje se posumnjalo da su obolele od te smrtonosne, vrlo zarazne bolesti domaćih i divljih svinja, za koju nema leka niti vakcine, a ostavlja nesagledivu ekonomsku štetu u svakoj državi gde se pojavi. Srećom, nije opasna po ljude.Mada domaćinima čije su svinje preventivno pobijene, kako kažu za Kurir, ništa nije jasno i očajni su jer su ostali bez životinja, ipak priznaju da su im veterinarski inspektori rekli da će im država nadoknaditi štetu, što piše u dokumentaciji koju su dobili.


Jedan od meštana Velike Krsne, koji je želeo da ostane anoniman, prepričava za Kurir da mu je veterinarski tehničar prošlog četvrtka "ubio tri svinje, jednog vepra i 15 prasića".

- Rekli su mi da postoji sumnja da su životinje zaražene afričkom kugom svinja i da moraju da se ubiju jer je to jedini način da se bolest spreči. A sve je počelo kad je jedan seljak iz Rabrovca, sela 25 kilometara udaljenog od nas, prijavio da su mu svinje bolesne, te su veterinari otišli tamo i ubili ih. Potom su došli i kod nas u Veliku Krsnu jer je komšija prijavio da su mu svinje bolesne, pa su pobili i njih. Morali su, kako kažu, to da učine i kod mene, iako nijedna moja životinja nije bila bolesna - prepričava sagovornik Kurira i dodaje da u dokumentaciji piše da mu je pričinjena šteta 250.000 dinara.

U resornom ministarstvu dodaju da u ovom času zvanično afričke kuge svinja nema. Ali, bez obzira na to, kako kažu, već dve godine otkako se pojavila prva pretnja po naš svinjski fond iz Rumunije, neprekidno je u pripravnosti Nacionalni krizni centar i tim za praćenje kretanja i sprečavanje pojave afričke svinjske kuge u Srbiji.Istovremeno, u Službenom glasniku još je u februaru objavljena naredba, koju je potpisao resorni ministar Branislav Nedimović, o preduzimanju mera za sprečavanje unošenja, pojave i širenja te bolesti, za njeno otkrivanje, suzbijanje i iskorenjivanje, koje moraju da se pridržavaju svi u zemlji. Jer, kako veterinari kažu, kad je afrička svinjska kuga u pitanju, preventiva je najbitnija, da se ne bi desila ista situacija kao trenutno u Bugarskoj i Rumuniji, gde je proglašena epidemija svinjske kuge, a eutanazirano je stotine hiljada svinja.

Prema informacijama nadležnih, Srbija već dve godine ne uvozi svinjetinu iz Mađarske, Rumunije i Bugarske kako bi izbegla zarazu svinjskom kugom, a graničari strogo kontrolišu unos hrane iz Bugarske, gde je proteklih dana ubijeno 130.000 svinja, kao i iz Rumunije, u kojoj je eutanazirano 50.000 grla. Situaciju dodatno otežava to što bolest prenose ptice i divlje svinje. Prema poslednjim statistikama, u Srbiji svinjski stočni fond broji četiri miliona svinja.U poslednjih nekoliko godina afrička kuga svinja proširila se gotovo u celoj istočnoj Evropi - od Rusije, Mađarske, Poljske, Estonije, Letonije, Litvanije, Češke, do Slovačke, u kojoj je juče ubijeno 68 svinja. Situaciju je komentarisao bugarski premijer Bojko Borisov.
- Uveren sam da su rumunski turisti odgovorni za kugu. Oni jedu na putu, bacaju smeće, ptice i divlje svinje to raznose, a mi to raščišćavamo. Auto-putem Trakija dnevno prođe 57.000 kola, a 700 vozila je izašlo iz Bugarske u petak uveče. Mi tu ništa ne možemo da uradimo, jer ljudi sve više putuju - kaže bugarski premijer.

UPOZORENJE ZA ODGAJIVAČE

Kako se navodi u uputstvu za sve odgajivače svinja, farmere, lovce i ostale građane, a koje je napravljeno pre dve godine, kad se prvi put nad Srbijom nadvila opasnost od te bolesti, sumnju na afričku kugu svinja trebalo bi da izazove svako iznenadno uginuće, gubitak apetita, potištenost, temperatura, krvarenje po koži, krvav proliv, otežano disanje, nesiguran hod, kašljanje i povraćanje. To bi odmah moralo da se prijavi veterinaru. Bolest se širi kontaktom zaražene svinje sa zdravima. Smrtnost je apsolutna. Leka nema, a ni vakcine. Takođe, svinje mogu da se zaraze kontaminiranom hranom i vodom, inficiranim krpeljima, glodarima i drugim insektima. Najveću pažnju trebalo bi obratiti na higijenu ljudi koji se bave životinjama, kako se virus ne bi uneo preko obuće ili drugih predmeta.

PREVENCIJA BOLESTI
KAKO OBJAŠNJAVAJU VETERINARI, NAJBOLJE JE:
- ne hraniti svinje pomijama
- izbegavati izvođenje svinja van obora
- sprečiti direktan kontakt s divljim svinjama
- lovci koji imaju svoje svinje da po dolasku iz lovišta dezinfikuju obuću i odeću
- postavljanje takozvanih dezobarijera

 

Izvor:https://www.kurir.rs/vesti/drustvo/3298661/opasna-kuga-svinja-u-srbiji-u-komsiluku-besni-epidemija-zarazne-bolesti

Smeštaj i udobnost za krave najznačajniji su tokom procesa teljenja smatra dr Reuben Nevsome vodeći veterinar i klinički istraživač iz Sinergi Farm-a. Prema istraživanjima i iskustvu koje je ovaj stručnjak predstavio od vitalnog značaja za smanjenje pojave čireva i krvarenja je hormone relaksni – prirodni hormoni
koji olakšavaju prolaz teleta tokom porođaja krave. Međutim, ovi hormoni utiču takođe na to da „omekšavaju“ noge krava u periodu teljenja. Ovo se dešava zbog toga što hormon relaksin razbija kolagen u telu krave. Iako ovo olakšava teljenje, znači da je životinja više sklona povredama.
Čirevi na papcima su takođe česta pojava kod krava. Da bi ste predupredili ovu pojavu stručnjaci predlažu nekoliko zanimljivih saveta:Pre svega treba znati da čir postaje vidljiv posle dva do tri meseca od početka njegovog formiranja. Ako je junica ili krava prebačena iz staje sa slamom i stavljena u grupu za mužu na betonu njena noga je slaba i postoji velika šansa da dođe do povrede. Bilo da je reč o čirevima ili prevenciji povrede nogu kravama je potrebno obezbediti mogućnost kretanja – šetnje.
Kako prenosi Farmers Veekli u periodu pre teljenja treba smanjiti vreme stajanja krave odnosno prvotelke. Porodilji treba obezbediti odgovarajući prostor za postizanje vremena ležanja od najmanje 12 sati dnevno jer će smanjiti pritisak nogama. Kada je u pitanju muža ovakvih grla ukoliko imate veću farmu
proverite da li se krave mogu musti u grupama kako bi se smanjilo vreme stajanja.Junice su posebno ranjive i mogu ih gurnuti što može izazvati
povređivanja. Zato je potrebno da širina prolaza ka izmuzištu bude 4,5-5 m, a prolazi u kabinama širine 3-4,5 m.Za prevenciju povređivanja značajan je i lak pristup hrani junicama i kravama. Stručnjaci preporučuju prostor oko 66-70cm.Ako prelaze životinje iz slame u staju gde je beton, stvorite posebnu grupu rizičnih krava da biste smanjili konkurenciju i rizik od dominantnih krava mesec dana nakon teljenja, kako biste smanjili mogućnost za uvijanje i traumu na papcima.
Stručnjaci preporučuju za pod vulkanizirani gumeni sloj naročito u velikim farmama. Posebno je pogodno ovakav materijal koristiti u delovima farme gde su korita za vodu, područja za hranjenje ili češalice i sl. Veoma ekonomične za upotrebu su uske trake od gume (70cm) posebno u zonama kuda se krave najčešće
kreću kao što su ispusti, putanja ka izmuzištu i slično. Pratite kretanje krava i simptome koji mogu ukazati na povredu ili pojavu čira:
- neravnomerno opterećenje na udovima koji se mogu odmah prepoznati
- očigledno skraćeni koraci i često sa lukom do centra leđa

Izvor: Agrobiznis magazin

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Август 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
      1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30 31