U Srbiji su prvi put definisani uslovi i način korišćenja oznake "posno" na prehrambenim proizvodima, a dopunama Pravilnika o deklarisanju, označavanju i reklamiranju hrane preciznije je određeno i korišćenje oznake koja se odnosi na hranu bez glutena.Novinom u dopunama tog Pravilnika otklonjene su mnoge nedoumice oko navođenja oznake "posno", kažu za Tanjug u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

Precizirano je da oznaka "posno" možže da se navodi samo na hrani koja nije poreklom od toplokrvnih žživotinja, niti je u bilo kojoj fazi njene proizvodnje i prerade koriššćena hrana tog poreklom.Takođe, ta oznaka će moći da se nađe na proizvodima kojima nisu dodati sastojci, uključujući aditive, nosače, arome i enzime, ili pomoćna sredstva u proizvodnji.

To se odnosi i na supstance koje nisu aditivi, ali se upotrebljavaju na isti način i u iste svrhe kao pomoćna sredstva, u prerađenom ili neprerađenom obliku, a koji su poreklom od toplokrvnih žžvotinja.Dopunama Pravilnika predviđeno je da u komuinikaciji trgovaca hranom sa potrošačima oznaka "posno" spada u deo pružžanja dobrovoljnih informacija.

U Ministarstvu napominju da informacije koje se navode na dobrovoljnoj osnovi moraju da budu istinite i precizne, kao i obavezne informacije koje se navode na deklaraciji proizvoda ili se koriste prilikom oglaššavanja proizvoda.Na posnoj hrani mogu se istovremeno navesti reč "posno" i informacija o mogućem prisustvu sastojaka koji mogu da izazovu alergije ili intolerancije, koji su rezultat unakrsnog kontakta sa sastojcima posne hrane.

Ta mogućnost je regulisana samo u slučaju nenamernog prisustva sastojaka koji su poreklom od toplokrvnih žživotinja, ali samo ako su preduzete sve mere predostrožžnosti u skladu sa dobrom proizvođačkom i higijenskom praksom.Druga novina koju donose dopune Pravilnika odnosi se definisanje uslova i načina koriššćenja izjava koji se odnose na gluten što će, kažu u Ministarstvu, umnogome olakšati kupovinu hrane potrošacima koji su intoleratni, odnosno alergični na gluten.

Tako je oznaku "bez glutena" dopuššteno navesti samo ako je sadržžaj glutena u hrani kao gotovom proizvodu manji od 20 miligrama po kilogramu.

Takođe, izjavu "vrlo mali sadržaj glutena" dopuššteno je navesti samo ako hrana, koja se sastoji ili sadržži jedan ili višše sastojaka proizvedenih od pššenice, ražži, ječma, ovsa ili njihovih ukršštenih, odnosno hibridnih sorti koji su posebno prerađeni s ciljem smanjenja količine glutena, ne sadržži gluten u količini većoj od 100 miligrama po kilogramu u gotovom proizvodu.Kao u slučaju oznake "posno", tako i korišćenje oznaka "bez glutena" ili "vrlo malo glutena" spada u deo pružanja dobrovoljnih informacija.

Pravilnikom su za svako odstupanje od pravila prilikom korišćenja tih oznaka predviđene kazne prema proizvođaču, odnosno odgovornom subjektu u poslovanju hranom koji tu hranu stavlja u promet.

Novina u dopunama Pravilnika, koji je objavljen u "Službenom glansiku" 25. septembra, odnosi se i na dalje uskladivanje sa zakonodavstvom EU, odnosno sa Uredbom Evropske unije 2018/775. Ta uredba predviđa da se navodi i zemlja porekla glavnog sastojka hrane ili barem navođenje da se zemlja porekla glavnog sastojka razlikuje od zemlje porekla hrane.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/sta-znaci-oznaka-posno-utvrdeno-na-kojoj-hrani-moze-da-se-nalazi/vdcf5d5

 

Pravilnikom se bliže propisuju vrste podsticaja za investicije u preradu i marketing poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda u sektoru proizvodnje vina, uslovi, način ostvarivanja prava na podsticaje, obrazac zahteva za ostvarivanje prava na podsticaje kao i maksimalni iznosi podsticaja po korisniku i po vrsti pojedine mere.

Predmet podsticaja u skladu saovim pravilnikom jesu prihvatljive investicije i troškovi u sektoru proizvodnje vina koji se odnose na izgradnju objekata vinarije, opšti trošak i/ili kupovinu nove opreme, uređaja i mašina, u funkciji proizvodnje vina. Precizniji podaci o prihvatljivim investicijama mogu se naći u tabeli koja je sastavni deo ovog Pravilnika.

Troškovi koji se odnose na građenje i/ili dogradnju objekta vinarije smatraju se prihvatljivim do iznosa od 60.000 dinara po kvadratnom metru predmetnog objekta, a troškovi koji se odnose na rekonstrukciju, adaptaciju i sanaciju postojećeg objekta smatraju se prihvatljivim do iznosa od 35.000 dinara po kvadratnom metru predmetnog objekta.
Troškovi koji se odnose na izgradnju objekta vinarije prihvatljivi su do ukupno 1.000 m² bruto građevinske površine objekata, a troškovi izgradnje degustacione sale prihvatljivi su do 30% ukupne površine ovih objekata.

Pravo na podsticaje može se ostvariti za prihvatljive investicije i koji su u potpunosti realizovani u periodu od 1. septembra prethodne godine u odnosu na godinu u kojoj se podnosi zahtev za ostvarivanje prava na podsticaje, kao i za one koji budu realizovani pod uslovima, na način i u roku određenim rešenjem kojim se korisniku podsticaja odobrava realizacija prihvatljivih investicija i troškova, a za opšte troškove pravo na podsticaje može se ostvariti ako su realizovani i u periodu od 1. januara 2018. godine, pa do isteka roka određenog rešenjem kojim se korisniku podsticaja odobrava realizacija prihvatljivih investicija i troškova.

Pravo na podsticaje ostvaruju lica koja su upisana u Registar poljoprivrednih gazdinstava i nalaze se u aktivnom statusu, i to: preduzetnik; privredno društvo; zemljoradnička zadruga koja ima najmanje pet članova zadruge koji su upisani u Registar kao nosioci ili članovi pet različitih komercijalnih porodičnih poljoprivrednih gazdinstava u aktivnom statusu i zadužbina registrovana u skladu sa zakonom kojim se uređuju zadužbine i fondacije.

Uprava za agrarna plaćanja raspisuje javni poziv za podnošenje zahteva za ostvarivanje prava na podsticaje, koji se objavljuje na zvaničnoj internet stranici Uprave.
Javni poziv sadrži podatke o: licima koja ostvaruju pravo na podsticaje, uslovima i načinu ostvarivanja prava na podsticaje, obrascu zahteva, kao i o maksimalnim iznosima podsticaja po korisniku podsticaja i po pojedinoj vrsti podsticaja, u skladu sa ovim pravilnikom, visini ukupnih raspoloživih sredstava po javnom pozivu, rokovima za podnošenje zahteva i dokumentaciji koja se podnosi uz zahtev, kao i druge podatke potrebne za sprovođenje javnog poziva.

Podsticaji se utvrđuju u procentualnom iznosu od vrednosti prihvatljive investicije umanjene za iznos sredstava na ime poreza na dodatu vrednost, u skladu sa zakonom kojim se uređuju podsticaji u poljoprivredi i ruralnom razvoju, odnosno posebnim propisom kojim se uređuje raspodela podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju.
Maksimalni iznosi podsticaja po pojedinoj vrsti podsticaja jesu:
1) za investicije u izgradnju objekata vinarije – 30.000.000 dinara;
2) za nabavku nove opreme, uređaja i mašina u funkciji proizvodnje vina – 10.000.000 dinara;
3) za opšte troškove – 1.000.000 dinara.

Najviši ukupni iznos podsticaja koji korisnik podsticaja može da ostvari u jednoj kalendarskoj godini je 41.000.000 dinara.

Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaje da važi Pravilnik o podsticajima za investicije u preradu i marketing poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda i proizvoda ribarstva za nabavku opreme u sektoru mleka, mesa, voća, povrća, vina, piva i jakih alkoholnih pića („Službeni glasnik RSˮ, br. 35/19 i 25/20) u delu koji se odnosi na podsticaje podrške programu za investicije u proizvodnju vina.

Izvor:http://uap.gov.rs/pravilnici/mere-ruralnog-razvoja/pravilnik-o-podsticajima-za-investicije-u-preradu-i-marketing-poljoprivrednih-i-prehrambenih-proizvoda-u-sektoru-proizvodnje-vina/

Od 1. marta 2020. počeo je sa primenom pravilnik o proizvodnji i prometu malih količina hrane biljnog porekla. Novim pravilima poljoprivrednim gazdinstvima
biće omogućeno da legalno prerađuju voće i povrće, narodski rečeno da prave turšiju, džem, slatko, sokove i to legalno prodaju. Uslov je da budu registrovani
kao preduzetnici, pa će imati pravo i na određene benefite. Pravilnikom koji je propisalo Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede jasno je definisano ko su mali proizvođači, na koji način se radi, čak i higijenski uslovi koje moraju da ispunjavaju kada je u pitanju proizvodnja.
Na koga se odnosi pravilnik?
Nacionalnim propisom biće olakšana trgovina malim proizvođačima neprerađene i prerađene hrane biljnog porekla kao što su brašno, peciva, testenine, voćni sokovi, proizvodi od termički obrađenog voća i povrća, proizvodi od sušenog voća, povrća i bilja, nisko kiseli proizvodi od povrća, prerađene gljive, hladno ceđena biljna ulja i biljni sokovi. To se pre svega odnosi na sve one koji na svojim gazdinstvima proizvode po tradicionalnoj recepturi džemove, sokove, turšiju, ajvar… Benefite će imati pravno lice ili preduzetnik koji proizvodi i prerađuje najmanje 50 odsto hrane koja je proizvodi na sopstvenom
gazdinstvu. Proizvode moći će nesmetano da prodaje na kućnom pragu, zelenoj pijaci, maloprodajnom objektu, da vrši prodaju dostavom na kućnu adresu i na raznim sajmovima i festivalima hrane.
Stevica Marković iz Udruženja Leskovački ajvar smatra da će od ovog pravilnika najviše imati potrošači koji će tačno znati kakav proizvod kupuju.
Donošenje ovog pravilnika jeste dobro, posebno za one koji, kao naše udruženje proizvode prave po tradicionalnoj recepturi. Na ovaj način
prodaja će biti znatno olakšana, a manje će se raditi u sivoj zoni. Međutim, mi očekuje od države da stane na put nelojalnoj konkurenciji, odnosno onima koji zloupotrebljavaju ime leskovački ajvar, iako njihovi proizvodi nemaju veze sa onim što mi radimo – kaže Stevica i ističe da je dobro što će mali proizvođači sada moći nesmetano da rade u svojim domovima, a takvih je zapravo i najviše.
Dobro je da se uvodi red, ali trebalo bi da se reguliše i položaj proizvođača koji su u sistemu, koji redovno plaćaju porez od onih drugih koji ta pravila zaobilaze. Tu pre svega mislim na nastupe na sajmovima i raznim manifestacijama gde se reklamira roba i mi koji smo u sistemu trebalo bi
da imamo prednost u odnosu na ostale – smatra naš sagovornik.
Ko su mali proizvođači?
Za mnoge možda i najvažnija novina je to što će zahvaljujući ovim pravilnikom mali proizvođači imati mogućnosti da ostvare prava na podsticaje. Uslov je upis u Centralni registar objekata čime će se smanjiti poslovanje u sivoj zoni i uvođenje reda u ovoj oblasti. Proizvođač će s druge strane imati mogućnost da konkurišu za podsticajne mere, da lakše i bezbednije plasira robu na tržište što je danas jedan od ključnih faktora uspešne proizvodnje. U pravilniku je jasno definisano ko su mali proizvođači, ali su i propisane maksimalne količine proizvoda, odnosno hrane koja se može proizvesti i prodati za godinu dana
kada su u pitanju gazdinstva, ali i manji proizvodni objekti.
Primera radi, na ovaj način može trgovati svako gazdinstvo koje proizvodi do 32.000 kg brašna, odnosno ukoliko se bavi proizvodnjom hleba, peciva i pekarskih proizvodi, količine su ograničene do 20.000 kg za gazdinstvo i 40.000 kg za objekat malog kapaciteta. Voćni sokovi i nektari limitirani su na 16. 000 litara godišnje po gazdinstvu, odnosno 32.000 litara za objekte malog kapaciteta. Proizvodi od termički obrađenog voća kao što su džemovi, slatko i marmelade ograničene su na 10.000 kilograma po gazdinstvu…
Lakše do kupaca
Namera države je da omogući proizvođačima prodaju na kućnom pragu bez strogih Hasap standarda koji su često bili nedostižni baš za manje proizvođače. Dejan Đukić iz Crepaje kod Pančeva bavi se uzgojem i preradom bundeve na porodičnom gazdinstvu. Od bundeve, koja je od pamtiveka poznata po svojim lekovitim svojstvima, napravio je i tržištu ponudio neobične proizvode kao što je turšija od bundeve, sladak namaz sa i bez šećera, čips i kandirano slatko od bundeve. Tako je nastao brend „Lalino zlato“ i, kako kaže Dejan, novi pravilnik će mu pomoći da lakše dođe do kupaca.
Ovaj pravilnik ide na ruku malim proizvođačima kao što smo mi. Naše proizvode pravimo u malim serijama od sopstvenih sirovina i do sada smo ih uglavnom prodavali na sajmovima i nešto manje preko interneta. Sa novim pravilnikom lakše ćemo ući u prodavnice što je za nas veliki i značajan korak – ističe naš sagovornik.
Posebno je značajno, kako smatra, što će mali proizvođači sada raditi u legalnim tokovima. Ovo je dobar korak kako za nas proizvođače tako i za državu. Dobra stvar je što su sada propisi oko objekta u kome se prerađuje voće i povrće više prilagođeni nama. Što se tiče higijene mi smo i do sada
strogo vodili računa o tome, tako da nam to neće predstavljati problem.
Sve proizvode od bundeve u „Lalinom zlatu“ rade po sopstvenoj recepturi koja je nastala u saradnji sa profesorima sa Poljoprivrednog fakulteta sa kojima imaju odličnu saradnju. Objekat u kome prerađuje bundevu upisaće u Centralni registar objekata za lokalno tržište što mu otvara mogućnost da konkuriše kod države za subvencije i za preradu, a ne samo za uzgoj bundeve.
Do sada nismo baš imali sreće sa podsticajima, ali ovo nam pruža još jednu priliku da dođemo do pomoći i novca za unapređenje proizvodnje, zaključuje Dejan Đukić iz Crepaje kod Pančeva.
Šta još propisuje pravilnik?
U pravilniku je napomenuto da u objektu malog kapaciteta može da se proizvodi više vrsta hrane, ali da na godišnjem nivou ne prelazi 100 procenata. Gazdinstva će dobiti potvrde o proizvodnji hrane biljnog porekla, deklarisaće svoje proizvode, pa će kupac znati poreklo i sastav robe.
Objekat za preradu treba da ima propisan prostor i higijenske uslove koji moraju da odgovaraju količini i vrsti proizvoda, kao inačinu organizovanja i obavljanja delatnosti. Može da bude u okviru domaćinstva, ali odvojen od stambenog dela, mogu da se koriste obične šerpe, recimo za kuvanje
džema, a u pripremi i proizvodnji koristiće se isključivo voda za piće, dok se sa otpadnim vodama i ostacima mora postupati tako da se štiti životna sredina.
Na koga se odnosi pravilnik:
* Proizvođač na gazdinstvu odnosno pravno lice ili preduzetnik koji proizvodi i prerađuje hranu koja je poreklom sa sopstvenog gazdinstva
* Proizvođač u objektu malog kapaciteta koji proizvede i prerađuje najmanje 50% hrane koja potiče sa sopstvenog gazdinstva
* Proizvode prodaje na lokalnom tržište – na sopstvenom pragu, zelenoj pijaci, maloprodajni objekat, prodaja dostavom na kućnu adresu i na sajmovima

PROIZVODI I KOLIČINA:

Brašno 32.000 kg
Hleb, peciva i ostali pekarski proizvodi 20.000 kg
Testenina 20.000 kg
Voćni sokovi, nektari i slično 16.000 l
Proizvodi od termički obrađenog voća
(džemovi, marmelade)
10.000 kg
Sušeno i kandirano voće 16.000 kg
Proizvodi od termički obrađenog povrća
(ajvar, ljutenica)
8.000 kg
Sušeno povrće 4.000 kg
Proizvodi od aromatičnog i začinskog bilja 8.000 kg
Kiseli kupus, turšija 40.000 kg
Sušene i marinirane pečurke 8. 000 kg
Hladno ceđena biljna ulja 16.000 l
Promet napitaka od povrća, žitarica (sveže ceđeni ili
termički obrađeni) sve osim soka od voća
32.000 l
Namazi biljnog porekla 8.000 kg
Prženi i pečeni proizvodi (pržene semenke i slično) 32.000 kg
Usitnjeni ili mleveni plodovi (maka, susama, lana)
seckano voće, povrće, pomfrit, smrznuti program
8.000 kg
*Prikazana količina je na godišnjem nivou

Izvor: Agrobiznis magazin

Svako jaje koje se pakuje od 1. januara mora biti obeleženo na način propisan Pravilnikom o kvalitetu jaja, izjavila je direktorka Uprave za veterinu Emina Milakara. Podsetila je da je Pravilnik donet u februaru prošle godine, a da je nov način obeležavanja jaja, koji je prethodno bio najavljen od juna 2019, odložen za 1. januar ove godine, kako bi proizvođači imali dovoljno vremena za nabavku mašina za obeležavanje.
„Ono što se trenutno nalazi u prometu su i dalje jaja koja nisu obeležena, što znači da su pakovana i stavljena u promet u decembru i biće u prometu do isteka roka trajanja, znači 28 dana. Svako jaje koje je pakovano od 1. januara mora biti obeleženo kako je propisao Pravilnik“, rekla je Milakara. Ističe da će inspekcija u toku planiranih kontrola sva jaja koja nisu u skladu sa Pravilnikom povući iz prometa. Prema njenim rečima, svako ko se bavi proizvodnjom ili prodajom jaja mora da zna odredbe Pravilnika, ukazujući da se o tome mogu informisati i na sajtu Ministarstva poljoprivrede.
Milakara kaže da su proizvođači jaja apsolutno pripremljeni za primenu Pravilnika, jer su, navodi, sa njima prošli sve nedoumice koje su imali, dok za prodavce
smatra da su verovatno upoznati sa Pravilnikom jer je o tome više puta javno govoreno. Novi Pravilnik o kvalitetu jaja, ukazuje Milakara, predviđa da deklaracija na pakovanju sadrži datum pakovanja, klasu jaja i težinsku grupu, rok trajanja, trgovačko ime ili oznaku, kao i način uzgoja koka nosilja. Zatim, dodaje, informacije za potrošače da se jaja moraju držati na odgovarajućoj temperaturi, veterinarski kontrolni broj objekta za pakovanje jaja, naziv i adresu proizvođača i/ili objekta za pakovanje jaja ili prodavca, broj komada jaja i način hranjenja koka nosilja.
Primenom novog pravilnika prestala je da važi dosadašnja klasifikacija jaja u sedam klasa (S S, S, A, B, C, D i E), a uvodi se razvrstavanje u dve klase kvaliteta - A i B. To znači da A klasi pripadaju sveža jaja za promet, dok su jaja B klase namenjena industrijskoj proizvodnji. Jaja će se razvrstavati i po težini u četiri grupe kao kod odeće - S, M, L i XL. Kod na jajetu moraće da sadrži broj koji označava način uzgoja koka nosilja - 0 znači da su jaja iz organskog uzgoja,
1 da su koke uzgajane na otvorenom prostoru, 2 da su uzgajane u živinarniku, a 3 da su koke uzgajane u kavezu. Kod na jajetu mora da sadrži i državu porekla i broj farme na kojoj su uzgajane koke nosilje.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede donelo je Pravilnik o izmenama pravilnika o kvalitetu jaja. One se, između ostalog, odnose na označavanje.

Pravilnik predviđa da se rok trajanja jaja u trenutku pakovanja stavlja na pakovanje jaja.

Kada se jaja dostavljaju objektu za pakovanje jaja u kontejnerima, sva jaja iz istog kontejnera, klasiraju se i pakuju bez prekida.

Datum roka trajanja jaja otiskuje se na pakovanje jaja za vreme postupka klasiranja ili odmah posle klasiranja.

U slučaju kada se jaja ne dostavljaju objektu za pakovanje jaja u kontejnerima i nisu sa sopstvenog gazdinstva koje je smešteno na istoj lokaciji, pakovanja jaja označavaju se datumom nošenja jaja na sam dan nošenja, odnosno na prvi radni dan koji sledi, ako su snesena na neradni dan, zajedno sa jajima koja su snesena na taj dan.

Pakovanja jaja koja se uvoze treba da ispunjavaju zahteve ovog pravilnika, naročito da vidljivo i čitljivo sadrže označene sledeće podatke: državu porekla; naziv uvoznika; naziv distributera; naziv proizvođača, odnosno objekta za pakovanje jaja; klasu jaja i težinsku grupu; datum pakovanja i rok trajanja; naziv i adresu pošiljaoca ako se radi o velikom pakovanju.

Jaja iz uvoza treba da budu označena proizvođačkim kodom.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2686576/izmenjen-pravilnik-o-kvalitetu-jaja-kako-oznacavati-pakovanja

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede donelo je Pravilnik o registraciji, odnosno odobravanju objekata za proizvodnju i promet hrane životinjskog porekla.

Pravilnikom se bliže propisuju objekti za proizvodnju i promet hrane životinjskog porekla koji se registruju, odnosno odobravaju, način i postupak registracije, odnosno odobravanja objekata, izgled obrazaca zahteva za upis objekata u Registar objekata, odnosno Registar odobrenih objekata, kao i sadržina i način vođenja Registra objekata i Registra odobrenih objekata.

Pravno lice ili preduzetnik, upisano u Registar privrednih subjekata podnose ministarstvu nadležnom za poslove veterinarstva zahtev za upis objekta u Registar objekata.

Posle prijema zahteva, Ministarstvo proverava da li je zahtev pravilno popunjen i na osnovu uredno podnetog zahteva vrši upis objekta u Registar objekata i određuje registarski broj, koji je jedinstven za taj objekat.

U objektima se obavlja kontrola u roku od tri meseca od dana upisa u Registar registrovanih objekata.

Slična je i procedura sa objektima koji se odobravaju.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2616131/ministarstvo-poljoprivrede-donelo-pravilnik-o-registraciji-odnosno-odobravanju-objekata-za-proizvodnju-i

Ministarstvo poljoprivrede donelo je Pravilnik kojim se utvrđuju uslovi za dobijanje podsticaja za razvoj ruralnog turizma i starih umetničkih zanata.Podsticaji, vredni do tri miliona dinara, će biti dodeljivani preko Uprave za agrarna plaćanja na osnovu godišnjeg konkursa, a ruralna područja u Srbiji su sva naseljena mesta čija je naseljenost manja od 150 stanovnika po kvadratnom kilometru, navodi se u Pravilniku.

Kao investicije u razvoj ruralnog turizma navode se izgradnja, dogradnja, adaptacija, investiciono i tekuće održavanje objekata, kao i nabavka opreme, a radi pružanja ugostiteljskih usluga u autentičnim ugostiteljskim objektima u domaćoj radinosti ili seoskom turističkom domaćinstvu.U sektoru starih i umetničkih zanata prihvatljive su, kako se navodi, investicije i ulaganja u nabavku opreme i alata za zanate. Pravo na podsticaje imaju fizička lica, nosioci registrovanog komercijalnog porodičnog poljoprivrednog gazdinstva, kao i preduzetnici, privredna društva i zemljoradničke zadruge.

Sve detalje možete preuzeti na sledećem linku: http://uap.gov.rs/pravilnici/mere-ruralnog-razvoja/pravilnik-o-podsticajima-za-unapredjenje-ekonomskih-aktivnosti-na-selu/

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2019&mm=07&dd=29&nav_id=1571524

Prema novom pravilniku o kvalitetu mesa, proizvođači će morati da označe kategoriju mesa koju su koristili, da li je proizvod od mehanički separisanog mesa i od koje vrste životinje, a uspostavljeni su i jasni kriterijumi za pljeskavice i ćevape. Kupac će morati da dobije informaciju ako je proizvod od mesa treće kategorije, a ne od više kategorije u koju spadaju but i plećka.

Proizvođači će uz naziv proizvoda morati da navedu i izraz "od mehanički separisanog mesa", ukoliko proizvod sadrži više od polovine mesa dobijenog odvajanjem mesa sa kostiju, trupa ili delova trupa. Pravilnikom je uvedena kategorija proizvoda "zaštićenog kvaliteta", kao što je srpska kobasica, koja predstavlja visokokvalitetan proizvod od svinjskog mesa, ali i nova pravila šta se sme nazvati ćevapom i pljeskavicom.Kako je rekla direktorka Uprave za veterinu Emina Milakara, uspostavljanjem jasnih kriterijuma čuva se tradicija Srbije, kako bi ti proizvodi pod zaštićenim nazivom imali određeni kvalitet.Neće biti dozvoljeno dodavanje belančevina, soje, aditiva i drugih dodataka, osim soli i začina.pročitajte još.S druge strane postoje i kriterijumi za roštilj meso, gde je dozvoljeno dodavanje belančevina, ali onda to znači i niži kvalitet usitnjenog mesa", rekla je direktorka Uprave za veterinu.Novim pravilnikom ustanovljen je i novi standard za proizvodnju viršle – sa procentom zastupljenosti proteina mesa i ograničenjima u dodavanju soli, boja i aditiva.Nova pravila stupaju na snagu prvog marta sledeće godine, kako bi proizvođači imali vremena da usklade proizvodnju sa novim standardima.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/novi-pravilnik-o-kvalitetu-mesa-evo-sta-ce-ubuduce-smeti-da-se-nazove-cevapom-i/z4knb72

Agencija za bezbednost saobraćaja podseća sve vozače da prema Pravilniku o podeli motornih i priključnih vozila i tehničkim uslovima za vozila u saobraćaju na putevima, u periodu od 1. novembra do 1. aprila, vozila moraju biti opremljena zimskom opremom ako se zbog vremenskih uslova na kolovozu nalaze sneg, led ili poledica. Van navedenog perioda vozila mogu biti opremljena zimskom opremom.

Zimska oprema motornih vozila, osim za vozila vrsta L, K, T i C, u smislu ovog pravilnika, podrazumeva:

1) pneumatike za zimsku upotrebu (npr. M+S, Snow Winter i dr.) na svim točkovima vozila vrste M1 i N1;

2) lance odnosno druge uređaje za povećanje trakcije na najmanje dva pogonska točka (postavljaju se na točkove na delu puta koji nije označen znakom „lanci za sneg“ samo kad je kolovoz prekriven snegom);

3) za vozila vrsta M2, M3, N2 i N3 obavezni deo zimske opreme je i lopata, osim za vozila koja učestvuju u javnom gradskom prevozu.

Dubina gazećeg sloja na pneumaticima za zimsku upotrebu, kada se koriste kao zimska oprema, ne sme biti manja od 4 mm.

Na vozilima se ne smeju postavljati pneumatici sa klinovima.

U naselju vozila ne moraju biti opremljena lancima, odnosno drugim uređajima za povećanje trakcije.

Agencija za bezbednost saobraćaja apeluje na vozače da koriste zimske gume u periodu od 1. novembra do 1. aprila čak i kada na kolovozu nema snega, leda i poledice, jer na niskim temperaturama letnje gume gube svoja svojstva, znatno lakše proklizavaju i imaju duži zaustavni put. Korišćenje zimskih guma u ovom periodu značajno doprinosi bezbednosti saobraćaja.

 

Agencija za bezbednost saobraćaja

 

Šta donosi pravilnik o registraciji pčelarskih vozila

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/stocarstvo/pcelarstvo/item/3227-sta-donosi-pravilnik-o-registraciji-pcelarskih-vozila

 

Uredbom Evropske komisije (EK), br. 607/2009 i Uredbom (EU), br. 1308/2013 u zemljama članicama Evropske unije je promenjen način deklarisanja i predstavljanja vina. Na osnovu Zakona o vinu („Sl. glasnik RS“, br. 41/09 i 93/12), Republika Srbija je Pravilnikom o načinu pakovanja, deklarisanja i obeležavanja mirnog vina, nekih specijalnih vina i drugih proizvoda u proizvodnji i prometu („Sl. glasnik RS“, br. 31/12 i 50/15) uskladila deklarisanje i predstavljanje vina, uključujući i označavanje i obeležavanje vina, sa zahtevima Evropske unije.

Način deklarisanja i predstavljanja vina i drugih vinskih proizvoda po osnovu nove gore pomenute EU i domaće zakonske regulative se u velikoj meri razlikuje od ranijeg načina deklarisanja, pa je u cilju pravilnog deklarisanja vina i pomoći proizvođačima i uvoznicima vina u tom procesu bilo neophodno uvesti mehanizam odobravanja deklaracija kroz dodelu kontrolnih brojeva domaćim i uvoznim vinima.

S obzirom da su nakon više od tri godine proizvođači i uvoznici stekli određena znanja vezana za deklarisanje vina i drugih vinskih proizvoda po osnovu nove EU i domaće zakonske regulative, kao i iskustva u njihovom deklarisanju i predstavljanju na način koji ne dovodi potrošače u zabludu, ne postoji više potreba za postojanjem ovakvog sistema provere deklaracija, odnosno dodele kontrolnih brojeva. Na osnovu navedenog, a u cilju smanjenja procedura prilikom puštanja vina u promet, Pravilnikom o izmenama pravilnika o načinu pakovanja, deklarisanja i obeležavanja mirnog vina, nekih specijalnih vina i drugih proizvoda u proizvodnji i prometu („Sl. glasnik RS“, br. 62/16) koji stupa na snagu 21.07.2016. godine, odobravanje deklaracija se više neće vršiti kroz proceduru dodele kontrolnih brojeva (http://www.mpzzs.gov.rs/download/Pravilnici/4827016.0142.5-1.pdf).

Deklarisanje i predstavljanje vina je u potpunosti na odgovornosti proizvođača i uvoznika, a isti su i dalje u obavezi da primenjuju odredbe gore navedenog zakona i pravilnika po pitanju deklarisanja i predstavljanja vina, odnosno vin. proizvoda, a pre svega da poštuju zabrane deklarisanja određenih podataka kako se potrošači ne bi dovodili u zabludu (zabrana neovlašćenog korišćenja oznaka geografskog porekla, zabrana deklarisanja geografskih odrednica na vinima bez geografskog porekla, zabrana deklarisanja izraza kojima se ističe kvalitet, izraza od istorijskog nacionalnog i lokalnog značaja kod vina koja nisu kvalitetna vina sa geografskim poreklom i drugo). Prilikom deklarisanja uvoznih vina na srpskom jeziku, uvoznici imaju obavezu da ne prevode oznake geografskog porekla i tradicionalne izraze (deklarišu se na jeziku zemlje gde je vino proizvedeno).

Kontrolu deklarisanja i predstavljanja vina vrše nadležne inspekcijske službe, a u cilju dobijanja informacija oko usklađenosti predloga deklaracija (etiketa) sa važećom zakonskom regulativom, proizvođači i uvoznici vina (pre svega oni koji prvi put vrše deklarisanje i predstavljanje vina) mogu poslati elektronske krajnje verzije predloga deklaracija (etiketa) na, za tu svrhu posebno otverenu e-mail adresu: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. (u CC Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.) i informisati se preko WEB stranice Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine (http://www.mpzzs.gov.rs/),  baneri: Ministarstvo, Sektori, Sektor za poljoprivrednu politiku, Grupa za vinogradarstvo i vinarstvo, Deklarisanje vina. Takođe, stručnu pomoć proizvođačima / uvoznicima može biti pružena od strane zaposlenih Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine u Grupi za vinogradarstvo i vinarstvo i u Odeljenju poljoprivrede inspekcije za vino, rakiju, alkoholna i bezalkoholna pića i u drugim nadležnim inspekcijskim službama, a planirano je osnivanje stručne Radne grupe za deklarisanje vina čiji bi članovi analizirali podatke i prikaze na deklaracijama i pakovanjima vina, kao i na reklamnim materijalima i davali sugestije, preporuke i savete proizvođačima i uvoznicima, a sve u cilju pravilnog deklarisanja i predstavljanja vina / vin. proizvoda.

Propisi kojima se uređuje deklarisanje, predstavljanje i oglašavanje

Propisi kojima se uređuje oblast deklarisanja i predstavljanja vina / vin. proizvoda se mogu preuzeti na sledećim WEB linkovima:

– Zakon o vinu:

http://www.mpzzs.gov.rs/download/Zakoni/vino1.pdf i http://www.mpzzs.gov.rs/download/Zakoni/Zakon%20o%20vinu.pdf; 

– Pravilnik o načinu pakovanja, deklarisanja i obeležavanja mirnog vina, nekih specijalnih vina i drugih proizvoda u proizvodnji i prometu:

http://www.mpzzs.gov.rs/download/Pravilnici/4827012.0065.11-1.pdf, 

http://www.mpzzs.gov.rs/download/Pravilnici/PRAVILNIK%20O%20NA%C4%8CINU%20DEKLARISANJA%20doc%2029.%20%D0%BC%D0%B0%D1%98%20%D0%B7%D0%B0%20%D0%BE%D0%B1%D1%98%D0%B0%D0%B2%D1%99%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5.pdf  i 

http://www.mpzzs.gov.rs/download/Pravilnici/4827016.0142.5-1.pdf 

Ostali propisi vezani za deklarisanje, predstavljanje i oglašavanje proizvoda (uključujući i vino i druge vin. proizvode) i drugi bitni propisi se mogu preuzeti na sledećim WEB linkovima:

– Zakon o bezbednosti hrane:

http://www.mpzzs.gov.rs/download/Pravilnici/4827012.0065.11-1.pdf, 

– Pravilnik o deklariranju označavanju i reklamiranju hrane:

http://www.kombeg.org.rs/Slike/UdrTrgovina/2014/april/PRAVILNIK.pdf 

– Zakon o zaštiti potrošača:

http://mtt.gov.rs/download/1(2)/ZZP.pdf; 

– Zakon o trgovini:

http://mtt.gov.rs/download/1(2)/zakon_o_trgovini.pdf, http://mtt.gov.rs/download/1(2)/Zakon%20o%20izmenama%20i%20dopunama%20Zakona%20o%20trgovini.pdf; 

– Zakon o oglašavanju:

http://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_oglasavanju.html

Dostavljanje podataka putem elektronske pošte

Počevši od 21.07.2016. godine, u cilju informisanja Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, u roku od 10 dana od dana deklarisanja vina/vinskih proizvoda proizvođači / uvoznici šalju podatke o deklarisanim vinima / vinskim proizvodima na e-mail adresu: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Октобар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
      1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30 31