Udruženje „Žitounija” uputilo je inicijativu da se dopuni trgovinski sporazum sa Turskom u delu koji se tiče ovog sektora i da se za izvoz brašna za ljudsku ishranu iz Srbije u tu zemlju odobri godišnja kvota od 10.000 tona. Kako je za „Politiku” rekao Zdravko Šajatović, direktor Udruženja „Žitounija”, ovo bi bila vrednost „ekvivalentna onoj koliko iznosi prosečni godišnji bescarinski uvoz mlinske opreme iz Turske u našu zemlju”. Domaće mlinarstvo je, kaže, u sve težoj poziciji jer izvoz brašna u druge države pada, pa bi otvaranje tržišta ove zemlje, na osnovu neke vrste reciprociteta, bilo korisno za proizvođače i celokupan sektor.

– Količina koju predlažemo ne bi ugrozila tursku proizvodnju brašna. U ukupnoj potrošnji ovog proizvoda u toj državi učestvovali bismo sa svega 1,7 promila, što je tržišno beznačajno učešće – istakao je on.

U „Žitouniji” kažu da bi ovaj predlog mogao da bude uvršćen kao aktuelna tema o unapređenju ekonomskih odnosa na nekom od narednih sastanaka državnih delegacija dve zemlje. U obrazloženju inicijative udruženja navodi se da je na osnovu Sporazuma o slobodnoj trgovini između Srbije i Turske između ostalog predviđeno da se bez carine u našu zemlju uvozi mlinska oprema iz te države.

– Proizvod koji se dobije mlevenjem pšenice, to jest korišćenjem te opreme, jeste brašno za ishranu ljudi. Nažalost, brašno ne može da se izvozi u Tursku bez carine. I uopšte da se izvozi jer nije oslobođeno tog nameta, pa nije konkurentno na turskom tržištu – navodi se u saopštenju i dodaje da je „apsolutno nelogično da se u Srbiju iz Turske, bez carine, uvoze proizvodi visokog stepena obrade – mlinska oprema, dok naše brašno, kao niži stepen obrade, nije oslobođen carine”.

– Ako ovaj slučaj prevedemo na jezik konkretnih brojki, situacija je potpuno apsurdna. Prema podacima mlinova članica „Žitounije”, uvoz mlinske opreme iz Turske u Srbiju u 2018. i 2019. godini iznosio je oko četiri miliona evra. Istovremeno, Srbija nije izvezla ni kilogram brašna za ljudsku ishranu u Tursku – kažu u ovom udruženju.

Šajatović ističe i da su potpuno neosnovani argumenti turske strane da bi uvoz brašna iz Srbije u Tursku ugrozio njihovu domaću proizvodnju.

Prema podacima dostupnim „Žitouniji”, godišnja potrošnja hleba po stanovniku u Turskoj iznosi oko 100 kilograma, to jest u državi od 83 miliona stanovnika godišnja potrošnja brašna za ljudsku ishranu iznosi oko šest miliona tona. Podsećaju i da je Bosna i Hercegovina, recimo 2018. godine, izvezla u Tursku brašno bez carine na osnovu sporazuma o slobodnoj trgovini te dve države. I to količinu od oko 70.000 tona iako BiH ima skromnu proizvodnju pšenice koja im nije dovoljna ni za sopstvene potrebe.

– U prvih osam meseci ove godine izvoz brašna je bio znatno manji – 7.781 tonu, verovatno zato što se sada traži dokaz o domaćem poreklu sirovine – istakao je Šajatović.

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/467594/Mlinari-predlazu-dopunu-sporazuma-o-slobodnoj-trgovini-s-Turskom

U agrarnom budžetu dogodine biće 900 miliona više novca nego što je bilo predviđeno ove godine.Predlog buyeta Srbije za nastupajuću 2020. godinu nije još stavljen na dnevni red Skupštine Srbije, ali je ministar poljoprivrede Srbije Branisla Nedimović za „Dnevnik” pojasnio u kojem smeru država naredne godine planira da širi razvoj poljopivrede kao važne okosnice u razvoju domaće ekonomije.

Po njegovim rečima, agraru će biti na raspolaganju 52 milijarde dinara, a od te sume bezmalo tri četvrtine otići će za subvencije – 35,6 milijardi dinara, što je čak 900 miliona više nego 2019.

– I dogodine će poljoprivrednici koji obrađuju do 20 hektara dobjati po 4.000 dinara za svaki hektar i 1.200 dinara za gorivo po hektaru – kazao je Nedimović, i skrenuo pažnju na to da nema potrebe da ta subvencija bude veća jer država ima druge mere, u vidu davanja bespovratnog novca za unapređenje gazdinstava, koji mogu dobiti svi paori pod uslovom da imaju registrovano poljoprivredno domaćinstvo. Dogodine će u agrarnom budžetu biti bezmalo tri puta više novca za proizvođače organske hrane i za vinare nego ove godine.Na predlog stočara iz Banata, umesto 25.000 dinara, stočari će za krave dobiti 40.000. Radi unapređenja stočarstva, dogodine će država subvencionisati kredite za stočare i u tom pogledu na konkurse će moći da se javljaju ne samo nosioci gazdinstva već i njihovi članovi.

Naredne godine otići će se korak dalje jer se priprema zakon o očekivanim cenama za 20 poljoprivrednih proizvoda, koji bi, po ministrovim najavama, trebalo da bude izglasan u Skupštini Srbije krajem januara.– Očekivana cena treba da bude informativnog karaktera da bi zemljoradnici znali da planiraju proizvodnju od godine do godine, bar kada su u pitanju ratarske kulture – pšenica, kukuruz, suncokret, soja, dok za druge proizvode, poput svinjskog mesa, piletine, jagnjetine i junetine, koji takođe ulaze u pomenutih 20 poljoprivrednih proizvoda, treba da posluže kao informacija o tome ima li interesa upustiti se u tov životinja, koji zahteva duži period od godine.

Naša zemlja, podsetio je Nedimović, podnela je zahtev za članstvo u Međunarodnom žitarskom savetu i kada postanemo članica, moći ćemo da kvalitetno planiramo predstojeću godinu prevashodno što se cena žitarica tiče.

– Savet objavljuje informacije o kretanjima cena žitarica u predstojećoj godini, a naša zemlja već ima nekoliko sertifikata za izvoz žitarica i dogovoren izvoz pšenice za Egipat, a suncokreta i suncokretovog ulja za Tursku. Treba da bude završen i sertifikat za izvoz kukuruza u Kinu, pa eto razloga da domaći poljoprivrednici misle o tome šta vredi sejati i na kojim površinama. Pogotovo što je tržište EU i dalje jedno od najznačajnijih kupaca naših žitarica, a pogotovo soje.

Ministar Nedimović je posebno podvukao da su s Predlogom zakona o očekivanim cenama, kao i o tome ko se može baviti otkupom poljoprivrednih proizvoda prošli raspravu među poljoprivrednim udruženjima jer, kako je podvukao, regulativa se i donosi na njihove zahteve, da bi bili na izvestan način osigurani u pogledu setve, stočarstva, voćarstva i povrtarstva.Ministar Nedimović pojasnio je za „Dnevnik” da očekivane cene nikako ne znače da će poljoprivredni proizvodi imati jednu cenu koja se neće menjati. Naprotiv, podvukao je, cene će varirati i zavisiti od tržišnih kretanja na inoberzama.

– Poljoprivrednici će moći da prate berzanska kretanja i spram njih prave planove buduće proizvodnje, ali i da trguju, pogotovo što država otvara nova tržišta, donedavno nedostižna domaćim poljoprivrednicima – istakao je Nedimović.

 

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/agrarni-budet-za-2020-subvencije-900-miliona-vece-16-11-2019

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Децембар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30 31