Porodica Pešić iz Bačke Palanke ovih dana ima pune ruke posla. Na površini od jednog hektara dozrevaju plodovi na 2.000 sadnica šipka. Pre nekoliko godina kada su odustali od povrtarske proizvodnje i zasadili sadnice ovog voća, verovali su da će imati mnogo više uspeha ako se bave nečim što ne raste baš na svakoj njivi ili bašti.

Do nedavno šipak se uglavnom brao kao divlji plod, ali kako ga je teško brati, a mnogi ga vole kao ukusan džem ili pekmez. Pešići su prepoznati njegov značaj, uvereni da se uvek može prodati kao sirovina ali su računali i na mogućnost prerade.Prošle godine prinos je bio skroman, porodica iz Bačke Palanke ubrala je oko 100 kilograma, ali ove treće godine sa jednog žbuna uberu oko 1,5kg lepog zdravog ploda."Počeli smo berbu sredinom septembra, ne beremo ručno jer to je komplikovano i teško već to obavljamo mašinski, kombajnom koji se koristi za berbu malina. Proces berbe je tako mnogo jednostavniji, pune gajbe sin donosi kući, ali to je samo početak jednog velikog i zahtevnog posla oko pripreme pekmeza. Rešili smo da šipak ne prodajemo kao sirovinu tako da ga kuvamo i pravimo pekmez ili ga prodajemo kao gotovu kašu-poluproizvod", kaže Jelena Pešić (70) dodajući da ovo nije ni malo jednostavno, a taj posao porodica je poverila upravo njoj uzdajući se u njeno iskustvo kada je u pitanju priprema zimnice.Naša sagovornica objašnjava da je to zahtevan posao za koji je potrebno vreme i iskustvo, ali zato je rezultat neprocenjiv ukus i miris šipka u svakoj tegli bez ikakvih aditiva ili konzervansa, upravo onako kako su ga pre mnogo godina pravile naše bake.

Napominje da pekmez uvek priprema od 25 kilograma plodova šipka koje predhodno dobro opere i očisti. U velikoj oraniji šipak kuva oko dva i po sata povremeno mešajući, nakon čega počinje znatno teži posao. Skuvanu masu potrebno je tako vrelu ispasirati i u tom delu posla u pomoć obično pritekne snaja Mirjana i unuk Radovan.

"Vrelu masu pasiramo i to je veoma teško i naporno, u početku smo radili ručno, ali smo morali nabaviti pasirku. Tako isceđenu kašu sipamo u šerpu i nastavljamo kuvanje još najmanje dva i po sata. Naravno dodajem i šećer. Kada sam napravila prvu turu podelila sam komšijama kako bih čula njihove ocene tako da sad pekmez pripremam da ne bude ni kiseo ni presladak. Znači pet sati samo kuvanja i mešanja, ali trud se isplati, pekmez od šipka je jedan od najlepših i najukusnijih."Kad nakon celodnevne pripreme pekmez konačno završi u teglicama, onda kako kaže Jelena Pešić može malo da se predahne i namaže koje parče kako bi se ocenio ukus i aroma. Iako su tek počeli sa preradom šipka zadovoljni su interesovanjem kupaca. Nekoliko puta pekmez su prodavali na pijaci, ali ima i onih koji hoće sami po svom ukusu da pripremaju zimnicu pa za njih skuvanu i pasiranu šipkovu kašu sipaju u plastične balone od pet litara."Ovaj šipkov poluproizvod prodajemo po 700 dinara - jedan balon, dok je tegla pekmeza 500, a manja 250 dinara. Mnogo je posla oko pripreme pa ovaj pekmez ne može biti jeftiniji", rekla nam je naša sagovornica, dodajući da će ovako raditi sve dok bude imala kome da proda, a sve što ne bude stigla da skuva i stavi u tegle isporučiće kao sirovinu jednoj firmi u Svilajncu sa kojom je njen sin već postigao dogovor.

Izvor:https://www.agroklub.rs/prehrambena-industrija/sipurak-najbolji-pekmez-ali-zahtevnog-nacina-pravljenja/63218/

Od davnina se zna da je borovnica lekovita. Borovnica je dobar diuretik, jača imuni sistem, dobra je kod upale grla, pluća, dobra je i kod dijareje. Plod borovnice u sebi sadrži mnoge sastojke, antiocianini, bakar, biljna vlakna, vitamin C, vitamin E, vitamin B, gvožđe, glukoza, kalijum, kalcijum, karotin, mangan, natrijum, organske kiseline, proteine, tanine, folnu kiselinu. Osim ploda, koriste se i listovi, od kojih se prave čajevi i obloge. Listovi se suše u tankim slojevima u hladu, ili u rerni na 40 stepeni. Preliveni vrelom vodom, ublažiće upalu bešike i mokraćnih kanala.

Puno se istraživalo i ustanovljeno je da deluje kao prevencija kod bolesti srca, proširenih vena, i kao dobar andioksidans. Borovnicu treba koristiti i za poboljšanje krvner slike, i može se koristiti i u trudnoći.

Sok od borovnice

Za pripremu soka od borovnice, potrebno je obezbediti: 1kg borovnice, 1kg šećera, 1 l vode, i dva limuntusa. Borovnice treba dobro oprati, preliti vodom, i dodati limuntus. Na kraju sve promešati. Ostaviti da odstoji 24h, procediti, najbolje kroz gazu, i dodati šećer. Staviti da provri nekoliko minuta, uz povremeno mešanje, i onda sipati u obavezno sterilne flaše. Kada se ohladi, staviti na tamno mesto. Sok se može praviti i bez konzervansa.

Slatko od borovnice

Borovnice se dobro operu. Ređati ih u veću šerpu, red borovnice, red šećera, ali treba voditi računa da šećer bude poslednji sloj. Ostavi 24 sata, da borovnice puste sok. Zatim se kuva oko 20 minuta, i pri kuvanju se skida pena, i dodaje po malo vanil šećara. Kada se slatko ohladi, sipa se u tegle.

Za vino od borovnica potrebno je:

- 1/2 kilograma svežih borovnica (kao zamenu možete da upotrebite smrznute)
- 1/2 kilograma bobica smreke
- 1 litar dobrog crnog vina
- pola litra jake domaće rakije
- 3 kašike meda, 3 kašike šećera

Borovnice i smreku operite, i stavite u veliku staklenu teglu. Ulijte vino, i ostavite da odstoji u frižideru 48 sati. Nakon toga u smesu dodajte rakiju, med i šećer. Sve dobro promešajte, i ostavite da odstoji sedam dana.

Lek se koristi tako što se uzimaju četiri supene kašike svakog jutra i večeri. Vino se koristi tri dana ujutro, i uveče, nakon čega se pauzira dva dana. Ako vino popijete, po potrebi možete da napravite novu dozu, i da nastavite da koristite ovaj lek sve dok vaše tegobe ne prestanu.

Borovnica protiv dijabetesa

60 grama sušenih listova borovnice, skuvati u litar vode. Potom procediti i piti tri puta na dan.

Izvor: Agrobiznis magazin

Porodica Marčeta iz Žitišta odlučila je da svoj kućni budžet dopuni uzgojem sve popularnije zdrave biljke, aronije.

Na 20 ari zasadili su 700 žbunova aronije, a ovih dana počela je berba prvih bobica.

- Razmišljao sam čime bismo se mogli baviti, a da nije previše zahtevno i izbor je pao na aroniju, koja je sve popularnija u zdravoj ishrani. Odlučili smo i da aronija bude uzgajana na organski način. Kada kažem nije zahtevna, to znači, pre svega, da kad dospe ne mora odmah da se ubere. Bobice mogu na žbunu da stoje do marta, i u snegu, i ništa im se neće desiti - objašnjava Bojan Marčeta.

Najveći problem kod uzgoja aronije su rutave bube, koje su Marčete ove godine skidali ručno.

- Rutave bube mogu da za nekoliko dana "oberu" hektar aronije u cvetu i od roda onda ništa. Ako se taj problem reši, ostalo nije strašno. Aronija je sada spremna za branje, ali mi beremo ručno samo onoliko koliko imamo naručeno. Juče 80 kilograma, danas 50, koliko treba - kaže sagovornik Dnevnika.

Pun rod aronija dostigne između sedme i osme godine. Marčete već imaju plan da, ako sve bude išlo kako treba, dogodine veću količinu aronije prerade u sok i pekmez, a ako bude iznad prosečnog roda, i u rakiju.

- Cena aronije je u startu bila i 700 dinara za kilogram, ali sada je pala na 200 – 250 dinara. Zadovoljni smo i tom cenom, ali je mnogo isplativije preraditi je i to nam je plan kako nam se prinos bude povećavao - ističe Marčeta.

Aronija je vrlo zdrava bobica i može se jesti i sirova, mada, kako kaže naš sagovornik, nije posebno slatka. Marčete je jedu dok je beru.

- Sva su nam usta plava dok je beremo, ali stvarno uživamo - dodaje Bojan Marčeta.

Izvor:https://www.ekapija.com/where-to-invest/2982365/sveza-aronija-ima-dobru-cenu-ali-je-bolja-zarada-u-preradi

Miloš Radovanović iz sela Drenovac kod Šapca bavi se proizvodnjom trešanja na porodičnom gazdinstvu.

- Početak studija 2015. godine obeležilo je podizanje zasada trešnje jer sam poželeo da imam voćnjak u kome ću stečena znanja i primenjivati - počinje priču Miloš.

Uskoro svršeni student Poljoprivrednog fakulteta, na smeru voćarstvo i vinogradarstvo, danas kaže da je sve ove godine zasad prerastao u veliku ljubav i hobi.

Voćnjak se prostire na 65 ari, proizvodnja je ekstenzivna i obavlja se na tradicionalni način.

Usklađivanje studiranja i održavanje plantažnog uzgoja, koji traži konstantno prisustvo kako bi došao do zadovoljavajućih prinosa, bio je izazov i uz napore i odricanja, ovaj mladi proizvođač uspeo je sve da postigne.

- Godinama unazad prodavali smo celokupan rod. Pokušavao sam shodno svojim mogućnostima, ali bilo je teško parirati na tržištu konkurenciji kojoj je to primarno zanimanje. Prošle godine bio sam u situaciji da sam prodavao robu na veliko i video sam da neko mnogo više zarađuje, a nije se namučio kao ja - zaključuje Radovanović.

Tada je, kako kaže, krenuo sa istraživanjem tržišta i došao do podataka da su prerađevine od trešanja deficitarne. Tu je video svoju šansu i ove godine je celokupnu proizvodnju preradio u kompot i druge proizvode. Odluka da se kompletan rod preradi i upakovan ponudi kupcima, smanjila je pritisak da kompletan prinos mora da proda u kratkom vremenskom periodu.

- Prerađene trešnje mogu da stoje i da tokom cele godine ostvarujem dodatni prihod, a ne samo u sezoni punog roda - zadovoljno priča Radovanović.

Agrotehničke mere primenjuje uz pomoć meštana kada je to potrebno. Berbu i celokupnu preradu obavljaju u krugu porodice. Za preradu su zadužene Miloševa baka i majka, a sve pripremaju po tradiconalnoj recepturi sa puno ljubavi i posvećenosti. Sveže ubrane plodove trešanja uz dodatak šećera, limuna i vode, pripremaju i pakuju u tegle. Svi proizvodi su potpuno prirodni bez dodataka konzervansa. Dizajn sopstvenog brenda Trešnjevac napravio je uz pomoć kolege sa fakulteta, na šta je posebno ponosan.

Period sazrevanja trešanja je sukcesivan, postepeno dozrevaju, tako da domaćice nemaju problem da prerade prispelu količinu ploda. Može lepo da se raspodeli i bez velikog opterećenja prerađuje. Dobra strana ovakve proizvodnje je što ne mora da se skladišti.

Angažovanje oko nabavki tegla i dizajna je Milošev posao, a preporuka drugih proizvođača mu je pomogla da dođe do ambalaže u koju pakuje svoje proizvode.

Trešnje obiluju antioksidansom, antocijanom, vitaminima, mineralima, celulozom, pektinom i organskim kiselinama. Svoje blagotvorno dejstvo ispoljavaju uticajem na poboljšanje raspoloženja i podižući nivo energije. Doprinose boljem snu, dobre su za vid i kožu, a obiluju i vitaminom A. Prisustvo velike količine vlakana dovodi do poboljšanja varenja, smanjenju holesterola u krvi. Redovnim konzumiranjem mogu da poboljšaju funkcionisanje mozga, bez obzira na godine. Svakodnevno uživanje u trešnjama, dobro je i blagotvorno takođe i za srce. Voće koje svojim bogatim sastavom pruža mnogo hranljivih materija za funkcionisanje celokupnog organizma.

- Jako sam srećan i ponosan na činjenicu da je čitava priča - od proizvodnje, berbe, prerade do dizajna, zaokružena u krugu porodice i bliskih prijatelja. Kada se spoje ljubav, rad i poljoprivreda dobija se višestruka vrednost, kako materijalna tako i emotivna - ponosno priča Miloš.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2950301/prerada-tresanja-za-dodatni-prihod-student-vocarstva-trzistu-ponudio-svoj-brend-tresnjevac

U planinskim selima Kuršumlije, na više stotina hektara, voćari već desetak godina gaje malinu i kupinu. I to bez pesticida, jer voće iz organske proizvodnje ima bolju cenu i zagarantovan plasman.

Selo Žuč, sa oko stotinak domaćinstava, poslednjih godina postaje centar voćarske proizvodnje u Gornjoj Toplici.
Zahvaljujući povoljnim klimatskim uslovima, u gotovo netaknutoj prirodi, maline i kupine proizvode se bez upotrebe pesticida.

- Ne prskamo hemijom i uspeva dobro. Nadmorska visina odgovara za to voće - kaže proizvođač malina Milorad Lazić.

Arsenije Todorović iz sela Igrište kod Kuršumlije ističe da trenutna cena odgovara potrebama voćara:

- Trenutno je 200 dinara u hladnjači kojoj dajemo i sa kojom imamo potpisan ugovor i sarađujemo već pet, šest godina.

Mnogi proizvođači su otišli korak dalje - u preradu i obezbedili bolju zaradu.

- Pravimo od malina džem, slatko, likere, kompote, prelive za kolače i torte, sapunčiće, kreme, maske, kozmetiku - navodi Biljana Lazić iz sela Žuč.

Jovica Đinović iz stručne poljoprivredne službe Opštine Kuršumlija kaže da je u tom kraju sve više ljudi koji rade malinu po principu organske proizvodnje.

- Ne samo što su prirodni uslovi povoljni i dobri, nego je narod iskoristio te uslove, naravno u saradnji sa otkupljivačima, prerađivačima - objašnjava Đinović.

Opština Kuršumlija subvencioniše organsku proizvodnju sa 20 miliona dinara godišnje za podizanje novih zasada i izgradnju mini hladnjača.

Izvor:https://www.ekapija.com/where-to-invest/2934458/cena-organske-maline-iz-kursumlije-200-dinara-jos-veca-zarada-u-preradi

Kopredsednici Nacionalnog tima za preporod sela Srbije ministar Milan Krkobabić i akademik Dragan Škorić povodom interesovanja povratnika za ulaganje u izgradnju silosa, posle konsultacija sa prof. dr Jasnom Mastilović, vrhunskim stručnjakom za proizvode biljnog porekla i agoekonomistom Milanom Prostranom, poručuju da se izgradnjom silosa i višim fazama prerade može znatno uvećati vrednost pšenice i drugih žitarica.
Među žitaricama – kukuruzu, ječmu, ražu, ovsu... pšenica je kultna i strateški najvažnija kultura za svaku državu. Tu činjenicu je proteklih decenija veoma uvažila Ruska federacija, koja je do 2.000 godine bila najveći uvoznik u Evropi, a danas je najveći izvoznik na starom kontinentu. Sve veći značaj dobija proizvodnja ovsa, koji je nekada gotovo isključivo korišćen u ishrani priplodne stoke, a danas se sve više koristi u pekarskoj i konditorskoj industriji. Tako je, Savezna Republika Nemačka ove godine zasejala ovas na čak 160.000 ha.
Ipak, kraljica među žitaricama je pšenica koja je strateški važna za ishranu stanovništva, pogotovu u kriznim i ratnim vremenima. Pšenica je, kao najstarija biljna žitarica, bila predmet trgovine poslednjih šest hiljada godina, a neki tvrde da se tom žitaricom trgovalo i pre deset hiljada godina.
Prema podacima Vukosava Sakovića iz Udruženja za unapređenje proizvodnje i izvoza žitarica i uljarica „Žita Srbije“, pšenica se na poljima Srbije u proteklih osam godina seje prosečno na oko 587.000 ha. Sa godišnjom proizvodnjom od oko 2,5 miliona tona pšenice, Srbija je na 17 mestu u Evropi i čini svega 0,5 odsto svetske proizvodnje.
Prosečan prinos u proteklom osmogodišnjem periodu iznosi 4,6 t/ha, čime je genetski potencijal pšenice koji iznosi 10 t/ha, kod nas ostvaren sa oko 45 odsto. Godišnji izvoz pšenice Srbije u proseku za poslednjih osam godina iznosio je oko milion tona. Pšenica je prodavana po prosečnoj ceni od oko 160 dolara po toni. Početna otkupna cena pšenice svake godine u Srbiji izaziva polemiku i nezadovoljstvo među proizvođačima.

Ministar Milan Krkobabić posebno naglašava da proizvođači pšenice mogu da sačuvaju svoj kapital ako se udruže, izgrade mini silose, a zatim pšenicu prerađuju, čime će uvećati njenu vrednost:
„Umesto da pšenicu prodaju neposredno posle žetve po najnižoj ceni, poljoprivrednicima je najisplativije da je uskladište u svoje savremene silose, gde će biti razvrstana prema kvalitetu, i sačekaju decembar i januar, kada pšenica obično dostigne veću cenu i do 40 procenata! To je najefikasniji način za uspeh u borbi za kupca na sve probirljivijem svetskom tržištu. A, s obzirom da žitarice jesu poljoprivredni proizvod čijom proizvodnjom se ne ostvaruje velika zarada po jedinici povšine, šansa naših domaćina za veći profit je u preradi žitarica. Pošto mali proizvođač u Srbiji nije investiciono sposoban, na putu do izvesnije budućnosti i ostvarenja ova dva cilja, jedina institucija koja može da zaštiti proizvođača i koja ima odgovor na sve izazove je – zadruga. Samo udruženi individualni poljoprivrednik može da razmišlja i ostvari svoju ideju o silosu i višoj fazi prerade.“

Agroekonomski analitičar Milan Prostran, član Nacionalnog tima za preporod sela Srbije, tvrdi da je godinama cena pšenice po pravilu uvek najniža u vreme žetve, i to iz dva razloga: velika je ponuda, a značajan deo naših poljoprivrednika, pogotovu u žitnim područjima, nema svoja odgovarajuća skladišta.
Radislav Jovanov, predsednik Zadružnog saveza Srbije, podseća da je ove godine u AP Vojvodini pšenica zasejana na 330.193 hektara, navodi kalkulaciju saveza da je proizvođačka cena kilograma pšenice ove godine 21,06 dinara, što sa 10 odsto akumulacije (zarade) iznosi 23,17 dinara. Iako se pominje otkupna cena od 15-16 dinara/kg, neki mlinovi u Vojvodini otkupljuju pšenicu po akontnoj ceni od 17,5 dinara, što obično bude i krajnja cena. Zato, Jovanov savetuje proizvođače pšenice da je ne prodaju odmah i sačekaju bolju cenu.
Prof. dr Jasna Mastilović, naučni savetnik Naučnog insituta za prehranbene tehonologije u Novom Sadu, specijalista za sve proizvode biljnog porekla, podržava stav ministra Krkobabića da je udruživanje šansa za čuvanje kapitala i veću zaradu. Dodatnu vrednost udružena poljoprivredna gazdinstva u oblasti proizvodnje žita mogu da ostvare izgradnjom mini skladišta za žita i otvaranjem mini pogona za: prečišćavanje i ljuštenja žita, preradu žita u integralna brašna, proizvodnju gotovih smeša za pekarske proizvode, proizvodnju ekpandiranih i ekstrudiranih proizvoda, proizvodnju pahuljica od žita, proizvodnju testenine, poslastičarskih proizvoda, smrznutih testa, testanih kora i proizvoda na bazi testanih kora, proizvodnju koktel proizvoda, pekarskih proizvoda na tradicionalan način, mini pekare za proizvodnju pekarskih proizvoda sa funkcionalnim svojstvima u ishrani.
Prof. dr Mastilović objašnjava da mini skladišta – silosi za žita pri poljoprivrednim gazdinstvima ili zadrugama omogućuju da se nakon žetve rod žita adekvatno uskladišti, delimično doradi i standardizuje i plasira na tržište kao roba utvrđenog kvaliteta u trenutku kada trend cena na regionalnom i svetskom tržištu dostigne optimum za prodavca. Manji metalni silosi, kapaciteta nekoliko stotina tona, namenjeni skladištenju žita individualnih proizvođača mogu se podići pri većim gazdinstvima sa značajnijim zemljišnim posedima većim od 50 ha, orijentisanim na ratarsku proizvodnju. Cena takvih skladišta je oko 100.000 evra. Takva skladišta vraćaju ulaganja zahvaljujući većoj dobiti koju ratari mogu da ostvare za svoj rod: ne plaćaju skladištenje komercijalnim skladištima, mogu da standardizuju uskladištenu robu i pregovaraju za višu cenu shodno kvalitetu, i da prodaju rod u trenutku kada je cena optimalna. Uštede i dobit koju proizvođači mogu da ostvare skladištem od 500 t iznosi najmanje 15.000 evra godišnje, što znači da bi se investicija isplatila za šest-sedam godina. Pri zadrugama se mogu izgraditi (ili rekonstruisati postojeća) skladišta koja imaju značajniji kapacitet (okvirno 10.000 t) i instaliranu opremu za sušenje, prečišćavanje i eleviranje uskladištenog žita. Cena takvog skladišta je oko milion evra. U oblasti skladištenja žita prostora ima i u unapređenju kapaciteta za skladištenje vlažnog kukuruza u klipu. Savremeni okrugli koševi za kukuruz za potrebe individualnih gazdinstava koštaju 5000-10.000 evra. U Srbiji se godišnje proizvede oko osam miliona tona kukuruza.
Akademik Dragan Škorić ističe da Srbija ima dobre genetičare za žita, ali da nisu iskorišćeni svi naučni potencijali u podizanju prinosa, kao i u razvijanju ekonomski jakog sistema prerade koji će, uz izvesna ulaganja, prerađivačima žitarica uvećati zaradu.
Nacionalni tim za preporod sela Srbije poziva povratnike i druge zainteresovane građane da razmisle o ulaganju u skladištenje i preradu žitarica. Ulaganje je sigurno, a vraćanje novca izvesno i optimalno. Nacionalni tim za preporod sela Srbije za zainteresovane će organizovati posetu uspešnim zadrugama kakva je ZZ „Mrkšićevi salaši“ u Srpskom Itebeju, koja poseduje silos kapaciteta 38.000 tona sa najsavremenijom opremom za čišćenje i sušenje žitarica.

Izvor: Agrobiznis magazin

Fabrika prehrambene industrije Budimka Požega, koja je u vlasništvu ITN grupi iz Kosjerića, ponovo je počela proizvodnju.
Budimka je prodata u novembru prošle godine na javnoj licitaciji za 212,7 miliona dinara ITN grupi koja se bavi inovacijama u poljoprivredi i proizvodnjom smrznutog voća i povrća.

Novi vlasnik je u obnovu proizvodnje investirao više od pet miliona evra i zaposlio oko 50 radnika. Najavljene su investicije od još sedam miliona evra i zapošljavanje više od 100 ljudi.Budimka je bila privatizovana 2008. godine ali je privatizacioni ugovor raskinut posle dve godine. Proizvodnja je obustavljena 2015, a sledeće godine kompanija je otišla u stečaj.
Ponovnom pokretanju proizvodnje u Budimki prisustvovao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić koji je rekao da je to veliki uspeh za Srbiju.“Budimka pokazuje koliko smo dugo i beznadežno propadali, zatim da kada radimo i kada smo ujedinjeni možemo da budemo uspešniji nego što smo bili”, rekao je Vučić i dodao da je srećan što se porodici Marković koja je vlasnik fabrike u poslu pridružio i sin Aleksandar koji se vratio u Srbiju iz Italije.
On je istakao da je “Budimka simbol oporavka” i da je od “simbola propadanja postala je simbol dizanja Srbije, kao Feniksa iz pepela, i pokazuje kako treba da gradimo budućnost”.

Izvor:https://www.bizlife.rs/biznis/poslovne-vesti/fabrika-budimka-pozega-od-danas-ponovo-radi-foto/

"Ovo je veliki uspeh za Srbiju, Budimka se vratila", rekao je predsednik Srbije prilikom obilaska moderne fabrike, držeći u rukama kanticu mešane marmelade.

Predsednik Vučić je na poklon dobio prvu teglu džema od maline koja je izašla sa proizvodne linije."Ja sam mnogo srećan. Mislim da je svaki čovek koji voli Srbiju mnogo srećan zbog ovoga. Vratiti Budimku posle 20 godina je veliki uspeh", rekao je predsednik Vučić

Predsednik je dodao i da je probao džemove i sokove koji ga podsećaj na detinjstvo i kaže da su odlični.

"Toliko sam srećan što posle svih problema koje je Budimka imala danas možemo da budemo radosni. Budimka je za celu Srbiju važna. Pokazuje nam tri stvari: koliko dugo smo propadali, da kada radimo i kada smo ujedinjeni u borbi za boljitak možemo da budemo uspešniji nego ikada, i treće, kada sam čuo da se Aleksandar vratio, bio sam mnogo srećan što se vratio u Srbiju iz Londona", rekao je predsednik Vučić.

"Ispred drugih zemalja smo u regionu. Evrostat je rekao da smo i u poslednjem kvartalu prošle i u prvom ove najuspešniji u Evropi", dodao je predsednik.

Naglasio je i da je Budimka simbol našeg oporavka, dizanje Srbije kao feniksa iz pepela.

"O auto-putu kroz zapadnu Srbiju se toliko pričalo, svu si rekli 'pusti to, slušamo 60 godina', a za godinu dana imaćete do Požege auto-put, imaćete tri tunela, samo u mostovima ćemo imati šest kilometara između Čacka i Pozege, to je za godinu i po dana završeno", rekao je on.

Kazao je da je važno šta ostavljate iza sebe, koliko puteva, pruga i ljudi prepoznaju rezultate, traže rezultate.

"Prvi put od paradigme vecitih gubitnika, postali smo neko ko je počeo da veruje da u ekonomiji možemo da budemo najuspešniji u Evropi", rekao je on.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2020&mm=06&dd=12&nav_id=1694022

Porodica Jovanović iz Baljevca na svom imanju gaji više od 100 koza, izgradili su mlekaru, a posao je započeo najmlađi član, Aleksandar, koji se vratio u rodni kraj. Tridesetak hektara mešovitog terena. Livade, nisko rastinje i šuma. Idealni uslovi za uzgoj koza.

- Ovi tereni ovde i jesu za stočarstvo. Ovčarstvo, kozarstvo, to je nešto što se izgubilo sa ovih prostora. Eto, lagano krećemo nekoliko nas ovde sa tom pričom. Zadovoljan sam poslednjih nekoliko godina koliko smo uradili i šta smo uradili - kaže Aleksandar.

I njegova deca, njih troje, aktivno učestvuju u uzgajanju koza.

- To je došlo nekako iz lične potrebe. Prvo zbog dece, kasnije se to malo širilo - govori Aleksandar.

Koze su počeli da uzgajaju pre sedam godina. Ideja o mlekari nastala je pre tri. Jovanovići su uložili u izgradnju moderne mlekare kapaciteta 2.000 kilograma proizvoda dnevno. Pomogle su i subvencije. Tržište je znatno zahtevnije nego u drugim granama stočarstva.

- Došli smo u situaciju da sada čekamo samo rešenje iz ministarstva i da možemo da krenemo. Nadamo se da će biti zarade, da nam se vrati ovo što smo uložili - ispričao je Nebojša Jovanović iz Baljevca.

Koza je probirljiva životinja u ispaši, pa otuda i kvalitet mleka. Međutim, proizvodi od kozjeg mleka nisu toliko zastupljeni u ishrani u odnosu na kravlje, iako su puni vitamina, aminokiselina i proteina.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2866394/u-okolini-raske-uskoro-bi-trebalo-da-proradi-moderna-mlekara-za-proizvodnju

Kada je reč o aktuelnostima iz agrara i dalje je zanimljiva vest o pravilniku koji poljoprivrednicima omogućava takozvanu prodaju proizvoda biljnog porekla sa kućnog praga. Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović objašnjava kako će izgledati uvođenje gazdinstava u legalne tokove proizvodnje kada govorimo o prodaji namirnica biljnog porekla sa kućnog praga. Reporter Silvija Gvozdenac: Poljoprivrednici odnosno povrtari i voćari koji prerađuju hranu biljnog porekla a žele da prodaju sa kućnog praga neće imati nove namete što se tiče registracije jer su prema pravilniku subjekti u poslovanju hranom, pravna ili fizička lica odnosno preduzetnici koji svoju delatnost obavljaju preko privrednog društva ili poljoprivrednog gazdinstva.

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović gostujući u našoj emisiji “Brazde”objašnjava kako će izgledati u praksi uvođenje poljoprivrednog gazdinstva u legalne tokove proizvodnje kada govorimo o prodaji namirnica biljnog porekla sa kućnog praga. Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede: Ko god pravi pekmez, džem, ajvar, kompot šta god što je biljnog porekla moći će da prodaje to sve na svom kućnom pragu i postoje određene količine koje će neko moći da odradi tokom godine i da jednostavno plasira hranu, da zadovolji bezbednosne uslove, ali da pri tome ne mora da pravi fabrike ili ne znam ni ja slično. Ko bude hteo da radim prijavi se poljoprivrednoj inspekciji, izađe na lice mesta, tu ne treba neka velika nauka, doovljna je jedna prostorija tri sa tri, jedan šporet, jedan frižider i jedan sto na kome će se sve te operacije obavljati, to je minimalna, da tako kažem, investicijai od države dobijate da je to sve u redu.

Reporter: Sabolč Tružinski iz Bačke Topole bavi se organskom proizvodnjom i ima čitav niz proizvoda od spelte a na tradicionalan način uzgaja podolsku rasu goveda od kojih proizvodi mesne prerađevine. Sve te proizvode plasira kao poljoprivredno gazdinstvo s tim da uslužno plaća preradu brašna i mesa, izrazio je i zadovoljstvo što je pravilnik o prodaji namirnica biljnog porekla donet.

Sabolč Tružinski, Bačka Topola: Ja smatram da svi ovi pravilnici koji su izašli za preradu mleka, za preradu mesa, za biljnu proizvodnju i čak uključeno je i ovo za turizam da mogu da se bave seoskim turizmom, to sve jako dobro utiče i na proizvođače i na krajnje potrošače, sve lepo funkcioniše i smatram da će to mnogo doprineti, biće uzajmano svima u korist. Reporter: Penzionisani profesor matematike iz Ruskog Krstura Mihajlo Fejdi sa suprugom bavi proizvodnjom paprike za ajvar, kako kaže godišnje preradi 3 tone paprike i sav ajvar koji napravi proda sa kućnog praga.

Mihajlo Fejdi, Ruski Krstur: Pravo da vam kažem ja za taj pravilnik čuo sam na televiziji ali jako malo i ne znam suštinu tog pravilnika ali svemu se moramo prilagođavati kao i prirodi što treba da se prilagođavamo tako idržavi. Videćemo kako, na koji način sve to treba izvesti.

Reporter: Pravilnikom su određene i najveće količine proizvoda koje se mogu proizvoditi i stavljati u promet. Proizvodnja brašna je limitirana na 32 hiljade kilograma godišnje, testenina i biološki konzervisano povrće na 20 hiljada kilograma, proizvodi od termički obrađenog voća, sušenog i kandiranoog voća 16 hiljada kilograma, voćnih sokova na 16 hiljada litara, sušenog povrća, aromatičnog i začinskog bilja na 4 hiljade kilograma, hladnoceđenih biljnih ulja na 8 hiljada litara godišnje. Kvote za preduzetnike koje rade u objektima malih kapaciteta su duplo

Izvor: RTV

Statistika kaže da se godišnje površine umanjuju od dva do osam odsto, premda se potrošnja ne menja: godišnje se po glavi stanovnika pojede oko 100 kilograma krompira. Lane smo ga imali na oko 28.000 hektara i dobili oko pola miliona tona, dok je pre dve i po decenije u našoj zemlji pod krompirom bilo čak 110.000 hektara. U proseku se na hektaru može dobiti od 20 pa do čak 80 tona, u zavisnosti od toga kakvi su godina, kvalitet semena i agrotehnika, s tim što to povrće zahteva navodnjavanje, pa se u setvu ne vredi upuštati ukoliko površine nisu pod zalivnim sistemima.

Povrtari ove zime očekuju solidnu zaradu, lanjska godina bila je dobra, i trenutna cena na veliko im odgovara – kreće se od 34 do 38 dinara kilogram – dok je na pijacama kilogram krompira od 65 do 70 dinara, a u velikim marketima deset do 15 dinara jeftiniji.

Međutim, prilike na tržištu nisu svake godine iste, kao što i prinosi variraju od godine do godine, što povrtari znaju pa to nije razlog zašto se ne seje više krompira.

Predsednik Udruženja povrtara Vojvodine prof. dr Žarko Ilin kaže da povrtare od krompira odvraćaju skupa proizvodnja i nedostatak državnih podsticaja.

Naš i evropski krompir isti
Proizvođač iz Siriga Zelenović kaže da domaći krompir ide u korak s evropskim kvalitetom.

– Ne postoje razlike koje bi naš krompir izdvajale od onoga iz EU pa ga zato bez problema ovde prodajemo stranim trgovinskim lancima i ujedno uspevamo da ispunimo njihove visoke zahteve u pogledu setve, čuvanja i transporta povrća – objašnjava Zelenović.

– Za hektar krompira potrebno je između 4.000 i 5.500 evra pa bi podsticaji bili prava mera da se krompir vrati na naše njive – naglašava prof. dr Žarko Ilin. – U tom pogledu naša država bi trebala samo da se ugleda na razvijene zemlje EU, gde za krompir povrtari dobijaju između 270 i 370 evra po hektaru. U odnosu na to koliko je setva skupa, ti podsticaji nisu veliki, ali su opet nešto u odnosu na 4.000 dinara, koliko država daje domaćim poljoprivrednicima kao podsticaj za biljnu proizvodnju.

Jedan od većih proizvođača Vladimir Zelenović iz Siriga navodi da su potrebni podsticaji za izgradnju hladnjača kakve su dobili voćari.

– Trenutno malo toplije vreme za ovo doba godine ne godi krompiru jer oni koji nemaju odgovarajuće skladište strepe da će proklijati – navodi Zelenović. – Zato bi nam dobrodošli podsticaji za hladnjače namenjene porodičnim gazdinstvima zapremine između 1.500 do 2.000 tona.

On kaže da malobrojni proizvođači uspevaju da pokriju potrebe domaćeg tržišta sve do pred kraj zime, kada nastupaju domaći uvoznici, koji krompirom trguju mesec-dva, dok ne stigne mladi rod.

Nekoliko proizvođača na području Despotova i Pivnica, okuljenih oko Zemljoradničke zadruge „Despotvo–Pivnice”, krompir izvozi kad god se za to ukaže prilika i ujedno pokriva i potrebe ovdašnjeg tršišta.

– Već godinama krompir se seje na 75 hektara – kaže direktor Zemljoradničke zadruge Duško Mijić. – Krompir nije biljka za dve-tri godine, već onaj ko krene da se bavi setvom, zbog skupe proizvodnje mora da planira na duže, desetak i više godina unapred. Proizvodnja je izuzetno skupa, pogotovo uvozno seme i specijalne priključne mašine. Trebaju nam podsticaji za kombajn za sakupljanje krompira, precizne sejalice, jaki traktori, prikolice... Pojedini proizvođači dobijali su subvencije na republičkim i pokrajinskim konkursima za kupovine boks-paleta, ali to nije dovoljno. Potrebni su konkursi namenjeni isključivo povrtarima koji seju krompir, da bi se površine pod tim povrćem uvećale i proizvođači motivisali jer imamo podneblje pogodno da i krompir bude jedan od izvoznih proizvoda.

Z. Delić

www.dnevnik.rs 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Септембар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30