Covid 19 je virus koji je trenutno aktuelan u celom svetu. Za sada se zna da se prenosi kapljično, a ne hranom. Međutim, potrebno je prilikom čitavog procesa proizvodnje, a pre svega prilikom berbe proizvoda, preduzeti sve mere predostrožnosti, kako zbog radno angažovanog stanovništva, tako i radi zdravstvene bezbednosti proizvoda. Mnogo puta smo govorili o higijeni berbe, prevashodno jagodastih voćnih vrsta radi zdravstvene bezbednosti ubranih plodova. U svetu je kod većine proizvođača proizvodnja standardizovana (Global G.A.P. i dr.) čime su higijena i bezbednost proizvoda garantovani.

Kod nas je veoma mali broj proizvođača uspostavio Global G.A.P. standard. Tek se radi na tome, pre svega kod proizvoda koji se izvoze u svežem stanju ili ih otkupljuju veliki trgovinski lanci. U principu, i tamo gde je proizvodnja standardizovana, i kod svih drugih proizvođača, mora se posebna pažnja posvetiti higijeni berbe. Trenutno je početak berbe jagode, potom dolazi berba maline, borovnice, kupine. Potrebno je brzo reagovati i prilagoditi se novonastaloj situaciji. Svako treba da da maksimalan doprinos sprečavanju širenja bolesti, očuvanju poslovanja i očuvanju života ljudi. Svaki proizvođač treba da redovno prati propise vezane za zdravlje ljudi i bezbednost proizvoda. Na osnovu toga potrebno je napraviti plan berbe i mera koje treba preduzeti.

Na početku organizovane berbe proizvođač treba da upozna sve angažovane radnike sa merama koje je neophodno primenjivati tokom berbe. A to su: dnevna evidencija prisutnih radnika i preispitivanje o njihovom zdravstvenom stanju ( da li neko možda ima simptome bolesti Covid 19) svakodnevno upozoravanje radnika na sprovođenje mera lične higijene (radna odeća treba da je čista, dugih rukava i nogavica; pranje ruku sapunom i dezinfekcija pre početka rada, posle pauze, posle toaleta, posle bilo kakvog kontakta sa drugim materijalima; nošenje maski i eventualno rukavica; u slučaju kijanja, kašljanja izaći iz zasada, kijati u maramicu, maramicu odmah baciti na za to predviđeno mesto, ruke oprati sapunom i dezinfikovati a potom nastaviti sa radom; u zasadu ne pljuvati; u džepu uvek imati manje pakovanje dezinfekcionog sredstva,…) radnike u zasadu organizovati da beru na adekvatnoj udaljenosti, recimo bere se svaki drugi red; ambalaža mora biti čista i dezinfikovana; mesto za odlaganje ubranih plodova unapred određeno, podignuto od zemlje, dezinfikovano higijena prostora određenog za odmor, pauzu, mora se redovno održavati, dezinfikovati i pauza se pravi u razmacima za 2-3 radnika nikako za sve zajedno transport treba sprovoditi uz poštovanje svih higijenskih mera, transportno sredstvo redovno čistiti i dezinfikovati, vozač ne treba da je u kontaktu sa beračima niti proizvodima i takođe treba da koristi masku i dezinfekciona sredstva,

Proizvođač treba da ima lice zaduženo da redovno kontroliše sprovođenje navedenih higijenskih mera i naravno način berbe, klasiranje, zrelost plodova, ili da to sam čini. Još jedan problem koji proizvođač treba da reši jeste pronalazak radnesnage, što je poslednjih godina inače problem, a ove godine će sigurno biti još veći i njihov prevoz do parcele. Prevoz radnika treba obavljati uz poštovanje distance, dakle u autu ne više od dve osobe, u kombijima i drugim prevoznim sredstvima na adekvatnoj udaljenosti uz otvorene prozore, dezinfekciju kvaka i ostalog prostora.

Sada ćemo svi morati daleko više da obraćamo pažnju na higijenu koja je i ranije bila propisana ali se nije uvek i svuda sprovodila. Najbolje je odmah uspostaviti sve navedene higijenske mere jer one neće trajati samo sada i kratko već se moraju redovno sprovoditi zbog ranije pominjanog noro-virusa, drugih bakterija i mikroorganizama.

Izvor:https://domacinskakuca.rs/2020/05/15/vocarstvo/pravila-berbe-tokom-korone/

Rezidbu jabuke u rodu trebalo bi obavljati na osnovu morfoloških osobina rodnih grančica, intenziteta vegetativnog porasta, ali i prema količini i stanja rodnih pupoljaka. Generalno, važno je da se poštuju pojedini principi, a svaka sorta posebno orezuje.
Jačina rezidbe ponajviše zavisi od starosti voćke. Po pravilu mlade voćke su i veće bujnosti pa se takva stabla i manje orezuju nego slabo bujna i zakržljala. Dakle, trebalo bi poštovati princip- duga rezidba na bujnim stablima ubrzava i povećava rodnost, a kratka rezidba podstiče bujnost i usporava rodnost. Odnosno kod intenzivnog porasta trebalo bi stabla više opteretiti rodnim pupoljcima.
Tehnikom rezidbe reguliše se razvoj određenog broja letorasta na kojima će se obrazovati cvetni pupoljci i rodne grančice. Rodne grančice na rodnim
granama propadaju sa starošću grana. Osim toga, i rodnost se smanjuje. Rodnu granu sa rodnim grančicama trebalo bi svake četvrte do svake šeste godine obnoviti, što se , upravo, postiže rezidbom. Trebalo bi nastojati da se svake godine s jednog razvijenog drveta obnovi jedna četvrtina do jedna šestina rodnih grančica. Na taj način ovako primenjena rezidba omogućava da se kruna održava u pravilnoj biološkoj ravnoteži i to maksimalno opterećenje rodom uz odgovarajući vegetativni prirast.
Pravilnom rezidbom, uz primenu ostalih agrotehničkih mera isključuje se pojava alternativnosti rađanja jabuke. Principi rezidbe važe, uglavnom, za sve sisteme uzgoja, ali postoje i neke specifičnosti u načinu izvođenja ove operacije. Tako, na primer, rezidba na rodnost kod palmete sa kosim granama je
nešto durkčija, jer se veliki broj letorasta savija radi ubrzanja obrazovanja cvetnih pupoljaka.Zbog toga se dešava da na jednom stablu obrazuje se više cvetnih pupoljaka odnosno cvetova, iz kojih se obrazuju plodovi koji se ne mogu lepo razviti, jer korenov sistem nije u mogućnosti da primi odgovarajuću količinu hranljivih materija. Na takvim stablima nameće se rezidba radi proređivanja rodnih grana i smanjivanja broja rodnih grančica, a na kraju i smanjivanju broja plodova. U suštini u današnjem voćarstvu težnja je u „dugoj“ rezidbi, uz obavezno kasnije proređivanje plodova.
Intenzitet takve rezidbe zavisi od toga da li su predviđena obilnija đubrenja uz navodnjavanje i druge agrotehničke mere. I na savijenim grančicama, posle izvesnog vremena (5 do 6 godina) počinju da se proređuju rodne grančice, o čemu se pri izvođenju rezidbe mora voditi računa. Ove rodne grane se nakon 4 do 6 godina rezidbom uklanjaju do osnove, da bi se pospešio razvoj spavajućih pupoljaka u letoraste, koji se tokom vegetacije savijaju, i u narednoj vegetaciji na njima se diferenciraju cvetni pupoljci. U trećoj godini na takvom letorastu se razvijaju plodovi.Na jednom odraslom stablu palmete sa kosim granama trebalo bi da se nalaze tek razvijeni letorasti koji se savijaju ili povijaju radi obrazovanja cvetnih pupoljaka.
Takođe i savijeni letorasti u prethodnoj vegetaciji, na kojima se u tekućoj godini obrazuju cvetni pupoljci, letorasti koji prvi put donose rod, zatim serija rodnih
grana koje nose rodne grančice s plodovima druge, treće, četvrte, pete i šeste godine. U toku leta letorasti se proređuju.
Narednih godina postupak je sličan. Takođe pri rezidbi starijih stabala u punoj rodnosti paziti da se u kruni ne formira isuviše izrođenog drveta, koje bi trebalo
redovno izbacivati ili skraćivati, a ostavljati kratke rodne grančice na dvogodišnjim i trogodišnjim granama.

Izvor:Agrobiznis magazin 

Ova ampelotehnička mera pravilno izvedena balansira produkciju snažnih, novih prirasta i održava visoku proizvodnju plodova. Uzgojni oblik u proizvodnji visokožbunaste borovnice podrazumeva grm ili žbun.Rezidba borovnice se treba sprovoditi svake godine, počev od momenta sadnje biljaka. Kada grmovi borovnice dostignu adekvatnu veličinu, tada rezidba služi da poveća prinos i poboljša kvalitet ploda, kao i da reguliše željenu visinu i širinu grmova. Najmanje prve dve godine nakon sadnje biljkama borovnice ne bi trebalo dozvoliti da plodonose (ovo je jedna od grešaka koju proizvođači prave). Najbolje je prve dve godine ukloniti sve cvetne pupoljke sa biljaka borovnice za stimulisanje razvoja prirasta i korena. Cvetovi i plodovi borovnice crpe značajnu energiju od biljke, i prinos plodova u idućim godinama može biti značajno smanjen prvenstveno zbog lošeg razvoja biljaka koje postaju zakržljale. Kako bi se to postiglo preporuka je da se cvetni pupoljci na posađenim i mladim biljkama uklone pre cvetanja. Možem ih ukloniti na dva načina : rezidbom (cvetni pupoljci kod borovnice su smešteni u vršnom delu jednogodišnjih prirasta, te njihovim prikraćivanjem za jednu trećinu do jednu polovinu uklanjamo cvetne pupoljke) ili otkidanjem rukom.

Orezivanje mladih sadnica omogućava pravilno formiranje žbuna borovnice. Jedan žbun treba da ima od tri do pet glavnih grana koje nose rod. One se orezuju tako da celom svojom dužinom imaju dvogodišnje grane sa pupoljcima.Treba znati da jedan cvetni pupoljak ima 8-12 cvetova u grozdu (gronji), te jedna grančica sa četiri-pet takvih pupoljaka daje potencijal za 50-70 plodova po dva grama, što je 100-140 grama plodova.

Po pravilu rezidba treba da je umerena i prilagođena rodnom potencijalu i stanju svakog žbuna ponaosob.

Kako bi pravilno izveli rezidbu potrebno je da znamo da imamo dve vrste jednogodišnjih prirasta u grmu borovnice i to: one koji se razvijaju odozdo i koji za jednu vegetacionu godinu mogu da izrastu i do 1m, i one koji su na grmu i nose rodne pupoljke na svojim vrhovima.U prvim godinama su nam potrebniji ovi koji rastu iz baze jer trebamo da formiramo žbun i ujednačimo vegetativni i generativni prirast.

Sam čin rezidbe možemo reći da ide po fazama:tako da prvo uklanjamo do osnove one izdanke koji su izbili iz osnove tj .supstrata,koji rastu horizontalno ka drugim saksijama, zatim izmrzle,oštećene i one koje su prethodne godine donele rod. Zatim treba eliminisati one koje se dodiruju i zaklanjaju unurtašnjost krune.

Oštra rezidba borovnice se ne preporucuje, sem u slučajevima jače regeneracije i obnavljanja žbunova. Bujniji žbunovi daju krupnije plodove i veći prinos, te zbog toga treba slabije orezati.

Veoma je bitno da prilikom rezidbe redovno vršimo i dezinfekciju alata kojim režemo.

Značaj ove mere se ogleda u tome što se redovnom rezidbom reguliše provetravanje, prinos, kvalitet plodova i vreme sazrevanja.

Izvor:https://domacinskakuca.rs/2020/01/15/vocarstvo/pravilna-rezidba-borovnice/

Svi koji koriste pesticide za zaštitu bilja moraće da prođu obuke i dobiju sertifikat za kupovinu i korišćenje pesticida.Taj dokument će se izrađivati u kovnici novca, a ministar poljoprivrede će lično odobravati dodelu sertifikata.

U Upravi za zaštitu bilja za "Politiku" kažu da će svi proizvođači biti upućeni na obuku, a budući da u Srbiji postoji veliki broj malih poljoprivrednih gazdinstava, ovo će biti proces koji zahteva vreme.

Iako su izmene zakona koji regulišu ovu oblast usvojene u martu ove godine, primena je odložena za 1. januar 2022. godine.Ističu da je to veoma složen posao jer moraju da budu obuhvaćeni svi koji dolaze u kontakt sa sredstvima za zaštitu bilja.

Na ovim obukama, koje će biti potpuno prilagođene poljoprivrednicima, oni će dobiti informacije kako da postupaju sa sredstvima za zaštitu bilja da ne bi došlo do ugrožavanja životne sredine, vodotokova i ljudi.

Obuka će se plaćati, a cena će biti određena zakonom o taksama.

Svi koji ne budu imali sertifikate neće moći da kupuju preparate za zaštitu bilja u poljoprivrednim apotekama, piše list.

Izvor:http://mondo.rs/a1190829/Info/Drustvo/Pesticidi-u-Srbiji-nova-pravila.html

Veliki broj proizvođača voćnih sokova u svoje proizvode ubacuje dodate šećere i veštačke zaslađivače, što negativno utiče na zdravlje građana. Kako navode iz Ministarstva poljoprivrede za Prvu TV, novo pravilo po kome će oni biti izbačeni iz voćnih sokova zaživeće od 31. decembra 2021. godine.

“Dodavanje šećera više neće biti dozvoljeno u voćnim sokovima, voćnim sokovima od koncentrisanog voćnog soka i voćnim sokovima u prahu. Iz tog razloga, izjave subjekta u poslovanju hranom 'bez dodatog šećera' na deklaracijama na voćnim sokovima, voćnim sokovima od koncentrisanog voćnog soka i voćnim sokovima u prahu, neće biti dozvoljene posle 31. decembra 2021. godine", kažu u ministarstvu.

Dodavanje šećera, meda ili zaslađivača tolerisaće se samo u proizvodnji nektara i to do 20 odsto. Nektar se od soka razlikuje po sadržaju voća i jeftiniji je.

"Ono što je problematično je grupa nektara koja će verovatno i da nestane, zato što nektari su nešto što sadrži 25-50 odsto voća, međutim promenom pravilnika o deklarisanju voća kada smo mogli da stavimo, kada je dozvoljeno stavljanje slike na osvežavajuća pića postalo je besmisleno praviti nektar. Voćni nektari su nešto što je i ranije bilo problematično sa učešćem voća", navodi Mile Veljović, diplomirani inženjer prehrambene tehnologije

Sa novim pravilnikom deklaracija će morati da bude jasnija, preciznija i sa mnogo više podataka. Ako su šećeri prirodno prisutni u voćnom nektaru, na deklaraciji da navedu izjavu – "sadrži prirodno prisutne šećere".

Takođe, sok će u nazivu proizvoda reč "voće" moraće da bude zamenjen nazivom te vrste voća, pa tako naziv "voćni sok jabuke" zamenjuje sa "sok jabuke".

Nutricionisti podsećaju da nijedan sok nikada ne može biti zamena za voće, a kada je reč o efektima na zdravlje nijedan napitak osim vode i čaja nije za preporuku.

"To je veoma važna odluka. Na prvom mestu zato što je porast dijabetičara u Srbiji na nezavidnom nivou, zatim kod prevencije gojaznosti naročito kod dece kao i zbog pojave mnogih drugih oboljenja uslovljenih velikom koncentracijom šećera", za Prvu TV objašnjava Ana Todorović, nutricionista.

Izvor: https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2019&mm=01&dd=14&nav_id=1493132

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Мај 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31