Kako bi se sprečilo širenje zaraza, a i očuvala njihova postojanost kao opšte dobro, EFSA kao i sama komisija predlažu opsežan pregled svinja kao i sam proces klanja.Većina opasnosti koje se odnose na dobrobit svinja pri klanju prouzrokovana je neadekvatnim osobljem i loše dizajniranim i izgrađenim objektima, zaključila je Evropska agencija za bezbednost hrane (EFSA) u svom najnovijem istraživanju.

Ova studija poslednja je u nizu ažuriranih procena dobrobiti životinja koje je zatražila Evropska komisija. Na osnovu dobijenih rezultata predložila je mere za sprečavanje opasnosti koje se javljaju prilikom klanja i proizvodnje mesa.Evropska komisija u sklopu svoje nove strategije 'od njive do trpeze' preispituje trenutne odredbe o dobrobiti životinja sa ciljem stvaranja održivijeg prehrambenog sistema u EU. Ova serija, plus druga koju ćemo izneti u sledećih nekoliko godina, pružiće naučnu osnovu za dalje ispitivanje“, rekla je glavna naučnica EFSE, Marta Hugas.Kako bi se sprečilo širenje zaraza, a i očuvala njihova postojanost kao opšte dobro, EFSA kao i sama komisija predlažu opsežan pregled svinja kao i sam proces klanja. Tako bi se identifikovao niz opasnosti koje dovode u pitanje dobrobit, poput toplotnog stresa, žeđi, dugotrajnog gladovanja i respiratornih tegoba.

"Visoki standardi poboljšavaju zdravlje životinja i kvalitet hrane, smanjuju potrebu za lekovima i mogu pomoći očuvanju biološke raznovrsnosti. Zdrave, dobro negovane životinje od presudne su važnosti za lanac hrane“, naglašava Hugas.Nažalost, svinje nisu jedine životinje koje podležu okrutnim procesima klanja. U Francuskoj i Nemačkoj je predložen zakon koji zabranjuje usmrćivanje muških pilića mlevenjem dok su još živi.

U slučaju da je pile žensko, ono će kroz skoro vreme postati koka nosilja, najčešće u kaveznom uzgoju ali, ako je muško, ne služi ničemu pa se tako i tretira. Na svu sreću vlasti su prepoznale taj okrutan čin i odlučile da tome stanu na kraj.

To nažalost nije jedini slučaj.Ovo sigurno nisu jedini dokazi zanemarivanja dobrobiti životinja, pa se očekuje da će EU i EFSA doneti još niz novih promena po pitanju njihove zaštite.

 

Izvor:https://www.agroklub.rs/stocarstvo/nova-pravila-kod-klanja-svinja-sta-predlaze-evropska-komisija/60836/

U agrarnom budžetu dogodine biće 900 miliona više novca nego što je bilo predviđeno ove godine.Predlog buyeta Srbije za nastupajuću 2020. godinu nije još stavljen na dnevni red Skupštine Srbije, ali je ministar poljoprivrede Srbije Branisla Nedimović za „Dnevnik” pojasnio u kojem smeru država naredne godine planira da širi razvoj poljopivrede kao važne okosnice u razvoju domaće ekonomije.

Po njegovim rečima, agraru će biti na raspolaganju 52 milijarde dinara, a od te sume bezmalo tri četvrtine otići će za subvencije – 35,6 milijardi dinara, što je čak 900 miliona više nego 2019.

– I dogodine će poljoprivrednici koji obrađuju do 20 hektara dobjati po 4.000 dinara za svaki hektar i 1.200 dinara za gorivo po hektaru – kazao je Nedimović, i skrenuo pažnju na to da nema potrebe da ta subvencija bude veća jer država ima druge mere, u vidu davanja bespovratnog novca za unapređenje gazdinstava, koji mogu dobiti svi paori pod uslovom da imaju registrovano poljoprivredno domaćinstvo. Dogodine će u agrarnom budžetu biti bezmalo tri puta više novca za proizvođače organske hrane i za vinare nego ove godine.Na predlog stočara iz Banata, umesto 25.000 dinara, stočari će za krave dobiti 40.000. Radi unapređenja stočarstva, dogodine će država subvencionisati kredite za stočare i u tom pogledu na konkurse će moći da se javljaju ne samo nosioci gazdinstva već i njihovi članovi.

Naredne godine otići će se korak dalje jer se priprema zakon o očekivanim cenama za 20 poljoprivrednih proizvoda, koji bi, po ministrovim najavama, trebalo da bude izglasan u Skupštini Srbije krajem januara.– Očekivana cena treba da bude informativnog karaktera da bi zemljoradnici znali da planiraju proizvodnju od godine do godine, bar kada su u pitanju ratarske kulture – pšenica, kukuruz, suncokret, soja, dok za druge proizvode, poput svinjskog mesa, piletine, jagnjetine i junetine, koji takođe ulaze u pomenutih 20 poljoprivrednih proizvoda, treba da posluže kao informacija o tome ima li interesa upustiti se u tov životinja, koji zahteva duži period od godine.

Naša zemlja, podsetio je Nedimović, podnela je zahtev za članstvo u Međunarodnom žitarskom savetu i kada postanemo članica, moći ćemo da kvalitetno planiramo predstojeću godinu prevashodno što se cena žitarica tiče.

– Savet objavljuje informacije o kretanjima cena žitarica u predstojećoj godini, a naša zemlja već ima nekoliko sertifikata za izvoz žitarica i dogovoren izvoz pšenice za Egipat, a suncokreta i suncokretovog ulja za Tursku. Treba da bude završen i sertifikat za izvoz kukuruza u Kinu, pa eto razloga da domaći poljoprivrednici misle o tome šta vredi sejati i na kojim površinama. Pogotovo što je tržište EU i dalje jedno od najznačajnijih kupaca naših žitarica, a pogotovo soje.

Ministar Nedimović je posebno podvukao da su s Predlogom zakona o očekivanim cenama, kao i o tome ko se može baviti otkupom poljoprivrednih proizvoda prošli raspravu među poljoprivrednim udruženjima jer, kako je podvukao, regulativa se i donosi na njihove zahteve, da bi bili na izvestan način osigurani u pogledu setve, stočarstva, voćarstva i povrtarstva.Ministar Nedimović pojasnio je za „Dnevnik” da očekivane cene nikako ne znače da će poljoprivredni proizvodi imati jednu cenu koja se neće menjati. Naprotiv, podvukao je, cene će varirati i zavisiti od tržišnih kretanja na inoberzama.

– Poljoprivrednici će moći da prate berzanska kretanja i spram njih prave planove buduće proizvodnje, ali i da trguju, pogotovo što država otvara nova tržišta, donedavno nedostižna domaćim poljoprivrednicima – istakao je Nedimović.

 

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/agrarni-budet-za-2020-subvencije-900-miliona-vece-16-11-2019

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Септембар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30