Kompanija za seme koja se specijalizovala za istraživanje i marketing inovativnih hibrida povrća na sajmu Fruit Logistica u Berlinu predstavila je svoj novi proizvodni program Ikigai-a. Na fotografijama možete videti šta su sve stručnjaci ove kompanije pripremili za sajam i koliko daleko su zapravo otišli u selekciji i hibridizaciji.

Ovaj program svežih proizvoda zasnovan na japanskom konceptu zdravog i uravnoteženog načina života i usmeren ka Generaciji Y odnosno milenijalcima kako se zovu nove generacije. Da bolje pojasnimo-to su oni rođeni između ranih osamdesetih i kraja devedesetih, sa svojim snažnim fokusom na kvalitet života, zdravlja i blagostanja oni su glavna  ciljna grupa potrošača Ikigai, novog brenda koji je predstavio Top Seeds International na ovogodišnjem sajmu kada je u pitanju sektor voća i povrća.

 Top Seeds International je presretao kroz seriju testiranja proizvoda, sprovedenih ne samo na potencijalnim kupcima već i na grupi stručnjaka kao rezultat i ovog istraživanja, sprovedenog tokom 2019. godine, otkrio potrebu za brendom koji ne samo da obuhvata sveže proizvode već je sinonim za zdravlje, lepotu, ukus i inspiraciju. To je kulminiralo lansiranjem kompanije Ikigai koja je sada predstavljena. Pakovanje je takođe napravljeno od reciklirane čiste plastike, tako da udovoljava zahtevima koje su potrošači izneli tokom faze ispitivanja, zahtevajući ne samo jednostavnost, stil i transparentnost već i jasan pogled na proizvod iznutra, a sve uz maksimalno poštovanje osnovnih etičkih principa.

O ovoj i drugim temama čitajte više u Agrobiznis magazinu http://agrobiznis.rs/11-naslovna/144-agrobiznis-magazin-10

Pored ekskluzivnosti Ikigai Top Seeds International nastoji da se fokusira na inovacije uz dodatak - otprilike svake dve godine - proizvoda vrhunskog kvaliteta, uključujući paprike, krastavce, dinje, lubenice i luk. Mini paradajz – čeri sa elegantnim, ujednačenim grozdovima i jarko narančastim plodovima, težine u proseku 20-25 grama - prvi je proizvod iz Ikigai linije koji je predstavljen u Berlinu. Pružajući jedinstveno iskustvo ukusa, ima dobar rok trajanja sa čvrstim, blago hrskavim plodovima i visokim Brik nivoom. Hibrid se zove Yuka i odlikuje se odličnom otpornošću na bolesti, a biljke visokog stepena prinosa. Ankete sprovedene na oglednim grupama potrošača u Holandiji tokom 2019. godine konstatovale su oduševljenje. Svetla boja ploda  bila je još jedan aspekt koji je izvukao vrlo pozitivne kritike saopštavaju vlasnici ovog hibrida. I senzorni stručnjaci su takođe istakli dobar ukus objasnio je  za Agrobiznis magazin Gianni Bernardotto, izvršni direktor „Top Seeds International“,i dodao: “Cilj nam je da ponudimo sorte povrća sa ne samo genetskom otpornošću na širok spektar bolesti, već i sa sve poželjnijim karakteristikama za potrošače.

O ovoj i drugim temama čitajte više u Agrobiznis magazinu http://agrobiznis.rs/11-naslovna/144-agrobiznis-magazin-10

Godišnje se u Srbiji proizvede 1,5 milijardi litara mleka. Uz državne podsticaje nakon dve decenije više se ne smanjuje broj muznih grla, a stočarima je i dalje najveći
 problem niska otkupna cena sirovog mleka. U proizvodnji 
bez i jednog slobodnog dana opstali su uglavnom farmeri sa većim brojem grla. Razgovarali smo sa proizvođačima u zemlji i regionu kao i nadležnim ministrom o aktuelnim problemima i podsticajima za mlečno govedarstvo.


U ovom broju saznajte i kako da orežete višnju i koje su inovacije u prskanju voća. Dugo se smatralo da je tretman bakrom i uljem najbolje rešenje za zimski tretman voćaka, međutim, naučno-inženjerski krugovi su došli do drugačijeg zaključka. Sve veći izazovi u proizvodnji kvalitetnijeg, sa jedne, i jeftinijeg proizvoda, sa druge strane, su nametnuli novo rešenje u ovom pogledu zaštite voćarskih kultura. Šta savetuju stručnjaci donosimo u novom broju. 

Neposredno pred 
izlazak Velike Britanije iz Evropske Unije, posetili smo jednog domaćina koji se bavi uzgojem ovaca i to na jedan poseban način u okviru svoje farme gde ima 180 grla. Ono što je posebno interesantno je da na ovoj farmi retko primenjuju lekove iz klasične veterinarske medicine, već se ovce leče homeopatijom. Za one koji nisu upućeni, homeopatija je vid medicine koji za moto ima „slično se sličnim leči“. 

U proteklom periodu održan je niz manifestacija. Događaj svetskog nivoa, AGRO BELGRADE okupio je voćare iz celog regiona. Detaljan izveštaj možete pogledati na stranama koje slede. Izvor: TANJUG

Nema dobrog domaćina bez Agrobiznis magazina. 

Dipl. inž. Goran Đaković, glavni i odgovorni urednik

http://agrobiznis.rs/11-naslovna/144-agrobiznis-magazin-108 

 

Na tradicionalnom skupu savremena proizvodnja povrća predstavljene su aktuelne teme u oblasti povrtarske proizvodnje i podsticajne mere Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu kao i postignuti rezultati u izvozu povrća. Što se tiče izvoza povrća najveći deo čini prerađeno povrće.

Prof. dr Žarko Ilin, Poljoprivredni fakultet Novi Sad: Izvozimo povrća negde na nivou preko 150 miliona dolara, uvozimo negde na nivou oko 50 miliona dolara a najveći deo izvoza je prerađeno povrće, preko 52.000 tona sa stalnim godišnjim rastom od 2 do 3% godišnje zavisno od godine do godine. Dobro bi bilo da ovi trendovi nastave. Moćiće da nastave samo uz ozbiljne i kvalitetne mere agrarne politike u budućnosti. Reporter: Na naučno-stručnom skupu predstavljene su i mere Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu koje su namenjene povrtarima. Konkursi su otvoreni do 21.februara. Mladen Petković, pomoćnik pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu: Za povrtare je za konkursnu liniju proiozvodnje u zaštićenom prostoru 80 miliona dinara za konkurs za navodnjavanje, za konkurs za navodnjavanje gde je neophodno u povrtarstvu navodnjavanje, naročito kap po kap je 340 miliona dinara. Dakle, to su dve konkursne linije koje su njima najinteresantnije. Naravno, i konkursna linija za mlade poljoprivrednike, startap gde mladi poljoprivrednici koji se odluče za povrtarsku proizvodnju, njihovi projekti će sigurno biti podržani, to su radno intenzivne, finansijski intenzivna poljoprivredna proizvodnja tako da imaju veliku šansu da ostvare velika sredstva koja su na raspolaganju. Reporter: Proizvođači krompira kažu da je proizvodnja tog povrća bila dobra, napominjući da su imali problema sa radnom snagom koja je deficitarna. Pavel Valent, povrtar iz Palića: Proizvodnja je bila dobra, ali možete neko drugo pitanje da postavite. Kako smo došli do njega? Reporter: Kako ste došli do njega? Pavel Valent, povrtar iz Palića: Vrlo teško i mučno. Zbog čega mučno? Zato što je to posao koji zahteva radnu snagu, a koliko znate da je zadnje vreme aktuelna vesti udarne da nemamo radnike, tako da je to strefilo i nas i bilo je povuci-potegni gde moramo se edukovati na taj način da kupimo mehanizaciju a tu mehanizaciju da bi kupili treba izdvojiti 110.000 evra a ja to nemam da bi celu proizvodnju ništa da ne stavljam u stranu za repromaterijal ili moju zaradu nemam. 

Cilj naučno-stručnog skupa „Savremena proizvodnja povrća“ jeste edukacija proizvođača o novim tehnologijama u proizvodnji povrtarskih kultura i informisanje o problematici uzgoja povrća.

Reporter: Silvija Gvozdena

Izvor: RTV 

U vremenu kada je opstanak sela doveden u pitanje, možemo slobodno da kažemo da deluje kao prava uteha kada znamo da postoji ovakvo poljoprivredno gazdinstvo u kome radi i živi četiri generacije!
Mukotrpan je to posao, iziskuje velika odricanja, rad i trud, ali da se isplati i da se od toga zaradi – itekako! Porodica Stojković iz sela Bošnjace, u opštini Lebane, važi za jedno od najuspešnijih poljoprivrednih gazdinstava koja već decenijama unazad ima samo najbolje rezultate u povrtarstvu, ratarstvu i stočarstvu!
Raznovrsna proizvodnja na veliko, tako možemo to nazvati, jer svako ozbiljno gazdinstvo ne sme sebi dopustiti da zavisi samo od jedne grane poljoprivrede, jer kako kaže naš domaćin, nikad ne znate kada će se desiti krah na tržištu i da uvek morate imati alternativu. Čime se bavi ova porodica, koliko hektara zemlje obrađuje, koje su kulture primarne, a koje sekundarne, rekao nam je Predrag Stojković, mladi poljoprivrednik i domaćin, za koga rad ne predstavlja obavezu, već uživanje.
„Obrađujemo ukupno 20 hektara zemljišta, većim delom su to površine na kojima se gaje ratarske kulture, jednim delom se bavimo povrtarstvo, tačnije plasteničkom proizvodnjom, a pored toga se bavimo stočarstvom, tačnije mlečnim govedarstvom.“ – rekao je Predrag Stojković.
Koje kulture pretežno gajite u plastenicima i koji su radovi trenutno aktuelni?
„U plodoredu svoje mesto zauzimaju paprika, paradajz, krastavac i zelena salata. Radovi koji su trenutno aktuelni su osnovna obrada zemljišta u plasteniku,
oranje i priprema za sadnju zelene salate“ – dodao je Predrag.

U poređenju sa povrtartvom, da li se isplati baviti se stočarstvom i kakvi su prihodi u poređenju jedno sa drugim?
„Napomenuo sam da se bavimo mlečnim govedarstvom, imamo 20 muznih krava, koje daju veliku količinu mleka. Prihodi su slični, sve zavisi od obima proizvodnje u obe grane, od uslova godine i proizvodne sezone. U poređenju sa povrtastvom, koje daje periodične prihode, stočarstvo daje konstantne prilive, tako da jedna proizvodnja dopunjuje drugu, i kada se kojim slučajem desi da neka povrtarska kultura zataji sa cenom, tu je stočarstvo na koje
možemo da se oslonimo.“ – naglasio je Predrag Stojković.

Da li od svega ostane sredstava za dalje ulaganje i usavršavanje proizvodnje?
„Naravno, sa velikom porodicom, radnom snagom, pametnim ulaganjem i visokim prihodima, sve se može postići. Trenutno smo izgradili novu halu, koja će nam služiti za odlaganje brojne mehanizacije, a pored toga i za odlaganje stočne hrane.“
Da li si zadovoljan situacijom i kako gledaš na problem odlaska mladih iz sela?
„Zadovoljan jesam, ali to što veliki broj mladih ljudi odlazi, tu bi država trebala da se pozabavi tim problemom, moje selo je veliko i razvijeno, uglavnom postoje svi mogući uslovi, tako da je nama dobro za život. Ali postoje sela u kojima ljudi nemaju osnovne uslove za život, i takva sela će se kroz niz godina ugasiti. Država treba da obradi pažnju kako na ta sela koja se gase, da taj odlazak spreči, tako i na sela poput ovog u kojem mi živimo, da podsticajima i stimulisanjem osnaži proizvodnju i motiviše ljude za dalji rad i napredovanje.“

Izvor: Agrobiznis magazin 

Španija je prevazišla svoja klimatska ograničenja u poljoprivredi i postala najveći proizvođač voća i povrća u EU a transfer znanja u oblasti poljoprivredne tehnologije, iskustva oko zadrugarstva i upravljanja veletržnicama mogla bi da iskoristi Srbija rečeno je danas na „Danu španske poljoprivredne tehnike“ koji je održan u u Beogradu.

Ovaj edukativni seminar na temu dostignuća i inovacija u oblasti poljoprivredne tehnike organizovalo je trgovinsko-ekonomsko odelenje Ambasade Španije u saradnji sa španskom agencijom za izvoz i investicije, a otvorio ga je njegova ekselencija ambasador Kraljevine Španije u Republici Srbiji, Raul Bartolome Molina.

Seminar „Dan španske poljoprivredne tehnike“ bio je koncipiran kao susret poljoprivrednih proizvođača i stručnjaka iz oblasti poljoprivredne mehanizacije koji su omogućili srpskim poljoprivrednicima da se edukuju, razmene iskustva sa španskim predavačima i upoznaju se sa uspešnim rešenjima u ovoj oblasti koja se već koriste u Španiji.

– Španija je zainteresovana za srpsku poljoprivredu jer je to sektor koji je veoma značajan za obe države. Mi smo morali da prevaziđemo klimatska ograničenja, pogotovo na sušnom jugu i danas smo najveći proizvođači svežeg voća i povrća u EU. To je bilo moguće zahvaljujući naprednoj tehnologiji koju su razvili španski proizvođači u oblasti navodnjavanja, izgradnje plastenika, ishrane i zaštite biljaka. Veujem da naše znanje i iskustvo može biti korisno srpskim poljoprivrednicima, rekao je Raul Bartolome Molina.

Srpski poljoprivrednici imali su priliku da razmene iskustva sa predstavnicima španskih kompanija koje se bave različitim delatnostima u oblasti poljoprivrede Iz oblasti proizvodnje plastenika tu su bili Inverca i Novagric, kada je u pitanju prihrana i đubrenje biljaka predstavio se Tradecrop, a sisteme zaštite useva od mraza predstavila je kompanija Control de heladas. Iz oblasti proizvodnje semena i sadnog materijala predstavila se kompanija Semillas Fito, a najnoviju tehnologiju u oblasti zalivnih sistema prikazali su RKD Novagric.

 

Izvor: https://agrosmart.net/ 

Porodica Milutinović iz Tečića jedna je od samo dvadesetak koje se aktivno bave poljoprivredom od oko 200 njih u ovom rekovačkom selu. Prvi su i jedini u Pomoravlju koji imaju svoj brend - vakumirani kiseli kupus. Pod povrćem imaju dva i po hektara u potesu Rotiće, udaljenom dva kilometra od sela. Najbrojnija su porodica u selu u kojoj svi rade na imanju, a angažuju i sezonske radnike. Glava porodice je Zoran, a pomažu mu majka Živadinka, otac Dragan, supruga Snežana, sin Lazar i ćerka Milica.

- Povrtarstvom smo počeli da se bavimo silom prilika pre 10 godina, kada me je drvo, koje je palo na mene, povredilo u šumi. Najpre smo uzgajali kornišone, ali smo ubrzo prešli na papriku, paradajz, plavi paradajz, kupus i karfiol, ali sadimo i lubenice i dinje - kaže Zoran.Milutinovići imaju najveći zasad kupusa. Ove godine zasadili su 50.000 stabljika. Prvi su i još uvek jedini u Pomoravlju koji ga kisele i vakumiraju i prodaju na veliko.MILUTNOVIĆI složno uređuju i svoje dvorište, koje je puno raznobojnog cveća. Ove godine je proglašeno za najlepše dvorište u opštini, a lane je bilo treće u regionu.

Izvor: http://www.novosti.rs/vesti/srbija.73.html:812442-Od-kiselog-kupusa-napravili-brend

Da bi jedna četvoročlana porodica mogla da živi pristojno i školuje decu, neophodno je da obezbede minimum dva, a češće tri do pet hektara raznovrsnog povrća."Kada je reč o manjim površinama, najbolje je da se gaji 10 do 20 različitih vrsta povrća, kako bi bila pokrivena cela sezona, odnosno kako bi povrtari tokom sezone imali raznovrsnost i odgovarajuću količinu za isporuku“, tvrdi profesor dr Žarko Ilin sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.

"Poznato je već da je povrtarska proizvodnja izuzetno intenzivna i da angažuje radnu snagu čitave godine. Ovo je jedan ozbiljan, dugoročan, komercijalan porodični posao. U ekstenzivnoj povrtarskoj proizvodnji na otvorenom polju, na primer, bez sistema za navodnjavanje, trebalo bi da računate na dva radnika po hektaru tokom cele godine. U intenzivnoj proizvodnji, sa dodatnim navodnjavanjem, trebalo bi da tokom godine planirate čak četiri radno sposobne osobe po hektaru", kaže profesor Ilin.
Dodao je da proizvodnja u zatvorenom prostoru podrazumeva još veća ulaganja po jedinici površine."Na 800 m2 do 1.000 m2 trebalo bi da računate da tokom cele godine jedna osoba radi po osam sati dnevno. Jednostavniji oblici zaštićenog prostora, poput plastenika tunelskog tipa, visine od 3,60 m do 4,20m, širine osam metara i dužine pet do sedam, otprilike mogu iz sopstvene proizvodnje vratiti sve uloženo za dve do tri godine u ekstenzivnoj proizvodnji, a u intenzivnoj za dve", kaže Ilin.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2019&mm=08&dd=15&nav_id=1578018

Potrošači zaključuju da su cene više nego prošle godine, stručnjaci kažu da povrće uopšte nije skupo ako se uzmu u obzir troškovi koje imaju proizvođači. Cene povrća na prestoničkim pijacama u odnosu na prošlu godinu su znatno više. „Tezge pune, ali malo kupaca”, rečenica je kojom bi se moglo opisati stanje na beogradskim pijacama. Kilogram paradajza u proseku staje 120 dinara, dok je prošle godine prosečna cena iznosila 100 dinara. Van pijaca, ulični prodavci prodaju paradajz po istoj ceni kao na pijaci. Mnogi od kupaca pitaju zašto paradajz toliko košta, ali prodavci samo odmahuju glavom i odgovaraju: „Pa toliko košta, takve su cene.”

Kako se neke domaćice već pripremaju za pravljenje zimnice, oko tezgi s paprikama baburama, takođe je gužva. Babure staju po kilogramu 150 i 130 dinara, za razliku od prošle godine, kada je u ovo vreme kilogram ovog povrća mogao da se kupi za 120 dinara. Paprika šilja staje takođe 150 dinara po jednom kilogramu, što je za 50 dinara više nego prošle godine. Dok biraju tikvice, kojih na pojedinim prestoničkim pijacama i nema mnogo, kupci nervozno odmahuju glavom, jer kilogram tikvica iznosi 100 dinara, za razliku od prošle godine, kada je jedan kilogram u proseku koštao 70 dinara. Veliko i ne baš prijatno iznenađenje jeste i cena plavog patlidžana, koji se ove godine kreće od 100 do 150 dinara, dok je prošle mogao da se pazari za 100 dinara po kilogramu. Kupus je, za pravo čudo, na nekim prestoničkim pijacama jeftiniji nego što je bio prošle godine – umesto prošlogodišnjih 80 i 100 dinara, za jedan kilogram potrebno je izdvojiti 60 ili 70 dinara. Krastavci, primera radi, prošle godine u julu su koštali 70 i 80 dinara po kilogramu, dok su ove godine od 70 do 100 dinara. Cvekla se takođe može videti na tezgama i teško da se može naći po ceni nižoj od 100 dinara, dok je prošlog leta mogla da se pazari i za 80 dinara po kilogramu. I dok potrošači zaključuju da su cene drugačije, to jest više nego prošle godine, stručnjaci kažu da povrće uopšte nije skupo. Porast cena, prema njihovim rečima, može se objasniti razumnim razlozima. Na tezge, kako objašnjavaju, dolazi finalni proizvod, a sve ono što je potrebno da bi se posadilo povrće nije nimalo jeftino.

– Za porast cena postoji više razloga, ali jedan od njih je i cena repromaterijala, to jest svega što se potroši da bi se posadile i odnegovale sadnice. U tu cenu, recimo paradajza, ulazi grejanje i dogrevanje, pošto su april i mart bili hladni. Supstrati, semenke i sve drugo što je neophodno za zaštitu od korova, štetočina, sve to košta – kaže Žarko Ilin, redovni profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu. Da nam se nije učinilo da na tezgama ima nešto manje nekih namernica nego inače, što takođe utiče na cene, svedoči i sagovornik „Politike”. Došlo je do povećanja izvoza, prema rečima Ilina, a kada se to desi, opada ponuda, a cene rastu. Treći i možda glavni razlog, kako objašnjava on, jeste platežna moć stanovništva. Da su plate i penzije veće, voće i povrće ne bi bilo skupo jer, prema rečima Ilina, ono nije skupo, posebno kada se uzme u obzir to koliko je potrebno energije i materijala da bi ono bilo posađeno.

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/434137/Cene-povrca-nikako-da-padnu

Hladni i kišoviti dani, koji su se u kontinuitetu zaređali od 10. aprila, značajno su uticali na veliki broj poljoprivrednih vrsta, pre svega na prolazak pojedinih faza njihovog rasta i razvića, kao i na pojave prouzrokovača bolesti.

Za samo 24 sata na području Vojvodine palo je onoliko kiše koliko bi inače palo u toku tri četvrtine meseca. Zbog vremenskih uslova, posledice ove godine osetiće paprika, paradajz, krastavac, dinje, lubenice, maline... Ipak, određenim povrtarskim vrstama odgovaraju obilne padavine i relativno niska temperatura u jutarnjim časovima, te njihovi proizvođači neće imati problema, istakao je profesor Poljoprivrednog fakulteta Žarko Ilin.Količina od oko 200.000 tona ukupnog voća u našoj zemlji biće smanjena zbog grada i kiše, kaže profesor Poljoprivrednog fakulteta Zoran Keserović.

Stručnjaci ističu da do značajnijih nestašica voća i povrća neće doći, ali će smanjenje njihovog broja svakako uticati na njihovu cenu, a samim tim i na džepove kupaca. Takođe, troškovi finansijskih ulaganja će se povećati, posebno kada se radi o zaštiti bilja.Pored određenih vrsta voća i povrća, padavine i niska temperatura ne odgovaraju ni poljoprivrednim usevima, posebno pšenici, kukuruzu i uljanoj repici, dok mnogo vlage odgovara soji, suncokretu i šećernoj repi. Otkako postoje merenja pa do danas, u našoj zemlji najveća dnevna količina padavina registrovana je 10. oktobra 1955. godine u Negotinu - 211,1 milimetara po kvadratnom metru, dok je nakišovitija godina bila 1937. kada je izmereno čak 1.324,5 milimetara padavina u Loznici.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/slabiji-rod-zbog-kise-i-hladnog-vremena-skacu-cene-voca-i-povrca/ws01hr4

Urbana poljoprivreda koja je u Srbiji u povoju sve više će dobijati na značaju. Stalna migracija stanovništva iz seoskih u gradske sredine prisutna je i kod nas,čime se povećava potreba za svežom hranom proizvedenom u gradskoj sredini. Pored povrća i rasada u gradu se mogu gajiti i druge vrste, jagodičasto i bobičasto voće, od životinja zečevi, moguća je proizvodnja jaja, pečurki, cveća, začinskog i lekovitog bilja.

Ovo je zaključak naučnog rada, čiji je autor, sa grupom saradnika, dr Vera Rašković iz Visoke poljoprivredne škole strukovnih studija u Šapcu, predstavljenog nedavno tokom savetovanja na Agronomskom fakultetu u Čačku. Oni ističu da je Srednja poljoprivredna škola, sa Domom učenika u Šapcu, primer poljoprivredne delatnosti u gradu.

Tu đaci, sa nastavnicima, proizvedu približno 15.000 biljaka paradajza i 10.000 paprike i ta proizvodnja ostvaruje skoro dva puta veću finansijsku dobit od uloženih sredstava.Škola smeštena u gradskoj sredini poseduje plastenik (30h20 metara) i staklenik (10h6) u kojima gaji rasad povrća, različitog sortimenta. Kod paradajza to su big bif, maraton i balkan, kod paprike palanačka babura i slonovo uvo. U praksu su uključeni đaci sve četiri godine srednje škole, različitih smerova kao što su poljoprivredni tehničar, cvećar, vrtlar, tehničar hortikulture. Kroz zatvoreni prostor za proizvodnju rasada prođe oko 200 učenika u toku tri meseca, koliko traje proizvodnja.
Početkom februara pune se supstratom sanduci za setvu, pa sledi polaganje semena, pri čemu se supstrat dobija iz sopstvenih sredstava. Početkom aprila na rasporedu je pikiranje rasada i punjenje čašica u koje će da budu prenete samo zdrave i dovoljno odrasle biljke. Kraj proizvodnje je početkom maja, kada meštani počinju da dolaze u velikom broju i kupuju kvalitetan rasad za sopstvene bašte. Do 20. maja sve količine su rasprodate, a đaci obučeni za pokretanje sopstvene proizvodnje.

Autori rada ističu da su za uzgajanje ove vrste hrane pogodni krugovi napuštenih fabrika, navodeći slučaj američkog industrijskog centra Detroita koji je bankrotirao, čemu je sledila visoka stopa nezaposlenosti.

U svetu su danas popularne kolektivne bašte, zajedničko gajenje biljaka različitih ljudi na istoj površini. Postoje i takozvani „jestivi gradovi” u čijim baštama svako može da ubere sveže povrće. Te bašte osnovane su u Velikoj Britaniji (Jorkšir), Nemačkoj i Belgiji.

Izvor:http://www.glaszapadnesrbije.rs/vest292156.html

Cene povrća u aprilu bile su za 37,5 odsto veće u odnosu na isti mesec prošle godine, što je najveće poskupljenje ne samo kada se radi o hrani, već uopšte. S druge strane, za tih godinu dana voće je zabeležilo najveće pojeftinjenje od nekih sedam odsto, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku. Neznatno jeftiniji ovog proleća su i kafa, čaj, ulje, mast, mleko, sir i jaja.

Predsednik Nacionalne asocijacije poljoprivrednika Srbije Jovica Jakšić kaže za Danas da je više razloga zbog kog je povrće sve skuplje.

– Sve manje se poljoprivrednici odlučuju na proizvodnju povrća jer nema ko da radi. Veliki je nedostatak radne snage samim tim se i manje seje. Konkretno, najviše se to oseća na crnom luku i krompiru. Na primer, ja sam sejao crni luk i cena mu je prošle godine bila duplo manja nego pretprošle – kaže Jakšić i naglašava da nije zanemarljiv ni uticaj uvozno-izvozničkih lobija.

Cena za kilogram belog krompira je u prodavnicama u Srbiji od 70 do 80 dinara, crveni krompir košta od 80 do 180 dinara, dok je kilogram crnog luka od 115 do 140 dinara.

Agrarni analitičar Žarko Galetin kaže da je povrće jedna od poljoprivrednih kultura koja ima najkraći tržišni lanac i da se tu može pronaći razlog ovakvom poskupljenju.

– Naše povrće najčešće završi na pijaci, tek manji deo u hipermarketima, koji su uglavnom rezervisani za povrće koje uzgajaju veliki proizvođači i za ono koje dolazi iz inostranstva. S obzirom na to da ima kratak vek, odnosno kratko se zadržava na tržištu, svaki podbačaj prinosa najviše se oseti upravo na ceni – napominje Galetin.

On kaže da veruje da je poljoprivednicima postalo nerentabilno da uzgajaju pojedine vrste povrća jer, pogotovo oni koji rade na manjim parcelama, nemaju dovoljno radne snage.

Veliki troškovi proizvodnje su i za predsednika Republičke unije potrošača Denisa Perinčića jedan od glavnih razloga zbog kog je povrće poskupelo.

– Troškovi proizvodnje su porasli, cena goriva takođe, pesticidi za održavanje, onda i nedostatak regresa za poljoprivrednike, sve to utiče. Osim toga, ne smemo zaboraviti i na konkurenciju, a to su proizvodi koji dolaze iz inostranstva, koji su skuplji – ističe Perinčić.

Prema podacima RZS, hrana i bezalkoholna pića poskupela su za godinu dana 5,5 odsto, a osim povrća za nijansu skuplji nego prošlog aprila su hleb, meso i bezalkoholna pića, voda i sokovi. U zdravstvu, ali i kategoriji nameštaja, kao i telefonskih i poštanskih usluga nije bilo većih oscilacija cena. Zato su, na primer, novine i časopisi kao i turistički paket aranžmani od aprila prošle do aprila ove godine poskupeli za 12,5 odsto.Potrošačke cene su u aprilu 2019. bile za 3,1 odsto veće nego u aprilu 2018, dok je povećanje u aprilu u odnosu na prethodni mesec 0,7 odsto. Republički zavod za statistiku objavio je i podatke o cenama ugostiteljskih usluga, hrana i piće su u restoranima i kafićima u Srbiji za godinu dana poskupeli za dva, najviše tri odsto, a jedino što je pojeftinilo i to za nekih šest odsto su prenoćišta.

Izvor:https://www.danas.rs/ekonomija/hrana-poskupela-55-procenata-povrce-cak-za-37-odsto/

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Фебруар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
          1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29