Čini se da nijedna zemlja ne ulaže toliko u Srbiju kroz svoje državljane koji žive u našoj zemlji, kao što to čini Mađarska. To se, možda, najviše ogleda i kroz fondaciju "Prosperitati", jer je na teritoriji Srbije, u poslednje tri godine, kroz njihove projekte uloženo više od 250 miliona evra.

Među velikim investicijama svakako je i fabrika za preradu voća u Arilju, koja je zajednički projekat domaće kompanije iz ovog mesta i mađarske firme iz Kečkemeta, a trebalo bi da počne da radi već sledeće godine.Kako kaže Balint Pastor, potpredsednik Saveza vojvođanskih Mađara, ideja da se u Arilju sagradi fabrika za preradu voća nije nastala slučajno, već zbog dobrih odnosa i dobre saradnje dveju vlada.

"Predsednik Srbije zamolio je Vladu Mađarske da ne investiraju samo na području Vojvodine, već i u drugim delovima Srbije. Tako i nastaje fabrika u Arilju. Inače, Mađarska svoje dvojne državljane pomaže kroz fondaciju sa sedištem u Subotici. To se odnosi na poljoprivredne proizvođače, preduzetnike i privrednike. Daju se vrlo povoljni krediti i bespovratna sredstva, a samo je za poslednje tri godine u Srbiji investirano oko 250 miliona evra. Od toga, najveći deo je otišao na poljoprivredu, za nabavku mehanizacije ili kupovinu poljoprivrednog zemljišta", objašnjava Pastor.

I dok su se mnogi pitali otkud Mađarima ideja da se bave preradom voća u Arilju, odgovor je negde, sasvim logičan - taj segment je u našoj zemlji uništen, pa je tržište više nego slobodno. Prema rečima agroekonomiste Milana Prostrana, veliki i ozbiljni domaći poljoprivredni proizvođači očigledno nisu zainteresovani da se bave najvišim stepenom prerade."Pojedine domaće firme prepustile su te poslove strancima, a naši su više zainteresovani da što više izvuku iz zemlje, zato i nema mnogo onih koji bi da se bave najvišom fazom prerade. Tu ne mislim na hladnjače, već na proizvodnju koncentrata, vrhunskih sokova i džemova. Mađari su prepoznali Arilje kao dobro mesto za ulaganje, ali bi bilo dobro i da naši veliki poljoprivrednici nešto urade", ističe Prostran.U Arilju će biti sagrađeni kapaciteti za preradu svežeg voća, uglavnom druge ili treće klase, koje nije namenjeno maloprodaji. Planirana je prerada maline, kupine, borovnice, šljive i višnje. Predviđena investicija obuhvata izgradnju objekta od 3.000 metara kvadratnih. Ukupna vrednost projekta iznosi više od 7,5 miliona, dok će linija za preradu voća i proizvodnju voćne kaše koštati 4,9 miliona evra. Kompletan proces trebalo bi da bude realizovan u prvom kvartalu 2020. godine.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/madjarska-investicija-u-arilju-fabrika-za-preradu-voca-pocinje-da-radi-sledece-godine/0ql95hg

Država za preradu voća daje posebne podsticaje, ne samo preko Ministarstva poljoprivrede, rekao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić.On je tokom jučerašnje  posete Zaječarskom okrugu obišao i zasade jabuka Tera optima porodice Jokić i razgovarao s lokalnim poljoprivrednicima. Ukazao je na značaj prerađivačke industrije, koja, kaže, doprinosi da ne zavisimo samo od drugih tržišta, već da ono što se preradi može da "stoji" duže i da se izvozi.

"Tražite pomoć i dobićete, 50 odsto možete od države za to što vam treba. Spremni smo da damo, jer sa tim imamo problema", rekao je Vučić.okići, koji su inače iz Topole, preneli su mu da su prvih 10 hektara jabuke zasadili 2014. godine, u selu Žučkovac, jer je kraj pogodan za voćarstvo, zbog idealne nadmorske visine.

Vučić ime je poželeo da zarade mnogo više.

"Obišao sam celu Italiju, Pijemont i Toskanu, ali nešto ovako lepo nisam video. Ovo je divna Srbija, porodici Jokić hvala na ovome, i daj bože da zaradite još mnogo više i da nam Srbija izgleda ovako",rekao je Vučić.Miloš Jokić, jedan od mlađih članova porodice i vlasnik plantaže, studije je završio u Barseloni, ali se vratio u Srbiju i u svoju zemlju doneo znanje i iskustvo Španaca u voćarstvu.

U planu im je da grade hladnjaču u Topoli, od 2.500 tona, koja bi služila isključivo za preradu, jer dugoročno žele da budu izvoznici.

Jokići imaju 33 hektara pod jabukom, a plan je da do kraja godine zasade još 20 hektara.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2019&mm=06&dd=15&nav_id=1555039

Eparhija valjevska započela je rekonstrukciju objekta u selu Poćuta, u kome će biti smeštena sušara i hladnjača, kao i pogon za preradu voća i povrća. Sušiće se šljiva, lekovito bilje, povrće. Planirana je proizvodnja domaće rakije iz planinskih krajeva, sokova, džemova, slatkog. Objekat za preradu voća i povrća imaće 2.000 m2, dok će hladnjača biti kapaciteta 2.700 tona.

Na ideju da se ovaj objekat privede nameni došao je sam episkop Milutin, u vreme kada je postavljen za vladiku u obnovljenoj valjevskoj eparhiji.

- Ovde sam kao učenik dolazio i jeo suve šljive u tadašnjoj sušari, koje su bile mirisne i lepe. To je bila 1956. godina. Kada sam došao decenijama kasnije, i video u kakvom je stanju, rekao sam sebi da se moram potruditi da pomognem da se sve to obnovi, da se pomogne ljudima koji žive na ovom području - rekao je episkop.

U planu je i zadruga, koja bi poslovala takođe u ovom prostoru, i koja bi sarađivala sa poljoprivrednicima ovog kraja.

Episkom Milutin u goste je pozvao i ambasadora Belorusije u Srbiji Valerija Briljova, ali i predstavnike Vlade i institucija da zajedno obiđu pogon. Tom prilikom, Briljov je rekao da je Belorusija potencijalno tržište za srpske proizvode.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2534421/eparhija-valjevska-obnavlja-susaru-hladnjacu-i-pogon-za-preradu-voca-i-povrca

Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo raspisao je konkurs za dodelu bespovratnih sredstava za preradu voća, povrća (uključujući i pečurke), grožđa, proizvodnju vina i jakih alkoholnih pića na teritoriji Vojvodine u 2017. godini, piše portal eKapija. Kako navode, na konkursu će biti dodeljeno ukupno 50 miliona dinara, a maksimalan iznos bespovratnih sredstava iznosi dva miliona dinara, odnosno 2,2 miliona ukoliko je podnosilac prijave žena ili lice mlađe od 40 godina, odnosno, ukoliko se investicija realizuje na području sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi. Predmet konkursa je, piše portal, dodela bespovratnih sredstava za novu opremu za sušenje, zamrzavanje, blanširanje, pasterizaciju, sterilizaciju proizvoda od voća i povrća, opremu za proizvodnju vina i jakih alkoholnih pića i opremu za prijem, preradu, punjenje i pakovanje proizvoda od voća, povrća, grožđa, vina i jakih alkoholnih pića. Pravo na podsticaje ostvaruju fizička i pravna lica upisana u Registar poljoprivrednih gazdinstava. Privredno društvo može ostvariti pravo na podsticaje ako je razvrstano u mikro i malo pravno lice, a zemljoradnička zadruga ukoliko je razvrstana u mikro, malo ili srednje i veliko pravno lice u skladu sa zakonom kojim se uređuje računovodstvo. Konkurs je otvoren do utroška sredstava, a zaključno sa 10. septembrom ove godine. Izvor: RTV

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30