Miloš Stojanović po zanimanju je diplomirani inženjer zaštite bilja. Znanje stečeno tokom studija odmah je pretočio u praksu i to na svom poljoprivrednom gazdinstvu.
- Obrađujemo oko 10 hektara, bavimo se pretežno ratarstvom i uzgajamo kukuruz, lucerku i pšenicu. Uz to imamo i deset grla tovne junadi. Iza nas je teška godina, otkup je išao izuzetno sporo, ali smo imali sreću da pronađemo kupca i prodamo junad na vreme, tako da smo obezbedili sredstva za proširenje kapaciteta i kupovinu novih grla – kaže Stojanović.
Kako bi mogao da konkuriše za subvencije i pomoć države na koje ima pravo, posebno kao mlad poljoprivrednik, rešio je da registruje poljoprivredno gazdinstvo.
- Trenutno sam u procesu registracije i očekujem da ću za nekoliko meseci moći ravnopravno da konkurišem za subvencije i podsticaje koje Ministarstvo poljoprivrede izdvaja za mlade poljoprivrednike.
Stojanović ističe da je obrazovanje, posebno mladih domaćina, izuzetno važno. Lično njemu su studije pomogle, ne samo da više nauči o samoj poljoprivrednoj proizvodnji, već i za sticanje samopouzdanja.
- Većina mladih ljudi danas sumnja u obrazovanje i sticanje znanja, naročito ako se radi o poljoprivredi, misleći da je povezano samo sa fizičkim radom koji nije dovoljno plaćen. Iz ličnog iskustva mogu da kažem da to nije tako – ističe naš sagovornik koji je ovog leta učestvovao na smotri naučnih radova studenata agronomije u Čačku.
- Smotra naučnih radova studenata agronomije sa međunarodnim učešćem u organizaciji Agronomskog fakulteta u Čačku, bila je organizovana od 14. do
16. avgusta. Prezentovao sam rad pod nazivom „Hormonalni faktori rasta i razvića rasada paradajza“ u kome sam zajedno sa svojim mentorom dr Ivicom Stančićem istraživao uticaj fitohormona, auksina i giberelina u različitim koncentracijama, najpre u pogledu uticaja na klijavost semena, a kasnije i njihovo delovanje na rasad – kaže Stojanović koji je ponosan na postignute rezultate.
- Na osnovu rezultata dobijenih u ovom istraživanju može se zaključiti da je primenom fitohormona, najpre auksina postignut procenat klijavosti semena od
98.50%, a onda primenom GA3 + KNO3 procenat klijavosti od čak 100 %. Takođe, u fazi intenzivnog porasta primenom auksina preko lista nakon pet dana postignuti bolji rezultati za 17 % po svim praćenim parametrima, a kod primene giberelina čak od 30%. Praćeni parametri su bili:
dužina internodije (mm), visina biljke (mm), masa biljke (g), masa korena (g), masa stabla (g), masa lista (g), broj listova. Tokom školovanja ovaj mladi stručnjak sretao se sa različitim izazovima. Sada, sa diplomom u džepu, našao se pred novim zadatkom - da stečeno znanje primeni i u praksi.
- Iskreno mislim da ocena nije merilo znanja, ali itekako ume da motiviše, bilo da je dobra ili loša. Smatram da je najvažnije da se znanje stečeno na studijama primeni i poveže u praksi, što je možda i najveći izazov. Mislim da su želja za uspehom, motivacija, disciplina ali i ideje te koje prave razliku i guraju napred.
Pored znanja iz oblasti poljoprivrede, ovaj mladi čovek je tokom studija bio angažovan i u studentskom parlamentu, u časopisu „Korak dalje“, ali i u mnogim drugim oblastima pa i u humanitarnim akcijama.
- Za studentske dane me vežu izuzetno lepe uspomene. Pored učenja i sticanja formalnog znanja, bio sam izabran za predsednika studentskog parlamenta. Bio sam glavni i odgovorni urednik časopisa „Korak dalje“. To je prvi studentski poljoprivredni časopis u Srbiji, koji smo objavili uz podršku profesora i rukovodstva Visoke poljoprivredno prehrambene škole strukovnih studija u Prokuplju – kaže Stojanović i ističe: - Uspeli smo da časopis predstavimo u
medijima, gostovali smo u mnogim poljoprivrednim emisijama, a imali smo i tu čast da brojni portali prenesu našu ideju, rad i zalaganje. Isplatilo se višestruko, postali smo bogatiji za jedno veliko iskustvo i stekli brojna poznanstava. Časopis je izuzetno dobra ideja sprovedena u delo i nadam se da će na njemu nastaviti da rade i naredne generacije studenata.Iako mlad po godinama, Miloš je stekao brojna iskustva tokom studija, ali i naučio da je stalno usavršavanje neophodan preduslov ako želite da budete uspešni bez obzira kojim se poslom bavite.

- Naučio sam da u životu ne treba okretati glavu pred problemom već se s njima suočiti. Tokom svih ovih godina i različitih životnih okolnosti, prošao sam kroz razne izazove koji su uticali na mene kao ličnost, ali i na sticanje samopouzdanja, koje mi je izuzetno značilo u javnim nastupima koje sam imao. Stalno čitam, jer smatram da je to veoma bitno zbog načina izražavanja i bogaćenju sopstvenog vokabulara.
I dok se mnogi mladi ljudi žale kako je u Srbiji teško naći dobar posao, Stojanović smatra da je potrebno postaviti sebi cilj, a potom predano raditi i rezultati neće izostati.- Svako ko ima jasan cilj pred sobom, a pritom neumorno radi na tome, bilo gde da se nalazi, pronalaženje posla mu neće biti problem. Odmah nakon završetka fakulteta sam dobio posao i time potvrdio da je moj trud, rad i zalaganje neko primetio. To je i najvažnije da mladi ljudi shvate
da trud nije uzaludan i da će se kad tad isplatiti – smatra Stojanović koji ispred sebe stalno postavlja nove ciljeve i izazove, jer je to preduslov da se razvija kao stručnjak, ali i čovek.
- Osim kratkoročnih ciljeva i svakodnevnih izazova koje sam sebi postavljam, krajnji cilj je neprekidno učenje i usavršavanje, sticanje znanja, veština i životnog
iskustva kako bi stasao u dobrog čoveka i kreirao svoju poslovnu karijeru na najbolji mogući način – zaključuje Miloš Stojanović.

Izvor: Agrobiznis magazin

Pre svega tri godine na padinama Kosmaja u mestu Ralja kod Beograda započeo je posao podizanja zasada Agrobel Sistema iz Sopota. Od tada do danas uspostavljena je nasavremenij aproizvodnja voća. Za sada na 20 hektara prostiru se zasadi maline, kupine, borvnice i lešnika. U planu je proizvodnja povrća i jagode.

Miloš Kljajić, diplomirani inženjer poljoprivrede vodi proizvodnju sa voća i povrća. Njegov zadatak je da unapredi postojeći nivo rada i uspostavi nove vidove proizvodnje. Zatekli smo ga kraj plastenika čija je instalacija u toku a u njima će se proizvoditi paradjiz.

Kompleks zasada potpuno je opremljen savremenom poljoprivrednom mehanizacijom uz primenu novih tehnologija u svakom pogledu. Miloš je odlučio da vrhove malina poveže tako da savrod koji se nalazi na njima sačuva povijanjem mladara i njegovnim ponovnim vezivanjem za poslednju žicu.

 

Između redova se održava trava, a između zasada su urađeni nasipi koji se održavaju. Za obilazak zasada, zbog veličine, potrebno je koristiti terensko vozilo. Ono što je posebno intereantno je to da se u samom zasadu nalazi manja hladnjača koja je napravljena od 8 kontejnera. Zahvaljujući ovoj investiciji plodovi voća za kratko vreme, ne duže od  30 minuta od berbe, budu smešteni u hladnjaču.

Ana Bošnjak direktorka „Agrobel Sitem-a“ za Agrobiznis magazin kaže da je strateški cilj firme izvoz svežeg voća i povrća koje imaju dobru cenu na tržištu, a da se što manje izvozi zamrznuto. „Naravno izvoz smrznutog voća mora postojati, ali mi osposobljavamo naš sistem proizvodnje da udeo svežeg voća u prodaji bude što veći“

 

„Klubske sorte maline su takđe trend kao i kod jabuke. Mi u zasadima imamo zastupljene sorte Tulamin (Tulameen), Tulamedžik (Tulamagic) , Versaj (Versailles)., Erika, Kwanza su se pokazale kao dobre i nastavićemo da ih širimo. Što se tiče proizvodnje kupine imamo sortu Loch Ness, a od borovnica gajimo Blukrop i Duke.“

Zahvaljujući standardizaciji proizvodnje Agrobel izvozi svoje proizvode a  među sertifikatima poseduje GLOBAL GAP.

 

Zadovoljstvo radnika na plantažama je nešto čemu se takođe teži. Pored kuhinje i prostorije za odmor obezbeđena im je savreman oprema za rad. Ceo kompleks napravljen je tako da bi svako poželeo da njime prošeta. U samom centru imanja nalazi se jezero sa kućom. A pogled koji se pruža sa plantaža ka padinama Kosmaja teško se može uporediti i zaboraviti. To je jedan od razloga zbog čega je ova investicija realizovana baš tu u Ralji. Na mestu gde su sada plantaže bilo je na stotine tona različitog otpada i krša koji je očišćen, a trebalo je i dostav vremena da bi se posed dovoljno ukrupnio da postane ono što je danas. Ipak to nije omelo investitora da u saradnji sa stručnjacima Poljoprivrednog fakulteta uspostave jedan vidi savremene proizvodnje, ali može se slobodno reći i jedan od najlepših zasada u Srbiji i reginu.

 

 

Praktična nastava je najbrži put do posla što je potvrdilo i potpisivanje ugovora o radu kojima su IDEA, Roda i Mercator prodavnice, na dan podele diploma, obezbedile posao za učenike Poljoprivredne škole PK Beograd. Tim povodom je Gabrijela Grujić, pomoćnica ministra i savetnica za dualno obrazovanje u Ministarstvu prosvete izjavila: „Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja se zahvaljuje IDEA, Roda i Mercator prodavnicama koje su se među prvima priključile programima učeničke prakse i dualnog obrazovanja i koje su ove aktivnosti zaokružile zaposlenjem, upravo učenika koji su na ovaj način stekli potrebne stručne veštine za rad.ˮ

Devet učenika, od koji se pet školovalo na smeru mesara, je u biblioteci Poljoprivredne škole PK Beograd, neposredno nakon dobijanja diplome, potpisalo i ugovor o radu. Ovaj broj nije konačan, jer IDEA, Roda i Mercator prodavnice imaju potpisane ugovore sa 35 stručnih škola širom Srbije i upravo na taj način više od 400 đaka ima priliku da već tokom školovanja stiče praktično znanje i sebi na taj način poveća šansu za zaposlenje odmah nakon završetka škole. Tokom narednih dva meseca u Beogradu i Subotici biće otvoreno još 5 novih IDEA prodavnica i tom prilikom biće zaposleno još 130 novih ljudi.

„Privredna komora Srbije podržava sve kompanije koje se priključuju programima praktične edukacije i dualnog obrazovanja, a Mercator-S je kompanija koja je pokazala na delu benefite ovog programaˮ, izjavila je Mirjana Kovačević, direktorka Centra za edukaciju Privredne komore Srbije, i dodala da se radna snaga obrazuje u skladu sa potrebama privrede, zbog čega je nezaposlenost manja.

Direktor Poljoprivredne škole PK Beograd, Dragan Filipović, podelio je svoje utiske o ovoj saradnji: „Veoma smo zadovoljni i ponosni na naše učenike koji su prošli kroz program praktične edukacije i postali deo tima jedne velike kompanije. Želimo da se zahvalimo Ministarstvu prosvete i kompaniji Mercator-S koji su im to omogućili. Nadamo se da će ovaj broj u budućnosti samo rasti, jer je Poljoprivredna škola zbog ove saradnje, kao i povećane potrebe za profilima pekara i mesara, ove godine povećala upisne kvote na tim smerovima, sa 15 na 30.ˮ

„IDEA, Roda i Mercator sa zadovoljstvom podržavaju edukaciju mladih koji žele da uče i da se stručno usavršavaju. Kao rezultat te saradnje više od 400 učenika stiče praktično znanje u našim prodavnicama širom Srbije i upravo tu dobija priliku i za zaposlenjeˮ, objasnila je Marina Avram, rukovodilac IDEA akademije u kompaniji Mercator-S.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Март 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30 31