Poslednjih godina u poljoprivrednoj proizvodnji sve više se primenjuju dostignuća novih tehnologija. Kako poljoprivrednu proizvodnju učiniti profitabilnijom, da ljudi koji se njome bave mogu od toga i lepo da žive, odgovore može pružiti precizna poljoprivreda. O tome šta je zapravo precizna poljoprivreda za Agrobiznis magazin govori profesor Miloš Pajić sa Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu, direktor Instituta za za poljoprivrednu tehniku.

- Precizna poljoprivreda je pojam jedne savremene poljoprivrede, koja nam omogućuje da na lakši i jednostavniji način upravljamo našom poljoprivrednom proizvodnjom. Da sa manje ulaganja ostvarimo isto, ili sa isto ulaganja ostvarimo više. Pogled na njivu, parcelu i gazdinstvo kao celinu postaje zastareli model poslovanja. Kontrolišemo i upravljamo poslovima na manjim površinama. Tada postižemo mnogo bolje efekte u proizvodnji, kroz veće prinose, manja ulaganja u proizvodnju i veću profitabilnost - objašnjava profesor Pajić.

Opširnije u novom broju Agrobiznis magazina

Izvor: Agrobiznis magazin

 

Poslednjih godina u poljoprivrednoj proizvodnji sve više se primenjuju dostignuća novih tehnologija. Kako poljoprivrednu proizvodnju učiniti profitabilnom, da ljudi koji se njome bave mogu od toga i lepo da žive odgovore može pružiti precizna poljoprivreda. O tome šta je precizna poljoprivreda (PP) razgovaramo sa profesorom Milošem Pajićem sa Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu, direktorom Instituta za poljoprivrednu tehniku.

* Objasnite nam šta znači pojam PP?

- PP je pojam jedne savremene poljoprivrede koja nam omogućuje da na lakši i jednostavniji način upravljamo našom poljoprivrednom proizvodnjom. Da sa manje ulaganja ostvarimo isto ili sa isto ulaganja ostvarimo više. Pogled na njivu, parcelu i gazdinstvo kao celinu, postaje zastareli model poslovanja. Kontrolišemo i upravljamo poslovima na manjim površinama. Tada postižemo mnogo bolje efekte u proizvodnji, kroz veće prinose, manja ulaganja u proizvodnju i veću profitabilnost proizvodnje.

Možemo reći da se u poslednjih pet godina intenzivno razvija koncept precizne poljoprivrede u Srbiji. Krenulo se od najosnovnijeg, navigacionih uređaja na mehanizaciji, kao jedan od osnovnih elemeneta precizne poljoprivrede. Sada se koncept PP širi na sve ostale tehnike i tehnologije. On nam omogućuje individualizaciju u biljnoj proizvodnji.

Uštede mogu biti značajne, na gorivu se može uštedeti od 20-30 odsto, na pesticidima  između 10 i 15 odsto, na đubrivima i do 30 procenata. Ukupno gledano, primenom PP uštede se kreću, zavisno od kulture, od tipa zemljišta, od vremenskih uslova, od primenjene tehnologije od 10 do 30 i više procenata.  

* To znači da će PP poništiti koncept maksimizacije prinosa i dovesti do maksimizacije profita?

 - Nije više bitno da vi postižete najveći prinos već da li ste dobili najveći profit. Najveći prinos ne znači i da ćemo najviše da zaradimo. Nekada jako puno uložimo, a dobijemo malo ili budemo u minusu, a nekada više zaradimo iako imamo manji prinos jer smo manje uložili. Taj  koncept  manje-više je prihvaćen u celom svetu, pre svega kod velikih poljoprivrednih proizvođača. Danas se ne živi od toga da vam je kukuruz rodio 12 ili 13 tona po hetaru, već koliko  novca zaradimo na tom hektaru i da li smo ostvarili profit u toj proizvodnji.

* Koje su metode najvažnije u primeni PP?

- Polazimo od skeniranja zemljišta kao prve mere, slično analizi krvi kod čoveka. Pravimo mapu snabdevenosti zemljišta hranivima. Da vidimo šta imamo u tom zemljištu, kakva je snabdevenost hranivima u kom delu njive, parcele ima nečega više a nečega manje (u sredini, na krajevima).  A to radimo savremenim metodama, koje omogućavaju da se detektuje pravo stanje na svakom njenom delu po površini i dubini. Tradicionalan način nam to nije omogućavao. Pre pet godina nam je bio stran pojam ispitivanja kvaliteta zemljišta. To je sada ušlo u praksu. Ali se dešava da  poljoprivrednici sa tri hektara uzmu jedan uzorak, što ne daje realnu sliku snabdevenosti hranivima na čitavom delu njive. Iz takve analize se ne vidi koji su delovi njive bolji a koji gori sa stanovišta prisustva hraniva. Te podatke vam omogućuje precizna poljoprireda. Vrši se detekcija svih delova parcele prema količini azota, fosfora, kalijuma, prisustva teških metala, pH vrednost zemljišta na različitim kotama ispitivane parcele.

To se određuje pomoću savremene opreme za orijentacionu analizu zemljišta i navigacionog uređaja koji izmerene vrednosti vezuje za kordinatu na kojoj su te vrednosti izmerene. 

Nakon izrade mape snabdevenosti hranivima, sledeći korak je  pravljenje setvenog plana. Detektujemo da nam je parcela  prema analizi zemljišta pogodna za gajenje određene kulture. Sa druge strane, kada znamo šta imamo u zemljištu, biramo način obrade prema kvalitetu zemljišta. Skeniranjem zemljišta ne dobijamo samo hemijski sastav zemljišta već i mehanički sastav, tj. znamo koliko imamo gline, peska, praha i spram toga određujemo način obrade zemljišta. Na taj način dobijamo smernice da li možemo raditi klasičnu obradu ili neki od redukovanih ili konzervacijskih sistema obrade zemljišta.

PP nam daje i mogućnost varijabilne setve koja nam pruža  mogućnost da na delovima parcele visokog boniteta sejemo gušći sklop, na delu sa slabijim bonitetom ćemo ići sa nešto ređim sklopom biljaka, dok na delovima gde se svake godine pojavljuju vodeleži, nećemo ni obrađivati ni sejati jer se ne isplati. Tako ćemo uštedeti na gorivu, semenu, đubrivu, hemiji. Dva tri ara na nekoliko mesta je ipak ušteda, a ako imamo 18.000 hektara obradivog zemljišta, kao što PKB ima, a 3-5 odsto zemljišta je svake godine pod vodom, to je ogroman novac. Dovoljno da se uloži u tehniku za preciznu poljoprivredu.

Ulaganje u preciznu poljopriredu se relativno brzo isplati. Analiza zemljišta nam daje mogućnost korišćenja i različitih tipova đubrenja. Ako detektujemo da nam deo  parcele ima lošu pH vrednost možemo uraditi kalcifikaciju samo pojedinih delova parcele gde je pH vrednost nepovoljna za useve koje gajimo.  Možemo da delu parcele koji je plodniji i ima veći potencijal rodnosti damo veću količinu đubriva i suprotno. Za to koristimo varijabilne rasipače đubriva.  Primena varijabilnog đubrenja je tehnika koja se vrlo brzo isplati, skoro za dve tri godine.

Snimak iz Drona u Nemačkoj

Na osnovu mapa đubrenja koje su agronomi propisali u istom prohodu ćemo sa varijabilnim rasipačem na onom delu parcele gde je veća rodnost rasuti i više  đubriva, dok kada uđemo u zonu manje rodnosti daćemo manje đubriva. Ovakav vid ishrane biljaka omogućuje da ne povećavamo besomučno količine rasutog đubriva, već ćemo optimizovati norme đubrenja prema potencijalu rodnosti koji pojedini delovi parcele imaju. Ići ćemo do granice do koje se isplati ulagati. Na taj način se vrše ozbiljne uštede na đubrivima. Uzmite za primer neko veliko gazdinstvo, kolika bi bila ušteda PKB- a koji troši milione evra na đubriva u jednoj sezoni.

* Nad našim njivama sve je više dronova. Kakva je njihova uloga u PP?

- Preteča drona je satelit, svemirske agencije su prvo primenjivale satelite, pa je zatim vojska preuzela kontrolu nad njima, pa se tek pre desetak godina shvatilo da se slična tehnologija može primenjivati u privredi i poljoprivredi. Vi danas besplatno, preko interneta možete da vidite vašu parcelu i promene koje se na njoj dešavaju svakih pet dana. Rezolucija snimaka iz satelita nije fenomenalna, ali dovoljna da uočimo osnovne promene na parceli i eventualne manjkavosti u proizvodnji. Koliko ljudi to zna i koliko ljudi to koristi, to je već drugo pitanje. Satelitski snimci nam globalno pomažu da posmatramo parcelu i da pravovremeno reagujemo, ali ne i dovoljno precizno. Ako gajimo uljanu repicu na većoj površini, kako možemo saznati kako je stanje u sredini njive, nikako. Zato danas možemo da koristeći satelitski snimak utvrdimo stanje useva na svakom njegovom delu, a ako želimo precizniju sliku o stanju useva koristićemo dron da snimi ono što nas zanima.

Sada je najnormalnije da naše parcele snimamo pomoću drona. Na dronove možemo postaviti različite kamere i senzore, zavisno od toga šta želimo da vidimo. Pa je tako danas najčešće u upotrebi obična RGB kamera, a sve češću primenu ima spektralna ili termalna kamera. Svaki od tih snimaka nam omogućuje da vidimo nešto što naše oko nije u mogućnosti. Za ovaj vid inspekcije stanja useva i donošenje adekvatnih agronomskih odluka su potrebna velika zananja. U svetu se vrše ozbiljna istraživanja da se vidi šta te spektralne kamere mogu da detektuju. Povezanost pojedinog spektra snimljenog pomoću drona i kamere sa stanjem useva i njihova korelacija sa eventualnom bolešću, nedostatkom nekog elemeneta u zemljištu, stresom kod biljke, vlažnošću zemljišta je deo aktuelnih istraživanja u razvijenom svetu.

* Da li je skupo uvođenje precizne poljoprivrede?

- Ko hoće da pravi dobre rezultate i da bude konkurentan,  mora da primenjuje preciznu poljoprivredu. Prva i osnovna stvar jeste da onaj ko hoće da koristi neku od tehnika precizne poljoprirede izračuna da li će mu se isplatiti. Da li će i koliko da dobije, da bude u pozitivi. Ako poljoprivredni proizvođač ili menađžer nekog poljoprivrednog gazdinstva vidi korist iz primene PP, onda je logično da će uvesti tu tehnologiju u svoju proizvodnju, uz pomoć države ili iz sopstvenih sredstava, pre svega zato što vidi da će mu se to isplatiti.

Dobar primer je proizvođača iz okoline Pećinaca, koji je kupio savremenu sejalicu koja košta oko 60.000 evra. Uštedeli su na gorivu, obradi zemljišta i unetom đubrivu, tako da su već posle prve godine  radeći za sebe i usluge drugima isplatili sejalicu. Zar to nije benefit? Oni će te sejalice koristiti narednih deset godina. To je suština, ostvariti  benefit primenjujući neku novu tehnologiju.

Precizna poljoprivreda je krenula iz Amerike, gde je prvobitno i zaživela. Suština je u malim uštedama na velikim površinama, a to je odlika američkih poljoprivrednika. Ako uštedim pet dolara na jednom hektaru to je ništa, ali na 500 hektara to je 2,5 hiljade dolara.

Mi još ne razmišljamo tako da sa deset malih ušteda stvaramo jednu veliku uštedu. Nama je ništa jedna vreća đubriva, semena, nekoliko litara goriva. Ali male uštede imaju smisla, posebno kod proizvođača koji obrađuju veće površine.

Zadatak  ljudi koji se bave poljoprivrednom proizvodnjom jeste da vrše optimizaciju proizvodnje i da biraju najbolje za uslove koje imamo i spram novca kojim raspolažu.

* Primenom PP dobijamo veliki broj informacija. Da li u Srbiji postoje softverska rešenja za tako složenu materiju?

- Precizna poljoprivreda je usko povezana sa informaciono-komunikacionim tehnologijama, elektrotehnikom, senzorikom. U poljoprivredi se koristi jako puno senzora za detektovanje različitih promena, na traktoru, na kombajnu, na otvorenom polju, u plastenicima. Senzori evidentiraju veoma veliki broj podataka, pa su nam za to potrebne baze podataka, različita softverska rešenja i programi koji nam pomažu da bolje sagledamo stanje stvari, detektujemo promene i donesemo odgovarajuće odluke.

Pomoću softvera možemo sa snimka iz drone da odredimo broj biljaka na njivi, snimimo dronom ili satelitom i sliku pošaljemo kompaniji koja očitava snimak, obradi snimak i kaže vam koje je stanje i broj biljaka trenutno na njivi. Na osnovu toga možemo videti da li postoji razlika između planiranog, posejanog i izniklog broja biljaka, koliko nam je ostalo biljaka posle međuredne kultivacije, posle hemijske zaštite, i utvrditi koji su razlozi za smanjenje broja biljaka na njivi, kao i planirati prinose na osnovu tih podataka.

Na osnovu istih snimaka, možete detektovati stres kod biljke ili stepen zakorovljenosti svakog dela parcele. Imamo u praksi jako dobra softverska rešenja. Iz Srbije će se u narednih par godina pojaviti jako dobra softverska rešenja koja će naći primenu na njivama širom sveta. Mi već imamo srpski dron, koji može da podigne teret od 50 kilograma, što je nezamislivo za dronove koji se masovno prave u svetu. Ovaj dron može da  podigne rezervoar sa zaštitnim sredstvom i da istretira samo određeno mesto ili samo određenu biljku ili voćnjak. To i jeste precizna poljoprivreda.

U Srbiji postoje kompanije koje već uveliko koriste različite tehnike precizne poljoprivrede, kao što su: skeniranje zemljišta, navigacija poljoprivredne mehanizacije, varijabilno đubrenje, varijabilna setva, varijabilno prskanje, mapiranje prinosa, satelitski snimci, obrada podataka snimljenih iz drone, primena različitih softverskih paketa.

* Kakva je budućnost PP u Srbiji?

- Važno je naglasiti da precizna poljoprivreda neće sama od sebe doći. Čovek mora da shvati da je to njemu potrebno. Da bi se ona primenila potrebna su znanja, ne može neuk čovek i poluinformisan da se bavi preciznom poljoprivredom. Nije dovoljno kupiti dron ili najsavremeniji traktor, jer i tada ne umemo da koristimo pogodnosti koje PP omogućuje.

Ozbiljna poljoprivreda proizvodnja zahteva veliku posvećenost onih koji se njom bave. Potrebni su nam mladi, edukovani ljudi kojima to nije strano i koji žele time da da se bave. Mislim da je to poziv budućnosti i mi kao fakultet idemo u tom smeru, planiramo da već sledeće godine upišemo prvu generaciju studenata koja će uspešno ovladati  informacionim tehnologijama u poljoprivredi. Taj stručnjak mora da poznaje i zemljište, i biljku, i životinju, i traktor, i senzor, i softver, i satelite, i relacije koje postoje između svih njih. To je ozbiljno znanje koje mi u Srbiji trenutno nemamo dovoljno, ali koje ćemo uskoro formirati.

Moramo da menjamo tradicionalan način za savremeni, a to znači mladi i školovani ljudi u poljoprivredi, uz konstantno usavršavanje. U društvu se mora promeniti slika o poljoprivredi, a to je da na selu treba ostati, da se od poljoprivrede može lepo živeti, jer ako ne budemo imali lepo selo, nećemo imati ni lepe gradove.

Autor: 

Vesna GAJIĆ

Povećana proizvodnja i produktivnost treba da se poklope sa povećavajućom i zahtevnom populacijom, smanjenjem troškova i većim poštovanjem prema životnoj sredini  ovo su ciljevi koje je primarni sektor sam danas postavio kako bi se suočio sa socijalnim, ekonomskim i problemima okoline u srži internacionalne debate. Da bi se ilustrovala reprezentativna slika sektora, neophodno je da se doda da mnoge od današnjih poljoprivrednih kultura nisu u mogućnosti da obezbede adekvatan prihod  seljacima zbog faktora koji imaju negativan uticaj na dobit farmi. Neprekidano povećanje cene tehničkih sredstava koji su potrebni da se kupe (dizel gorivo, đubriva, hebricidi, itd.) padom tržišne vrednosti proizvoda i porastu konkurencije proizvodnje rastućih ekonomija i postepenih promena usvojenih od strane su u značajno meri uticale na lošiji položaj farmera, naročito u razvijenim zemlljama EU kao šti su Francuska ili Nemačka.

Inovacije, naročito primena digitalne tehnologije mogu, međutim, da pomognu poljoprivrednicima da povećaju profitabilnost i održivost tako što će smanjiti potrošnju energije, vode, količine primenjenih đubriva i pesticida. Istrživanja u ovoj oblasti, kada je reč o poljoprivredi, je napravilo velike korake poslednjih godina. Sa primenom najnaprednijih tehnoloških inovacija omogućava se razvoj proizvodnje putem niskih troškova poljoprivrednog sistema kroz korišćenje alata koji automatski kontrolišu distribuciju svih faktora proizvodnje, sa posebnom pažnjom na moguće zagađivače kao što su đubriva i pesticidi. Ovo omogućava vlasnicima farmi da obezbede porast produktivnosti rada i smanjenje troškova proizvodnje, u cilju da se dostigne održivost proizvodnje u novim ekonomskim uslovi. Ovaj pristup je u stručnim krugovima, ali i među poljoprivrednicima zaživeo pod imenom Precizna poljoprivreda .

Ovakav pristup poljoprivredi razvijan je u ranim 1990-im u Sjedinjenim Američkim Državama. Precizna poljoprivreda sastoji se od primenjivanja novih tehnologija, koje određuju kako treba raditi u specifičnim uslovima svake farme. Dakle novim tehnologijama se precizno određuju potrebe za semenom in a taj način se štedi – dobijate informaciju za mininimalan utrošak semena koliko maksimalno možete dobiti prinosa, isto tako se radi proračun za đubriva, hemijska sredstva i navodnjavanje.

Svi proračuni se rade na osnovu stvarne potrebe useva i hemijsko-fizičkih i bioloških svojstava zemljišta, kako bi se ostvarili maksimalni prinosi ali sve to istovremeno ima za cilj da se što manje naruši životna sredina.

Ovo nije nikakva novina, već samo promena načina kako se radi i zahvaljujući modernim tehnologijama dobijate informacije u realnom vremenu odnosno tokom sezone. Podsetimo se,  samo nekoliko decenija ranije, seljak je lično ispitao svoja polja, prelazeći ih uzduž i popreko nekoliko puta godišnje. Stoga je bio u mogućnosti da posmatra raznolikost unutar parcele i interveniše s vremena na vreme sa ciljanim rešenjima, raspodeljujući veće doze đubriva gde je rast bio niži ili povećanje doze semena gde je manje nicalo. Ovo znanje koje zavisi od njegove memorije, održava se kroz direktno posmatranje. Takav pristup je postao težak za praćenje uzimajući u obzir povećanje u veličini polja i situaciju da danas farmer mora da razmišlja i o tome kako i od koga nabavlja seme, đubrivo, maziva, goriva i sada se tu radi o ozbiljnijim količinama i vrednostima koje značajno utiču na njegove prihode. Polja farmi su postala veća i brojnija, i opcija seljaka da procene i vode indivividualne evidencije, da se sete svakog detalja su teže, dakle nemoguće je na dosadašnji način sve dovesti u sklad samo ličnim posmatranjima i utiskom ma koliko dobar poznavalac bili.  

Tokom godina, ste ukrupnili posede i radite veće površine, međutim, veličina parcela ne znači da na njoj sve ravnomerno treba raditi  jer i ako je u jednom komadu to ne znači da je ona po svim osobinama homogena odnosno da traži isti tretman.  Sa implementacijom sistema za kontrolu dobijate precizne mape vaših parcela koje je moguće optimalno snabdeti svim neophodnim sredstvima zaštite ili recimo navodnjavati u skladu sa potrebama  kulture koja je zasejana. Na ovaj način postižete bolji učinak uz manje troškova. Ovakav pristup lakši je za one koji imaju savremenu mehanizaciju i koji primenjuju sve agrotehničke mere u skladu sa preporukama stručnjaka.

Postoji nekoliko tehnika za prikupljanje podataka, a sve se zasnivaju na snimanje površine zemlje uz pomoć sistema satelita koji kruže oko naše planete. Primenom  GPS sistema u poljoprivredi možete se lako orjentisati, a svakako vam je svima poznat sistemom navigacije koji je u saobraćaju praktično postao svakodnevica i to uz korišćenje aplikacije na vašem mobilnom telefonu.

Pored prostornih referenci (GPS) načini prikupljanja podataka Geografskim informativnim sistemom (GIS) može se iskoristiti, kroz koji je moguće kombinovanje geografskih podataka sa ostalim podacima da generišu sažete tehničke mape. U međuvremenu, daljnsko opažanje koristi informacije koje su dobijene preko vazdušnih ili satelitskih platformi koje su u mogućnosti da eksploatišu elektro-magnetnu radijaciju na jednoj ili više talasnih dužina. Među ostalim, oni obezbeđuju informacije o zdravlju useva, njegovom napretku tokom toka proizvodnje, faze zrenja proizvoda i o optimalnom periodu žetve. Konačno, korišćenje senzora na specifičnim mašinama, kao što su žetva kombajnom, omogućava trenutno merenje količine i kvaliteta semena na svakom deku parcele.

Jednom kada je snimak polja uspostavljen prelazi se u fazu donošenja odluka dakle šta i kako raditi u narednim sezonama. Pored procesa skupljanja podataka, ova faza se sastoji od procene uticaja na zemljište, očekivanjima klimtskih uslova, genetike kulture i dosadašnje prakse tokom obrade. Tehnologija je toliko daleko otišla da pruža takva rešenja da je moguće koristiti simulacije (računar će vam prikazati šta bi se desilo kada bi neku meru primenili na jedan ili drugi način). Tako na primer izaberete jednu pa drugu sortu i vidite kakav rezultat možete očekivati.

Video prezentacija nekih mogućnosti je na linku: https://www.youtube.com/watch?v=9LWXsOmnl0A 

Ovakav način rada primenljiv je i za sve ostale forme poljoprivrede, kao što je organska poljoprivreda, multifunkcionalna poljoprivreda, usevi za proizvodnju biogoriva i td.

Više u Agrobiznis magazinu za april 2018. www.agrobiznis.rs 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Август 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
      1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30 31