U planinskim selima Kuršumlije, na više stotina hektara, voćari već desetak godina gaje malinu i kupinu. I to bez pesticida, jer voće iz organske proizvodnje ima bolju cenu i zagarantovan plasman.

Selo Žuč, sa oko stotinak domaćinstava, poslednjih godina postaje centar voćarske proizvodnje u Gornjoj Toplici.
Zahvaljujući povoljnim klimatskim uslovima, u gotovo netaknutoj prirodi, maline i kupine proizvode se bez upotrebe pesticida.

- Ne prskamo hemijom i uspeva dobro. Nadmorska visina odgovara za to voće - kaže proizvođač malina Milorad Lazić.

Arsenije Todorović iz sela Igrište kod Kuršumlije ističe da trenutna cena odgovara potrebama voćara:

- Trenutno je 200 dinara u hladnjači kojoj dajemo i sa kojom imamo potpisan ugovor i sarađujemo već pet, šest godina.

Mnogi proizvođači su otišli korak dalje - u preradu i obezbedili bolju zaradu.

- Pravimo od malina džem, slatko, likere, kompote, prelive za kolače i torte, sapunčiće, kreme, maske, kozmetiku - navodi Biljana Lazić iz sela Žuč.

Jovica Đinović iz stručne poljoprivredne službe Opštine Kuršumlija kaže da je u tom kraju sve više ljudi koji rade malinu po principu organske proizvodnje.

- Ne samo što su prirodni uslovi povoljni i dobri, nego je narod iskoristio te uslove, naravno u saradnji sa otkupljivačima, prerađivačima - objašnjava Đinović.

Opština Kuršumlija subvencioniše organsku proizvodnju sa 20 miliona dinara godišnje za podizanje novih zasada i izgradnju mini hladnjača.

Izvor:https://www.ekapija.com/where-to-invest/2934458/cena-organske-maline-iz-kursumlije-200-dinara-jos-veca-zarada-u-preradi

Kopredsednici Nacionalnog tima za preporod sela Srbije ministar Milan Krkobabić i akademik Dragan Škorić povodom interesovanja povratnika za ulaganje u izgradnju silosa, posle konsultacija sa prof. dr Jasnom Mastilović, vrhunskim stručnjakom za proizvode biljnog porekla i agoekonomistom Milanom Prostranom, poručuju da se izgradnjom silosa i višim fazama prerade može znatno uvećati vrednost pšenice i drugih žitarica.
Među žitaricama – kukuruzu, ječmu, ražu, ovsu... pšenica je kultna i strateški najvažnija kultura za svaku državu. Tu činjenicu je proteklih decenija veoma uvažila Ruska federacija, koja je do 2.000 godine bila najveći uvoznik u Evropi, a danas je najveći izvoznik na starom kontinentu. Sve veći značaj dobija proizvodnja ovsa, koji je nekada gotovo isključivo korišćen u ishrani priplodne stoke, a danas se sve više koristi u pekarskoj i konditorskoj industriji. Tako je, Savezna Republika Nemačka ove godine zasejala ovas na čak 160.000 ha.
Ipak, kraljica među žitaricama je pšenica koja je strateški važna za ishranu stanovništva, pogotovu u kriznim i ratnim vremenima. Pšenica je, kao najstarija biljna žitarica, bila predmet trgovine poslednjih šest hiljada godina, a neki tvrde da se tom žitaricom trgovalo i pre deset hiljada godina.
Prema podacima Vukosava Sakovića iz Udruženja za unapređenje proizvodnje i izvoza žitarica i uljarica „Žita Srbije“, pšenica se na poljima Srbije u proteklih osam godina seje prosečno na oko 587.000 ha. Sa godišnjom proizvodnjom od oko 2,5 miliona tona pšenice, Srbija je na 17 mestu u Evropi i čini svega 0,5 odsto svetske proizvodnje.
Prosečan prinos u proteklom osmogodišnjem periodu iznosi 4,6 t/ha, čime je genetski potencijal pšenice koji iznosi 10 t/ha, kod nas ostvaren sa oko 45 odsto. Godišnji izvoz pšenice Srbije u proseku za poslednjih osam godina iznosio je oko milion tona. Pšenica je prodavana po prosečnoj ceni od oko 160 dolara po toni. Početna otkupna cena pšenice svake godine u Srbiji izaziva polemiku i nezadovoljstvo među proizvođačima.

Ministar Milan Krkobabić posebno naglašava da proizvođači pšenice mogu da sačuvaju svoj kapital ako se udruže, izgrade mini silose, a zatim pšenicu prerađuju, čime će uvećati njenu vrednost:
„Umesto da pšenicu prodaju neposredno posle žetve po najnižoj ceni, poljoprivrednicima je najisplativije da je uskladište u svoje savremene silose, gde će biti razvrstana prema kvalitetu, i sačekaju decembar i januar, kada pšenica obično dostigne veću cenu i do 40 procenata! To je najefikasniji način za uspeh u borbi za kupca na sve probirljivijem svetskom tržištu. A, s obzirom da žitarice jesu poljoprivredni proizvod čijom proizvodnjom se ne ostvaruje velika zarada po jedinici povšine, šansa naših domaćina za veći profit je u preradi žitarica. Pošto mali proizvođač u Srbiji nije investiciono sposoban, na putu do izvesnije budućnosti i ostvarenja ova dva cilja, jedina institucija koja može da zaštiti proizvođača i koja ima odgovor na sve izazove je – zadruga. Samo udruženi individualni poljoprivrednik može da razmišlja i ostvari svoju ideju o silosu i višoj fazi prerade.“

Agroekonomski analitičar Milan Prostran, član Nacionalnog tima za preporod sela Srbije, tvrdi da je godinama cena pšenice po pravilu uvek najniža u vreme žetve, i to iz dva razloga: velika je ponuda, a značajan deo naših poljoprivrednika, pogotovu u žitnim područjima, nema svoja odgovarajuća skladišta.
Radislav Jovanov, predsednik Zadružnog saveza Srbije, podseća da je ove godine u AP Vojvodini pšenica zasejana na 330.193 hektara, navodi kalkulaciju saveza da je proizvođačka cena kilograma pšenice ove godine 21,06 dinara, što sa 10 odsto akumulacije (zarade) iznosi 23,17 dinara. Iako se pominje otkupna cena od 15-16 dinara/kg, neki mlinovi u Vojvodini otkupljuju pšenicu po akontnoj ceni od 17,5 dinara, što obično bude i krajnja cena. Zato, Jovanov savetuje proizvođače pšenice da je ne prodaju odmah i sačekaju bolju cenu.
Prof. dr Jasna Mastilović, naučni savetnik Naučnog insituta za prehranbene tehonologije u Novom Sadu, specijalista za sve proizvode biljnog porekla, podržava stav ministra Krkobabića da je udruživanje šansa za čuvanje kapitala i veću zaradu. Dodatnu vrednost udružena poljoprivredna gazdinstva u oblasti proizvodnje žita mogu da ostvare izgradnjom mini skladišta za žita i otvaranjem mini pogona za: prečišćavanje i ljuštenja žita, preradu žita u integralna brašna, proizvodnju gotovih smeša za pekarske proizvode, proizvodnju ekpandiranih i ekstrudiranih proizvoda, proizvodnju pahuljica od žita, proizvodnju testenine, poslastičarskih proizvoda, smrznutih testa, testanih kora i proizvoda na bazi testanih kora, proizvodnju koktel proizvoda, pekarskih proizvoda na tradicionalan način, mini pekare za proizvodnju pekarskih proizvoda sa funkcionalnim svojstvima u ishrani.
Prof. dr Mastilović objašnjava da mini skladišta – silosi za žita pri poljoprivrednim gazdinstvima ili zadrugama omogućuju da se nakon žetve rod žita adekvatno uskladišti, delimično doradi i standardizuje i plasira na tržište kao roba utvrđenog kvaliteta u trenutku kada trend cena na regionalnom i svetskom tržištu dostigne optimum za prodavca. Manji metalni silosi, kapaciteta nekoliko stotina tona, namenjeni skladištenju žita individualnih proizvođača mogu se podići pri većim gazdinstvima sa značajnijim zemljišnim posedima većim od 50 ha, orijentisanim na ratarsku proizvodnju. Cena takvih skladišta je oko 100.000 evra. Takva skladišta vraćaju ulaganja zahvaljujući većoj dobiti koju ratari mogu da ostvare za svoj rod: ne plaćaju skladištenje komercijalnim skladištima, mogu da standardizuju uskladištenu robu i pregovaraju za višu cenu shodno kvalitetu, i da prodaju rod u trenutku kada je cena optimalna. Uštede i dobit koju proizvođači mogu da ostvare skladištem od 500 t iznosi najmanje 15.000 evra godišnje, što znači da bi se investicija isplatila za šest-sedam godina. Pri zadrugama se mogu izgraditi (ili rekonstruisati postojeća) skladišta koja imaju značajniji kapacitet (okvirno 10.000 t) i instaliranu opremu za sušenje, prečišćavanje i eleviranje uskladištenog žita. Cena takvog skladišta je oko milion evra. U oblasti skladištenja žita prostora ima i u unapređenju kapaciteta za skladištenje vlažnog kukuruza u klipu. Savremeni okrugli koševi za kukuruz za potrebe individualnih gazdinstava koštaju 5000-10.000 evra. U Srbiji se godišnje proizvede oko osam miliona tona kukuruza.
Akademik Dragan Škorić ističe da Srbija ima dobre genetičare za žita, ali da nisu iskorišćeni svi naučni potencijali u podizanju prinosa, kao i u razvijanju ekonomski jakog sistema prerade koji će, uz izvesna ulaganja, prerađivačima žitarica uvećati zaradu.
Nacionalni tim za preporod sela Srbije poziva povratnike i druge zainteresovane građane da razmisle o ulaganju u skladištenje i preradu žitarica. Ulaganje je sigurno, a vraćanje novca izvesno i optimalno. Nacionalni tim za preporod sela Srbije za zainteresovane će organizovati posetu uspešnim zadrugama kakva je ZZ „Mrkšićevi salaši“ u Srpskom Itebeju, koja poseduje silos kapaciteta 38.000 tona sa najsavremenijom opremom za čišćenje i sušenje žitarica.

Izvor: Agrobiznis magazin

Fabrika prehrambene industrije Budimka Požega, koja je u vlasništvu ITN grupi iz Kosjerića, ponovo je počela proizvodnju.
Budimka je prodata u novembru prošle godine na javnoj licitaciji za 212,7 miliona dinara ITN grupi koja se bavi inovacijama u poljoprivredi i proizvodnjom smrznutog voća i povrća.

Novi vlasnik je u obnovu proizvodnje investirao više od pet miliona evra i zaposlio oko 50 radnika. Najavljene su investicije od još sedam miliona evra i zapošljavanje više od 100 ljudi.Budimka je bila privatizovana 2008. godine ali je privatizacioni ugovor raskinut posle dve godine. Proizvodnja je obustavljena 2015, a sledeće godine kompanija je otišla u stečaj.
Ponovnom pokretanju proizvodnje u Budimki prisustvovao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić koji je rekao da je to veliki uspeh za Srbiju.“Budimka pokazuje koliko smo dugo i beznadežno propadali, zatim da kada radimo i kada smo ujedinjeni možemo da budemo uspešniji nego što smo bili”, rekao je Vučić i dodao da je srećan što se porodici Marković koja je vlasnik fabrike u poslu pridružio i sin Aleksandar koji se vratio u Srbiju iz Italije.
On je istakao da je “Budimka simbol oporavka” i da je od “simbola propadanja postala je simbol dizanja Srbije, kao Feniksa iz pepela, i pokazuje kako treba da gradimo budućnost”.

Izvor:https://www.bizlife.rs/biznis/poslovne-vesti/fabrika-budimka-pozega-od-danas-ponovo-radi-foto/

"Ovo je veliki uspeh za Srbiju, Budimka se vratila", rekao je predsednik Srbije prilikom obilaska moderne fabrike, držeći u rukama kanticu mešane marmelade.

Predsednik Vučić je na poklon dobio prvu teglu džema od maline koja je izašla sa proizvodne linije."Ja sam mnogo srećan. Mislim da je svaki čovek koji voli Srbiju mnogo srećan zbog ovoga. Vratiti Budimku posle 20 godina je veliki uspeh", rekao je predsednik Vučić

Predsednik je dodao i da je probao džemove i sokove koji ga podsećaj na detinjstvo i kaže da su odlični.

"Toliko sam srećan što posle svih problema koje je Budimka imala danas možemo da budemo radosni. Budimka je za celu Srbiju važna. Pokazuje nam tri stvari: koliko dugo smo propadali, da kada radimo i kada smo ujedinjeni u borbi za boljitak možemo da budemo uspešniji nego ikada, i treće, kada sam čuo da se Aleksandar vratio, bio sam mnogo srećan što se vratio u Srbiju iz Londona", rekao je predsednik Vučić.

"Ispred drugih zemalja smo u regionu. Evrostat je rekao da smo i u poslednjem kvartalu prošle i u prvom ove najuspešniji u Evropi", dodao je predsednik.

Naglasio je i da je Budimka simbol našeg oporavka, dizanje Srbije kao feniksa iz pepela.

"O auto-putu kroz zapadnu Srbiju se toliko pričalo, svu si rekli 'pusti to, slušamo 60 godina', a za godinu dana imaćete do Požege auto-put, imaćete tri tunela, samo u mostovima ćemo imati šest kilometara između Čacka i Pozege, to je za godinu i po dana završeno", rekao je on.

Kazao je da je važno šta ostavljate iza sebe, koliko puteva, pruga i ljudi prepoznaju rezultate, traže rezultate.

"Prvi put od paradigme vecitih gubitnika, postali smo neko ko je počeo da veruje da u ekonomiji možemo da budemo najuspešniji u Evropi", rekao je on.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2020&mm=06&dd=12&nav_id=1694022

Porodica Jovanović iz Baljevca na svom imanju gaji više od 100 koza, izgradili su mlekaru, a posao je započeo najmlađi član, Aleksandar, koji se vratio u rodni kraj. Tridesetak hektara mešovitog terena. Livade, nisko rastinje i šuma. Idealni uslovi za uzgoj koza.

- Ovi tereni ovde i jesu za stočarstvo. Ovčarstvo, kozarstvo, to je nešto što se izgubilo sa ovih prostora. Eto, lagano krećemo nekoliko nas ovde sa tom pričom. Zadovoljan sam poslednjih nekoliko godina koliko smo uradili i šta smo uradili - kaže Aleksandar.

I njegova deca, njih troje, aktivno učestvuju u uzgajanju koza.

- To je došlo nekako iz lične potrebe. Prvo zbog dece, kasnije se to malo širilo - govori Aleksandar.

Koze su počeli da uzgajaju pre sedam godina. Ideja o mlekari nastala je pre tri. Jovanovići su uložili u izgradnju moderne mlekare kapaciteta 2.000 kilograma proizvoda dnevno. Pomogle su i subvencije. Tržište je znatno zahtevnije nego u drugim granama stočarstva.

- Došli smo u situaciju da sada čekamo samo rešenje iz ministarstva i da možemo da krenemo. Nadamo se da će biti zarade, da nam se vrati ovo što smo uložili - ispričao je Nebojša Jovanović iz Baljevca.

Koza je probirljiva životinja u ispaši, pa otuda i kvalitet mleka. Međutim, proizvodi od kozjeg mleka nisu toliko zastupljeni u ishrani u odnosu na kravlje, iako su puni vitamina, aminokiselina i proteina.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2866394/u-okolini-raske-uskoro-bi-trebalo-da-proradi-moderna-mlekara-za-proizvodnju

Kada je reč o aktuelnostima iz agrara i dalje je zanimljiva vest o pravilniku koji poljoprivrednicima omogućava takozvanu prodaju proizvoda biljnog porekla sa kućnog praga. Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović objašnjava kako će izgledati uvođenje gazdinstava u legalne tokove proizvodnje kada govorimo o prodaji namirnica biljnog porekla sa kućnog praga. Reporter Silvija Gvozdenac: Poljoprivrednici odnosno povrtari i voćari koji prerađuju hranu biljnog porekla a žele da prodaju sa kućnog praga neće imati nove namete što se tiče registracije jer su prema pravilniku subjekti u poslovanju hranom, pravna ili fizička lica odnosno preduzetnici koji svoju delatnost obavljaju preko privrednog društva ili poljoprivrednog gazdinstva.

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović gostujući u našoj emisiji “Brazde”objašnjava kako će izgledati u praksi uvođenje poljoprivrednog gazdinstva u legalne tokove proizvodnje kada govorimo o prodaji namirnica biljnog porekla sa kućnog praga. Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede: Ko god pravi pekmez, džem, ajvar, kompot šta god što je biljnog porekla moći će da prodaje to sve na svom kućnom pragu i postoje određene količine koje će neko moći da odradi tokom godine i da jednostavno plasira hranu, da zadovolji bezbednosne uslove, ali da pri tome ne mora da pravi fabrike ili ne znam ni ja slično. Ko bude hteo da radim prijavi se poljoprivrednoj inspekciji, izađe na lice mesta, tu ne treba neka velika nauka, doovljna je jedna prostorija tri sa tri, jedan šporet, jedan frižider i jedan sto na kome će se sve te operacije obavljati, to je minimalna, da tako kažem, investicijai od države dobijate da je to sve u redu.

Reporter: Sabolč Tružinski iz Bačke Topole bavi se organskom proizvodnjom i ima čitav niz proizvoda od spelte a na tradicionalan način uzgaja podolsku rasu goveda od kojih proizvodi mesne prerađevine. Sve te proizvode plasira kao poljoprivredno gazdinstvo s tim da uslužno plaća preradu brašna i mesa, izrazio je i zadovoljstvo što je pravilnik o prodaji namirnica biljnog porekla donet.

Sabolč Tružinski, Bačka Topola: Ja smatram da svi ovi pravilnici koji su izašli za preradu mleka, za preradu mesa, za biljnu proizvodnju i čak uključeno je i ovo za turizam da mogu da se bave seoskim turizmom, to sve jako dobro utiče i na proizvođače i na krajnje potrošače, sve lepo funkcioniše i smatram da će to mnogo doprineti, biće uzajmano svima u korist. Reporter: Penzionisani profesor matematike iz Ruskog Krstura Mihajlo Fejdi sa suprugom bavi proizvodnjom paprike za ajvar, kako kaže godišnje preradi 3 tone paprike i sav ajvar koji napravi proda sa kućnog praga.

Mihajlo Fejdi, Ruski Krstur: Pravo da vam kažem ja za taj pravilnik čuo sam na televiziji ali jako malo i ne znam suštinu tog pravilnika ali svemu se moramo prilagođavati kao i prirodi što treba da se prilagođavamo tako idržavi. Videćemo kako, na koji način sve to treba izvesti.

Reporter: Pravilnikom su određene i najveće količine proizvoda koje se mogu proizvoditi i stavljati u promet. Proizvodnja brašna je limitirana na 32 hiljade kilograma godišnje, testenina i biološki konzervisano povrće na 20 hiljada kilograma, proizvodi od termički obrađenog voća, sušenog i kandiranoog voća 16 hiljada kilograma, voćnih sokova na 16 hiljada litara, sušenog povrća, aromatičnog i začinskog bilja na 4 hiljade kilograma, hladnoceđenih biljnih ulja na 8 hiljada litara godišnje. Kvote za preduzetnike koje rade u objektima malih kapaciteta su duplo

Izvor: RTV

Statistika kaže da se godišnje površine umanjuju od dva do osam odsto, premda se potrošnja ne menja: godišnje se po glavi stanovnika pojede oko 100 kilograma krompira. Lane smo ga imali na oko 28.000 hektara i dobili oko pola miliona tona, dok je pre dve i po decenije u našoj zemlji pod krompirom bilo čak 110.000 hektara. U proseku se na hektaru može dobiti od 20 pa do čak 80 tona, u zavisnosti od toga kakvi su godina, kvalitet semena i agrotehnika, s tim što to povrće zahteva navodnjavanje, pa se u setvu ne vredi upuštati ukoliko površine nisu pod zalivnim sistemima.

Povrtari ove zime očekuju solidnu zaradu, lanjska godina bila je dobra, i trenutna cena na veliko im odgovara – kreće se od 34 do 38 dinara kilogram – dok je na pijacama kilogram krompira od 65 do 70 dinara, a u velikim marketima deset do 15 dinara jeftiniji.

Međutim, prilike na tržištu nisu svake godine iste, kao što i prinosi variraju od godine do godine, što povrtari znaju pa to nije razlog zašto se ne seje više krompira.

Predsednik Udruženja povrtara Vojvodine prof. dr Žarko Ilin kaže da povrtare od krompira odvraćaju skupa proizvodnja i nedostatak državnih podsticaja.

Naš i evropski krompir isti
Proizvođač iz Siriga Zelenović kaže da domaći krompir ide u korak s evropskim kvalitetom.

– Ne postoje razlike koje bi naš krompir izdvajale od onoga iz EU pa ga zato bez problema ovde prodajemo stranim trgovinskim lancima i ujedno uspevamo da ispunimo njihove visoke zahteve u pogledu setve, čuvanja i transporta povrća – objašnjava Zelenović.

– Za hektar krompira potrebno je između 4.000 i 5.500 evra pa bi podsticaji bili prava mera da se krompir vrati na naše njive – naglašava prof. dr Žarko Ilin. – U tom pogledu naša država bi trebala samo da se ugleda na razvijene zemlje EU, gde za krompir povrtari dobijaju između 270 i 370 evra po hektaru. U odnosu na to koliko je setva skupa, ti podsticaji nisu veliki, ali su opet nešto u odnosu na 4.000 dinara, koliko država daje domaćim poljoprivrednicima kao podsticaj za biljnu proizvodnju.

Jedan od većih proizvođača Vladimir Zelenović iz Siriga navodi da su potrebni podsticaji za izgradnju hladnjača kakve su dobili voćari.

– Trenutno malo toplije vreme za ovo doba godine ne godi krompiru jer oni koji nemaju odgovarajuće skladište strepe da će proklijati – navodi Zelenović. – Zato bi nam dobrodošli podsticaji za hladnjače namenjene porodičnim gazdinstvima zapremine između 1.500 do 2.000 tona.

On kaže da malobrojni proizvođači uspevaju da pokriju potrebe domaćeg tržišta sve do pred kraj zime, kada nastupaju domaći uvoznici, koji krompirom trguju mesec-dva, dok ne stigne mladi rod.

Nekoliko proizvođača na području Despotova i Pivnica, okuljenih oko Zemljoradničke zadruge „Despotvo–Pivnice”, krompir izvozi kad god se za to ukaže prilika i ujedno pokriva i potrebe ovdašnjeg tršišta.

– Već godinama krompir se seje na 75 hektara – kaže direktor Zemljoradničke zadruge Duško Mijić. – Krompir nije biljka za dve-tri godine, već onaj ko krene da se bavi setvom, zbog skupe proizvodnje mora da planira na duže, desetak i više godina unapred. Proizvodnja je izuzetno skupa, pogotovo uvozno seme i specijalne priključne mašine. Trebaju nam podsticaji za kombajn za sakupljanje krompira, precizne sejalice, jaki traktori, prikolice... Pojedini proizvođači dobijali su subvencije na republičkim i pokrajinskim konkursima za kupovine boks-paleta, ali to nije dovoljno. Potrebni su konkursi namenjeni isključivo povrtarima koji seju krompir, da bi se površine pod tim povrćem uvećale i proizvođači motivisali jer imamo podneblje pogodno da i krompir bude jedan od izvoznih proizvoda.

Z. Delić

www.dnevnik.rs 

Prema receptu dobijenom od prababe, uz egzotične začine iz daleke dedovine, Mirjam Ljubojević u Surduku pravi slatke čarolije. Ona i suprug Dejan pre šest godina napustili su Beograd i programiranje. Odlučili su da se presele na Dejanovo porodično imanje i zasade dunje.

- Za dunju smo se opredelili raspitujući se za tuđa iskustva i u literaturi, jer smo morali da budemo realni - dodaje Dejan.

Ispostavilo se da je izbor voćke bio pravi. Posle šest godina, godišnje im rodi pet tona, a oko dunja, kako kažu, nema previše posla.

- Malo je problematičnije kada su kišne godine, pa krene trava. Onda tu ima košenja na svake dve nedelje. Berba nije problem. Napravimo, što bi rekli Sremci, mobu, pa dođu i deca, i prijatelji, i drugari da provedu vikend u prirodi - objašnjava Dejan.

Poreklo Mirjam je i razlog zašto su džem, kompot i slatko koje ona pravi drugačiji.

- Kada me pitaju otkud karanfilić u kompotu, odgovorim da sam pomešala Šumadiju i Egipat. Ja sam po ocu Egipćanka, a po majci sam iz Lunjevice, odnosno po pradedi, tako da mi najmanje prija Srem i Vojvodina koja je ravna. Kada smo prvi put išli kolima i obilazili, pitala sam se ima li neko brdo - priseća se Mirjam.

Dejan dodaje da je više posla oko prerade voća, ali je i dobit mnogo veća:

- Iskreno, zarada je puta deset ako bilo šta napravite.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2726796/umesto-programiranja-odabrali-da-budu-vocari-umesto-beograda-odabrali-uzgoj-dunja-u

"Za protekle tri godine izvršili smo konsolidaciju pokrajinskih javnih finansija, iz kojih iz godine u godinu izdvajamo sve više sredstava za razvoj poljoprivrede i za konkretne subvencije", istakao je predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović danas prilikom dodele ugovora za sufinansiranje ovih investicija.

Reč je o ugovorima za 142 poljoprivredna gazdinstva čija je ukupna vrednost veća od 227 miliona dinara, od čega je učešće pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo 127 miliona dinara.

"Zajedno sa vama, nosiocima poljoprivrednih gazdinstava ulažemo u nove tehnološke linije, novu opremu i nove mašine za preradu voća, povrća i cveća. Očekuje nas i nabavka opreme za berbu, sortiranje i kalibriranje proizvoda, mašine za ubiranje useva, solarnog panel sistema sa pratećom opremom za pokretanje pumpi za navodnjavanje, opreme za čišćenje i pranje proizvoda kao i nove linije za pakovanje i obeležavanje proizvoda“, kazao je Mirović.

Pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo Vuk Radojević rekao je da je ova Pokrajinska vlada opredelila tri puta više sredstava nego prethodna.

"To jasno govori da je neophodno dodatno subvencionisati ulaganje u ovu vrstu opreme jer je ova konkursna linija od izuzetnog značaja“, kazao je Radojević.

Od 1. jula 2016. godine do danas Pokrajinska vlada uložila je ukupno više od 19, 5 milijardi dinara u mere agrara, vodoprivrede i u oblast šumarstva i razvoja lovstva.

Izvor:http://rtv.rs/sr_lat/vojvodina/novi-sad/pokrajina-izdvojila-227-miliona-dinara-za-preradu-voca-i-povrca_1036736.html

Svake godine nezadovoljni poljoprivrednici u Srbiji unište deo svojih proizvoda, jer su nezadovoljni otkupnom cenom. Prosipanje mleka, bacanje višanja, malina, šljiva ili vune, samo su deo onoga što srpski poljoprivrednici urade, a to su, smatraju stručnjaci, preslikali i preuzeli od svojih kolega iz EU.

Za razliku od evropskih farmera, domaći i nemaju neku korist od toga, osim što mogu još dodatno da navuku gnev građana, zbog prosipanja i uništavanja hrane. A, da bi se bacanje zaustavilo, ključ svih problema izgleda da leži u preradi, koja je u našoj zemlji na razočaravajućem nivou, pišu "Večernje Novosti".Prosipanje i uništavanje je jedan od načina protesta poljoprivrednika u Evropi, ali oni imaju više mogućnosti, jer je i budžet tamo veći - objašnjava agroekonomista Milan Prostran. - Tako da im se nešto od tih protesta i oplodi, jer mogu da dobiju neki novac. Kod nas je to prisutno poslednjih dvadesetak godina, od kada su se ugasili veliki kapaciteti za preradu voća. Time su praktično proizvođači višanja, malina, kupina ili jabuka izgubili poslovne partnere u prerađivačkoj industriji.

Prema rečima Prostrana, u centralnoj Srbiji, koja je voćarska regija, postojale su firme za preradu voća - "Srbijanka" Valjevo, "Šapčanka" iz Šapca, "Crvena zvezda" Kragujevac, "Budimka" Požega, "Borac" Petrovac na Mlavi...

Poljoprivrednici su veliki deo svojih proizvoda preko njih plasirali, a ostalo je išlo na pijace ili u izvoz, kada je reč o svežem voću. Nekada je bilo i više potrošača, fabrike su imale svoje menze, gde su se hranili radnici, a nisu zanemarljive ni kasarne i broj vojnika u nekadašnjoj SFRJ.Privatizacijom su uništeni prerađivački sistemi, pa su zbog toga domaći proizvođači na velikim mukama - govori Prostran. - Često se dešava i da dobar deo tih proizvoda ne može da se plasira u svežem stanju, kao prva klasa, već kao četvrta ili peta, koja je ranije završavala u preradi, u velikim sistemima. Sada to gotovo i da ne postoji. Zato i postoji ta vrsta nezadovoljstva. Država je promovisala kapitalistički sistem, slobodno tržište, sporazume o slobodnoj trgovini sa velikim brojem zemalja. Imamo jedan neuređen prostor u tom lancu između primarnog proizvođača, otkupivača-hladnjačara, prerađivača i izvoznika. Taj lanac ne funkcioniše i nikako da se uspostavi odnos poslovnog poverenja.

Kako objašnjava, to je jedna "turbulentna situacija, gde caruje nerešen prostor već godinama. Sve dok naša država taj sektor ne podigne na viši nivo, biće ovih problema".- Ne bi me čudilo da prorade i motorne testere, pa da poseku voćnjake - kaže Prostran. - Ljudi se iznerviraju. Imaju problem veliki i sa radnom snagom. Nemamo više takozvane migracije sa juga zemlje, kada krene berba voća, pa ide ka Vojvodini na kukuruz. Od 2000. godine imamo neuređeno tržište plasmana voća i povrća. Ugašeni su veliki prerađivački kapaciteti, lošim privatizacijama. Država niti može, niti zna kako da se u neoliberalnom kapitalizmu ponaša. Neuređeno je tržište. Odnosi su monopolski i ucenjivački. Ulazak u trgovinski lanac debelo se plaća.Poljoprivredne zadruge, koje su nestale u Srbiji, jesu jedno od rešenja. Kako objašnjava Prostran, to je sad počelo malo da se "budi", projekat oživljavanja zadruga je interesantan i može dosta da pomogne.

- Zadrugama se mora dati zemlja, kako bi mogli da ožive mali i srednji poljoprivredni proizvođači - govori Prostran. - One bi trebalo da nabave hladnjače i kasnije da se usredsrede apsolutno na prerađivačke kapacitete.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/zasto-srpski-poljoprivrednici-bacaju-svoje-proizvode-evo-gde-je-kljuc-problema/3c43vh9

Prošlog meseca prihvaćene su izmene IPARD programa pa bi predstojeći javni pozivi trebalo da uključe i vino i grožđe kao dozvoljene proizvode i investicije. U toku je izrada pravilnika koji će osim sektora voće, povrće, meso, mleko, ostali usevi (žitarice, uljarice, industrijsko bilje), obuhvatiti i sektore vina, to jest grožđe, kao i jaja.

To bi moglo da znači da će u prvom sledećem javnom pozivu iz Mere 1 (investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava) koji se očekuje u julu, biti dodat sektor vina i grožđa.

Investicije su:

- podizanje novih, restruktuiranje i konverzija postojećih zasada vinove loze,
- kupovina traktora do 100kw, mašina za zaštitu bilja, rezidbu, berbu…,
- protivgradna zaštita (uključujući računarsku opremu)…

Pravo da konkurišu imaju gazdinstva upisana u Vinogradarski registar, sa minimum 2 hektara i maksimum 100 hektara vinograda na kraju investicije.

Na javnom pozivu u okviru Mere 1 minimalni iznos IPARD podrške za vinogradarstvo je 5.000 EUR, a maksimalnii 700.000 EUR.

Takođe, prerada grožđa biće moguća u Meri 3, a to se očekuje u avgustu ili septembru. Mogu da konkurišu preduzetnici, mikro, mala i srednja preduzeća.

Uslov je da je gazdinstvo koje je u sklopu preduzeća upisano u Vinogradarski registar, da su maksimalni kapaciteti godišnje proizvodnje vina 20.000 do 1.000.000 litara na kraju investicije.

Prihvatljive investicije su:

- izgradnja i opremanje pogona za preradu grožđa, skladištenje vina,
- izgradnja i opremanje prostorija za degustaciju,
- nabavka opreme, uređaja, sudova za proizvodnju…

Na javnom pozivu iz Mere 3 minimalni iznos za preradu grožđa biće 10.000 EUR, a maksimalni 1.000.000 EUR.

U maju je Ministarstvo poljoprivrede donelo izmene pravilnika kojim se definišu subvencije za podizanje višegodišnjih zasada voća, vinove loze i hmelja.

Podsticaji za podizanje proizvodnih zasada obuhvataju podršku programima, koji se odnose na:

- podršku podizanja novih proizvodnih zasada sa savremenom tehnologijom gajenja voćaka, vinove loze i hmelja, bez naslona i sa naslonom;
- pripremu zemljišta za podizanje proizvodnih zasada.

Izvor:https://www.ekapija.com/financing/2548389/subvencije-za-vinogradare-za-preradu-grozdja-do-milion-evra-za-podizanje-vinograda

 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јул 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31