Uzgoj industrijske konoplje dozvoljen je i na parcelama u Srpskoj, ali pod strogo kontrolisanim uslovima, te se pažljivo prati svaki korak proizvodnje, a ona nije dozvoljena licima koja su osuđivana zbog zloupotrebe droge.

U nedavno donesenom Pravilniku o uslovima za uzgoj industrijske konoplje detaljno je opisano koja se sva pravila moraju ispuniti za ovu proizvodnju.

Propisano je i koliko THC-a (psihoaktivne supstance) maksimalno može imati ova konoplja, a koja je proizvođačima interesantna, recimo, za proizvodnju vlakana, peleta i slično.

- Industrijska konoplja je konoplja (Cannabis sativa L.) čiji sadržaj tetrahidrokanabinola (THC) u suvoj materiji biljke ne prelazi 0,2% i čija sorta je upisana u sortnu listu u skladu s propisima o sjemenu poljoprivrednog bilja - navedeno je u pravilniku koji je donijelo Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Srpske.

Put do dobijanja dozvole za uzgoj ove konoplje je relativno lak. Industrijska konoplja, kako se navodi, može se uzgajati samo na osnovu odobrenja koje izdaje Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede RS. Odobrenje se izdaje za površinu od minimalno jednog hektara i važi jednu sjetvenu sezonu.

Zahtjev za izdavanje odobrenja mogu podnijeti pravna lica, fizička lica i preduzetnici upisani u registar poljoprivrednih gazdinstava. Dakle, uzgajivači podnose Ministarstvu zahtjev najkasnije do 31. marta tekuće godine.

Fizičko lice koje se želi baviti uzgojem industrijske konoplje, uz popunjen zahtjev, treba da dostavi još dokumenata, uključujući i dokaz da podnosilac zahtjeva nije osuđivan za zloupotrebu droga. Takav dokaz treba da priloži i zainteresovani preduzetnik ili odgovorno lice u pravnom licu.

Međutim, to nije kompletna procedura. Kada Ministarstvo da zeleno svjetlo za uzgoj industrijske konoplje, a prije zasnivanja proizvodnje, uzgajivač mora imati račun o kupovini sjemena industrijske konoplje. Neophodno mu je i uvjerenje o zdravstvenom stanju sjemena itd. Uzgajivač mora imati i originalnu ambalažu u kojoj je sjeme industrijske konoplje bilo upakovano te etiketu s pakovanja.

Ni to nije sve - uzgajivač kojem je Ministarstvo izdalo odobrenje prijavljuje zasnovanu proizvodnju najkasnije 15 dana od dana sjetve konoplje. Prijavu podnosi resornom ministarstvu, Republičkoj upravi za inspekcijske poslove te MUP-u RS.

- Uzgajivač je odgovoran za uzgoj industrijske konoplje, a ukoliko se pojave okolnosti koje ukazuju da su biljke ili dijelovi biljke upotrijebljeni ili bi mogli biti upotrijebljeni za nedozvoljenu proizvodnju droga, uzgajivač je dužan da o tome obavijesti nadležni organ unutrašnjih poslova i inspekcije - ističe se u pravilniku.

Utvrđivanje sadržaja THC-a i drugih supstanci od kojih se može proizvesti droga u uzorcima industrijske konoplje vrši se u hemijskoj laboratoriji organizacione jedinice nadležne za poslove vještačenja u Ministarstvu unutrašnjih poslova RS.

Saša Lalić, načelnik Odjeljenja za biljnu proizvodnju u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede RS, ističe da je u Evropi industrijska konoplja skinuta s liste biljaka iz kojih se može dobiti droga. Ni u Srpskoj nema smetnji za njenu proizvodnju, ko za to uspostavi uslove.

- Onaj ko želi da uzgaja industrijsku konoplju, to jeste ko je dobio rješenje odnosno odobrenje Ministarstva, te ko ispunjava ostale uslove koji su propisani pravilnikom, on bez ikakve bojazni odnosno nesigurnosti može to da radi. Tu biljku može da plasira gdje on želi, da li će od nje da pravi vlakna ili pelet, ili će da je izveze, to je na tom proizvođaču - rekao je Lalić za "Nezavisne".

Srpska je i ranije imala pravilnik koji reguliše ovu oblast, ali je bio nešto drugačiji, te je stvarao nejasnoće i uzgajivačima i nadležnim institucijama.

Po podacima resornog ministarstva, interesovanja za uzgoj industrijske konoplje ima. Recimo, prošle godine izdato je 11 takvih odobrenja na osnovu ranijeg pravilnika. Međutim, pandemija je zainteresovane uzgajivače spriječila da nabave sjeme, tako da nije došlo do realizacije tog plana, odnosno podizanja zasada.

- Imamo veliki broj zainteresovanih subjekata kada je ta proizvodnja u pitanju i veliki broj upita, tako da je donesen takav pravilnik - pojasnio je Lalić.

Inače, industrijska konoplja (Cannabis Sativa L.) i marihuana (Cannabis Indica) potiču od iste biljke, a to je kanabis (Cannabis) ili konoplja. Ona, dakle, ima svoje dvije podvrste, a to su industrijska konoplja i indijska konoplja tzv. marihuana. Osnovna razlika im je količina psihoaktivne supstance (THC).

Izvor:https://www.ekapija.com/news/3144976/pod-kojim-uslovima-je-dozvoljen-uzgoj-industrijske-konoplje-u-rs

Potrošači bi u narednom periodu mogli da očekuju bolji kvalitet kafe, ali i više korisnih informacija na ambalaži ovog proizvoda.

U prvim danima januara Ministarstvo poljoprivrede usvojilo je pravilnik koji bolje reguliše ovu oblast a tiče se kvaliteta sirove kafe kao i zamena za kafu.

Prema informacijama iz tog ministarstva, ovim pravilnikom nastavljeno je dalje usklađivanje sa evropskim propisima o ekstraktima kafe i cikorije, a određene odredbe usvojene su u nameri da se zaštite potrošači i spreči nepoštena poslovna praksa koja bi ih dovela u zabludu.

Pravilnikom su takođe definisani sastojci koje se mogu dodavati tokom proizvodnje proizvoda od kafe, utvrđena su dodatna zajednička pravila o pakovanju i deklarisanju, kao i nazivi koji se mogu koristiti za neke od ovih proizvoda. Ti propisi odnose se ne samo na proizvođače na domaćem tržištu već i na uvoznike.

Među najvažnijim novinama, navode u ministarstvu, jesu one koje definišu botaničke vrste koje se mogu stavljati u promet. Takođe, pored postojećih parametara kvaliteta koje sirova kafa mora da ispunjava, definisan je i maksimalni udeo loma koja sirova kafa, kao i ona bez kofeina može da sadrži. Prema novim prpisima, pržena kafa ne sme da sadži skrob, a definisana je nova kategorija proizvoda ‒ napitak od hladno ekstrahovane kafe.

U delu zamena za kafu utvrđena su dodatna pravila o pakovanju i deklarisanju. Ubuduće ovi proizvodi neće moći da budu deklarisani i prodavani pod nazivom surogati kafe ili zamene za kafu već će se koristi samo naziv sirovine koje se koriste za proizvodnju zamene, kao i podatak o postupku prerade. Pravilnikom je takođe uređeno da ovi podaci moraju da budu istaknuti na glavnom vidnom polju proizvoda. Definisani su sirovine za proizvodnju zamene za kafu, a to su žitarice, proklijale žitarice, cikorija, slanutak (naut) ili grašak, žir i soja.

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/470581/Novi-propisi-o-kvalitetu-kafe

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede donelo je Pravilnik o izmeni i dopunama pravilnika o uslovima, načinu i obrascu zahteva za ostvarivanje prava na premiju za mleko.

U ovom Pravilniku u članu 4. dodat je stav 2, koji glasi:

"Ako isporučilac mleka predaje mleko pravnom licu odnosno predzetniku preko pravnog lica ili preduzetnika koji prikuplja mleko u ime i za račun pravnog lica odnosno preduzetnika (u daljem tekstu: posrednik), posrednik mora da ispunjava veterinarsko-sanitarne uslove, odnosno opšte uslove za higijenu hrane u skladu sa zakonom kojim se uređuje veterinarstvo."

Zahtev za premiju, za svaku kalendarsku godinu, podnosi se kvartalno, i to:

1) za četvrti kvartal (1. oktobar – 31. decembar prethodne kalendarske godine) – od 1. januara do 15. januara tekuće kalendarske godine;

2) za prvi kvartal (1. januar – 31. mart tekuće kalendarske godine) – od 1. aprila do 15. aprila tekuće kalendarske godine;

3) za drugi kvartal (1. april – 30. jun tekuće kalendarske godine) – od 1. jula do 15. jula tekuće kalendarske godine;

4) za treći kvartal (1. jul – 30. septembar tekuće kalendarske godine) – od 1. oktobra do 15. oktobra tekuće kalendarske godine.".

Ovaj Pravilnik stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbijeˮ, a primenjuje se od 1. januara 2021. godine.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/3130669/do-15-januara-podnosenje-zahteva-za-premiju-za-mleko-proizvedeno-krajem-prosle

Proizvođači konzumnih jaja mogu do kraja 2023. godine da zamene kaveze za koke nosilje, što znači da će imati dovoljno vremena da se prilagode zakonodavstvu Evropske unije i da koriste sredstva iz IPARD programa, saopštila je Privredna komora Srbije (PKS).

Produženje roka za tri godine je rezultat inicijative Grupacije za proizvodnju živinskog mesa i jaja PKS, upućene Ministarstvu poljoprivrede, koje je izmenilo Pravilnik o uslovima za dobrobit životinja.

Prvobitni pravilnik je predviđao da rok za zamenu kaveza ističe 1. januara 2021. godine, novi rok je 31. decembar 2023. godine.

"Da pravilnik nije izmenjen, proizvodnja bi se smanjila za oko 40 procenata i verovatno bi morali da se oslonimo na uvoz, dok bi mnogi proizvođači čak i odustali od proizvodnje jaja", rekao je sekretar Udruženja za stočarstvo i preradu stočarskih proizvoda Nenad Budimirović.

On je podsetio da je na predlog PKS, IPARD program omogućio proizvođačima konzumnih jaja da konkurišu za sredstva usmerena za nove, obogaćene kavezne sisteme.

Istakao je da prema pravilniku o uslovima za dobrobit životinja novi kavezi treba da imaju veću površinu, posebnu opremu za stajanje, veće hranilice i pojilice, drugačiji materijal na podu, nagib ne veći od 14 odsto.

Izvor:https://novaekonomija.rs/vesti-iz-zemlje/produ%C5%BEen-rok-za-zamenu-kaveza-za-koke-nosilje

Danas čuveno voćarstvo Grocke je vekovima unazad, još od starih Rimljana, bilo u znaku vinogradarstva. Jer, ova stara varoš je blagoslovena izvanrednim klimatskim uslovima i prirodom kraj prostrane reke, što je uslovilo milenijumsko trajanje, bogatu kulturnu baštinu – i izvanredne prirodne uslove za vinogradarstvo i voćarstvo. Grocka kraj Dunava je u znaku organskih vina iz Plavinaca, jedine sertifikovane organske vinarije u beogradskom okrugu, koja se nimalo slučajno nalazi čuvenoj u voćnoj opštini. Pravilnik o kontroli i sertifikaciji u organskoj proizvodnji i metodama organske proizvodnje, kojim je prvi put uređena oblast proizvodnje organskog vina u Srbiji, usvojen je u toku ove godine, da bi nedavno bila sertifikovana i prva organska vina. Pravo da ponesu etiketu kojom se označavaju organski proizvodi dobilo je deset vina, pet iz Vinarije „Plavinci” u Grockoj i pet iz Vinarije MV u Stalaću.

– Organsko vino dobija se strogo kontrolisanim procesom proizvodnje u kojem se tačno zna svaki postupak, šta može da se doda, a šta ne sme. U klasičnoj proizvodnji vina dozvoljeno je dodavati 59 različitih aditiva, a u organskoj nijedan. Organska vina dobijaju se od organski proizvedenog grožđa, isključivo uz pomoć prirodnog kvasca iz vinograda. Podrazumeva se da je grožđe od kojeg se pravi vino takođe organski sertifikovano – kaže Branislav Anđelić, vlasnik Vinarije „Plavinci” koja je ime ponela po narodnom nazivu za gročanski krajolik u kome se nalazi. Legenda kaže: ...nekada davno, putnici koji su u zoru plovili uzvodno Dunavom, posle zelenih ada kod Grocke ugledali bi brežuljke posute vinogradima, koji su se na jutarnjem suncu presijavali u indigo-plavoj boji. Ova posebna nijansa dolazila je ne od plavog Dunava, već od plavog kamena kojim su se vinogradi prskali...

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/469063/Prvo-beogradsko-organsko-vino-iz-Grocke

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede objavilo je novi Pravilnik o podsticajima za investicije u preradu i marketing poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda, u sektoru proizvodnje jakih alkoholnih pića.
Njime se bliže propisuju vrste podsticaja, uslovi, način ostvarivanja, maksimalni iznosi po korisniku i po vrsti pojedine mere.

Predmet podsticaja jesu prihvatljive investicije i troškovi u izgradnju objekata, kupovinu nove opreme, uređaja i mašina u funkciji proizvodnje jakih alkoholnih pića, kao i opšti troškovi koji podrazumevaju izdatak za pripremu projekta i izradu tehničke dokumentacije za izgradnju objekta.

Podsticaj mogu ostvariti svi koji su upisana u Registar poljoprivrednih gazdinstava i nalaze se u aktivnom statusu. Tu su preduzestnici, privredna društva, zemljoradničke zadruge...Visina podsticaji utvrđuje se u iznosu od 60 odsto od vrednosti realizovane prihvatljive investicije, umanjene za iznos sredstava na ime poreza na dodatu vrednost.Najviši ukupni iznos podsticaja, koji korisnik može da ostvari u jednoj kalendarskoj godini, je 41.000.000 dinara.

 

Izvor:https://www.novosti.rs/vesti/ekonomija/933916/subvencije-pecenje-rakije-novi-pravilnik-podsticajima-sektoru-proizvodnje-jakih-alkoholnih-pica

U Srbiji su prvi put definisani uslovi i način korišćenja oznake "posno" na prehrambenim proizvodima, a dopunama Pravilnika o deklarisanju, označavanju i reklamiranju hrane preciznije je određeno i korišćenje oznake koja se odnosi na hranu bez glutena.Novinom u dopunama tog Pravilnika otklonjene su mnoge nedoumice oko navođenja oznake "posno", kažu za Tanjug u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

Precizirano je da oznaka "posno" možže da se navodi samo na hrani koja nije poreklom od toplokrvnih žživotinja, niti je u bilo kojoj fazi njene proizvodnje i prerade koriššćena hrana tog poreklom.Takođe, ta oznaka će moći da se nađe na proizvodima kojima nisu dodati sastojci, uključujući aditive, nosače, arome i enzime, ili pomoćna sredstva u proizvodnji.

To se odnosi i na supstance koje nisu aditivi, ali se upotrebljavaju na isti način i u iste svrhe kao pomoćna sredstva, u prerađenom ili neprerađenom obliku, a koji su poreklom od toplokrvnih žžvotinja.Dopunama Pravilnika predviđeno je da u komuinikaciji trgovaca hranom sa potrošačima oznaka "posno" spada u deo pružžanja dobrovoljnih informacija.

U Ministarstvu napominju da informacije koje se navode na dobrovoljnoj osnovi moraju da budu istinite i precizne, kao i obavezne informacije koje se navode na deklaraciji proizvoda ili se koriste prilikom oglaššavanja proizvoda.Na posnoj hrani mogu se istovremeno navesti reč "posno" i informacija o mogućem prisustvu sastojaka koji mogu da izazovu alergije ili intolerancije, koji su rezultat unakrsnog kontakta sa sastojcima posne hrane.

Ta mogućnost je regulisana samo u slučaju nenamernog prisustva sastojaka koji su poreklom od toplokrvnih žživotinja, ali samo ako su preduzete sve mere predostrožžnosti u skladu sa dobrom proizvođačkom i higijenskom praksom.Druga novina koju donose dopune Pravilnika odnosi se definisanje uslova i načina koriššćenja izjava koji se odnose na gluten što će, kažu u Ministarstvu, umnogome olakšati kupovinu hrane potrošacima koji su intoleratni, odnosno alergični na gluten.

Tako je oznaku "bez glutena" dopuššteno navesti samo ako je sadržžaj glutena u hrani kao gotovom proizvodu manji od 20 miligrama po kilogramu.

Takođe, izjavu "vrlo mali sadržaj glutena" dopuššteno je navesti samo ako hrana, koja se sastoji ili sadržži jedan ili višše sastojaka proizvedenih od pššenice, ražži, ječma, ovsa ili njihovih ukršštenih, odnosno hibridnih sorti koji su posebno prerađeni s ciljem smanjenja količine glutena, ne sadržži gluten u količini većoj od 100 miligrama po kilogramu u gotovom proizvodu.Kao u slučaju oznake "posno", tako i korišćenje oznaka "bez glutena" ili "vrlo malo glutena" spada u deo pružanja dobrovoljnih informacija.

Pravilnikom su za svako odstupanje od pravila prilikom korišćenja tih oznaka predviđene kazne prema proizvođaču, odnosno odgovornom subjektu u poslovanju hranom koji tu hranu stavlja u promet.

Novina u dopunama Pravilnika, koji je objavljen u "Službenom glansiku" 25. septembra, odnosi se i na dalje uskladivanje sa zakonodavstvom EU, odnosno sa Uredbom Evropske unije 2018/775. Ta uredba predviđa da se navodi i zemlja porekla glavnog sastojka hrane ili barem navođenje da se zemlja porekla glavnog sastojka razlikuje od zemlje porekla hrane.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/sta-znaci-oznaka-posno-utvrdeno-na-kojoj-hrani-moze-da-se-nalazi/vdcf5d5

 

Pravilnikom se bliže propisuju vrste podsticaja za investicije u preradu i marketing poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda u sektoru proizvodnje vina, uslovi, način ostvarivanja prava na podsticaje, obrazac zahteva za ostvarivanje prava na podsticaje kao i maksimalni iznosi podsticaja po korisniku i po vrsti pojedine mere.

Predmet podsticaja u skladu saovim pravilnikom jesu prihvatljive investicije i troškovi u sektoru proizvodnje vina koji se odnose na izgradnju objekata vinarije, opšti trošak i/ili kupovinu nove opreme, uređaja i mašina, u funkciji proizvodnje vina. Precizniji podaci o prihvatljivim investicijama mogu se naći u tabeli koja je sastavni deo ovog Pravilnika.

Troškovi koji se odnose na građenje i/ili dogradnju objekta vinarije smatraju se prihvatljivim do iznosa od 60.000 dinara po kvadratnom metru predmetnog objekta, a troškovi koji se odnose na rekonstrukciju, adaptaciju i sanaciju postojećeg objekta smatraju se prihvatljivim do iznosa od 35.000 dinara po kvadratnom metru predmetnog objekta.
Troškovi koji se odnose na izgradnju objekta vinarije prihvatljivi su do ukupno 1.000 m² bruto građevinske površine objekata, a troškovi izgradnje degustacione sale prihvatljivi su do 30% ukupne površine ovih objekata.

Pravo na podsticaje može se ostvariti za prihvatljive investicije i koji su u potpunosti realizovani u periodu od 1. septembra prethodne godine u odnosu na godinu u kojoj se podnosi zahtev za ostvarivanje prava na podsticaje, kao i za one koji budu realizovani pod uslovima, na način i u roku određenim rešenjem kojim se korisniku podsticaja odobrava realizacija prihvatljivih investicija i troškova, a za opšte troškove pravo na podsticaje može se ostvariti ako su realizovani i u periodu od 1. januara 2018. godine, pa do isteka roka određenog rešenjem kojim se korisniku podsticaja odobrava realizacija prihvatljivih investicija i troškova.

Pravo na podsticaje ostvaruju lica koja su upisana u Registar poljoprivrednih gazdinstava i nalaze se u aktivnom statusu, i to: preduzetnik; privredno društvo; zemljoradnička zadruga koja ima najmanje pet članova zadruge koji su upisani u Registar kao nosioci ili članovi pet različitih komercijalnih porodičnih poljoprivrednih gazdinstava u aktivnom statusu i zadužbina registrovana u skladu sa zakonom kojim se uređuju zadužbine i fondacije.

Uprava za agrarna plaćanja raspisuje javni poziv za podnošenje zahteva za ostvarivanje prava na podsticaje, koji se objavljuje na zvaničnoj internet stranici Uprave.
Javni poziv sadrži podatke o: licima koja ostvaruju pravo na podsticaje, uslovima i načinu ostvarivanja prava na podsticaje, obrascu zahteva, kao i o maksimalnim iznosima podsticaja po korisniku podsticaja i po pojedinoj vrsti podsticaja, u skladu sa ovim pravilnikom, visini ukupnih raspoloživih sredstava po javnom pozivu, rokovima za podnošenje zahteva i dokumentaciji koja se podnosi uz zahtev, kao i druge podatke potrebne za sprovođenje javnog poziva.

Podsticaji se utvrđuju u procentualnom iznosu od vrednosti prihvatljive investicije umanjene za iznos sredstava na ime poreza na dodatu vrednost, u skladu sa zakonom kojim se uređuju podsticaji u poljoprivredi i ruralnom razvoju, odnosno posebnim propisom kojim se uređuje raspodela podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju.
Maksimalni iznosi podsticaja po pojedinoj vrsti podsticaja jesu:
1) za investicije u izgradnju objekata vinarije – 30.000.000 dinara;
2) za nabavku nove opreme, uređaja i mašina u funkciji proizvodnje vina – 10.000.000 dinara;
3) za opšte troškove – 1.000.000 dinara.

Najviši ukupni iznos podsticaja koji korisnik podsticaja može da ostvari u jednoj kalendarskoj godini je 41.000.000 dinara.

Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaje da važi Pravilnik o podsticajima za investicije u preradu i marketing poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda i proizvoda ribarstva za nabavku opreme u sektoru mleka, mesa, voća, povrća, vina, piva i jakih alkoholnih pića („Službeni glasnik RSˮ, br. 35/19 i 25/20) u delu koji se odnosi na podsticaje podrške programu za investicije u proizvodnju vina.

Izvor:http://uap.gov.rs/pravilnici/mere-ruralnog-razvoja/pravilnik-o-podsticajima-za-investicije-u-preradu-i-marketing-poljoprivrednih-i-prehrambenih-proizvoda-u-sektoru-proizvodnje-vina/

Od 1. marta 2020. počeo je sa primenom pravilnik o proizvodnji i prometu malih količina hrane biljnog porekla. Novim pravilima poljoprivrednim gazdinstvima
biće omogućeno da legalno prerađuju voće i povrće, narodski rečeno da prave turšiju, džem, slatko, sokove i to legalno prodaju. Uslov je da budu registrovani
kao preduzetnici, pa će imati pravo i na određene benefite. Pravilnikom koji je propisalo Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede jasno je definisano ko su mali proizvođači, na koji način se radi, čak i higijenski uslovi koje moraju da ispunjavaju kada je u pitanju proizvodnja.
Na koga se odnosi pravilnik?
Nacionalnim propisom biće olakšana trgovina malim proizvođačima neprerađene i prerađene hrane biljnog porekla kao što su brašno, peciva, testenine, voćni sokovi, proizvodi od termički obrađenog voća i povrća, proizvodi od sušenog voća, povrća i bilja, nisko kiseli proizvodi od povrća, prerađene gljive, hladno ceđena biljna ulja i biljni sokovi. To se pre svega odnosi na sve one koji na svojim gazdinstvima proizvode po tradicionalnoj recepturi džemove, sokove, turšiju, ajvar… Benefite će imati pravno lice ili preduzetnik koji proizvodi i prerađuje najmanje 50 odsto hrane koja je proizvodi na sopstvenom
gazdinstvu. Proizvode moći će nesmetano da prodaje na kućnom pragu, zelenoj pijaci, maloprodajnom objektu, da vrši prodaju dostavom na kućnu adresu i na raznim sajmovima i festivalima hrane.
Stevica Marković iz Udruženja Leskovački ajvar smatra da će od ovog pravilnika najviše imati potrošači koji će tačno znati kakav proizvod kupuju.
Donošenje ovog pravilnika jeste dobro, posebno za one koji, kao naše udruženje proizvode prave po tradicionalnoj recepturi. Na ovaj način
prodaja će biti znatno olakšana, a manje će se raditi u sivoj zoni. Međutim, mi očekuje od države da stane na put nelojalnoj konkurenciji, odnosno onima koji zloupotrebljavaju ime leskovački ajvar, iako njihovi proizvodi nemaju veze sa onim što mi radimo – kaže Stevica i ističe da je dobro što će mali proizvođači sada moći nesmetano da rade u svojim domovima, a takvih je zapravo i najviše.
Dobro je da se uvodi red, ali trebalo bi da se reguliše i položaj proizvođača koji su u sistemu, koji redovno plaćaju porez od onih drugih koji ta pravila zaobilaze. Tu pre svega mislim na nastupe na sajmovima i raznim manifestacijama gde se reklamira roba i mi koji smo u sistemu trebalo bi
da imamo prednost u odnosu na ostale – smatra naš sagovornik.
Ko su mali proizvođači?
Za mnoge možda i najvažnija novina je to što će zahvaljujući ovim pravilnikom mali proizvođači imati mogućnosti da ostvare prava na podsticaje. Uslov je upis u Centralni registar objekata čime će se smanjiti poslovanje u sivoj zoni i uvođenje reda u ovoj oblasti. Proizvođač će s druge strane imati mogućnost da konkurišu za podsticajne mere, da lakše i bezbednije plasira robu na tržište što je danas jedan od ključnih faktora uspešne proizvodnje. U pravilniku je jasno definisano ko su mali proizvođači, ali su i propisane maksimalne količine proizvoda, odnosno hrane koja se može proizvesti i prodati za godinu dana
kada su u pitanju gazdinstva, ali i manji proizvodni objekti.
Primera radi, na ovaj način može trgovati svako gazdinstvo koje proizvodi do 32.000 kg brašna, odnosno ukoliko se bavi proizvodnjom hleba, peciva i pekarskih proizvodi, količine su ograničene do 20.000 kg za gazdinstvo i 40.000 kg za objekat malog kapaciteta. Voćni sokovi i nektari limitirani su na 16. 000 litara godišnje po gazdinstvu, odnosno 32.000 litara za objekte malog kapaciteta. Proizvodi od termički obrađenog voća kao što su džemovi, slatko i marmelade ograničene su na 10.000 kilograma po gazdinstvu…
Lakše do kupaca
Namera države je da omogući proizvođačima prodaju na kućnom pragu bez strogih Hasap standarda koji su često bili nedostižni baš za manje proizvođače. Dejan Đukić iz Crepaje kod Pančeva bavi se uzgojem i preradom bundeve na porodičnom gazdinstvu. Od bundeve, koja je od pamtiveka poznata po svojim lekovitim svojstvima, napravio je i tržištu ponudio neobične proizvode kao što je turšija od bundeve, sladak namaz sa i bez šećera, čips i kandirano slatko od bundeve. Tako je nastao brend „Lalino zlato“ i, kako kaže Dejan, novi pravilnik će mu pomoći da lakše dođe do kupaca.
Ovaj pravilnik ide na ruku malim proizvođačima kao što smo mi. Naše proizvode pravimo u malim serijama od sopstvenih sirovina i do sada smo ih uglavnom prodavali na sajmovima i nešto manje preko interneta. Sa novim pravilnikom lakše ćemo ući u prodavnice što je za nas veliki i značajan korak – ističe naš sagovornik.
Posebno je značajno, kako smatra, što će mali proizvođači sada raditi u legalnim tokovima. Ovo je dobar korak kako za nas proizvođače tako i za državu. Dobra stvar je što su sada propisi oko objekta u kome se prerađuje voće i povrće više prilagođeni nama. Što se tiče higijene mi smo i do sada
strogo vodili računa o tome, tako da nam to neće predstavljati problem.
Sve proizvode od bundeve u „Lalinom zlatu“ rade po sopstvenoj recepturi koja je nastala u saradnji sa profesorima sa Poljoprivrednog fakulteta sa kojima imaju odličnu saradnju. Objekat u kome prerađuje bundevu upisaće u Centralni registar objekata za lokalno tržište što mu otvara mogućnost da konkuriše kod države za subvencije i za preradu, a ne samo za uzgoj bundeve.
Do sada nismo baš imali sreće sa podsticajima, ali ovo nam pruža još jednu priliku da dođemo do pomoći i novca za unapređenje proizvodnje, zaključuje Dejan Đukić iz Crepaje kod Pančeva.
Šta još propisuje pravilnik?
U pravilniku je napomenuto da u objektu malog kapaciteta može da se proizvodi više vrsta hrane, ali da na godišnjem nivou ne prelazi 100 procenata. Gazdinstva će dobiti potvrde o proizvodnji hrane biljnog porekla, deklarisaće svoje proizvode, pa će kupac znati poreklo i sastav robe.
Objekat za preradu treba da ima propisan prostor i higijenske uslove koji moraju da odgovaraju količini i vrsti proizvoda, kao inačinu organizovanja i obavljanja delatnosti. Može da bude u okviru domaćinstva, ali odvojen od stambenog dela, mogu da se koriste obične šerpe, recimo za kuvanje
džema, a u pripremi i proizvodnji koristiće se isključivo voda za piće, dok se sa otpadnim vodama i ostacima mora postupati tako da se štiti životna sredina.
Na koga se odnosi pravilnik:
* Proizvođač na gazdinstvu odnosno pravno lice ili preduzetnik koji proizvodi i prerađuje hranu koja je poreklom sa sopstvenog gazdinstva
* Proizvođač u objektu malog kapaciteta koji proizvede i prerađuje najmanje 50% hrane koja potiče sa sopstvenog gazdinstva
* Proizvode prodaje na lokalnom tržište – na sopstvenom pragu, zelenoj pijaci, maloprodajni objekat, prodaja dostavom na kućnu adresu i na sajmovima

PROIZVODI I KOLIČINA:

Brašno 32.000 kg
Hleb, peciva i ostali pekarski proizvodi 20.000 kg
Testenina 20.000 kg
Voćni sokovi, nektari i slično 16.000 l
Proizvodi od termički obrađenog voća
(džemovi, marmelade)
10.000 kg
Sušeno i kandirano voće 16.000 kg
Proizvodi od termički obrađenog povrća
(ajvar, ljutenica)
8.000 kg
Sušeno povrće 4.000 kg
Proizvodi od aromatičnog i začinskog bilja 8.000 kg
Kiseli kupus, turšija 40.000 kg
Sušene i marinirane pečurke 8. 000 kg
Hladno ceđena biljna ulja 16.000 l
Promet napitaka od povrća, žitarica (sveže ceđeni ili
termički obrađeni) sve osim soka od voća
32.000 l
Namazi biljnog porekla 8.000 kg
Prženi i pečeni proizvodi (pržene semenke i slično) 32.000 kg
Usitnjeni ili mleveni plodovi (maka, susama, lana)
seckano voće, povrće, pomfrit, smrznuti program
8.000 kg
*Prikazana količina je na godišnjem nivou

Izvor: Agrobiznis magazin

Svako jaje koje se pakuje od 1. januara mora biti obeleženo na način propisan Pravilnikom o kvalitetu jaja, izjavila je direktorka Uprave za veterinu Emina Milakara. Podsetila je da je Pravilnik donet u februaru prošle godine, a da je nov način obeležavanja jaja, koji je prethodno bio najavljen od juna 2019, odložen za 1. januar ove godine, kako bi proizvođači imali dovoljno vremena za nabavku mašina za obeležavanje.
„Ono što se trenutno nalazi u prometu su i dalje jaja koja nisu obeležena, što znači da su pakovana i stavljena u promet u decembru i biće u prometu do isteka roka trajanja, znači 28 dana. Svako jaje koje je pakovano od 1. januara mora biti obeleženo kako je propisao Pravilnik“, rekla je Milakara. Ističe da će inspekcija u toku planiranih kontrola sva jaja koja nisu u skladu sa Pravilnikom povući iz prometa. Prema njenim rečima, svako ko se bavi proizvodnjom ili prodajom jaja mora da zna odredbe Pravilnika, ukazujući da se o tome mogu informisati i na sajtu Ministarstva poljoprivrede.
Milakara kaže da su proizvođači jaja apsolutno pripremljeni za primenu Pravilnika, jer su, navodi, sa njima prošli sve nedoumice koje su imali, dok za prodavce
smatra da su verovatno upoznati sa Pravilnikom jer je o tome više puta javno govoreno. Novi Pravilnik o kvalitetu jaja, ukazuje Milakara, predviđa da deklaracija na pakovanju sadrži datum pakovanja, klasu jaja i težinsku grupu, rok trajanja, trgovačko ime ili oznaku, kao i način uzgoja koka nosilja. Zatim, dodaje, informacije za potrošače da se jaja moraju držati na odgovarajućoj temperaturi, veterinarski kontrolni broj objekta za pakovanje jaja, naziv i adresu proizvođača i/ili objekta za pakovanje jaja ili prodavca, broj komada jaja i način hranjenja koka nosilja.
Primenom novog pravilnika prestala je da važi dosadašnja klasifikacija jaja u sedam klasa (S S, S, A, B, C, D i E), a uvodi se razvrstavanje u dve klase kvaliteta - A i B. To znači da A klasi pripadaju sveža jaja za promet, dok su jaja B klase namenjena industrijskoj proizvodnji. Jaja će se razvrstavati i po težini u četiri grupe kao kod odeće - S, M, L i XL. Kod na jajetu moraće da sadrži broj koji označava način uzgoja koka nosilja - 0 znači da su jaja iz organskog uzgoja,
1 da su koke uzgajane na otvorenom prostoru, 2 da su uzgajane u živinarniku, a 3 da su koke uzgajane u kavezu. Kod na jajetu mora da sadrži i državu porekla i broj farme na kojoj su uzgajane koke nosilje.

Izvor: Agrobiznis magazin 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јануар 2021 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31